| на истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину. |
| у, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није доса |
| ње кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у мл |
| не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалек |
| > <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска |
| ругим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој М |
| rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, |
| о, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те прету |
| рекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, ст |
| Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-та |
| st">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а |
| њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје |
| то је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... |
| под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко з |
| о жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ен |
| лете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сре |
| ла само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла |
| к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, |
| од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и ст |
| е живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац ста |
| ужила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ о |
| едасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p ren |
| {S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из |
| ак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> < |
| ле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је пре |
| ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригам |
| греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно изв |
| ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, |
| помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около |
| је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко нак |
| p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш |
| осу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по с |
| е јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па |
| </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чис |
| , оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узв |
| дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће би |
| ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p |
| , спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p |
| алутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мис |
| <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шт |
| шно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и |
| ш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуниц |
| но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више |
| Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начин |
| ре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Доб |
| ио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакр |
| азвлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљи |
| где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јач |
| ршини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледало |
| те мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, |
| нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курја |
| х се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какв |
| јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, к |
| Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види |
| то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л |
| ом у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, |
| гу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко |
| ekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... с |
| купила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у кошт |
| се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се п |
| /p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} |
| де светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, ко |
| кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... < |
| вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, |
| ђује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се м |
| угих не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, е |
| га иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, |
| а песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења.. |
| рабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Св |
| S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трог |
| , стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: |
| ове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, п |
| речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да |
| ња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом. |
| се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не з |
| д њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Мил |
| и и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира |
| пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и ша |
| Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо поло |
| p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где све |
| њају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи |
| Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо |
| ама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S |
| о их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend= |
| иадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{ |
| брасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем |
| днеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тоб |
| . </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ј |
| пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
| рпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он |
| ала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка |
| рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, |
| сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загр |
| .{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о н |
| Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује с |
| муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, ко |
| Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу |
| ши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, |
| Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Teks |
| нђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и ми |
| , не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А |
| а он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зеј |
| се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке п |
| вно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на ми |
| ; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштв |
| ма, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се нади |
| p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јест |
| у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што |
| обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све гото |
| ке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком |
| .{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика |
| лу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редар |
| чесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је |
| измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, к |
| але и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да дад |
| гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у ко |
| ле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снај |
| олима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје и |
| опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Ч |
| ца о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чи |
| } Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! |
| ватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанк |
| </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља |
| д', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада |
| сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна |
| Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... |
| олази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} |
| , но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> |
| е цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и |
| шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету |
| надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену ст |
| а средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је т |
| p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst" |
| иже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају |
| посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, с |
| ложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, |
| па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, |
| аше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука |
| ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планинс |
| алазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукур |
| т почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса |
| ко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто ка |
| и, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили но |
| се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чар |
| н сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо... |
| а ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, т |
| ка тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и за |
| нда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко г |
| а, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплав |
| но доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се |
| nd="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што б |
| се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипариц |
| луша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју ч |
| st">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, |
| </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p |
| ушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цв |
| да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у |
| нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, мо |
| па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— |
| хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst |
| nd="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p ren |
| ај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па зна |
| туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к |
| итај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| и ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд з |
| па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst" |
| ве, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— |
| ћи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубо |
| м и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају |
| ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Е |
| тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом |
| лу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— |
| остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету п |
| ' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Teks |
| ве редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'а |
| </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, |
| ије 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволс |
| >— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај с |
| д све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без |
| rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} |
| — Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend= |
| "Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst |
| , половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лози |
| сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, з |
| весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта коре |
| к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
| ако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, |
| започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се |
| коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвој |
| е малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицам |
| се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и т |
| е летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жаго |
| па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа р |
| и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући |
| виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђ |
| них како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кик |
| > <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у сел |
| омрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и |
| вом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те |
| се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена |
| еку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те |
| kst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрч |
| дно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Н |
| , па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се у |
| ласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо |
| ише и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч |
| неше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заго |
| <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватр |
| Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старинск |
| му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па |
| , који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочил |
| звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо од |
| начити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце вис |
| свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео |
| каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p |
| , у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на кисел |
| p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш п |
| — Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, |
| end="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. |
| t">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Оч |
| вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. |
| је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, |
| мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, |
| он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени гово |
| оје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend |
| стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послу |
| nd="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвај |
| ви мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, |
| но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tek |
| , бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели |
| мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У т |
| на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, мој |
| у да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободн |
| погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брат |
| ам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам на |
| </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја |
| кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од пр |
| Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекн |
| ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мен |
| осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш г |
| се бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије н |
| те или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први п |
| већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђавол |
| {S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, |
| p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени |
| ој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако с |
| е, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се пе |
| на и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајт |
| ља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се |
| {S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, шт |
| ејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па ј |
| човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} |
| воре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, |
| авна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па |
| рава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па |
| ђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се д |
| ekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, т |
| олини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. |
| певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и н |
| .{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Н |
| .{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стран |
| 'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар |
| бухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, мо |
| си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом о |
| о именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} З |
| магај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту |
| ника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, ка |
| пу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па с |
| је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, ра |
| и густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} По |
| тајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p |
| а, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски ут |
| вим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од камено |
| пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па поне |
| ту помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за |
| ближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у |
| nd="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} М |
| је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасн |
| здраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зач |
| </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви |
| во ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало |
| наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{ |
| га чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најп |
| о са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад |
| ажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p rend="Tekst">— Поздраво. </p> <p |
| апетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, ' |
| њаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— |
| а, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јест |
| мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, |
| ебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, |
| тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend= |
| јо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> |
| на овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> < |
| Tekst">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци |
| , ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине |
| руга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Teks |
| а ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tek |
| ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком |
| мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти |
| Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но |
| викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају |
| здао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tek |
| >бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, |
| ако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким посло |
| рца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подру |
| крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет |
| ских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење мален |
| сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се |
| а шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па јед |
| седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа |
| на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту |
| емој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма |
| еко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И |
| ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tek |
| Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи куку |
| ад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p ren |
| дне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш |
| се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше |
| 'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама |
| вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и п |
| па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из |
| емо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати |
| атема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недр |
| , а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Ми |
| ... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. < |
| а, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па м |
| >— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попи |
| највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> |
| ад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти |
| комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима |
| <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуш |
| а вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молит |
| p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p re |
| ењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прља |
| на Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да с |
| но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреп |
| Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, д |
| те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме |
| гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста су |
| ирга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа сам |
| ц обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о н |
| љушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке пр |
| >— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p r |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Teks |
| од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију во |
| изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из |
| буке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Т |
| . </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Te |
| {S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па |
| вара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па к |
| етече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А |
| трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, ту |
| ва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један |
| жином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав |
| кће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве |
| p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> |
| па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и ма |
| и« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чека |
| раш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране г |
| о, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, |
| пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у |
| момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг ср |
| ад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загреј |
| ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једн |
| знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и |
| че домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитв |
| нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се пола |
| људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате |
| ања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко |
| Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те |
| они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и |
| ком броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад |
| ' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо |
| у... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а дево |
| атру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док д |
| ије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, о |
| рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвар |
| ке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као |
| е го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лој |
| ен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чисто |
| 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је паме |
| купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} П |
| шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћи |
| хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, |
| , а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се |
| претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и пл |
| ећ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, пор |
| војке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Teks |
| је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! |
| му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за |
| њати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Ј |
| јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не ве |
| и се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину све |
| end="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном круг |
| не рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах д |
| , али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше |
| хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодим |
| ekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с то |
| убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва ј |
| јска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, нате |
| е прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима |
| што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што |
| ај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, |
| лаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља |
| а на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прсну |
| Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгреја |
| без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> |
| жио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — |
| их не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| > <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што ве |
| > <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је т |
| ена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леде |
| ено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег о |
| аш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, ж |
| у, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обу |
| еђ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретк |
| риљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} З |
| јмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Тор |
| е уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, с |
| у се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким ма |
| два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо |
| це!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила |
| ве метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго пот |
| или се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да при |
| е бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак |
| аце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун орај |
| а.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љето |
| .. ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се |
| рима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, ди |
| и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, |
| ока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукуруз |
| љан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево на |
| . </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати. |
| авај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о сле |
| ила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} |
| ">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наје |
| пред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединце |
| ју.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, пита |
| , а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућ |
| пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори в |
| за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, |
| рогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па |
| села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото |
| ене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
| ујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
| е у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице д |
| рипевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
| <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, а |
| а вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављ |
| икну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућ |
| мну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се |
| пша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина. |
| чу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, нади |
| х на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... < |
| и, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би |
| а, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до |
| да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па ' |
| На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде. |
| ..{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом |
| с ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, |
| Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако |
| е преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе |
| ="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с |
| ише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом |
| »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам г |
| ио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла |
| иних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отрг |
| а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио вес |
| шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањ |
| </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог б |
| стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега |
| доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види |
| и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш св |
| н гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, |
| еда само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта м |
| тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом ч |
| и срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бур |
| ... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке |
| st">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst" |
| p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p r |
| ати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилос |
| се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна по |
| ене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн |
| извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p r |
| S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tek |
| та, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Исп |
| "Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?.. |
| Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо |
| <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече гос |
| дног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин кој |
| куд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало |
| Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> |
| бог оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га ј |
| ућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— |
| rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућа |
| у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је |
| ш из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да |
| истају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци |
| ивену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсја |
| о затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се |
| да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због |
| , наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и |
| о као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend |
| Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p |
| е ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p re |
| } Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву |
| аг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у д |
| сли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болниц |
| г мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, |
| у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите |
| <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада |
| <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend=" |
| ="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма |
| јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим |
| ање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'на |
| бњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, |
| ија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере т |
| е се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Бл |
| у, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати ш |
| rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да с |
| отурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, |
| м тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, |
| живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p ren |
| лагоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви |
| ћ. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="T |
| ца баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз гу |
| сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst" |
| зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лиц |
| везде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се п |
| победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сум |
| једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' мла |
| м. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуца |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| "Tekst"> <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| лици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што к |
| тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно |
| туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало |
| није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем |
| омиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удр |
| ш млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— До |
| е лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате |
| ла, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} |
| о, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— |
| и вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> |
| зи Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цве |
| Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p |
| <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама ком |
| — Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте |
| чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, од |
| аде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, |
| иште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да м |
| нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к' |
| помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су н |
| за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да сед |
| /p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају |
| изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том ј |
| st">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми зна |
| з главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, |
| н чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене сли |
| ана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, |
| ме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на про |
| остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, п |
| чије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвеј |
| </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки м |
| се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— |
| к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p ren |
| ="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, н |
| } Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја |
| питује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону |
| смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... |
| езброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор пре |
| рима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, |
| то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отп |
| ekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати |
| звије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице су |
| е ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. |
| есам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend |
| одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си по |
| Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако |
| ... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви |
| они сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласо |
| се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је ст |
| t">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћ |
| Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремил |
| d="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend= |
| ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас с |
| чином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле о |
| ц се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком... |
| плаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подиз |
| лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Куп |
| , а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, и |
| Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак. |
| </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не бу |
| p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. < |
| и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што г |
| копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, |
| кну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал' |
| има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S |
| отати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, тр |
| па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоће |
| м!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од вра |
| ца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијек |
| пше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука |
| је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, п |
| сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки |
| бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' ко |
| стресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, |
| о кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти каже |
| и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне |
| па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она |
| жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о |
| е, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па |
| ој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: |
| и замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи |
| о? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле |
| ије досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, дру |
| не, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а |
| , и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брат |
| та прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tek |
| у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, и |
| славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. |
| к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' ж |
| што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти ве |
| оје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> |
| се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под |
| на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају |
| мљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање |
| оћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лаже |
| отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас |
| ... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} О |
| тле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене д |
| ратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само |
| рен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује пре |
| нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, ш |
| убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле |
| лити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — храните |
| Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend |
| а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... |
| цима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су |
| Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} С |
| смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst"> |
| ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепић |
| д, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst |
| ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле н |
| селих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се у |
| <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да на |
| ио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд |
| нђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобр |
| ица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="T |
| > <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S |
| се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци н |
| па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С дру |
| ушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до кућ |
| ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> |
| ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Teks |
| Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове п |
| од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћ |
| начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, раз |
| Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнеб |
| селим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ ниј |
| успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жеш |
| јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p ren |
| , ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над гр |
| дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина. |
| и кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="T |
| се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с |
| већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и |
| ко граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мо |
| ...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш пом |
| оцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и з |
| ећ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се |
| х се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом ком |
| шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу |
| аву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst" |
| тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег па |
| ар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун ов |
| шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће |
| од, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хла |
| клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које с |
| двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од |
| урумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах... |
| узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планин |
| одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но |
| зграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха усп |
| бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише |
| ти, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински |
| Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успроти |
| ко касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат |
| гледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јова |
| Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ет |
| кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, д |
| пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша |
| шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и » |
| у на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лиш |
| шће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по |
| г, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме |
| елке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и теж |
| двајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају п |
| старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авли |
| ekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог мома |
| куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрада |
| рело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате |
| коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како т |
| ам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што |
| те, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend= |
| радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клу |
| натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </ |
| етаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас |
| — 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} В |
| се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође д |
| д да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револ |
| са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро ве |
| кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми р |
| сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!... |
| стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им |
| енемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јов |
| > <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачу |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
| Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и |
| rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас з |
| е ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| вити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ |
| јаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, |
| ута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов |
| лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p |
| ије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да |
| /p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте |
| варали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend= |
| викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викну |
| и њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' ис |
| баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p |
| ајчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те |
| метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а веш |
| е, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, пон |
| ава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре п |
| а: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и п |
| ekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, б |
| kst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишљ |
| ко ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта |
| примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опрош |
| а ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а |
| вица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бак |
| гама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се р |
| пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и пе |
| је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а д |
| <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза ме |
| по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Teks |
| ница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, |
| p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени |
| воју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници по |
| кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то побл |
| Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="T |
| </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, |
| н појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да |
| st">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде |
| p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво |
| ипевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, |
| дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко и |
| што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте |
| </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе побе |
| t">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе |
| ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst"> |
| уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад изво |
| ицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа А |
| и био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о шт |
| > <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јач |
| е нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Teks |
| ш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа |
| и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, пра |
| њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена и |
| већа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst"> |
| мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључе |
| : и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, |
| st">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, г |
| да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све |
| претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у коша |
| рже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, |
| ћ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез |
| p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снаж |
| добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми |
| тнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, |
| срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га в |
| ">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, п |
| има за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зе |
| и, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим |
| то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово по |
| rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tek |
| се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p r |
| и...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не |
| е светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређ |
| rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="T |
| оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвик |
| помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, |
| од разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а |
| ">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућа |
| у, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, |
| S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и са |
| се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, |
| мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рп |
| воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосм |
| аш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} |
| уља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром де |
| трашна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развес |
| тупа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} |
| ком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, |
| сма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све леп |
| им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале куку |
| суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Teks |
| бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... |
| цима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у тр |
| какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> < |
| м носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође |
| м жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така |
| једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, |
| често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се |
| вега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, д |
| које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек |
| шке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, |
| d="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се с |
| ње малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, прек |
| t">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се |
| ом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, |
| рче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњ |
| ешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за |
| , како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се |
| цо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо полови |
| казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend |
| е... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку |
| на, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди |
| раци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покриве |
| rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува бук |
| пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојк |
| зушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мач |
| акше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и |
| а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са б |
| /p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, о |
| акаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови |
| ом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ев |
| хватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица |
| царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампир |
| е бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти |
| ни... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и пон |
| ина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезд |
| кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор по |
| потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p |
| певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, |
| те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипањ |
| /p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— П |
| еру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се п |
| се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње |
| ри вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Ма |
| мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема |
| етарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара ди |
| араде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић |
| шине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S |
| диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве пра |
| онце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— |
| нинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! < |
| њаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend |
| параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не |
| — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, кој |
| кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборав |
| би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после |
| ашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend=" |
| епери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, проне |
| имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. |
| и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жен |
| лина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепот |
| цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и л |
| ју вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана м |
| добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мал |
| ља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета у |
| жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> |
| лео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Teks |
| ако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! |
| /p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нек |
| ="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— |
| ама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> < |
| де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с |
| ногог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> |
| rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да пр |
| кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо |
| жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек |
| Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... |
| Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту |
| ука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише н |
| сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? < |
| з лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst |
| планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о |
| коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p r |
| како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, п |
| арци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: о |
| на, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бард |
| ..« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код |
| и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркаст |
| ако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, к |
| , и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми! |
| тлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помр |
| ">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом! |
| Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S |
| е више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неко |
| еленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула. |
| да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде јед |
| ло ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њи |
| г Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрд |
| викне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом |
| у тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p |
| ећ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још н |
| Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!. |
| /p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика |
| бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Х |
| к... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам |
| Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и |
| Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо м |
| мети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и кру |
| о, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, ст |
| ачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису |
| иве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и сла |
| шене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и два |
| ије куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се сам |
| м се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај |
| кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је ру |
| пробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видет |
| ...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње н |
| Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена све |
| а л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је ба |
| st">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend= |
| ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па |
| ости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти р |
| а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се |
| то са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момч |
| под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да с |
| лију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек |
| и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори пла |
| е ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са св |
| <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на који |
| муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, |
| "Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> |
| ">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њени |
| <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p ren |
| м. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и н |
| о сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо |
| иво децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељ |
| се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, ни |
| више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Ма |
| > <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џум |
| </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ч |
| rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. |
| /p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поч |
| ве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, приј |
| ом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p |
| кијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Teks |
| ивади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} П |
| ампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и св |
| вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије треб |
| з парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела пад |
| свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз к |
| ама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' по |
| кића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стењ |
| адним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој |
| ="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака |
| ач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу |
| ендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и |
| p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћил |
| се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладов |
| војим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, ч |
| сану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми |
| сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, |
| чак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шу |
| ице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што г |
| ини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом. |
| тва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док н |
| у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у пра |
| одузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, |
| ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци |
| ледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушка |
| ихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш дру |
| "Tekst"> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{ |
| чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмља |
| {S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти с |
| ај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те ма |
| ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, |
| , само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми |
| {S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} |
| половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да пут |
| rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Ј |
| ежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, |
| ' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка |
| ега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне |
| >— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање |
| њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милиц |
| стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно... |
| егових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ра |
| е међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлач |
| луцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, |
| удног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђ |
| свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p r |
| од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... |
| а.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} При |
| адовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> |
| Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или |
| то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' |
| не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуц |
| рдаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend=" |
| </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек к |
| ке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и треп |
| hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су мој |
| а и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што ј |
| p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Te |
| ало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом |
| сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, гд |
| г, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала |
| S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти у |
| да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p rend=" |
| ма и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцну |
| х уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца |
| на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жут |
| и на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, таки |
| љају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и кола |
| , 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пре |
| > <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> <p rend |
| ем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што |
| пање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, |
| ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst" |
| е и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од друг |
| "Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. |
| да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко м |
| те мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, |
| звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређ |
| сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се |
| мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, |
| благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst" |
| м јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма к |
| па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег |
| торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво |
| е у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концол |
| до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не кр |
| вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« п |
| end="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} |
| p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се |
| обу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а |
| а 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| /p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst |
| х бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} |
| у: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p |
| /p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под г |
| е дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до |
| нком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> |
| ад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' |
| тро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији ра |
| ремена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се но |
| нуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p re |
| {S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По |
| и, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћем |
| Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа к |
| најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те |
| а избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, п |
| е придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst" |
| } Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке |
| опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Марко |
| анати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се по |
| d="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобан |
| ијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комиш |
| под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трча |
| од густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда ми |
| свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остра |
| ашном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противн |
| ашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стр |
| еле комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} П |
| душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по ка |
| ед, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Диго |
| ар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> < |
| ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука п |
| им лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и |
| езети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друшт |
| иш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина |
| глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то насту |
| руза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, и |
| , њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би с |
| а брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, |
| ушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела |
| се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи |
| обница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује н |
| /p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst |
| nd="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још |
| st">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="T |
| престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајућ |
| зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и |
| гањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкај |
| па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове |
| етили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најст |
| главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуниц |
| акука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако |
| st">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун |
| еском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утул |
| зују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, |
| одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, |
| чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и умо |
| чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани |
| ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, д |
| о вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на в |
| . </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће |
| пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џако |
| у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst |
| з комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пур |
| чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти жи |
| ekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, |
| уле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> |
| ло се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да сми |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| не, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? пит |
| дулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћу |
| даку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', н |
| ли му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је бил |
| kst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пр |
| d="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи к |
| <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p ren |
| иди да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се пот |
| ре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу |
| о и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се пре |
| весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ |
| отивник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њ |
| епка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, ок |
| ија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и гра |
| оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад. |
| ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше |
| ико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире |
| га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, |
| ва знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">С |
| ислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се от |
| је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајд |
| опо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, кро |
| даред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Д |
| тана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p |
| уши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна |
| че наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — |
| а«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се |
| ekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поме |
| чке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки б |
| <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Te |
| м жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. |
| ета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састан |
| и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати к |
| моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужн |
| напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их д |
| од цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а жд |
| а позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S |
| и задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, поплас |
| тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend=" |
| ма...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p |
| евом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и за |
| гледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загл |
| подин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, |
| на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти н |
| игну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, |
| а чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код |
| > <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вел |
| брте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, |
| ekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе |
| нам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та |
| се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »посл |
| па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а вар |
| чким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са |
| умна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода ни |
| смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} |
| и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{ |
| разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и |
| ак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и пл |
| старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они » |
| н, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је ок |
| d="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— |
| е бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у сре |
| е вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајн |
| , док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} П |
| ћ, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети пр |
| а, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве |
| е мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне барда |
| рт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци прим |
| љке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као гр |
| аменови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} |
| ње по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо с |
| тока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p r |
| да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако |
| празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане |
| ца по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те уг |
| мејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по |
| ивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматр |
| ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, он |
| о сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружил |
| /p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или |
| да на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је доче |
| брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, бр |
| з другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим свет |
| ..{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пунач |
| есму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и мо |
| } А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних |
| драв ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend= |
| д ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tek |
| ик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Гр |
| оји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз |
| дмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста. |
| огоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend= |
| море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавил |
| коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном та |
| страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина поглед |
| а зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина. |
| а неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а ви |
| ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторок |
| њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је |
| не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а др |
| да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпун |
| е, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња ле |
| на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз д |
| пере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стег |
| ој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој |
| закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се |
| већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио |
| !... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепш |
| ићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чар |
| до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово прес |
| да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p re |
| дужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се л |
| по...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Ж |
| на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде |
| ..{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се как |
| ном круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се м |
| , седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њ |
| .. о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у шт |
| ебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> |
| иге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </ |
| ледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су |
| барских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш п |
| вим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракља |
| а, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, за |
| ету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се једи |
| исока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина |
| раве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се бли |
| е...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} |
| а ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у |
| се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је |
| јке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши о |
| ко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, |
| ила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану го |
| } Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst |
| авије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу... |
| напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недопл |
| лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели |
| вара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зек |
| петаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи н |
| >А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} |
| S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S |
| , ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst |
| чке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, ти |
| , и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам ка |
| /p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Б |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Сам |
| ко би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама |
| гледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврс |
| ико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти наше |
| ла, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Сл |
| не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стр |
| јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и |
| и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па неће |
| ни, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, к |
| t">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| егове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је. |
| брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви |
| јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' о |
| , још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} |
| ане врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга врем |
| зна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске |
| ма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p re |
| ан и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомил |
| а то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти ј |
| nd="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Д |
| а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но в |
| и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} |
| ади лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се ра |
| д испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви |
| деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, т |
| ругог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукур |
| десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши з |
| уве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишан |
| лађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, ј |
| аве једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корен |
| а тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи сави |
| но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћуш |
| пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли |
| « дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа |
| ила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови |
| ка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не пре |
| ве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца |
| сли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека насл |
| вник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима |
| на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем срет |
| чак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар.. |
| ела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим др |
| з гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака прок |
| и поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само |
| {S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, |
| рже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке |
| свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, по |
| Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракиј |
| има ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и |
| уџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну д |
| а и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека друг |
| утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а |
| сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Ст |
| , жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглод |
| ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, |
| ш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што |
| /p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| ају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и з |
| d="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковин |
| самићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у |
| p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов мо |
| пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пре |
| лапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе поч |
| учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи |
| арко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, к |
| тина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> < |
| ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу |
| међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} |
| Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати |
| уцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које |
| своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... |
| па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз гр |
| њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим о |
| а' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и з |
| пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. |
| уње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим повета |
| а кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и др |
| тарку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сло |
| у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставил |
| све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и |
| че Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Соз |
| ука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но шт |
| а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, ис |
| ачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; |
| епо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма |
| кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> |
| и бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чу |
| ријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, прек |
| стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га |
| , што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе оп |
| тиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си |
| крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бу |
| ву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, |
| ва од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend |
| не, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од |
| <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор |
| отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа н |
| јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнут |
| ком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пу |
| S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из |
| <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладно |
| и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац |
| и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво мет |
| ним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малакса |
| дај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само |
| знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуњ |
| а... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, |
| бој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} С |
| ује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и |
| равог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, |
| , што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надима |
| уташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше |
| еног сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гра |
| и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се пе |
| ациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се |
| се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и пес |
| клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљик |
| S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу ок |
| шти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, |
| сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради л |
| ани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом забл |
| развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око сто |
| више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње с |
| па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже |
| из гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жи |
| ш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји по |
| и ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у |
| ездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промр |
| па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, |
| ладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало |
| им се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и св |
| астим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, свој |
| ј лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ниш |
| љиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као |
| к лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около. |
| ама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан |
| тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење во |
| њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани |
| ане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слаба |
| шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навиј |
| нку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се |
| нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па |
| ам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p r |
| ма, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, |
| гоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> |
| i> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вал |
| је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па |
| ио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— |
| </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам |
| је путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и |
| сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то |
| ље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се нат |
| у.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми |
| ашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та |
| ећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не |
| "Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта |
| планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде б |
| тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су та |
| мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде |
| 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате |
| </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend= |
| им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би и |
| rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst" |
| ња, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њ |
| илица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како |
| шања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнем |
| вица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да |
| и.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у |
| да и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетан |
| Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »к |
| селе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је |
| } Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјер |
| ..{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гле |
| </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Не |
| дно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задрем |
| </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, |
| уст и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Teks |
| води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће |
| да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си |
| да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tek |
| а њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због о |
| мо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="T |
| </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а |
| рају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразниш |
| ="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да призна |
| хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер |
| p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| во. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да |
| стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш |
| грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по |
| рдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла |
| скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, н |
| по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим |
| и момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, вриса |
| е до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти дина |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— |
| е и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">К |
| полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема ш |
| end="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst |
| е улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} |
| t">— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како |
| вори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p ren |
| твар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst |
| end="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. < |
| st">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако |
| шка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, |
| "Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p |
| Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| ани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити |
| пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Ан |
| ући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она |
| rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе о |
| у се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, |
| м пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, о |
| вана, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућу |
| па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend=" |
| е мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и н |
| ју се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tek |
| трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, |
| збуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но |
| end="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? < |
| ећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, св |
| : далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p ren |
| м још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst"> |
| двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас |
| ћно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p r |
| по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како б |
| е бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Te |
| ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци пр |
| , а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, |
| доше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за к |
| ="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? |
| и не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са гро |
| Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач ( |
| требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји јед |
| по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке |
| а тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год поглед |
| н, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе п |
| еш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или |
| ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мо |
| ео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, |
| . </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу |
| и....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милиц |
| војке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. |
| мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се п |
| ла се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљц |
| иди тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсја |
| end="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро |
| Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или радник |
| </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, |
| еселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хран |
| ... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га |
| p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапу |
| ад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по в |
| мо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мил |
| а млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узаб |
| се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зов |
| де да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p |
| rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода |
| окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу к |
| дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па |
| х боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брат |
| гу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда лев |
| радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падн |
| оба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне |
| е то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p |
| е носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа |
| шље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst"> |
| е...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мр |
| н грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштрка |
| .{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му об |
| И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек |
| џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне |
| чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend= |
| и своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве |
| rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p |
| ћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и п |
| залуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приб |
| Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све |
| 'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога с |
| јде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' |
| Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="T |
| p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{ |
| ају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, |
| њаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризе |
| Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш |
| ти, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу |
| ш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накрич |
| ло умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кик |
| нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Н |
| ре мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, а |
| ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на |
| вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници м |
| бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јасту |
| је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend=" |
| к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, оч |
| наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је |
| стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљик |
| заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега |
| ш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.. |
| 'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p |
| ="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пу |
| .{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се |
| како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бац |
| ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p |
| о, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио н |
| </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наш |
| бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд' |
| ц Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа |
| иљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend=" |
| , момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није |
| ="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у |
| мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса. |
| у, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадиј |
| дак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али с |
| га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари |
| се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон |
| Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p |
| st">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Деде |
| е још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tek |
| а, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се |
| ах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне зве |
| ка пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове. |
| ну...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да ост |
| и плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, ко |
| ">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш |
| ј призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, |
| дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уш |
| st">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— |
| ли Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="T |
| } Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког п |
| } Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако т |
| S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам ж |
| d="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="T |
| ра, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend=" |
| ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише |
| d="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst"> |
| ну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јар |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
| а одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црев |
| омци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и |
| ' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница |
| соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tek |
| толицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на ње |
| ' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што |
| <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst |
| Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива... |
| а да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поква |
| — Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но са |
| ој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним ог |
| веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Ста |
| ери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стен |
| гла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крај |
| дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p |
| t">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. |
| комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то п |
| дају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легне |
| српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на с |
| је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијел |
| мрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' |
| оја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, око |
| сени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у |
| дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажн |
| и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, про |
| ом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, |
| ну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, оба |
| p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе |
| намо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </ |
| а пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скач |
| аробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погле |
| не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p re |
| си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— |
| доше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p ren |
| га.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst"> |
| ји је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — |
| чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и |
| } Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а |
| а га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема |
| ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се |
| ј, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, б |
| песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> < |
| урене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појест |
| а сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак |
| своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му ње |
| елу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви веч |
| узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје је |
| је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', |
| .{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком ларм |
| ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочи |
| а Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Шир |
| S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{ |
| ма.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод |
| е пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S |
| д тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше же |
| нате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досад |
| улаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окр |
| rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десета |
| ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај сло |
| о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па |
| мог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџол |
| вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви |
| Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tek |
| одавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, с |
| кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се |
| секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се пр |
| ноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш с |
| чаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, |
| се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој |
| а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и |
| ну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш н |
| у кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, |
| ас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ла |
| у једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех вес |
| ; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!. |
| ">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је |
| матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="T |
| икну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке |
| У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдн |
| м сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепа |
| увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија поч |
| беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осе |
| "Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И от |
| љоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
| , тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} |
| е смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви ка |
| берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, в |
| сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па |
| ећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћ |
| ало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ |
| "Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst |
| , камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек ј |
| је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване |
| и мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване |
| куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бе |
| иноћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећ |
| је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да ни |
| /p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хо |
| мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате |
| ="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend=" |
| ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, |
| /p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> <p ren |
| ича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p |
| од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. < |
| причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама прич |
| ленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мири |
| андуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бер |
| д 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако |
| ај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак |
| .. остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи плам |
| етрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«... |
| вљује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p r |
| ан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни |
| даш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледа |
| расеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падат |
| nd="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је |
| у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предај |
| S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, п |
| врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почел |
| и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе у |
| ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </ |
| десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хит |
| варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, |
| виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже |
| па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у н |
| утачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полет |
| е је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати |
| спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо |
| дска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </t |
| милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, |
| rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ ора |
| ати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико |
| ок се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и |
| само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је |
| јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изред |
| матрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, |
| о пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти с |
| ж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак д |
| хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, |
| и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други |
| Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те |
| регажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро |
| инка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући.. |
| севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радн |
| а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> |
| Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анате |
| у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџа |
| и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну |
| чу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али г |
| је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи кур |
| ла, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом ул |
| бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први з |
| , тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се |
| анка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само че |
| у и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо ре |
| се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лије |
| на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— |
| d="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Te |
| d="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нек |
| Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, ма |
| rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле т |
| d="Tekst">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам |
| е и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сиво |
| да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, |
| rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend= |
| p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, са |
| <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само |
| рову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се |
| омци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... |
| ше и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољ |
| к, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко |
| ух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна |
| ола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зач |
| епе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... оста |
| краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега |
| } Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гар |
| ликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила |
| </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'д |
| end="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Teks |
| це прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метл |
| а гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жуб |
| на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, |
| t">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога зна |
| неш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend |
| пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударил |
| еже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </ |
| па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Он |
| Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице« |
| ">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend |
| шила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није |
| се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом но |
| о ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу |
| е, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а т |
| ђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадо |
| асцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... о |
| да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Та |
| џак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе ма |
| rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај |
| ије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм! |
| kst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
| гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се |
| ђеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш |
| kst"> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| ућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и ху |
| огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној |
| ли и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути |
| </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође к |
| ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало коми |
| ко је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде ш |
| .. </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна |
| ају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а |
| сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољ |
| st">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у др |
| т ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из д |
| пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позаба |
| богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tek |
| последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p ren |
| уца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже |
| а, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опро |
| а другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло с |
| седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, а |
| ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p ren |
| ош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend= |
| њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти п |
| Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? < |
| скрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p |
| поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка р |
| алко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђ |
| а њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tek |
| ца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — |
| ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} |
| а не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на др |
| па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде св |
| одењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањ |
| е, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за |
| а осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, |
| више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути |
| ..{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелам |
| долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. < |
| доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, |
| rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им д |
| броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју рук |
| атко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} |
| н и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрек |
| поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црв |
| кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони с |
| х онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој к |
| , а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p |
| ају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим |
| у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, |
| о друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну |
| ва мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечи |
| бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јо |
| есечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на њего |
| и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; коли |
| ћајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо. |
| ој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нођ |
| рчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S |
| ој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, |
| прича, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Teks |
| дра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме |
| ли, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, в |
| а страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мр |
| а само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вре |
| и на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свак |
| тигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносн |
| а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни п |
| како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'а |
| о бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и |
| ekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p r |
| S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије... |
| у и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље |
| риш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме де |
| е па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tek |
| капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецај |
| </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта |
| "Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како из |
| и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} К |
| вину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује у |
| говорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам за |
| и за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је |
| да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино |
| а прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — п |
| и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три |
| ман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— М |
| end="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћут |
| но на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне ре |
| d="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и |
| nd="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> |
| евали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио |
| ј: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак о |
| еније«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслу |
| брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми |
| ац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом |
| Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, јо |
| у у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тре |
| ти, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' |
| свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало аш |
| но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p |
| да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се с |
| p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам |
| једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, |
| вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена сла |
| н, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, см |
| ом, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо |
| , на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, |
| а ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tek |
| d="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже р |
| с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, |
| rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђо |
| rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред се |
| ела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за |
| крилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова си |
| st">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, н |
| преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, |
| це!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћ |
| end="Tekst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| гате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, уреш |
| ељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само он |
| у у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у |
| nd="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је д |
| релива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак |
| ан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна |
| rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{ |
| азбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о г |
| злегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз |
| е. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је |
| им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, т |
| е, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздво |
| клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у тро |
| наје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на мор |
| еш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да |
| епо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате м |
| p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је |
| ор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако |
| ј, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, бра |
| сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак |
| .{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад с |
| ардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете у |
| рчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </ |
| .{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за ку |
| стуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као |
| /p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти |
| . не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst |
| } С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд ј |
| леће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни |
| му, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да |
| целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на |
| се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на |
| змену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, кој |
| Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најза |
| рљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од |
| "Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетин |
| па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гво |
| око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње |
| ари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и куп |
| — Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! |
| p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и вес |
| ара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако сла |
| Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке н |
| е на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од |
| ике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кр |
| е међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, |
| све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... |
| уст облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом |
| оловина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не ми |
| тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те |
| ше и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не |
| рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га |
| том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају |
| ли се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се и |
| а, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и |
| менце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се сп |
| себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истр |
| гне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... н |
| ">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изнен |
| овом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је |
| Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би |
| . </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јару |
| е, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све в |
| ладеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S |
| > <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} У |
| стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </ |
| низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{ |
| м и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што ку |
| о?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са ва |
| /p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p ren |
| грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си бра |
| ни једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетн |
| стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазни |
| ekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> <p rend |
| љиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету пр |
| ђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, др |
| примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела |
| т се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке |
| d="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах сма |
| а њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретам |
| о чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на ш |
| га, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечер |
| ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, це |
| тидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија |
| че нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> |
| страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провали |
| есен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на бре |
| теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да |
| o_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и ду |
| девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке т |
| ас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили |
| обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз |
| облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му |
| , густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} |
| равећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај пр |
| седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на кр |
| } Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као |
| радан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да |
| пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало |
| ог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p ren |
| се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и. |
| аже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нече |
| ацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малк |
| спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Пог |
| p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... |
| и, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гл |
| , досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никак |
| на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну |
| и над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шале |
| само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; ле |
| вали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћња |
| са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш ше |
| овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишањ |
| p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си купо |
| <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светл |
| обом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео све |
| ругом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој |
| резала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробн |
| моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... |
| жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, |
| rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душ |
| о ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p ren |
| .... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— |
| t">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— |
| kst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, л |
| ту..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="T |
| ресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она ист |
| туљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гоми |
| ека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака |
| st">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мач |
| то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе |
| p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви |
| а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа |
| ца: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, |
| мо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој в |
| . </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, |
| брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прел |
| им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу |
| Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвиј |
| реломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим |
| ока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а круп |
| динама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се |
| м она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знад |
| вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавн |
| дњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tek |
| p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, |
| /p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи |
| ицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче |
| </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p |
| а однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас а |
| Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се пос |
| н, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појко |
| ићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гл |
| Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш |
| сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst |
| е сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tek |
| евана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припев |
| че и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише |
| а је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не зн |
| ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, |
| >— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tek |
| он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', х |
| малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим л |
| на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="T |
| ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нам |
| Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо карав |
| вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А п |
| kst">— Поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миле |
| а ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst |
| и ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да |
| а и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а з |
| је највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </ |
| >— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам |
| путале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твој |
| , Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу к |
| ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо п |
| у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... |
| се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара п |
| ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </ |
| он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до |
| рицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тоб |
| t">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о |
| ва, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита |
| ="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— |
| nd="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако |
| трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Ча |
| есте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, вик |
| ком, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у ша |
| ч'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га ку |
| и помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' ко |
| о из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а |
| t">— Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend= |
| ра под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, |
| прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпоч |
| но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање. |
| расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend= |
| јеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебел |
| 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, |
| рате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече А |
| ене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али по |
| ер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ |
| у голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на |
| ном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— К |
| то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Д |
| к....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уре |
| есео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни |
| шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то м |
| у што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу |
| рани, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо |
| > <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задирк |
| даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, пре |
| о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Отк |
| t">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све |
| тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, заг |
| м усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви |
| и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира к |
| дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њи |
| реча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе ни |
| 'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сић |
| рко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна |
| ко кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати ора |
| е овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чо |
| крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи ба |
| ек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е ли |
| војке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, под |
| д ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, |
| е на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, б |
| се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру. |
| је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Ст |
| отегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> |
| ане их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа |
| ... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а не |
| kst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на п |
| ко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и опр |
| тле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо |
| ше... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Б |
| ње«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па не |
| е жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о д |
| још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бард |
| је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, |
| је се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума стр |
| д! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако |
| p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили ра |
| нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, |
| ="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="T |
| /p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> |
| говор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова |
| м китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, п |
| но све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доб |
| е мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошан |
| рело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си |
| орављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судби |
| и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, та |
| а: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— А |
| шајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p re |
| ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во |
| ћ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!... |
| страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо н |
| јеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марк |
| у!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан |
| S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе |
| астови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све ј |
| , кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на св |
| ицима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива |
| ице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас |
| ких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра |
| ео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... < |
| .... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даск |
| и сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'на |
| кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst"> |
| ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђе |
| оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — |
| ем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд' |
| дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти |
| у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера рас |
| притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу |
| а опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се н |
| и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сет |
| ој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели |
| а се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова че |
| бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомб |
| ладе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак. |
| распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не |
| пунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, |
| /hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се |
| што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, |
| а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p ren |
| е, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, |
| ача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног де |
| инограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелем |
| ти, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела |
| квењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша |
| међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледа |
| помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грче |
| ро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то п |
| иве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало о |
| вега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у |
| упреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све нам |
| као до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар ра |
| рењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је |
| кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, |
| де га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, |
| st">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смр |
| је, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се мом |
| ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S |
| , па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, д |
| транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа р |
| ину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: |
| м руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуш |
| nd="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о |
| >Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мра |
| а у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{ |
| р, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко је |
| његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што ј |
| сења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутар |
| } Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не |
| онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> |
| ружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње |
| бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина |
| nd="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, |
| а удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтел |
| ма вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да траж |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, не |
| то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Д |
| еко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војно |
| ева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бак |
| озицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p ren |
| чки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лага |
| п на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуц |
| >Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а та |
| и наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> < |
| е више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш |
| а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико |
| ад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' |
| азива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови |
| ад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а |
| о се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже |
| st">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам |
| куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, |
| аста корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, |
| рожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, |
| брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се |
| а, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, ј |
| есму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, |
| опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у |
| шише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> < |
| им, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сли |
| после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} Т |
| и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{ |
| >— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p ren |
| жише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Ви |
| справи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише |
| ог бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис |
| а широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, ка |
| чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и гл |
| бузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне рос |
| душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а би |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муц |
| чког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend=" |
| kst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst"> |
| <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам |
| не слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, |
| S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд |
| е око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовин |
| уку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу |
| м у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst |
| кло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа! |
| у да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише с |
| nd="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} |
| око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend |
| збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend |
| каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуна |
| ајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха |
| шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељаво |
| ацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — |
| им те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голу |
| д се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако |
| и је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш |
| </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> |
| н, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, п |
| већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">П |
| дног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; в |
| даш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну |
| емо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео к |
| ека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задо |
| аглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по н |
| а задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окре |
| ...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узе |
| есма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пун |
| те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="T |
| елику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се н |
| шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је с |
| мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголиц |
| и му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава с |
| ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод |
| робао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те |
| ише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док |
| мо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> |
| не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван |
| у неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S |
| ајпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у р |
| иш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те напада |
| ошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а т |
| е, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање. |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| у ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бу |
| а буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четвр |
| и! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо |
| ругова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сун |
| плетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је |
| ојска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </ |
| витог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на пред |
| ..{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, п |
| к су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође |
| лу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; |
| агињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на |
| на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове см |
| Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </ |
| рашно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на ка |
| раћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором |
| викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p |
| </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!... |
| уцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза гор |
| ћушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских друго |
| амен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по не |
| ог плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шу |
| ења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора |
| ћанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — к |
| које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном |
| ..{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја |
| ежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst" |
| ело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да ж |
| ш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на кис |
| шнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под план |
| , какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре д |
| се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, з |
| твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бер |
| ekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, |
| неш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од |
| шан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан н |
| и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; |
| , знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припе |
| тво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у с |
| ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипу |
| нта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви поср |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав |
| ти. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио |
| rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Б |
| асни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Д |
| "Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> |
| на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а |
| жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?. |
| ушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знат |
| била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стој |
| И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зан |
| јаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега н |
| .{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за |
| з кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се |
| ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} |
| ћа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак |
| н, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада |
| че да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глав |
| што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама |
| попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst"> |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| онесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блеш |
| ице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује |
| је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало |
| и заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано ж |
| па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">На |
| рка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање з |
| е се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић |
| није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, |
| p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— |
| , која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино м |
| тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си трен |
| </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p |
| орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској. |
| а ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p re |
| ртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка пр |
| елики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваз |
| nd="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буд |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> |
| > <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst" |
| ка гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' |
| и радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу м |
| , па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и с |
| аљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шт |
| укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче |
| ане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало |
| а-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш |
| еш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </ |
| черњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затре |
| жног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија о |
| спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгре |
| широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од сво |
| милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што |
| да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} |
| о неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светл |
| места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, о |
| о, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па тр |
| ко слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује с |
| у се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку |
| жних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!. |
| ="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst" |
| вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p |
| > <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, |
| rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? |
| тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакр |
| ања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, |
| ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— |
| {S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше цр |
| гу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} В |
| испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити |
| аком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Бог |
| ека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу |
| ју чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је |
| } Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, |
| ко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', гото |
| пу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се |
| ошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаес |
| рт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену |
| што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гл |
| д сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и т |
| rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну ц |
| крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара ви |
| "> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да |
| ња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла |
| ко да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су |
| t"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">» |
| вце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уо |
| и, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре н |
| } Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га |
| ама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога ст |
| и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде |
| ије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептел |
| ва им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шуш |
| уји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, |
| е, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се |
| , јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели ј |
| /p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst" |
| st">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, |
| st">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Teks |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу. |
| , све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу |
| комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' |
| , вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на С |
| амо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па пита |
| не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А к |
| ћати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst" |
| зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p ren |
| "Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јеле |
| кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p |
| ш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst"> |
| а ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p |
| — Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти не |
| нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо до |
| <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да |
| могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, |
| 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики |
| и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.. |
| жо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевал |
| 'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} С |
| > <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варени |
| стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој |
| ' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово св |
| Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на |
| kst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне |
| каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? < |
| kst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она |
| Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да |
| ди тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tek |
| st">— Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар об |
| > <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обу |
| идљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S |
| ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш |
| може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} К |
| ница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардак |
| >Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти на |
| {S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> < |
| <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, д |
| ац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, |
| же куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет п |
| вну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе |
| идба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора |
| прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни обла |
| хо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животво |
| p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва |
| зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ |
| </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{ |
| до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, |
| а ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p |
| е с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се |
| рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о таба |
| морне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос |
| Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} |
| рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мо |
| што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, в |
| скрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са |
| земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кр |
| сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и |
| тлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предме |
| ушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залут |
| агоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измала |
| падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је за |
| е да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда |
| лу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају је |
| маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и |
| слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, |
| Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулил |
| rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... сам |
| p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени глас |
| </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p r |
| исину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако леп |
| иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' |
| ова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одоз |
| еђали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају |
| ри Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, |
| авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу |
| ..{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше |
| ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има до |
| лину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом прелива |
| грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку.. |
| се у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепот |
| де својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су ве |
| лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око р |
| end="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девој |
| о човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чуј |
| <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да |
| d="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти |
| ака. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам |
| аборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш суд |
| опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најл |
| или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и св |
| ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш |
| > <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се при |
| благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и п |
| ekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пу |
| st">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нау |
| који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрз |
| ...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову з |
| ценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се |
| весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше зној |
| ку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног г |
| на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити в |
| , но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивањ |
| е певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, п |
| е тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци |
| хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника |
| дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и |
| туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, |
| а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и |
| ану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почис |
| л' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајућ |
| аче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, |
| велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p re |
| кнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију |
| г парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкават |
| вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено |
| е долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како |
| рав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst |
| це задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend= |
| а урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и ш |
| ј није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаж |
| ићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне сре |
| анитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора |
| з помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа |
| тране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш најве |
| обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе |
| ебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но |
| те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{ |
| , али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... < |
| ирока бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу |
| бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка |
| смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{ |
| а »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се усту |
| ути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна ру |
| <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо |
| им крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано |
| } А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} С |
| не, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А о |
| е просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којим |
| се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава скла |
| , те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend= |
| е, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} |
| .{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не |
| ичарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а д |
| це зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и прија |
| овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на к |
| страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на |
| лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са дру |
| , све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ј |
| чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst"> |
| > <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на ко |
| тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend= |
| кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — |
| ро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд |
| рне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прег |
| ан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако |
| снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се |
| д тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло |
| !{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми зам |
| што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула |
| ма и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, друг |
| {S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, |
| аје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучј |
| капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи |
| о чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола с |
| и, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор м |
| {S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' |
| t">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, |
| ; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, в |
| ама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују |
| "Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Г |
| ovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и |
| је се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај |
| слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На |
| обар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> |
| отрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје |
| ј...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучј |
| цу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти |
| ј комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да м |
| уд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пл |
| их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркун |
| г неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш т |
| и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину |
| рипевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— |
| Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst |
| ра језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пу |
| рах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу дас |
| ре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем ср |
| сец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о |
| {S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, к |
| шљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корењ |
| вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гум |
| сто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже к |
| кују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и луп |
| з свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, |
| лика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, а |
| А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом |
| и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и |
| оје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркн |
| а земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и |
| p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ о |
| та, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, п |
| d="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он с |
| еди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше |
| ово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он б |
| ле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, х |
| енуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабу |
| е се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају |
| шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend |
| а крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, к |
| али, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушнича |
| ј на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз |
| удниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а он |
| /p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редо |
| p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи |
| ад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p |
| е.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одгова |
| ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши. |
| ема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз |
| шег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову |
| потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' ми |
| сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава |
| ње кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Д |
| виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> |
| је »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, и |
| од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале |
| луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчиц |
| товима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и вод |
| д гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не |
| се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде |
| } Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највр |
| мна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељ |
| мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакош |
| ј гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то т |
| .{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се до |
| опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Ив |
| .{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти |
| боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Тама |
| љачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али |
| рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tek |
| и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле |
| веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се |
| нела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу ју |
| ица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти цр |
| {S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни ка |
| бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечер |
| мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., |
| латко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све |
| пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по |
| ачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, |
| о потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за ста |
| p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле |
| дим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени |
| да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза... |
| се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и п |
| ебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend=" |
| аш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се |
| у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад |
| ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, весел |
| неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (а |
| у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме о |
| ањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку н |
| не шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуњ |
| мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и |
| чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка сто |
| селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви в |
| да на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља св |
| лос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудн |
| »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад |
| <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгод |
| Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, ме |
| ајнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> |
| ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, |
| песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, п |
| о ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука |
| два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, |
| грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота |
| пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, |
| ћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под пл |
| ењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ај |
| ачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше |
| ekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато ви |
| едеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} |
| ју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код пос |
| } Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћн |
| } Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви с |
| али радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу |
| Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта |
| лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чу |
| ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са |
| е...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће |
| на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у паме |
| клања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке |
| пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно |
| Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рука |
| астидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчади |
| ње воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у |
| е друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно |
| зи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснут |
| о никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те уб |
| ни је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га о |
| у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а |
| /p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{ |
| оја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, прими |
| а и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и |
| едне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмота |
| зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд |
| љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке |
| ekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="T |
| урчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле |
| мо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, |
| ође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Пав |
| {S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прв |
| се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, |
| песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Жу |
| лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, |
| јима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у ав |
| {S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразд |
| ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоц |
| , мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноград |
| d="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јес |
| са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке |
| а рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика |
| , нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p |
| д страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орон |
| здух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваз |
| жа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што |
| свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме |
| ...{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чо |
| : ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена ов |
| рама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{ |
| о сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну |
| у пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо |
| халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе п |
| а громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше |
| ера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} П |
| задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </ |
| Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезуј |
| ићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорел |
| ви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и нерав |
| дех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова |
| ође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодн |
| са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се срет |
| , а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици |
| али.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гр |
| же и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде |
| а, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p |
| у....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »ву |
| ти... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а |
| ру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћ |
| ећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на |
| ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још прв |
| валија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморни |
| за...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је у |
| туто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавање |
| жње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа распл |
| сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш н |
| ...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега не |
| гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми |
| да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао |
| јни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге ки |
| . </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина |
| </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у |
| з дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухват |
| сењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеск |
| ак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благ |
| ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јо |
| а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледа |
| иже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
| сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру з |
| како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цура |
| и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, |
| узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst"> |
| меј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="T |
| у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и |
| > <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Мор |
| мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карл |
| судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачи |
| > <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке поче |
| ј и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало н |
| м млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души |
| лаве, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ра |
| це од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију |
| Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи к |
| ничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, |
| а даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, п |
| т'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} О |
| о, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом прот |
| 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића |
| о, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење |
| дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десниц |
| ичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{ |
| на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа |
| мен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... др |
| аврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогл |
| зда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румен |
| сма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и ст |
| , окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу |
| уга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова |
| них облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ћ |
| птелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' |
| фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из с |
| плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из х |
| се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права |
| лети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не н |
| ="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!.. |
| ницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у |
| у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци |
| окров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек пре |
| које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хита |
| kst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осо |
| ван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине |
| од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кида |
| арнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа н |
| тене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава |
| ликом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете ка |
| ласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком |
| орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попу |
| ед њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као з |
| и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p r |
| ружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са |
| ем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја |
| о обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </ |
| већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану ј |
| и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па |
| му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере пл |
| ланински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с то |
| »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче пол |
| е знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Ми |
| Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«. |
| где и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се гр |
| међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај... |
| есу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога |
| осле неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао |
| ушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурн |
| е све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и мил |
| је ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас |
| } Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што се |
| смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да поглед |
| ове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и з |
| ...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека те |
| и врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обуз |
| је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и прија |
| Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} |
| уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па |
| и ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнул |
| сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим ка |
| другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених с |
| о крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свије |
| овских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење мал |
| м сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само |
| са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па ј |
| ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »по |
| , мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на ско |
| њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је о |
| опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да п |
| Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с |
| Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту |
| а, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шу |
| преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend=" |
| kst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверав |
| ај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте го |
| рња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежин |
| ј кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за |
| из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S |
| ...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће |
| би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— По |
| end="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, ж |
| рестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на в |
| у стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' |
| д се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} |
| пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања т |
| стише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па г |
| .{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један п |
| ге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и за |
| ео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које |
| оти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — |
| сне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништ |
| еким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му н |
| и, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове |
| поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис |
| ма, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисн |
| апљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безб |
| аоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{ |
| ачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила ј |
| рице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова.. |
| нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жаго |
| пет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тр |
| ене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њ |
| {S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страхов |
| о, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — |
| т довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби |
| љике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гоми |
| један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају |
| ика разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend |
| </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо |
| "Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох совр |
| пат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, ча |
| о неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до |
| покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ват |
| е задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе |
| етићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од ч |
| поче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на гл |
| а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струж |
| тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Нај |
| поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док |
| Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако |
| ра расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p ren |
| ујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, |
| склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те |
| > <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам |
| је рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим |
| беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, х |
| победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} К |
| нажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а ве |
| ало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче д |
| уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} |
| овлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном |
| ијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му с |
| (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се ж |
| а, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' |
| ке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Ј |
| г »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомил |
| ја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање |
| ебра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајућ |
| пе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десет |
| е ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S |
| е побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па с |
| дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше к |
| , дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, п |
| усиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те напа |
| г проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га з |
| буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу |
| — Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стр |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
| почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужиш |
| t">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки |
| и, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, |
| продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне простор |
| чију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме д |
| катака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњак |
| st">— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комиша |
| е, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и |
| но је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота |
| ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо ве |
| у на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу и |
| иш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} С |
| диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко! |
| гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се |
| ekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у |
| ђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да |
| тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајку |
| латкој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладни |
| уруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишин |
| е чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комиш |
| вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што |
| у пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику г |
| еш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а |
| се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Са |
| </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помага |
| е начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а |
| к, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend=" |
| >У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душо |
| ењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми м |
| и Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? < |
| из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p r |
| е устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радници |
| ја из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли |
| главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући |
| кама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, ко |
| смо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је к |
| ко пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже п |
| дмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p r |
| уруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p ren |
| , на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла ба |
| глица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз в |
| и из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака п |
| ј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читав |
| </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад |
| S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јо |
| длаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, шт |
| nd="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дре |
| ко одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило вил |
| у.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице |
| то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућ |
| ина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад |
| аче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из |
| иле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави чове |
| е потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо де |
| ко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о в |
| rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, ве |
| е закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви та |
| адило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да |
| Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко поток |
| наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака |
| ехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши пл |
| а.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, |
| ецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву окол |
| оношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, |
| st">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље н |
| облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пож |
| kst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита |
| ди, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, н |
| а, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања |
| место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићу |
| о ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, с |
| унце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохв |
| ума чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Су |
| рви петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, |
| </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p r |
| end="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја п |
| гоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst |
| d="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— |
| ватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, |
| е тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тоб |
| а уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, |
| оји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам |
| вио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} |
| rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... |
| а свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас |
| а, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је б |
| тлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој |
| Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што с |
| — Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело |
| Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, изб |
| рд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> < |
| та, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Е |
| ну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, по |
| гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!... |
| хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа |
| урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само пр |
| опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великоду |
| ио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребр |
| гу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p re |
| ">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p re |
| и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у |
| р после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда |
| амимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо н |
| "Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> |
| што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви к |
| ешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то |
| прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst |
| а, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у |
| ла ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане |
| утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, |
| не винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — м |
| гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији во |
| сењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готов |
| .. или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на |
| {S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, п |
| ку што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је |
| ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што |
| к, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црк |
| реја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и |
| сто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жу |
| ока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз |
| крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слаб |
| омени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), ил |
| водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја |
| !... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже |
| р'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' |
| ју, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по некол |
| караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак |
| јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да |
| лију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо |
| том.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S |
| штена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да про |
| чину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend= |
| о, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, |
| ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им т |
| ekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шак |
| тарци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак ј |
| те, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> < |
| певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подвриск |
| те мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> |
| ке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи.. |
| у на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, а |
| плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и |
| е, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница подне |
| осе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе ју |
| <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио м |
| рговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са м |
| путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и пре |
| ">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад см |
| све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="T |
| внеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, |
| та ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'а |
| кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђав |
| Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> < |
| nd="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p |
| ">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p re |
| јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш |
| тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћ |
| rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђо |
| S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! |
| ј, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака |
| вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти |
| , па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се |
| ра...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, |
| троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали |
| море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, в |
| арају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да |
| регрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад |
| то га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило! |
| раг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, н |
| о, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, |
| "Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он срк |
| ј, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се |
| у неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p rend="Tek |
| у си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> < |
| . </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јован |
| м гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћ |
| ардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, п |
| !{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш |
| 'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за гр |
| ни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у п |
| тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихва |
| тавили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, |
| ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стр |
| nd="Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, ' |
| та је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти |
| бом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању... |
| орака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рого |
| кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, А |
| егале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свак |
| рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и |
| граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руж |
| типања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се мал |
| арнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се при |
| а ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела |
| год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да |
| ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола |
| ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} |
| те и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— |
| st">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! < |
| а сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. < |
| p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко |
| "Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, |
| nd="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Te |
| крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' |
| опузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— |
| рени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па мо |
| о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да |
| ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p |
| иш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да |
| итам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst" |
| , викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У |
| ва се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> < |
| омишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> < |
| пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Teks |
| откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо ма |
| д' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћ |
| баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла |
| Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад с |
| јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p ren |
| >— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| ив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — |
| сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега |
| 'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви рад |
| оји је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p re |
| ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на П |
| !...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога |
| . боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p |
| ју не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме див |
| p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није р |
| ју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчо |
| > <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И |
| е Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и |
| </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="T |
| илица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p r |
| ко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« |
| t">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке в |
| ој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет. |
| Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— |
| kst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бог |
| е погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p re |
| нем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! |
| е лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми |
| сек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуљ |
| а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслат |
| жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што |
| зима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу |
| није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све ј |
| нем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' б |
| не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста |
| унца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд |
| ери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, на |
| , па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но са |
| , други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину. |
| p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем н |
| мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из по |
| сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале о |
| и ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих |
| ве, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме рато |
| лаве ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се |
| окипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру |
| смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог |
| да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик |
| у.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила ста |
| t">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у м |
| тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлу |
| тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tek |
| рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим т |
| rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то ко |
| ала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо н |
| естише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза све |
| понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празн |
| а комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и |
| се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су гр |
| че и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке... |
| се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински г |
| ва други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... |
| аци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па |
| В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. < |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два г |
| ам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су с |
| инео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с ле |
| ш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначки |
| јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> |
| припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Teks |
| ва Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и |
| Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p ren |
| p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p re |
| и дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' |
| rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend=" |
| наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А |
| адовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио |
| ..{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p ren |
| које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по се |
| но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун |
| човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па об |
| све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткри |
| .{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не наг |
| kst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је |
| р; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— |
| </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јеса |
| ушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од д |
| ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' |
| ="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви |
| дницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну ј |
| иком, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш о |
| ош.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst" |
| Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш ка |
| ладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу |
| ојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да т |
| ан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— |
| м се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је |
| ишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и са |
| егнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало умо |
| не! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> |
| сто бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, |
| укће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајил |
| к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казал |
| /p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и св |
| игови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућури |
| <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња диг |
| падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас |
| ачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са |
| адне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — к |
| лити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p re |
| а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} С |
| .{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он |
| ма шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од н |
| ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан глед |
| ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Бо |
| ише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> |
| ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гње |
| Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припев |
| њем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно ст |
| и: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди |
| мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагн |
| је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и |
| нула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла |
| је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи |
| док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна |
| ене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне ш |
| Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мањ |
| се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све |
| ни је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све ост |
| ама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан м |
| аском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} М |
| амен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, |
| ekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Так |
| ате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. |
| зведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти из |
| е Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако од |
| па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати |
| зо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше прип |
| Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, |
| Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend=" |
| војица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти |
| уо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни |
| он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ај |
| поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p r |
| ете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту из |
| не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, |
| о гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, поне |
| и, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он г |
| «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку |
| е жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те |
| ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Н |
| st">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' |
| <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан |
| леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не |
| аквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако |
| ала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> |
| .{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним шт |
| и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог ве |
| тоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо ви |
| иша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се |
| nd="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како |
| t">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за о |
| <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица |
| живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, |
| <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред |
| овачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко у |
| гим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеск |
| p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p ren |
| вају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути |
| брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но |
| глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пл |
| те мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из |
| ате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и пон |
| ична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења |
| нац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар д |
| о лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао стар |
| и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, |
| ћи се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} |
| а, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— |
| {S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећ |
| на и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође |
| у ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Te |
| ци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је в |
| што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p r |
| а чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' |
| о, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле н |
| ће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одма |
| Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, как |
| што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоц |
| Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога |
| се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ни |
| <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше |
| <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић |
| d="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </ |
| акрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије најве |
| ли раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихв |
| зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst" |
| агрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко в |
| твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти |
| , а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављ |
| ље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са |
| ије време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се о |
| рака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год ј |
| > <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' |
| Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили |
| реслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си |
| дње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за |
| d="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p |
| с.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли и |
| и тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако ка |
| узето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милиц |
| на рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} |
| све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после н |
| у малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. |
| како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и рад |
| чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окрет |
| твар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је |
| о ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општи |
| ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> < |
| ривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану |
| је, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз п |
| аменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројан |
| од, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мач |
| аља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим лис |
| милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да уран |
| селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је с |
| езрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и д |
| што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и |
| , као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се |
| дна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим ком |
| рцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле |
| и снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате |
| ћурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се в |
| з врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{ |
| у зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такну |
| не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћ |
| ађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. < |
| је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не прич |
| а да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и че |
| се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече |
| товима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама каме |
| олица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те |
| дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осе |
| донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, |
| г, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним |
| ештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, |
| .{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S |
| ун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, |
| ици се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан с |
| клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; в |
| упа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </ |
| Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују там |
| итегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ам |
| до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јов |
| емо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и п |
| ekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ |
| се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и |
| ајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, ос |
| оте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним |
| ости, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Тре |
| {S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ра |
| потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па ист |
| ну гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рад |
| ко, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам по |
| ше је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и п |
| »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Он |
| , а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна по |
| јне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да |
| у наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како |
| инка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне к |
| ко они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — |
| и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </ |
| ста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. < |
| .{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде |
| ицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Ку |
| за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присет |
| > <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— |
| претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела |
| тко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крча |
| , а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... |
| ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, |
| ар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи о |
| узима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, |
| не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на иво |
| , како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не о |
| ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, |
| кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петоме |
| о метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни с |
| исли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други в |
| па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' ор |
| е, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добр |
| а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате м |
| ника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се до |
| а, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу |
| , а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи |
| полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па ид |
| адвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама з |
| ажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумн |
| на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са |
| шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, |
| ушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; це |
| кћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из сна |
| ербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом |
| врљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом |
| а другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милин |
| бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стоже |
| а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чуј |
| м шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха. |
| ки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко |
| при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гр |
| ди се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, шт |
| end="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже |
| лаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осе |
| ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад |
| бар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{ |
| t">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оће |
| се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} |
| јслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. |
| S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за |
| па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напи |
| а једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим |
| тоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но |
| је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам |
| си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискал |
| t">— Поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Милени |
| на ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејк |
| r">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготра |
| <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светл |
| и.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате даро |
| гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су |
| моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, д |
| куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојн |
| 0"> <text> <body> <div> <p rend="Glava">ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ</p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
| </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се т |
| ранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресам |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти о |
| ="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend= |
| на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена |
| астуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз от |
| пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девој |
| ">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми с |
| се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... < |
| ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, |
| Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend |
| два га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst"> |
| t">— Знам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst"> |
| сије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу |
| хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst" |
| и, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама |
| ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да ви |
| а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опе |
| шће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tek |
| једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> |
| е, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој |
| , оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом зак |
| аљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p r |
| } Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и |
| у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— |
| о, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— |
| да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— |
| ко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— М |
| песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— |
| kst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: |
| прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </ |
| </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend |
| оју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и |
| <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док |
| Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а т |
| је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати на |
| надох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па |
| лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и ст |
| </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја |
| тово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Наст |
| {S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шап |
| ' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну |
| во? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst"> |
| шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим |
| а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећ |
| окина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штип |
| t">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p re |
| вој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Бо |
| ekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти ј |
| е? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је |
| њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту поч |
| ша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како |
| ">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја с |
| те; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, |
| си ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p r |
| >— Зар обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst |
| певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p |
| своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати б |
| дну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend= |
| аца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, |
| {S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве |
| , горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </ |
| у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Рашири |
| да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија с |
| ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш к |
| њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разу |
| е поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о б |
| end="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила а |
| војни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео ж |
| Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> |
| t">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
| ал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како |
| к понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточ |
| се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе от |
| е бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p re |
| е трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабук |
| ија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| а да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања! |
| . </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их |
| ="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, |
| везде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој |
| онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, |
| чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за дру |
| Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогод |
| епи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опро |
| па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стот |
| осматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га |
| и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер посл |
| јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње |
| зале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди св |
| ...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток |
| громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, |
| , а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума |
| их сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескра |
| ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му ли |
| неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до са |
| глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде све |
| ојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, к |
| — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег |
| тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и пос |
| ш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица |
| ине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хлад |
| сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушн |
| ге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p |
| ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође |
| p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто каже |
| е знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша... |
| д старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, б |
| машније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се |
| аво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради |
| гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, чове |
| S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Наста |
| код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Зна |
| иве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и вера |
| ицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже |
| и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе |
| не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира |
| </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се |
| ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се сп |
| ло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрс |
| ри!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У то |
| драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце рад |
| де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из |
| рана опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живо |
| казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима |
| кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радниц |
| еје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и наме |
| ово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на |
| ијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти с |
| ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, |
| {S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне пот |
| п и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бе |
| павим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и |
| ужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасиј |
| половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу. |
| ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> |
| а нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакр |
| ко преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља мла |
| ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то |
| знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене |
| а убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти |
| мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило |
| ш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меден |
| е, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за ум |
| са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим т |
| забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у |
| лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван пло |
| ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе |
| аволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи з |
| > <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... |
| Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? < |
| авио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћу |
| и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџи |
| д кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} |
| 'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или |
| </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, |
| удном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког |
| ... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђав |
| се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тиш |
| ог радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, |
| е: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па ј |
| ца Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног |
| види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у |
| ате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} |
| <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с |
| цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука |
| буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} |
| и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост по |
| . </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> |
| > <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? |
| па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају |
| дишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује |
| /p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да |
| арци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти |
| p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о |
| <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу |
| rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend= |
| идљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </ |
| до' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо |
| ="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Te |
| rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend=" |
| лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и |
| ећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па т |
| ларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, |
| за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто |
| , он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лу |
| умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми с |
| и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} С |
| троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара гост |
| епша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја |
| страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хо |
| одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, в |
| дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред а |
| у, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледај |
| опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у доли |
| оноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све ј |
| <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, п |
| ћустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете |
| {S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне в |
| подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукур |
| дени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгаж |
| н који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једна |
| а Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, в |
| rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, ' |
| <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу л |
| мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за п |
| <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека б |
| ста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код ст |
| у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубов |
| </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> |
| , па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајд |
| знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p r |
| дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p r |
| > <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? |
| ију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S |
| ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst"> |
| <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам |
| Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> |
| Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, |
| и име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то |
| јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви ј |
| . </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p rend="Tekst |
| ша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p rend |
| kst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S |
| аробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ |
| им стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живо |
| а га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са |
| t"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">П |
| и заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, |
| а каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помр |
| м. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришу |
| малане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, |
| тане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, го |
| роба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста |
| ама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} У |
| нили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p re |
| о, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, п |
| мо се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и ста |
| Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Бла |
| ња... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} |
| рила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о по |
| nd="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим |
| ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> < |
| е од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, |
| чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије. |
| rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате м |
| елики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="T |
| ј примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S |
| ', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p |
| но, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито ст |
| ица.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали ради |
| у ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst |
| ћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради |
| ока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је |
| ну, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говед |
| ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини. |
| >—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.. |
| — Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, не |
| ајбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти |
| ' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш. |
| доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се п |
| е живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак |
| Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом простр |
| p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, глед |
| аборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не к |
| трашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада |
| ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' ум |
| 'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p |
| к не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче б |
| ти, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Сл |
| {S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не д |
| тог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што |
| ... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> <p rend="T |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А ј |
| им светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких |
| пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на п |
| спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а |
| ији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама м |
| не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> |
| то пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно |
| едаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман |
| бори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се ра |
| осу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хи |
| е ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од са |
| његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend |
| тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло ј |
| вају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугини |
| зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маг |
| , па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати кап |
| : </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста |
| авије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти је |
| и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst"> |
| о што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје |
| као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, мој |
| му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Кол |
| а и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| у довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p re |
| дено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно |
| па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речи |
| екра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје |
| е краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео |
| на мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весел |
| на гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на ср |
| од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу с |
| сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред |
| читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Te |
| само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација |
| лико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој да |
| лажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су мо |
| крилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о |
| ри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушк |
| е видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје мил |
| им бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пож |
| t">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потег |
| тпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у |
| бом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се |
| обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пр |
| истрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, |
| више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... |
| мо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље мил |
| авиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, св |
| иле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, |
| зми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а о |
| по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу ба |
| а, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, ис |
| Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, |
| он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим г |
| мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвења |
| јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивам |
| атрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па са |
| вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смок |
| један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче. |
| ekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори |
| је ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке |
| м, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онак |
| успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним |
| аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend |
| и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па н |
| rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, д |
| о клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на г |
| јке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маш |
| чадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend |
| ни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, |
| ад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе |
| лан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> |
| о ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, |
| м сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним б |
| маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дн |
| на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра |
| ekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви веч |
| тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо с |
| ушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела др |
| и, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову |
| дети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле во |
| е дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p ren |
| те у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке |
| о мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би |
| заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и |
| оме нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, ј |
| наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћер |
| закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са ст |
| теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже с |
| чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе п |
| к се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S |
| чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији |
| рис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлиц |
| Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу сто |
| амо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одгова |
| Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка пре |
| це и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимај |
| да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говед |
| p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадо |
| /p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чво |
| позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад за |
| р.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе? |
| је тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти б |
| за њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. < |
| о у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">П |
| kst">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst" |
| би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него |
| ко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> < |
| ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> |
| рестале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да |
| о кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве |
| ми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћ |
| около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео |
| rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... |
| <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале п |
| Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док он |
| к и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца |
| а сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гла |
| <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... ви |
| ама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика |
| S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осе |
| ">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— |
| релети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине |
| , стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме с |
| Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате |
| . </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је поз |
| >— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— |
| гом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више |
| чу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме |
| > <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дођ |
| nd="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и |
| "Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? < |
| end="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господи |
| у к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пу |
| разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска |
| м. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, |
| вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се сти |
| кем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... |
| кида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћ |
| ..{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, |
| тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, |
| брчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила |
| а комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се |
| га. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко |
| kst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар |
| да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспал |
| ко мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. |
| мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко |
| душно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује |
| говара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћ |
| м вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку из |
| оњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шуш |
| чним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се |
| , са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и |
| главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се |
| да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра ст |
| е а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, м |
| ора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дра |
| који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће |
| .{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбољ |
| е жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не зна |
| али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце зад |
| ати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њ |
| па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о |
| из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у забор |
| на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препуни |
| ажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан |
| уди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> |
| , па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао... |
| прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим тр |
| мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне с |
| ј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> < |
| ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје |
| уљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко |
| ="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, |
| ричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Који не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму |
| над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа |
| која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заје |
| ед, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, |
| стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду н |
| те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p ren |
| једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца цр |
| мишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гл |
| акчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. < |
| препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p |
| ове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојн |
| ра сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз п |
| ...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветр |
| па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Te |
| t"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">И пе |
| им, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга |
| </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује |
| са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три див |
| и се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Там |
| паљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њо |
| ан последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми во |
| ка деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти |
| лева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и |
| . </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, |
| а, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p |
| јира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се |
| »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, |
| елу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док |
| .{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја |
| узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим |
| а ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана п |
| куруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под тр |
| На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци... |
| па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе радни |
| тром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други кра |
| "Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица |
| тко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!. |
| нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив |
| у ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају гот |
| — Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле |
| е ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend |
| те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна |
| , ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни п |
| купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовне |
| е ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тре |
| општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав к |
| а, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени |
| >— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p re |
| адовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које сп |
| ="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! < |
| ју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека |
| лама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и леп |
| rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и |
| дају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рп |
| st">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није |
| } За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна |
| редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презева |
| ене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} |
| а, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробај |
| d="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах |
| изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и ос |
| азе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз |
| а га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само |
| оноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним п |
| пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже плам |
| дна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мо |
| } Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, |
| ...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештај |
| Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tek |
| ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p |
| грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера... |
| st">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, |
| пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се сл |
| "Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте |
| а, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође оп |
| и зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани повета |
| ремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и |
| гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још |
| ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у по |
| крећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камењ |
| и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пу |
| рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на г |
| ред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу од |
| град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре ра |
| е рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој стр |
| се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жа |
| р, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује сув |
| Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно |
| и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се |
| дним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руко |
| , к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst |
| пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, ви |
| стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка |
| попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти |
| ао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а с |
| једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и |
| Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћк |
| њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумариц |
| нске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на |
| од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са кол |
| Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} С |
| пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко |
| рају клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку |
| нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд |
| а и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном м |
| та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или сн |
| , снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница ба |
| у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешт |
| и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће по |
| ивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S |
| неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнето |
| издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазим |
| рији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па |
| меј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна |
| речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба са |
| ">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине дево |
| отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено |
| на и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Р |
| се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, д |
| сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је п |
| редину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге А |
| иче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача |
| и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнил |
| уза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђет |
| крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио ри |
| а и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила з |
| нку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или ара |
| ">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tek |
| и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају о |
| чи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угаси |
| ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђав |
| искују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се и |
| орила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у т |
| млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим |
| ликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнем |
| стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> |
| се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се п |
| е, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењач |
| ше му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претер |
| док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« кру |
| а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је ст |
| кне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Та |
| а ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све |
| ком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро |
| бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p r |
| иле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај |
| у њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива |
| претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући к |
| плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се ле |
| сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање |
| аман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по само |
| а баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих с |
| а осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">С |
| шена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе |
| чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваља |
| , начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; |
| рвог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на мо |
| адају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитри |
| ва у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча |
| амичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане о |
| за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач |
| е 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} |
| Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и |
| мало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диж |
| а атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни |
| рдак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је |
| и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мук |
| дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки боле |
| ша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да |
| е и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је послед |
| ути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају т |
| мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградск |
| лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну |
| тила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке |
| а, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се |
| вса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на кач |
| ра«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на л |
| ш јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и |
| вако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабиц |
| камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кро |
| зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на |
| ас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница« |
| е смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пр |
| сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— П |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </ |
| тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над глав |
| а погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, у |
| се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти |
| /p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се |
| а, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте пр |
| је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, |
| дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд го |
| рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, |
| крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као |
| арко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина |
| лутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће др |
| е Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђ |
| већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... ша |
| радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о |
| се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, |
| и готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, |
| ше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири ве |
| Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници по |
| Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна го |
| и поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редар |
| трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и цело |
| kst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а |
| н преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са |
| љају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p r |
| зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задирку |
| <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути н |
| ина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца ко |
| однесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се г |
| а је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слу |
| а кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобил |
| /p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто |
| е. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам |
| га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p re |
| {S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наи |
| не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: |
| <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако |
| ћу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хлад |
| епши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зе |
| игаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">Купите ме купиоци, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
| егнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Купите ме купиоци, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми |
| > <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене |
| тке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Са |
| теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... < |
| опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејав |
| , к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} |
| оче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, |
| ци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама |
| ви лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на |
| димо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а бе |
| ланином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мр |
| шиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима |
| ...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Об |
| "Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин по |
| петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се н |
| t">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{ |
| и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јо |
| време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — |
| и мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу бра |
| Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на кршт |
| крач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и |
| ава мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мај |
| атан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, |
| ако, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с на |
| ћи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почес |
| карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, до |
| {S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним с |
| к си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међ |
| екар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">У |
| st">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од |
| . </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ч |
| о, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, |
| се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама |
| ње и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокоми |
| ве брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевит |
| ази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале |
| ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким г |
| ам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p |
| певалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst"> |
| Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одм |
| енија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend=" |
| <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend= |
| прену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника |
| ..{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен |
| е рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst" |
| Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жи |
| е перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта л |
| си се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек по |
| омишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S |
| к понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се |
| нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет до |
| зевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено |
| мака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уст |
| а после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рек |
| ојеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, |
| ју Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош с |
| страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше |
| друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, |
| на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не мора |
| ... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашу |
| рга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше ј |
| не, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, |
| rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог |
| гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова св |
| па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загреј |
| и срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игд |
| до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њи |
| ..{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки све |
| ли поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кић |
| /p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и и |
| лод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који |
| а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких б |
| боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга пр |
| се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, с |
| о је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, |
| еш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом |
| адимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ |
| — Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о |
| ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p |
| ' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се пр |
| ака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је та |
| ије друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S |
| сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те ди |
| ' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пр |
| инограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушће |
| сисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бит |
| да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на г |
| </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је з |
| да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна |
| ава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве де |
| е л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гара |
| друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковат |
| није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!.. |
| ругим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони ј |
| не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида |
| им тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом в |
| војке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, так |
| оја ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е |
| и, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу с |
| нца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке |
| не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, |
| од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вар |
| али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p |
| еревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гл |
| поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је н |
| , друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, |
| шилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на с |
| ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p |
| а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, |
| лађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка |
| аде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, ја |
| Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} |
| е редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије |
| продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tek |
| лази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око |
| .... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбир |
| е, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па ви |
| отиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис' |
| нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p re |
| есу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, |
| Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће |
| p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гај |
| kst">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни са |
| ато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па ни |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> <p rend=" |
| цају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину |
| S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, |
| p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећат |
| rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, |
| то је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и о |
| rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="T |
| довина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жу |
| {S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, |
| p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| ајежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Так |
| веда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила с |
| . </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеле |
| има јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по рас |
| ука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, ш |
| акрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче |
| ете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана глад |
| се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели |
| а ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'в |
| но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па о |
| о!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, п |
| је и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па |
| овр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па прету |
| е утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опе |
| ак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гле |
| предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p ren |
| , занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледат |
| његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери свој |
| рада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним ми |
| а од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчиц |
| се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом чел |
| ни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на не |
| обом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на њ |
| задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си ве |
| на, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њем |
| p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз дру |
| е рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чи |
| м цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, |
| лу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те по |
| ке стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљ |
| ма вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љ |
| утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавр |
| чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина С |
| и бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа |
| чкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене т |
| емљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све |
| мо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије свој |
| е крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... а |
| ма славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... п |
| S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру |
| а, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго |
| целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро |
| ља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, |
| као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на кос |
| ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{ |
| ј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tek |
| оз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се |
| и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шап |
| } Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а |
| нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде |
| ка, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људ |
| t">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем |
| пис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спрем |
| јке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, |
| је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели.. |
| ле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е д |
| , тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну д |
| је се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а неже |
| ом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брат |
| t">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жен |
| још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком бр |
| , па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} И |
| nd="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да прост |
| казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишин |
| ам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је |
| ирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; |
| и на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са |
| </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, |
| kst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p re |
| знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она ве |
| ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Бла |
| , да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, д |
| и мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаки |
| S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом про |
| а се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сј |
| ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљ |
| , по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, |
| е се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, ка |
| осна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те све |
| е више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, |
| уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак |
| се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи си |
| ба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим |
| ?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочис |
| им тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, |
| м оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, |
| ...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с |
| нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p r |
| пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђ |
| ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, |
| ије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унап |
| !...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, |
| бројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад |
| еђ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, |
| тину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти |
| ас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад ниј |
| лештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву |
| , ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и к |
| атрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе |
| , а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, број |
| ици подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још пе |
| Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то не |
| а сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, н |
| пих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо дос |
| , где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и |
| кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисм |
| унца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљ |
| уборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} К |
| ана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те |
| забаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради.. |
| .{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан |
| од виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Диг |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
| "Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ital |
| и метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо н |
| се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} Н |
| га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а |
| образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} |
| rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти м |
| p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да даруј |
| ле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дрен |
| редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асн |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама |
| /p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а |
| е 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволств |
| све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без н |
| end="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} На |
| ekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst"> |
| половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинк |
| те ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заб |
| иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p |
| d="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, как |
| d="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... |
| сели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења |
| комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, в |
| } У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек |
| девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst" |
| пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или пон |
| а: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац г |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о |
| пће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} |
| Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји нек |
| тране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="T |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. |
| } Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ п |
| мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци |
| е....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа |
| оњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће |
| кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак п |
| сели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У с |
| ке, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили |
| , све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцеп |
| олице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме |
| лима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и |
| продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tek |
| Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend=" |
| rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је с |
| Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p r |
| умиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Купите ме купиоци, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли |
| ј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. |
| мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| ... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечер |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| ах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи |
| или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} |
| раљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили |
| и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве |
| , све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне в |
| а усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се |
| а жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког про |
| ушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казу |
| старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе. |
| гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац |
| су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да |
| рењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала |
| куруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, гд |
| г Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позо |
| о доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују н |
| рану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{ |
| ован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава |
| d="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рек |
| лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, |
| црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава |
| је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цу |
| ди и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише. |
| ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само п |
| само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{ |
| це са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми |
| rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? < |
| st">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p |
| враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну |
| p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p ren |
| ">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, |
| ekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p rend |
| p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend="Tek |
| кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи с |
| i rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Н |
| — Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, |
| у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. |
| "> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зак |
| "Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала н |
| мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, по |
| проштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, п |
| за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, |
| а и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа зап |
| лоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па ка |
| /p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; |
| 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти н |
| /p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си |
| дуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински |
| лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и |
| ве се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са |
| .{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој |
| . није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге |
| гству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, |
| ма живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе н |
| и поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна па |
| ми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар |
| е густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} По |
| о плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на мили |
| rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то н |
| ад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије |
| ">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, д |
| комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да мог |
| е сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујн |
| на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цел |
| о, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже кре |
| оји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читав |
| то седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend=" |
| st">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како с |
| дберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и п |
| мало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, |
| кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђ |
| ке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и тр |
| </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, в |
| ле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу |
| а' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> |
| опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је |
| сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље |
| је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин |
| е знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst" |
| е? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— |
| end="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено |
| ћи!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p |
| ма, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, м |
| иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а |
| сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... |
| </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми ниј |
| ажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о сан |
| шим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, |
| ко да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли |
| волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. |
| > <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше а |
| Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив« |
| око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Te |
| е бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа ба |
| <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очиј |
| код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, |
| ло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тр |
| nd="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала г |
| ...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скуп |
| ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, |
| а каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: |
| p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p r |
| све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из |
| Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p re |
| у, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, |
| во.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба |
| стиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на |
| а »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити воч |
| Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend=" |
| ричати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А х |
| кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим ј |
| ше једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, с |
| уће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за с |
| не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tek |
| море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш |
| јде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајат |
| сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дне |
| цу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему с |
| ="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но гов |
| прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p |
| е би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред |
| купљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и к |
| <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам |
| — Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </ |
| водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а |
| зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, |
| на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама |
| ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Н |
| и говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога |
| </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— |
| ео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; оти |
| е и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет |
| х, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, бог |
| кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће |
| <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марк |
| Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш |
| rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, ко |
| слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајн |
| нула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Teks |
| p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму з |
| ekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна |
| о све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био |
| st">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни чет |
| и ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend= |
| ослужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, |
| тарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, |
| } Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап |
| у за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал |
| , све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна |
| навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звезди |
| даљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле б |
| атких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пласт |
| астичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не |
| </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог |
| , што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Te |
| ало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још |
| мо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, прип |
| Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разле |
| Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p rend=" |
| rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише |
| "Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свак |
| ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst"> |
| то ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst"> |
| шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јо |
| ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јов |
| елико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend |
| и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и |
| "Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> |
| ух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију т |
| ије пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мисли |
| ="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашар |
| је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па си |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал |
| аде љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу п |
| стаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прс |
| Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend="T |
| о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst"> |
| еље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} |
| аже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, ш |
| до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радни |
| се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, |
| мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава д |
| ај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спуш |
| асред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије |
| прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, п |
| а провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по |
| већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А |
| , која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око |
| у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој |
| највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се у |
| заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па п |
| ест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно се |
| t">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повик |
| ши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарк |
| радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењ |
| реко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љ |
| влаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива |
| S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вр |
| огове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задово |
| наци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену |
| це.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се |
| о је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у обр |
| етох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумо |
| се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли |
| оре укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан м |
| p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код ме |
| а сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— |
| <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, |
| , кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пош |
| збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не |
| дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, |
| в отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала |
| kst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја к |
| празнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> < |
| те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, |
| уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, |
| аге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане з |
| S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико |
| помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме оте |
| "Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о сто |
| раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо |
| онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ |
| е, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дар |
| ају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клања |
| ане дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић |
| е и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдн |
| т ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све |
| тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом м |
| се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од |
| не курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или б |
| краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџар |
| ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одо |
| .{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} |
| качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бе |
| редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема |
| стумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима |
| ко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, |
| купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из бу |
| и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде м |
| и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p |
| rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst"> |
| ећ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небр |
| ди се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти су |
| а се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, забо |
| >— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја |
| Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајт |
| </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда се |
| не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко с |
| т, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гро |
| вали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> < |
| d="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је др |
| ">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је он |
| S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледај |
| ну, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан ч |
| хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst"> |
| олико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, д |
| тањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, |
| талом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — |
| се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... н |
| им, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да |
| ледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепе |
| реба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само ка |
| дигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати |
| оже радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну |
| чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p |
| оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па |
| рича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћа |
| вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p |
| да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те за |
| } Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вр |
| rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за пес |
| л' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек |
| ишта, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради д |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, |
| маћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поч |
| ста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи |
| сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјес |
| е' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, пог |
| па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до |
| им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе с |
| /p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не с |
| н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' |
| ет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћи |
| , оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, п |
| , па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док н |
| ићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и н |
| г печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, |
| ресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме т |
| згубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат |
| љика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде |
| и, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти |
| ерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, бр |
| > <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, бр |
| садило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, тр |
| уга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђа |
| ави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, |
| ди — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, п |
| не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, н |
| </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p r |
| јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би |
| и Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вј |
| бус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tek |
| оје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, |
| .... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' |
| ао што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и с |
| И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену |
| адачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend= |
| ма видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сјед |
| ји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студе |
| моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </ |
| о да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— |
| ="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, нећ |
| ена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, |
| — Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: д |
| је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен |
| ="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успоме |
| с сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к |
| и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> |
| /p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к |
| прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти |
| одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одм |
| d="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песм |
| </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> < |
| путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џ |
| лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љуб |
| kst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати |
| а, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се ст |
| А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све |
| а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? |
| рење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј весе |
| е понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад |
| образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну |
| е питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То |
| кују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке уз |
| војке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини |
| ...{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуру |
| ска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брж |
| kst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а |
| ве и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци |
| ичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отп |
| аче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго |
| >— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а |
| еко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над т |
| а поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Ди |
| пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају м |
| ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћ |
| би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о |
| ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, |
| по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велик |
| говарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> |
| омишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне |
| г момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p |
| болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане у |
| шом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tek |
| раго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него |
| а сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад |
| и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не б |
| што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend= |
| вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бо |
| вре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Де |
| ира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </ |
| ледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви ј |
| убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко |
| е.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </ |
| А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити |
| а, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, не |
| његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмич |
| еком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{ |
| rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек поне |
| нице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не |
| тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend |
| себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p |
| </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, |
| тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те |
| нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само к |
| није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже |
| по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задово |
| , боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ |
| орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и с |
| kst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по т |
| дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је |
| ; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о |
| те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месе |
| м...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врис |
| {S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није те |
| и не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из |
| , чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји. |
| дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико |
| светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне пре |
| пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p |
| о и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање |
| премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све |
| кне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није з |
| одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p r |
| и уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковањ |
| а не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту |
| ијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му на |
| не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на дв |
| ли га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара уда |
| ла и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, ко |
| е му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише та |
| воња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет |
| о бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело па |
| на, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука на |
| , шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... |
| е поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, повета |
| жити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. |
| реврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређ |
| о погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, |
| вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он |
| ста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види та |
| азуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун ки |
| адника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p r |
| ама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере |
| end="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати М |
| ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље |
| аску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољеват |
| о ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смеј |
| да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tek |
| да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојев |
| једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Прип |
| не среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна |
| погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари |
| наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачи |
| оводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, ла |
| цу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па поч |
| се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Te |
| »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устума |
| одимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово П |
| лагодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и пре |
| аса уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашљ |
| итељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, |
| силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се п |
| е залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, т |
| мо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, бла |
| ајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твој |
| бом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за трену |
| и дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише |
| лачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зе |
| али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> < |
| оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, ш |
| но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
| о измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: |
| једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у м |
| чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне |
| хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па |
| ојим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа упла |
| д од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се |
| ма стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се |
| ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја |
| оће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да |
| ани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засме |
| амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун |
| аиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде |
| } Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да из |
| са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и тава |
| е, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па з |
| пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун с |
| на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају |
| S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји |
| опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела ус |
| о белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и |
| од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови |
| једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и б |
| болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? < |
| а, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљи |
| а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црв |
| буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и |
| он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудн |
| свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па |
| ти кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он |
| ш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и |
| ле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за ба |
| што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате м |
| nd="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десе |
| рења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатки |
| вет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком ра |
| винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — |
| во; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ра |
| ивот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у |
| ечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке м |
| асици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки за |
| брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по |
| анци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и ч |
| ледња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и ме |
| kst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, из |
| ekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама |
| које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и ст |
| асла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и |
| позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке пра |
| S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рп |
| ..{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале гл |
| а суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окоми |
| ушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да н |
| шти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слећ |
| .{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где |
| се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око |
| } Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снаж |
| ам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба |
| је ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отп |
| ђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tek |
| доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве з |
| цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да |
| за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, др |
| омилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају |
| иђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено |
| ћкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисм |
| углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице |
| има и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само жив |
| натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, |
| по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умива |
| о чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стр |
| Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под ц |
| лива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој п |
| ћој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би |
| ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилил |
| одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти |
| карамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одг |
| rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу |
| } У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? |
| се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S |
| ле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чо |
| грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> < |
| kst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају к |
| игољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' сви |
| . </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— |
| , де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао с |
| умно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више |
| буке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па |
| ножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, |
| припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са |
| ра сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst"> |
| ом тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу све |
| ао вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{ |
| е, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле |
| другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... |
| ја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу |
| гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљиц |
| м поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово по |
| ли у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танк |
| то мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је сла |
| кујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се |
| то ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквења |
| црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и леп |
| аманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или |
| или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они |
| су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује. |
| а срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у по |
| з Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом |
| <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко ј |
| пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткач |
| >Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, ути |
| њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Teks |
| , жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка |
| потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати до |
| .{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из св |
| Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини |
| она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се |
| ут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о |
| светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њен |
| Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tek |
| мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти |
| сти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{ |
| на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомиш |
| види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, |
| Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми |
| га навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних зве |
| </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к м |
| а своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници |
| м.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле |
| ше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по |
| Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Te |
| како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... |
| је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз |
| ивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... |
| st">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p |
| је и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну |
| грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tek |
| ди већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, |
| ење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} |
| врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној |
| па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном р |
| и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почињ |
| т. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећ |
| , баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте |
| а има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђ |
| и... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се ј |
| четила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јуна |
| t">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> |
| на, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све бр |
| главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу ко |
| не, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесе |
| што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S |
| л' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширг |
| ако би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} |
| њу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се ди |
| бели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутар |
| е, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлиј |
| алише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се пре |
| за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув теп |
| тко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни не |
| дахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мис |
| теде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? |
| Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млате |
| а којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, м |
| очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу |
| редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом с |
| арјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде |
| Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман доне |
| редисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је вод |
| у.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам |
| што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје.... |
| у на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен ки |
| <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— |
| о неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места |
| ло, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцн |
| дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' |
| кат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком |
| } Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' н |
| и му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гл |
| ени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђ |
| ила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ ора |
| да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим |
| крач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман он |
| лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, от |
| мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба |
| а како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе |
| пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се пол |
| о рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је |
| — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што |
| по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере си |
| може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орах |
| жица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по |
| оји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} |
| петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' с |
| епуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О А |
| е у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, |
| се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у л |
| ичај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="T |
| смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst |
| вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ћ |
| Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов |
| стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, по |
| end="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, |
| гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат пр |
| во.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира |
| и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој гла |
| ме, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој прим |
| а у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па пла |
| м те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, з |
| у бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину. |
| свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке |
| ве један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ |
| оноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први |
| и с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... |
| е џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два мес |
| па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечера |
| "Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst |
| Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стран |
| ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га с |
| росторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима с |
| о чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна п |
| перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше к |
| страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петл |
| оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш тр |
| Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на м |
| воме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend |
| ире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују |
| , срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p re |
| лада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легне |
| , и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих. |
| d="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећо |
| а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно |
| пу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна |
| ање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда |
| — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видр |
| р сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он б |
| и од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, |
| р, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је стр |
| послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да |
| ога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се ос |
| пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фан |
| ретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива др |
| "Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бит |
| } Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — |
| а.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебел |
| ију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: р |
| та ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А |
| ико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта |
| је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути т |
| и му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекл |
| о... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst |
| премимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жик |
| исмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p r |
| окате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Ка |
| о могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p ren |
| изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' |
| адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, |
| >— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. < |
| е ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала |
| змио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, |
| мо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p r |
| м џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend |
| ем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, к |
| на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе |
| овра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци го |
| е можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се |
| rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Мар |
| >— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} |
| ас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сн |
| /p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не |
| руги! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како |
| ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', |
| море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то |
| арма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упа |
| санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? |
| ">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научи |
| е то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S |
| с, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне |
| дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> |
| ој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па |
| нда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта |
| ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </ |
| рж' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! |
| ора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, |
| азда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{ |
| за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, п |
| ко Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она пре |
| или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти до |
| и једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p ren |
| же, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корак |
| nd="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је |
| ekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке |
| ">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је |
| ошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити |
| , врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Проб |
| >— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Д |
| им се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе д |
| , а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга пр |
| ну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви в |
| , крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам |
| ку: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци в |
| поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да |
| Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми п |
| о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурења |
| /p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз |
| е морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша кор |
| непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а |
| вој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само дев |
| , па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и |
| дова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са |
| миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, |
| и бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви |
| , не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају |
| вољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="T |
| > <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p |
| ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' |
| преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези по |
| кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује |
| у Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој |
| моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а |
| , под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, |
| од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зач |
| на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С |
| ављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобиш |
| > <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све |
| није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је за |
| маћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се оп |
| о бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{ |
| адника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зре |
| ју само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењ |
| мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, пл |
| ирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} |
| ардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} |
| те, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се. |
| t">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМ |
| да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, ка |
| д'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим ј |
| акаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> |
| баџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} М |
| С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или |
| а почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подвриску |
| о гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— |
| кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њи |
| крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио |
| или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на ж |
| его ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год |
| <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Teks |
| па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад |
| ство прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свеча |
| је, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и г |
| >— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' т |
| них, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти д |
| аним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице |
| овеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по ста |
| Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с |
| 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа н |
| ате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, бол |
| и си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend=" |
| тови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... |
| јбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, ј |
| Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, нем |
| чице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераз |
| ор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију стра |
| крећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска |
| ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Teks |
| г. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p |
| ица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледа |
| ћи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst" |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда |
| Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бр |
| се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p |
| нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи п |
| . </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? < |
| end="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат |
| ода може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S |
| њи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад |
| ежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усија |
| Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, |
| у.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend=" |
| rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend |
| <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p re |
| Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо |
| има вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака |
| ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселни |
| ље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући ко |
| уло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, |
| поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга |
| зују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... |
| иван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и ж |
| nd="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на ј |
| веравај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о |
| ј ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend |
| крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p ren |
| ци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Teks |
| з пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до |
| м; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> |
| знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Teks |
| ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </ |
| еш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> |
| ">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, а |
| а треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само |
| очеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на жи |
| , враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гор |
| шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућу |
| неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било |
| ekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? по |
| еш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но в |
| ла, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малк |
| вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешт |
| око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага |
| ekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас ад |
| говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, п |
| облила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{ |
| најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— |
| end="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, |
| , ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </ |
| ојаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чар |
| посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја |
| подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натера |
| . </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим ред |
| е већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец јо |
| ="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разл |
| Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! |
| јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Гове |
| сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој ре |
| уди и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, п |
| три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, |
| ћена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и леп |
| ћи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у |
| кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на |
| p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море |
| влије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на |
| бове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око рте |
| d="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке |
| е и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и |
| рдаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера. |
| је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окр |
| сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и |
| се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао мо |
| е рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и зад |
| кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задо |
| би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те |
| ет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се |
| Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чује |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Који не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и жу |
| . — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' кап |
| вет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из |
| p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адет |
| <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend |
| {S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива |
| ом, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону ве |
| и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и |
| уштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чај |
| ини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој |
| а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче |
| јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног изме |
| да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p ren |
| амртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не см |
| па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од теб |
| муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене |
| ом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ни |
| зна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забел |
| /p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p ren |
| да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на кр |
| ње воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђ |
| t">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти |
| st">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти |
| , ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S |
| уго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се |
| е може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту ди |
| хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобо |
| је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. |
| руги рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан |
| брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, н |
| м заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend= |
| /p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| м, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљ |
| з последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у |
| својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо тре |
| </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, |
| читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као |
| p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим висок |
| ало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, |
| ше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две ле |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| {S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вамп |
| .{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и умо |
| ци, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залут |
| одењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми |
| , нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико |
| ке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми мака |
| и, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погл |
| проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке.. |
| куруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овесел |
| макоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје |
| а једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха |
| е и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду |
| дим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем |
| уви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмев |
| на поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде д |
| рате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst"> |
| побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија |
| на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p |
| наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако с |
| помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа о |
| пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо по |
| /p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' |
| њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђ |
| ђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst" |
| Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми |
| притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе т |
| поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште |
| , вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори |
| уну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend=" |
| даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале |
| дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с |
| ж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет |
| Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговар |
| end="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тај |
| о и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије |
| "Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, |
| ју; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се |
| беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, |
| смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} |
| ина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' |
| но жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек |
| и истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Он |
| светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо из |
| био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже |
| аве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не |
| пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, до |
| ркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на |
| с адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донес |
| е му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак с |
| > <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пиј |
| гом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p |
| аци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и в |
| у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p r |
| елу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањи |
| хов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Е |
| S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, |
| или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, |
| в, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— |
| о тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, |
| } Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, з |
| е и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице ут |
| t">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p r |
| е ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, бра |
| ки.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а о |
| /p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, |
| вне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, п |
| баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празн |
| пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} |
| робаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плод |
| е чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоко |
| !... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у п |
| .. </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладн |
| се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и за |
| ="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Teks |
| ти у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки бе |
| rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend= |
| немирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p |
| знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| ">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу с |
| сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p |
| лицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. < |
| p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, |
| ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова |
| цркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Жи |
| се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најб |
| t">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де с |
| нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </ |
| згрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуб |
| дајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, |
| .{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу б |
| ој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше п |
| јица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S |
| е борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мр |
| и — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог |
| тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци с |
| воје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а в |
| рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем |
| парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, |
| нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоћ |
| знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst" |
| че се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викну |
| ља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више |
| е, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био |
| а велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе |
| омрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво коми |
| ... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'а |
| евана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за |
| ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! < |
| да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате м |
| d="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tek |
| ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, ка |
| ако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> |
| днако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота ол |
| нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог |
| рећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке до |
| а од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p |
| тело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се нећ |
| рата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти |
| ли Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> |
| аче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка |
| без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Сте |
| о виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </ |
| е се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни др |
| , због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми г |
| устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, д |
| мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне |
| преплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни |
| у је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје |
| акашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Teks |
| муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да |
| ="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> < |
| што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле |
| , па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује с |
| о и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као на |
| кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то доб |
| шћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе рашт |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Te |
| пше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му |
| о жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S |
| t">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, |
| "Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
| "Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, п |
| ави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и на |
| се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p re |
| </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а на |
| </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још |
| се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залу |
| , пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је |
| естих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом |
| ма старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га |
| а земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за м |
| а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помр |
| а је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се |
| ена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасј |
| брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате |
| ? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ак |
| арма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="T |
| штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!. |
| оста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам доброс |
| ег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вел |
| ца Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је |
| леже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не |
| о једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је закл |
| ве испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — |
| ви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> < |
| и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а зна |
| ије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани с |
| хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се |
| лела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p |
| му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом |
| ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бар |
| S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?... |
| d="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst |
| > <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с др |
| ица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на |
| сељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је |
| е дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како |
| е светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и г |
| о по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко |
| угог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, јед |
| к, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, в |
| против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и от |
| Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их |
| ете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Te |
| ђи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бе |
| ји су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам м |
| Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред би |
| утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке |
| kst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, слав |
| цима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој |
| и његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, гор |
| руге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила мек |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да |
| ћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун |
| еђу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... |
| ујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те т |
| st">— Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p |
| Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па ка |
| Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... р |
| ">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је п |
| ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} |
| ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене |
| } Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед |
| е пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може |
| и онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује |
| ="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </ |
| једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, шт |
| мирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, |
| макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се |
| да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ен |
| још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst" |
| пу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Д |
| , тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији |
| часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде свој |
| о ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а |
| Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p rend= |
| rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио мног |
| мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад ме |
| тан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је |
| kst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку о |
| њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да зав |
| — Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га уби |
| ="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, |
| о.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељк |
| ретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... |
| , утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој |
| аспламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену |
| kst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да |
| јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило |
| Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, п |
| стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да о |
| p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не о |
| грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... < |
| ерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где л |
| ој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, |
| .{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш пос |
| па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са ку |
| оди, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на |
| и!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— |
| за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша ј |
| ан против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и |
| end="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се |
| ">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет |
| њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче |
| ekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне ж |
| d="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </ |
| добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу |
| пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једр |
| од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно |
| ћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује д |
| дан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а |
| ад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца |
| е л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? < |
| виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, б |
| p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа |
| S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу с |
| </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха |
| о, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђец |
| и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад не |
| но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју |
| ш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за |
| се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајир |
| амо гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кла |
| помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца |
| Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' |
| шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му к |
| к нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан п |
| е, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије |
| ">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то |
| Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока ч |
| ји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим |
| ног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима |
| ветла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти забора |
| на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све |
| уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче м |
| весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре |
| И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и |
| ише од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш пол |
| не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје |
| Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p |
| t">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p |
| у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се |
| уже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и сн |
| ека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ ст |
| реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх |
| мо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекић |
| rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ мо |
| јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех ј |
| мбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а |
| гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто г |
| .{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не |
| се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда |
| ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S |
| е и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако пр |
| ром и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори |
| нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукур |
| абушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле зад |
| p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И не |
| а се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој повр |
| S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га. |
| аца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S |
| ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта при |
| селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од |
| је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле |
| и води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скуп |
| етнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне м |
| жди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рог |
| кну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њи |
| камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска.. |
| ичењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, « |
| Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{ |
| а нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, |
| p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, |
| в успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, ш |
| итам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и год |
| е на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде да |
| загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаљ |
| за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благод |
| мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, в |
| ац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али |
| !... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој |
| d="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо |
| и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, |
| ранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се н |
| јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцен |
| и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединст |
| не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађуј |
| и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst" |
| стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињав |
| састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, р |
| ловина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви |
| жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог |
| а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара и |
| краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране |
| корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се |
| војих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њ |
| врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора го |
| >Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт б |
| а полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док |
| вле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак с |
| rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поно |
| радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано |
| тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, |
| не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се |
| ха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се н |
| рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем |
| т са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па |
| вносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} К |
| ветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји |
| сма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука за |
| лази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који |
| али се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају ва |
| ико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се пре |
| а остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се |
| } Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадош |
| и свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море |
| е сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња св |
| и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и зад |
| куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци п |
| Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће |
| има (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела |
| p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз |
| мишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да |
| ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му |
| ину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умота |
| чар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело |
| гу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове пр |
| та супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сун |
| миче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скок |
| и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, |
| јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствар |
| , али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо |
| се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мр |
| >— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Мил |
| пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној |
| <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, н |
| ака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те |
| мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и |
| ма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, |
| говом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је у |
| ред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. |
| се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапави |
| Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </ |
| осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд о |
| S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај... |
| ">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те |
| туд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу јед |
| з брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне |
| стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да п |
| ма, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија |
| се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре пор |
| више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се |
| -Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ј |
| овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи |
| опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а |
| , 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти |
| ов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен вел |
| гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода |
| {S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати г |
| потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p |
| } Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгре |
| пружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урн |
| ика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бус |
| rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече т |
| енак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја |
| вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend= |
| ад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се умор |
| ци! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p rend="Tek |
| ћу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, |
| па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} |
| им.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што л |
| све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и |
| е.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне |
| ићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушниц |
| , знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p r |
| акије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, |
| <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. |
| знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... |
| старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, бра |
| шније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се с |
| о к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради се |
| едам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек |
| Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде |
| д нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате |
| у. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к |
| бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, |
| на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсни |
| агоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раден |
| !{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г |
| на опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот |
| зује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и |
| волан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај ш |
| сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим |
| терују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом др |
| шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћу |
| и: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам |
| и га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. |
| rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте |
| куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу |
| , да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо в |
| цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе |
| е нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и |
| поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Л |
| ија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p |
| ако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Ж |
| rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— |
| , ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти не |
| ле све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи б |
| а и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} |
| прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брат |
| мо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst"> |
| си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се |
| па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла |
| ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује. |
| ом.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љуш |
| иселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друг |
| — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке. |
| е иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, |
| атрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним к |
| стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићани |
| {S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа |
| ="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи |
| ћала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Ниј |
| на у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утра |
| прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије |
| еда... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па |
| наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће |
| су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </ |
| и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гр |
| противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање... |
| ед ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> < |
| једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити |
| .{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зеб |
| а.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда пр |
| сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје тур |
| копа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: е |
| ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он |
| росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сја |
| копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и пов |
| нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже |
| , па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као не |
| под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око в |
| ка пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, д |
| а се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано р |
| год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, |
| се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{ |
| и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољ |
| p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Ску |
| алутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње ви |
| Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p r |
| ли? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> |
| он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Пер |
| миље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш |
| јација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у ве |
| дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном магл |
| на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају мил |
| Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах п |
| адости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоцено |
| но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Te |
| а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досади |
| анинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљеш |
| ekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и с |
| моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst"> |
| истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S |
| Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не ти |
| одвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све так |
| /p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћем |
| Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми ј |
| Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога |
| видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, берб |
| а гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, |
| е — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништ |
| он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејти |
| rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, |
| >— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шт |
| rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се |
| t">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина м |
| , не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још |
| Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, в |
| S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од П |
| ије изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусм |
| p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst"> |
| само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не зау |
| у, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун в |
| дњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа |
| како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о |
| јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а |
| S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само |
| урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шар |
| ајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на др |
| и из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу гр |
| тљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџир |
| табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете са |
| па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се |
| док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице |
| опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пад |
| рвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само ле |
| учио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја б |
| ј ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, |
| е нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} |
| нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет |
| ролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног би |
| S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушк |
| .. али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце |
| аш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те у |
| тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до |
| , па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо |
| ekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но з |
| "Tekst">— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> |
| јајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна но |
| Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи |
| у, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудни |
| да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опал |
| главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а на |
| а се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне |
| зну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји |
| рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... |
| очиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца |
| очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у |
| тлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљи |
| је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p r |
| , што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш п |
| у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти ужи |
| ако ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини. |
| , па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија |
| </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њо |
| , а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко заб |
| оћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само стар |
| } И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самрт |
| ог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се бор |
| зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и |
| аступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... |
| ић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... |
| како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовиц |
| ећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни |
| ој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их б |
| уд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, п |
| и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амба |
| ад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend=" |
| .{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене |
| , хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у ост |
| и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња |
| ’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо |
| ни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, |
| и плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти |
| весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tek |
| к прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и |
| да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, в |
| д' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно пре |
| . </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ по |
| ру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу |
| ају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко |
| уштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају |
| м преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледин |
| t">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна |
| а, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем |
| и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека до |
| незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха |
| е шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуру |
| њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа |
| . </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је об |
| ити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, до |
| је; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S |
| деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до во |
| чистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу |
| ужина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и ја |
| у.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на рав |
| тају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Teks |
| ма коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одвед |
| ">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У |
| еко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору до |
| , па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се пр |
| ити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да |
| </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, ку |
| p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, |
| уцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им |
| нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после ста |
| , док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, ко |
| ше се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend |
| неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снаж |
| ју га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му с |
| ке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који |
| викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да |
| Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: |
| уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води |
| заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и ју |
| баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, |
| за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док |
| о.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осе |
| једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, |
| држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перо |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобо |
| сам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми |
| рпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под |
| ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам |
| > <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, ни |
| у — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... |
| ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеш |
| ваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати св |
| и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' св |
| брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, т |
| асмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend= |
| ке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц |
| к у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке |
| поче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на |
| nd="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p |
| p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
| у њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узб |
| љице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безбро |
| ј!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако |
| . ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споме |
| кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се д |
| пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песм |
| е се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а |
| S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S |
| Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја вели |
| весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{ |
| зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, как |
| лића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к' |
| А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, |
| "Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђ |
| Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да и |
| е гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Teks |
| веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти |
| ло, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вра |
| ="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима |
| жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, |
| омрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около у |
| бе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све |
| е вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, |
| ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, так |
| ету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="T |
| од планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у то |
| ушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, вр |
| ..{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' оке |
| рач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали |
| дакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више |
| а се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим ж |
| Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхот |
| рним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' г |
| окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пун |
| S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повеће |
| стаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јур |
| своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' |
| раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па |
| отово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Т |
| оњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод |
| х се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш |
| але и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би |
| ице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича |
| end="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залута |
| моли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Насту |
| већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те би |
| ">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а о |
| се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве |
| к, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се |
| здигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За |
| и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, излом |
| че и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по |
| он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пош |
| знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно |
| у се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на ва |
| з најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} |
| rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу б |
| диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{ |
| ка твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те виш |
| то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе |
| г вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tek |
| еп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезд |
| и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се ст |
| ивиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, |
| рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, а |
| ити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у |
| иђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одм |
| мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на гран |
| .{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му |
| срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на сас |
| ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p |
| d="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, |
| и те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз в |
| урузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љ |
| ији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прат |
| инут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, и |
| на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази т |
| уку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... |
| а, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... т |
| е мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека |
| и самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не |
| ази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И |
| и се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека д |
| ну? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с |
| руда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; |
| p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. |
| шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како |
| како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха |
| !{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Та |
| асност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлеп |
| земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и го |
| } У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво |
| у, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од |
| им магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не |
| « питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и |
| колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се п |
| це, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend |
| о, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и м |
| шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst" |
| из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича |
| жемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у |
| S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst"> |
| мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је сре |
| приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа з |
| ић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S |
| младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакриј |
| руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво |
| ађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у коми |
| па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се јед |
| kst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst" |
| и и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече |
| ниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она |
| зео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— |
| млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{ |
| тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, бр |
| мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p |
| Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја ле |
| nd="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим свети |
| ки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не др |
| иришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања |
| цање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док с |
| се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз п |
| није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по гл |
| ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, |
| најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пр |
| рднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждр |
| kst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хори |
| мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти о |
| ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч' |
| аке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу б |
| поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, си |
| уцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале |
| мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, н |
| их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="T |
| > <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да |
| идиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се пог |
| га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Ж |
| ну, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају |
| те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у нао |
| а јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће ник |
| дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунча |
| ели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и т |
| ај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, |
| ашна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето они |
| же, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опро |
| етанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зе |
| алом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају то |
| те утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред |
| пила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац |
| се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се о |
| гла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишио |
| марајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за |
| } Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача |
| њак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да т |
| не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> |
| се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутр |
| ло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Teks |
| о мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p rend |
| л' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што |
| "Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p ren |
| ајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту |
| танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је о |
| рем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p |
| Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара о |
| ази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, см |
| и, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би т |
| да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи |
| .{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудно |
| р обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ави табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Может |
| е у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак |
| све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готов |
| ад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска |
| ткуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман п |
| ница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једн |
| тркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се с |
| ћом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У ку |
| рта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође св |
| рођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, ср |
| е и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p |
| , да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледн |
| ekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гај |
| , које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком |
| хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу |
| t">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, |
| ранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, шт |
| риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не |
| собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све |
| поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпо |
| ди, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} |
| лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p |
| {S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вурун |
| у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте |
| а. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам др |
| S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохв |
| а, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, |
| стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и |
| така, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку |
| st">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ла |
| воје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} |
| ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш |
| а око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S |
| и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештица |
| е скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и при |
| не. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, п |
| осе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и о |
| а што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, |
| мњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све ви |
| пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и н |
| .. јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst |
| па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} |
| ло; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, ' |
| другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се |
| врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћ |
| ока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће |
| њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се муч |
| газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се |
| ењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на ка |
| ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, |
| адвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да т |
| ирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све с |
| ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију и |
| п — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал |
| ма, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се |
| ина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и пр |
| ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је |
| репери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом |
| овина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} |
| се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојк |
| ихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак |
| мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али |
| о се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула п |
| а, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко |
| та шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скри |
| ком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} |
| ћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина |
| от око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро |
| преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кућ |
| ђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, как |
| шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази |
| {S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бес |
| м високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј мла |
| ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке кре |
| е роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се над |
| и и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} |
| месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се |
| јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и |
| па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst" |
| бе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst" |
| ом котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — п |
| пири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се |
| ука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина |
| па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију.. |
| ноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за је |
| за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— |
| онекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неб |
| Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи |
| раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке |
| рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на го |
| о, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{ |
| , па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ет |
| шиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији с |
| је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </ |
| ним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокин |
| а.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се |
| ти преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наи |
| само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— |
| јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог |
| е простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљеск |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који |
| ама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, в |
| довина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштв |
| њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито |
| <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекај |
| , поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравни |
| ласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се |
| најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="T |
| сом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком о |
| ред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велик |
| ни дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Анд |
| се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе« |
| , сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа |
| а њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са броје |
| љива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагн |
| одужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst" |
| авреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која |
| под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешк |
| омишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се с |
| ојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је је |
| прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокат |
| лим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и |
| — Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана |
| <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Te |
| ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend=" |
| ајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и |
| — Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p |
| ..{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућка |
| тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале па |
| међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу з |
| еба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, |
| или на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ |
| о да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Te |
| уташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши... |
| очнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише |
| ња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници с |
| } И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховит |
| по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} А |
| а главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде |
| полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} |
| по дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала |
| ризор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чар |
| 'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце к |
| а и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мири |
| стио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућ |
| о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| end="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и сед |
| nd="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, ' |
| амо природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окре |
| Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградо |
| о 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више в |
| део сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst" |
| к ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} |
| године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p |
| шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте |
| {S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, |
| столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, ш |
| деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вик |
| рис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим |
| д хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="T |
| ажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p r |
| је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но |
| ekst">— Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. |
| о ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| очињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend=" |
| уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, |
| </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружи |
| су се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуг |
| гу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, |
| орело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, |
| ци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што р |
| ну, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то муч |
| заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па зати |
| , црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад |
| је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. < |
| тица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, |
| S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњи |
| лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="T |
| } Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а барда |
| рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не да |
| погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јов |
| ека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гл |
| ио код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш г |
| рате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се |
| Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, |
| то премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве |
| корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та г |
| ако клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шаш |
| ам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте ш |
| ца«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подру |
| омишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле |
| од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролећ |
| .{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари |
| илу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла |
| и и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. |
| х су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па ри |
| агледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, |
| 'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те |
| сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, ниј |
| ш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, т |
| кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу |
| ирила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банк |
| ли и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' |
| сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{ |
| док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини... |
| утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред нек |
| који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Teks |
| м одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако |
| <p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува |
| арошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате |
| е уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица. |
| кања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, |
| <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћ |
| зде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи |
| ду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну год |
| а, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом |
| рајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа |
| едали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу |
| а висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а полови |
| ам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst" |
| Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst" |
| и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће |
| ли, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појк |
| але пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје д |
| } Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се |
| ло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређ |
| притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: |
| е припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst |
| раше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радо |
| и.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, п |
| авим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа |
| му присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази |
| че дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пре |
| е гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то в |
| што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа |
| ш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну д |
| , неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а с |
| иње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког |
| , које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тих |
| те, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ће |
| лу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему при |
| ли што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, |
| олована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, |
| , а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> < |
| до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, |
| , које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људ |
| падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све |
| <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећ |
| е у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а о |
| неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а |
| јке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је |
| до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини и |
| де, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p ren |
| на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' д |
| шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и |
| н, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хте |
| е јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брат |
| ј глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хла |
| ветло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst" |
| ује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} |
| една уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Вид |
| Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, так |
| } На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити |
| другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, |
| енике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} |
| уден, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног ра |
| о тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео |
| ekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмор |
| p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки закло |
| ла је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ ј |
| d="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Te |
| нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на к |
| ђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло прол |
| rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортал |
| неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, г |
| е кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, |
| м бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, г |
| споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, |
| а ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о |
| а Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, |
| већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћ |
| p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном к |
| а ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, пот |
| не се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало д |
| је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај |
| ш то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста |
| ења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегн |
| па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измак |
| S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p r |
| rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му п |
| нула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' |
| ' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, |
| ату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају г |
| дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се изми |
| , 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де л |
| , и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и |
| — Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш, |
| лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још |
| .. </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, |
| орним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које с |
| ју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сј |
| леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, п |
| уштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> < |
| . струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пас |
| S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено |
| ебе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... |
| а и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред с |
| уша хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, |
| мчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, под |
| дели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, |
| легале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под бре |
| <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, ко |
| , све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа |
| ирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још |
| почеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепш |
| здо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву |
| ш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шап |
| видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо |
| кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна |
| к, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муца |
| нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла о |
| rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у гроз |
| у бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако |
| очну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гле |
| ту...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бу |
| јесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме пос |
| арају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend=" |
| Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред |
| снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да ј |
| асту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велик |
| ама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају циг |
| ања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва |
| ружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, |
| ком...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и с |
| кује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња |
| а, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И |
| није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се |
| у, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> < |
| па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у д |
| нком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелиј |
| ј кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једв |
| јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора ч |
| и.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред |
| ... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше |
| а старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, п |
| са.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са ви |
| ту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца |
| p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушил |
| , заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он н |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћ |
| да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' |
| ' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате м |
| опара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А |
| а, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецо |
| шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чи |
| »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале |
| светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину |
| Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Воје |
| Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате в |
| е који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p |
| ш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tek |
| јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кула |
| нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени |
| е твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p |
| оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">П |
| "Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. < |
| 'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па |
| но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је |
| ако изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку |
| ">— Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Бл |
| се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, б |
| па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst |
| st">— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он поб |
| утио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, |
| се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима |
| му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још трај |
| на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је |
| еке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си |
| } Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се п |
| буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, |
| kst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p r |
| у, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш |
| елена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те |
| таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, |
| рче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а |
| његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље |
| више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо... |
| S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео оп |
| ?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне |
| чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко |
| вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грож |
| бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од |
| ајстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Т |
| еко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радниц |
| ћ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јал |
| есмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у |
| ав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком |
| и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, |
| ац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, |
| мара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред |
| вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шу |
| {S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прав |
| едра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце |
| м рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, к |
| у преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на з |
| етрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело |
| не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа |
| е.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p |
| ekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до |
| м а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, м |
| Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> |
| исту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниј |
| /p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, м |
| и на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрек |
| nd="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се |
| би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту |
| љено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по |
| уга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жив |
| kst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А л |
| тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рук |
| н плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће |
| аве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и пра |
| у и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у по |
| сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се |
| ... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем мо |
| ба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунц |
| рушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млек |
| етва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови |
| се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тоб |
| ила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац д |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Који не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш |
| о, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу |
| лада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узабра' |
| њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу |
| се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све ути |
| ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отвара |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p ren |
| nd="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? |
| даред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мр |
| <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми |
| суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Teks |
| те, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни |
| ући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећ |
| ш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатл |
| е ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те р |
| етрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим |
| d="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не по |
| ша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чаш |
| су? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p ren |
| <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се са |
| сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде л |
| мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? в |
| кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред |
| но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зв |
| "Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не прест |
| су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брж |
| деничке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комиш |
| м... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад с |
| че, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, |
| елики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцањ |
| видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, св |
| и, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар |
| релој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недоглед |
| га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помо |
| d="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жен |
| тпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> |
| е то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p r |
| акупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је |
| .« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... |
| ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди р |
| а разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend=" |
| ва.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А |
| t">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и к |
| еш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, |
| с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а |
| <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, |
| а на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вамп |
| p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
| , али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише сув |
| друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и на |
| , па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само глед |
| а највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се |
| чине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однес |
| коло.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} |
| и са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све |
| па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш |
| пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо с |
| t">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и |
| прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну д |
| за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, |
| два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове |
| леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p ren |
| </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапу |
| старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и ста |
| st">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tek |
| </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово П |
| је те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на ор |
| о, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас |
| </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p re |
| што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро ј |
| неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле |
| код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се |
| и је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га |
| на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук' |
| д тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је ср |
| не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се ра |
| жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стан |
| и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су |
| ној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда |
| пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; о |
| ођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опа |
| а на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мр |
| шање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле ид |
| kst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић |
| у први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, |
| лећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надг |
| , која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора |
| ч је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакр |
| Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су |
| ао змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст ни |
| још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у в |
| nd="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се не |
| ављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радниц |
| ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше |
| ркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на дру |
| <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате м |
| ледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака |
| лиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад.. |
| већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечиј |
| гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гоми |
| ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у |
| ју хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: |
| у.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тањ |
| исти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји |
| лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њ |
| ад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажму |
| о киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом |
| светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ |
| лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло прола |
| ке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и де |
| прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најм |
| ак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче д |
| неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви |
| ордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке |
| <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше |
| ореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И |
| зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} М |
| S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо |
| — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то пој |
| рукчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Ц |
| рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништ |
| а водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гр |
| осребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у пут |
| Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и а |
| је се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, п |
| од осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зеч |
| , а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмо |
| слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, |
| илу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да б |
| ветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати |
| ш под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда |
| еку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати |
| најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tek |
| <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Пр |
| рате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне ба |
| готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њи |
| па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' при |
| — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина |
| свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и оп |
| лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то про |
| бу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо |
| тане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџа |
| на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне |
| ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{ |
| дове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за свак |
| бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst" |
| игоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само с |
| људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метани |
| е, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема |
| над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже |
| а најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} |
| ријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпе |
| а.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије |
| ће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш |
| говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупил |
| t">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва г |
| е пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се на |
| рко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих т |
| Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Дел |
| d="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јест |
| {S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било т |
| а, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења је |
| ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'н |
| енскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне |
| насије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге |
| претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, |
| ицу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори |
| поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и ш |
| рака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и зади |
| лети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено |
| ки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жу |
| шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »п |
| а, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане |
| </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend |
| а проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облак |
| е опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну |
| потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старе |
| уст облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет |
| ">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, прист |
| <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, |
| м, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба об |
| не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико |
| етвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али |
| не да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако м |
| на, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и сам |
| окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови ком |
| ако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, |
| главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на |
| аш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, |
| } Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, |
| ' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смол |
| пеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступа |
| ="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето |
| су с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p |
| /p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варе |
| иш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување |
| м и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једнач |
| чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и прити |
| селим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... |
| вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницам |
| . </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све |
| целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивањ |
| сечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и |
| {S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које |
| "Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, сме |
| страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони |
| ада, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен гро |
| провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ в |
| и ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хл |
| товарен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује |
| а не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла.. |
| жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница. |
| посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, п |
| к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане н |
| на хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш |
| ша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је н |
| аоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна |
| но помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} |
| читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарај |
| /p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма |
| све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милиј |
| анину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника |
| ивот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јал |
| ласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за млад |
| вољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и |
| баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и д |
| беду.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад |
| па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... < |
| куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend |
| пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на |
| ва.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајд |
| послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залуд |
| p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се |
| руги се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићан |
| и Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend= |
| љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћо |
| же се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, к |
| и, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p ren |
| љу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње об |
| рица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst"> |
| а да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окрене |
| >— Али поздраво? </p> <p rend="Tekst">— Поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p |
| сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p rend="Tekst">— Поздраво. </p> <p rend |
| у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и |
| сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чар |
| и...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним |
| па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам |
| и на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они на |
| } И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се је |
| ко окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На прв |
| Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам |
| а сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све |
| из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту карам |
| а окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В |
| rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. < |
| оборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst" |
| ва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се |
| рицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Сам |
| кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— |
| вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по |
| у, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће па |
| у за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, |
| а труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му |
| p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, ал |
| лило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљ |
| било, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрац |
| стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути с |
| риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепеља |
| е раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте |
| ">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш |
| олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш по |
| , зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend=" |
| муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па |
| иси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикуј |
| и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да |
| рују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи |
| rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх |
| трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу |
| .. </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека |
| трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан |
| слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, |
| че матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Teks |
| се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друш |
| пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, |
| умарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Најед |
| банке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јун |
| јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па н |
| p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p |
| очели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </ |
| kst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту п |
| е из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо |
| ашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, п |
| арац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати гус |
| ића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} |
| их страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци |
| S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти тв |
| d="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst |
| </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми |
| а била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој |
| уди се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу |
| уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастук |
| ати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљач |
| ога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рог |
| } Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објас |
| ко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} |
| светљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обав |
| ро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p |
| ећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте с |
| радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p ren |
| и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{ |
| се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помо |
| ост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од |
| сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену б |
| > <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би |
| d="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели |
| те да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, |
| угој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђав |
| ље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштр |
| те, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па проду |
| лисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се оз |
| уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образо |
| ви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клет |
| лаве, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' б |
| више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се вид |
| шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а ба |
| езде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њи |
| себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред |
| чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличасти |
| диш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сен |
| мем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да ј |
| у и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни повета |
| понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подви |
| и.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гран |
| и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од св |
| ј, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., п |
| и и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачки |
| е завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њ |
| омишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узв |
| анина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, |
| ог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике л |
| е да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће ст |
| развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, о |
| ет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чуј |
| е страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страши |
| он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, с |
| ви... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили |
| "Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је жи |
| живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје |
| ">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца |
| е кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је |
| не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су |
| p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код |
| жиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огром |
| ја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман |
| . </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та нас |
| нео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепш |
| да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког пл |
| ашан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} |
| адници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше с |
| , сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па г |
| /p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Teks |
| е из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па |
| опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p |
| уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да про |
| у учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, с |
| па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не |
| густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но |
| иси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширил |
| је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и п |
| т па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Нек |
| дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S |
| и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком |
| ..{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом рук |
| се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са |
| шких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутн |
| ј, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
| остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, |
| даред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вр |
| задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst" |
| је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{ |
| S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им ј |
| ри му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="T |
| залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину д |
| и — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима |
| трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију к |
| три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чис |
| p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, |
| васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p r |
| нопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за |
| rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају |
| е и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> |
| битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су м |
| бриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уж |
| . </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту стр |
| тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео |
| , ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се по |
| остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад ви |
| атрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане бл |
| брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам о |
| т његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Трес |
| е у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њен |
| све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром пол |
| знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p |
| Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Т |
| х, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и |
| и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкр |
| умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као |
| со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бел |
| о, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, как |
| авама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више |
| Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да сти |
| ећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако прек |
| густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморно |
| ес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док с |
| да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко п |
| из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечиј |
| .. </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше |
| и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачуј |
| стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни сток |
| рда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{ |
| жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу барда |
| ји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Маши |
| смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе |
| . </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst"> |
| d="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Teks |
| ушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} |
| "Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се |
| караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и п |
| t">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пл |
| е »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјано |
| у, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти |
| зго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па са |
| аборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Te |
| камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређос |
| е. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну |
| е још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу |
| ="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато |
| <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока з |
| од танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куца |
| } Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко |
| да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst |
| отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава лар |
| .{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће су |
| ама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ |
| авило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале |
| ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо |
| а.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и п |
| .{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна уз |
| што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, сто |
| ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »кара |
| јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та о |
| ладице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један |
| и ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу |
| им, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у |
| . аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи поду |
| ли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно! |
| сног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да |
| нажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се ј |
| и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но |
| м јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује с |
| дсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја.. |
| а, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Стане |
| у и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S |
| и је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има дост |
| а високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује с |
| ивинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, бог |
| ка и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' |
| повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збр |
| бачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по |
| натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, |
| олети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветри |
| тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па в |
| рним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш |
| нице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћ |
| још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, |
| би, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну с |
| е се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра |
| које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му |
| ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Ан |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Teks |
| рашила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави |
| и у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend= |
| кија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p |
| блаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помол |
| ајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и пр |
| лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима... |
| и друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот |
| на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде ма |
| .. напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој |
| ја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас иск |
| и, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год по |
| чаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око те |
| авио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не и |
| трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршуј |
| {S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са |
| обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, |
| ест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Же |
| лабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама слав |
| > <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| > <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| st"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| kst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и баче |
| ке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице с |
| д нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на ос |
| лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са тре |
| , и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна плам |
| к све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са |
| ажећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једи |
| пење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене |
| ве око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Најед |
| гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица |
| аше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаш |
| и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па |
| влију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, дру |
| арице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Te |
| стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро |
| чи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гл |
| а, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка ру |
| средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је там |
| и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, |
| ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га ма |
| p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо |
| } Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S |
| и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се |
| ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како |
| око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепај |
| а смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у б |
| е, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго |
| смо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратниц |
| е ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча- |
| редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под ка |
| rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи б |
| диру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног р |
| гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном рико |
| тић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, |
| ку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан |
| па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, |
| ти капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлиј |
| и »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше л |
| и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Пр |
| ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, |
| које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, |
| из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну вид |
| бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и |
| шини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мрш |
| не унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним ј |
| иве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се на |
| незда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То |
| о се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шт |
| чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од |
| к и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — х |
| крсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну к |
| ен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом ти |
| етен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија с |
| дребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола ст |
| ма, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} |
| , нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сл |
| окопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се ста |
| спречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Једа |
| ажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге ма |
| не, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред виноград |
| у тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу |
| 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти рад |
| јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над глав |
| већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји при |
| ацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновск |
| t">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на |
| а сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша |
| .{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки |
| е бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, пр |
| бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за барда |
| ан се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчин |
| мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p |
| t">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу. |
| бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш н |
| и му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да и |
| а' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све |
| о чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунит |
| ..{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, |
| год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слат |
| оветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрв |
| ре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и кру |
| дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина |
| мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи н |
| .{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе |
| ор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па и |
| че се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити |
| ко се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, |
| > <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| st"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| ис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, |
| ац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се ус |
| бузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тог |
| се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па |
| и и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламе |
| дају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас ок |
| се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гу |
| том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Ид |
| љаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропа |
| тарешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун |
| оћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обиша |
| st">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беш |
| га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати |
| адоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише |
| или, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p |
| ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај н |
| снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о б |
| ица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варни |
| д метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... < |
| јајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да ид |
| се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са рак |
| уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут м |
| а ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну неш |
| па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш ка |
| руди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен |
| че за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо |
| rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које |
| м, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst"> |
| rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признав |
| ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tek |
| ..{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед |
| м кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудн |
| а грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend |
| чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клоп |
| гда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнез |
| .{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорб |
| ћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила с |
| врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме |
| p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на |
| ле неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао п |
| аву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S |
| <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се приву |
| е ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громко |
| кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у |
| пе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој ле |
| зове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пр |
| ма, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јес |
| леде ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; о |
| па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и |
| пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа н |
| ут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, уз |
| е за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и |
| <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђоки |
| ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку м |
| нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tek |
| дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си |
| изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, |
| ..« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. |
| рко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Teks |
| > <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми н |
| а ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst |
| бровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Ма |
| аш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољи |
| ло — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, би |
| атра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола |
| ним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд |
| леди у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у то |
| шу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравиц |
| страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> |
| нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, п |
| ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, |
| р под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— |
| сак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, ма |
| вима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењ |
| ава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из |
| снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p |
| , или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend |
| } Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну |
| е, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти |
| ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодит |
| ега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степанов |
| Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај д |
| поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">П |
| вао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> |
| ко смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што д |
| >— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst" |
| нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брат |
| с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p r |
| /p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> |
| дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p re |
| >— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, |
| м си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S |
| зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с то |
| , не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси |
| ет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно неб |
| муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пр |
| ишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »леп |
| ..{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе |
| да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; вет |
| друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа леп |
| најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купи |
| метнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега ок |
| све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и н |
| p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад |
| ут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а н |
| срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И обл |
| колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, п |
| ке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} |
| ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју |
| кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst" |
| .. </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у ч |
| бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, по |
| , а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гл |
| ладежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, как |
| S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по о |
| "Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћа |
| еше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, |
| а веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом |
| пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и о |
| и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, пр |
| !... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend |
| ти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани коп |
| кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а и |
| те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат |
| и се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бе |
| брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и |
| то, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и му |
| , прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, пр |
| и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не |
| ина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, |
| це из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је на |
| аш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оста |
| ити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје о |
| ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет ме |
| ако ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трб |
| и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А |
| руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, |
| дном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби |
| рви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља |
| иваде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по дес |
| ека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране |
| и ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и |
| , остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном о |
| здух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере зве |
| аму.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошк |
| па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа ј |
| овек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити |
| тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пре |
| е, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне |
| {S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо пр |
| светле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове |
| епша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{ |
| st">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tek |
| сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од т |
| о је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и пр |
| му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бу |
| ет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да при |
| очиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један пр |
| есна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' д |
| е л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па к |
| ово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Б |
| о: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па т |
| ди уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst |
| е орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом |
| римамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ |
| помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова |
| , који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, |
| , што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па с |
| пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; не |
| оге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од |
| Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и |
| p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју |
| се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају ви |
| >Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се |
| : певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на |
| ајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну |
| низно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом |
| кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш н |
| Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пун |
| мену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други |
| , и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун раки |
| слиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва с |
| а, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов л |
| друму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, п |
| и опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst" |
| пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на |
| бе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и |
| црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, н |
| ет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењач |
| .{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана |
| ачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре сти |
| малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, |
| ојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и |
| шуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим нау |
| помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци с |
| оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на |
| па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш д |
| се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, н |
| ене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој |
| ...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јаси |
| смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди. |
| оведача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </ |
| на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун |
| пуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p r |
| сле његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То в |
| ekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да |
| , к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p |
| огодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па |
| тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на в |
| а и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на |
| лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из не |
| ова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима ком |
| живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику р |
| пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничар |
| кина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгл |
| гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} |
| уштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећа |
| ="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и |
| низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обр |
| у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може рад |
| а... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог |
| тарци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и ве |
| рили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости. |
| ем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S |
| љама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза пл |
| . </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију |
| ти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком |
| и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто |
| ли се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О в |
| почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, се |
| з »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, |
| чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко глав |
| Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику у |
| d="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чич |
| ј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљ |
| наш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаник |
| е тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо |
| мо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, ш |
| вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим |
| е смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти |
| </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} |
| е мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало |
| ђевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њи |
| е осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи |
| свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »ме |
| и, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... |
| се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапћ |
| уги крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, к |
| ају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно бе |
| е... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила гове |
| ешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово |
| поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетње |
| рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од |
| момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p |
| пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани |
| им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а п |
| rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи |
| S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један пре |
| матрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очим |
| вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша деб |
| помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! |
| >— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и зд |
| мо срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p |
| на ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила |
| седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p |
| ...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је |
| се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Та |
| љи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролам |
| оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Б |
| </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо. |
| м, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S |
| На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке с |
| ко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми |
| е испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о |
| е обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплин |
| а, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и стар |
| и из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </ |
| срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од ве |
| киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, |
| би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово |
| овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst"> |
| тавља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се п |
| рође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре к |
| највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, о |
| ђане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуца |
| оветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> |
| се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце |
| ма и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму зам |
| ке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака |
| згледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседа |
| и пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или ви |
| . </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p |
| сматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све |
| е на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман |
| уза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, п |
| ра у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, с |
| љи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не сл |
| end="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље ожи |
| е на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радн |
| аша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} Т |
| није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол' |
| слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после ње |
| се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се |
| се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење« |
| дан поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају х |
| омишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страш |
| ади сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се нос |
| рејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле г |
| сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се заст |
| искују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слу |
| тицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели |
| зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатн |
| све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесн |
| осмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама |
| рља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплаше |
| } Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се |
| жном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где |
| ' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јова |
| ста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка мла |
| ' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: а |
| асјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим |
| леже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска пес |
| оји би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно |
| и се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа |
| пељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила ч |
| раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати |
| Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљив |
| а одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, |
| ако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче с |
| ајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готов |
| ве по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене ј |
| тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{ |
| етврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је сва |
| лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно |
| > <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова нећ |
| осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице |
| шару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па |
| ...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, ка |
| рост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице |
| nd="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, |
| </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало |
| .{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера |
| о како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst" |
| а други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака |
| ува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна |
| јде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Ду |
| S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. |
| што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, н |
| мичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки |
| тнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора |
| лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци |
| и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> < |
| се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло |
| чиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на |
| . </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека |
| еше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} |
| , вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је |
| <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар н |
| нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате в |
| редњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у ко |
| а сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, |
| ве краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, |
| <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend= |
| о, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и в |
| st">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радниц |
| ијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и п |
| мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млек |
| } За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посмат |
| гли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла ве |
| ра од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редов |
| > <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина С |
| иље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за |
| > <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корењ |
| p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајт |
| ју, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасв |
| , отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне |
| аје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец |
| ју.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p ren |
| би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о |
| дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst" |
| напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ до |
| а глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> |
| х и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и за |
| их баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног |
| ечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а |
| Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К |
| ац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </ |
| чудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p |
| не, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек тр |
| мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p ren |
| немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни м |
| Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst" |
| е!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; мора |
| ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, ва |
| зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио п |
| немо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., зва |
| куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вел |
| тнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, ве |
| S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S |
| мчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> < |
| ука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка |
| мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћо |
| међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, |
| ебрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу п |
| > <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> |
| уком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште |
| ро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да пос |
| , заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и |
| пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S |
| јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!.. |
| још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му |
| дан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве пр |
| а како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусењ |
| то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке. |
| ваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се гр |
| ву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом п |
| илијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве маг |
| се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће |
| тајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четир |
| раја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а |
| ... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је ос |
| у, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око |
| релу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девој |
| реко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{ |
| емој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како |
| еш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'о |
| ике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па лево |
| на, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих |
| један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем |
| ју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' преб |
| } А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си |
| премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} П |
| довине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћ |
| е, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... |
| ишта страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара |
| ји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ гр |
| ако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако |
| одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађ |
| пред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="T |
| е воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку |
| то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка су |
| ри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних гр |
| ају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне гра |
| та и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио ве |
| д види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне |
| рже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и |
| о гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ве |
| отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се вриса |
| ље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови сноп |
| прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песм |
| како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух |
| конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала |
| само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пу |
| ебарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, |
| ате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије с |
| једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берач |
| ину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој |
| гох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо |
| е опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и п |
| разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p |
| ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мум |
| улу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... ама |
| репере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — |
| ћи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p ren |
| {S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд |
| и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је |
| , па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{ |
| посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, о |
| ољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и |
| ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend |
| ролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојн |
| е.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништ |
| ' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене |
| ило?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са |
| ад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро |
| бови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој |
| p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас |
| средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге |
| бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи |
| ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што и |
| тало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, |
| дниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кука |
| . </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја |
| заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: |
| д смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јуна |
| ог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, |
| /p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова н |
| го и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветн |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна |
| а сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! |
| .{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па |
| >— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припев |
| даред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око теб |
| предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опе |
| нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ |
| Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мај |
| {S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спу |
| Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst"> |
| двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S |
| <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска п |
| гим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљ |
| у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претр |
| о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чист |
| кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће |
| узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се кре |
| аље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и гр |
| они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и с |
| ед нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради пар |
| ру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је |
| ла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, к |
| уначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се |
| , а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролаз |
| о тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вође |
| но.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да т |
| и да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па |
| ја не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко |
| »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и ур |
| ницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S |
| , а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, прит |
| Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза |
| могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S |
| јући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу |
| танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или |
| } Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то |
| парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где |
| по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунак |
| t">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке |
| ико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се пров |
| о пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њих |
| звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање с |
| </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и |
| кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под |
| а зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, де |
| чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о |
| потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јур |
| сти моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи |
| полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмач |
| ... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! ви |
| рпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао |
| о, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш как |
| па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Teks |
| јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напр |
| се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи |
| та силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак |
| недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, ши |
| побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте |
| сплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, узд |
| "Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да |
| rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти |
| а дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла.. |
| радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му |
| се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи |
| зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком про |
| на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst" |
| носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраш |
| ве ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend= |
| kst">— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, |
| аш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst" |
| там ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би г |
| ђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tek |
| су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ |
| мпирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само |
| и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег по |
| Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="T |
| остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој |
| апљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најч |
| тео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника н |
| ама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На зе |
| дмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само д |
| rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> |
| Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми са |
| и си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће |
| ољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио |
| ушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p |
| бросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, д |
| аве ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— |
| ру... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о с |
| е ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се с |
| ekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' |
| иди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и |
| p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом |
| — Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Ел |
| не де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући рук |
| ам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> |
| /p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из |
| пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p ren |
| но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да пе |
| шаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p r |
| је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend= |
| rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тоб |
| <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ |
| то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви |
| nd="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу с |
| човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш |
| ="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочел |
| само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">На |
| а јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам |
| а ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо ук |
| окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је нај |
| ровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с кр |
| борав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је заре |
| кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} |
| чи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p ren |
| ли Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst" |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| е, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Е |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
| end="Tekst"> <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| о... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— |
| рекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у гро |
| и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и з |
| не, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао |
| сна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst |
| Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага |
| или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничко |
| лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— |
| ш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка |
| намо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— |
| селих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи р |
| руди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Teks |
| p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend=" |
| и ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и |
| ледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугач |
| а ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p r |
| оли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; |
| рдаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна ш |
| шка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им |
| nd="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, |
| убаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкр |
| > <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличин |
| аде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људ |
| кипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним се |
| таде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара |
| м те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немо |
| немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не ч |
| како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па д |
| на се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз |
| е већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли |
| трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: |
| а банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити при |
| нђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он |
| јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте |
| але свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под бресто |
| иле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па |
| ући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва с |
| S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, к |
| то је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од |
| сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не зна |
| вати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све' |
| ју пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином |
| та бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{ |
| в разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Ма |
| а росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије |
| му се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па |
| st">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао с |
| и Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар |
| nd="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, |
| је ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, |
| лекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити је |
| ати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоће |
| >— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— |
| и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта мож |
| уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред вин |
| д 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова г |
| тегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у |
| ламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S |
| им морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко.. |
| а и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена |
| st">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немо |
| певати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па сам |
| са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало |
| чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кик |
| ђеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да с |
| , јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и |
| — Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> |
| "Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па |
| ам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </ |
| зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жму |
| ка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак.. |
| а сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend |
| <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог |
| дише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им н |
| ју уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пу |
| <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн п |
| ки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњ |
| ика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. |
| кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га |
| народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш |
| само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун мл |
| љује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!.. |
| обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то |
| угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду |
| у, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бе |
| ача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се с |
| end="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само |
| вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То |
| је спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, |
| > <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, |
| а дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца |
| упиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле |
| сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки о |
| т, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се луд |
| ; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, В |
| "Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' тргов |
| , псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о |
| па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура |
| {S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">От |
| уо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке |
| >— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, |
| једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, љ |
| и се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прав |
| дби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и п |
| шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш св |
| но жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су м |
| мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом |
| у... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, с |
| ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је с |
| у отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрил |
| Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, |
| леда, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију |
| ноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поно |
| комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио |
| јвећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлач |
| онамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува коре |
| {S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се |
| д....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруз |
| ч, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазуш |
| наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није ва |
| nd="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst" |
| ело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пр |
| шке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело ј |
| препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> |
| крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани |
| ло, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">П |
| е да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, |
| чињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што ј |
| ији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници |
| и, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све |
| ушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао |
| рица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залуд |
| иве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, |
| и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чароб |
| око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумн |
| ојима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, млад |
| оћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихо |
| му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћинс |
| и, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегн |
| труже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја |
| kst">— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p |
| а иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, при |
| <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend=" |
| се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што |
| то оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђ |
| алим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p |
| рате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што наги |
| елика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају сам |
| Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, до |
| о ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све о |
| {S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p |
| рпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко с |
| ла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп |
| јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Рук |
| ре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува. |
| се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се зав |
| {S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{ |
| чеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне с |
| тадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend=" |
| , над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гла |
| kst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако не |
| а нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жер |
| е и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tek |
| само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; |
| {S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком стр |
| </p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стри |
| ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собо |
| уке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико с |
| шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да |
| код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван |
| е тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: |
| ње поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а |
| опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, |
| ог чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну |
| се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... < |
| , ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јов |
| а-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жут |
| отворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала к |
| кла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend |
| њен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{ |
| и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успа |
| е и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, |
| знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све |
| као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребр |
| кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољ |
| } Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуш |
| ба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору |
| адника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на |
| и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљ |
| , па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на зем |
| ан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче |
| не у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне сл |
| јој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и п |
| очељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси вел |
| е око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тре |
| ров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек преле |
| како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли |
| ина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним |
| тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун |
| тра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продир |
| умовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна |
| , те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, те |
| ата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само гл |
| адахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао об |
| аке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, ка |
| ан пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом |
| ора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средин |
| на, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </ |
| а, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, се |
| здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајт |
| S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пу |
| /p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, сам |
| д подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p |
| ршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно |
| st">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођ |
| rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам прв |
| "Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју приј |
| ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Ту |
| но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њи |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, |
| "Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица |
| није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— |
| е мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, |
| је се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црн |
| </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што |
| и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са |
| p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал |
| а другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе вес |
| ђу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади ле |
| све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне |
| ишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и го |
| к, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш тан |
| ше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срче |
| ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадам |
| у, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе свој |
| те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и |
| а криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене з |
| "Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну |
| ше такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend |
| "Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву |
| ... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине |
| е даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин |
| ег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола |
| релети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо |
| промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, |
| е привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се при |
| у се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </ |
| — Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p |
| једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и сл |
| ци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је |
| меш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу ст |
| "Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, л |
| е помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Н |
| а, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се во |
| нина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, т |
| м мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испреча |
| с — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако |
| ати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим |
| кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наст |
| галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосм |
| Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припев |
| егде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ об |
| ади... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је |
| сец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тиши |
| ем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска |
| S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, |
| p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Te |
| S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у њег |
| и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном. |
| > <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, |
| сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те |
| онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Кама |
| >Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако не |
| у ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа |
| d="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од п |
| ебовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна |
| не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе преп |
| > <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па |
| .{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне |
| розд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала |
| ниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Te |
| nd="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p re |
| им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте |
| end="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} |
| .{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, вик |
| нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... |
| ко се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш |
| небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се с |
| то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина х |
| у по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти св |
| ивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму |
| жи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре заг |
| обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе |
| у, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... < |
| зи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— је |
| епше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи |
| он и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве |
| ац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут |
| вати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу |
| само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бри |
| — Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђ |
| мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </ |
| ...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> |
| им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} |
| , ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она |
| зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и цр |
| само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти |
| но; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, к |
| кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако ове |
| тре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst |
| авише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S |
| рану.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила |
| се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса. |
| .{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива |
| се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја |
| баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне ја |
| јагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, |
| па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!. |
| ије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад ки |
| умку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце жи |
| {S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена |
| е ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вешт |
| . </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми |
| ко њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нароч |
| д тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео |
| е људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице |
| d="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се |
| око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гра |
| ду јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије гл |
| са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збил |
| те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заг |
| .{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи са |
| пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа о |
| ке, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А |
| је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је о |
| Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend |
| љим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољ |
| им сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се з |
| во збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p r |
| дија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подври |
| и се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гла |
| сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, |
| ла, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна... |
| па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, |
| .{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре |
| </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, к |
| {S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висок |
| етлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а |
| ковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одл |
| Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опроб |
| урузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отис |
| арац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком |
| деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у п |
| загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакл |
| ке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце заш |
| а крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млек |
| прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси |
| у са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну |
| а у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљ |
| end="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зра |
| ад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмла |
| е...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте ил |
| ашна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, |
| штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини п |
| ихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а |
| цама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчисти |
| е прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу па |
| аусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!.. |
| це, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамн |
| и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче |
| >— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! |
| </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што |
| ији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »нала |
| затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мал |
| ачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме |
| апоче, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећар |
| ју виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника р |
| ош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p re |
| , то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те |
| ике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, |
| ек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обичн |
| } Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што г |
| Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, |
| rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. < |
| мо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="T |
| о код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, |
| рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије |
| за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ра |
| им ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на друг |
| ђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај |
| а и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу.... |
| страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и прот |
| м виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и аши |
| ратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младиц |
| окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и |
| ну студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад |
| мљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљави |
| страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није |
| глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојени |
| д велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пу |
| хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у ов |
| ка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опкол |
| цем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чуј |
| </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и зад |
| види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти |
| да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вам |
| се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћ |
| гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискуј |
| , те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отв |
| но жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у бли |
| ам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећ |
| метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики |
| но поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема проле |
| су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је до |
| аш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваз |
| је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу |
| желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањај |
| , ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се т |
| ог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst |
| погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако ла |
| Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а миса |
| би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко ча |
| .{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким пове |
| ивезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слам |
| ацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета |
| руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је пос |
| и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} |
| ламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема |
| е... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страш |
| небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а т |
| пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Дево |
| од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узал |
| в и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, |
| голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Te |
| на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара |
| ћим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И |
| , па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па с |
| ешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' |
| ојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен |
| па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Осле |
| оред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу |
| rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се |
| тивника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се |
| е уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, по |
| Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурн |
| један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му |
| им јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} |
| Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрст |
| мо часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде с |
| дију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а д |
| <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој |
| p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако |
| једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне |
| ам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она |
| p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би г |
| зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све з |
| у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{ |
| "Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њ |
| бе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} |
| џеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува р |
| не предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p |
| ва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S |
| жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени |
| поче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то |
| риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, х |
| </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуб |
| едећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, |
| адеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, ча |
| , међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груд |
| ј ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, з |
| утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од стра |
| t">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клањ |
| ">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама. |
| вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се с |
| е и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S |
| д нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те састави |
| } Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и |
| . </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобан |
| rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах |
| ла, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог |
| ого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се св |
| Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па по |
| уши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p |
| стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга в |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. < |
| а свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а сн |
| ну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p |
| да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли до |
| сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох |
| {S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба мак |
| Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи |
| једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, свет |
| у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, |
| > <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет вид |
| и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз |
| ак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на веч |
| и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадниц |
| тајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, |
| по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пре |
| , моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, пр |
| се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па |
| агано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дој |
| е зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А |
| иселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинче |
| било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst |
| је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се зав |
| раву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш |
| м и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бира |
| иње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спал |
| мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако леп |
| вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обм |
| зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад |
| ма...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливада |
| ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечил |
| к први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазби |
| живање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и о |
| , потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </ |
| од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst |
| ези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Т |
| ти мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не тр |
| ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику |
| отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А коми |
| ани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пешта |
| и ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и |
| ..{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати |
| ву зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и т |
| пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, |
| се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p |
| ко љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слат |
| Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p |
| но, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, |
| једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђи |
| пање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог |
| ко себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један п |
| ом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то ј |
| рчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и |
| "Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћај |
| p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја |
| Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst |
| <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="T |
| kst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој |
| ="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend |
| и.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је по |
| тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Зв |
| омбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне упл |
| да видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, |
| се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим пре |
| хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брат |
| е пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чу |
| шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. |
| тосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи |
| те ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; иск |
| .{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двој |
| d="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, |
| ече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Б |
| и се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без в |
| анко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и т |
| крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим ка |
| е светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заб |
| три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружил |
| ова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све |
| аружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, |
| ме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је в |
| це, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си т |
| сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом т |
| саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељк |
| ругог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се |
| бу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из с |
| деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: ту |
| } Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се |
| зе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љути |
| и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, |
| ост и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег |
| љу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо |
| асвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и |
| нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жи |
| од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на б |
| вог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, |
| ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{ |
| се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... |
| ри млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са дру |
| у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепи |
| напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, орај |
| она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се |
| да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, |
| мичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сет |
| S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S |
| а, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајт |
| а и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао. |
| , бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа |
| ' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну |
| га и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која |
| ћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и сла |
| с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Д |
| d="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт. |
| препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— |
| нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језик |
| зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Та |
| , на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и деч |
| Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истинс |
| Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаз |
| вој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор н |
| тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одозд |
| прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst"> |
| ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послуже |
| ="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењ |
| жем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља |
| ако се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са |
| икну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Te |
| измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' |
| аске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне со |
| ми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, к |
| авестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у |
| ресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву о |
| ија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, |
| е задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња ок |
| и ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, т |
| kst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепш |
| ="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с |
| је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретв |
| ђи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} |
| од њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. |
| рамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, |
| е га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лози |
| о се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, |
| у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају |
| ко нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет |
| алудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и к |
| лак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај. |
| не росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци |
| ан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Сла |
| куруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана« |
| Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко чи |
| орбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не доко |
| у се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље |
| ебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренул |
| треле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лиц |
| } Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче |
| ју, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју |
| већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да |
| одврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да |
| мишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све ви |
| овори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend |
| ле, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над г |
| та ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' |
| лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо |
| ме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипећ |
| дна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита |
| среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна ст |
| канити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, |
| , а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му |
| кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди расплам |
| Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} |
| медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а дру |
| и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућо |
| еба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је |
| рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S |
| још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густ |
| кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела |
| /p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле |
| па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вешти |
| ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требов |
| мо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припев |
| олим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан |
| ...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо вино |
| уга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst" |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о |
| rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си |
| а је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора |
| ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не |
| се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За мину |
| уп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти |
| .... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. |
| светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане п |
| де једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </ |
| јде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радова |
| да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове |
| сао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на ј |
| брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој |
| се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну |
| ено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, |
| којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у |
| ед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бр |
| , зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо |
| /p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се расту |
| , испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не мо |
| ашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над' |
| ну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим |
| асе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брз |
| не сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина |
| о лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над то |
| се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} |
| у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око |
| скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни |
| оћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спре |
| буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, п |
| корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка |
| сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и |
| е не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око |
| не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћу |
| редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немо |
| никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убил |
| десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђах |
| kst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, д |
| олим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без |
| прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S |
| t">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су |
| ' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, п |
| рате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени с |
| родиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, |
| је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не |
| о поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> < |
| лики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупре |
| <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам ре |
| јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, |
| вој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао и |
| p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти |
| боље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst" |
| а...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло |
| како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, |
| мишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад |
| ше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве плани |
| равним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зач |
| гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га |
| раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела |
| свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гле |
| > <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| st"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| летњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили |
| ивадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се |
| луде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, п |
| у околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од |
| адесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труд |
| а, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се |
| е више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа |
| d="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вр |
| страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’ |
| Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољу |
| , вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море |
| постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају |
| се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се см |
| о не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да |
| и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружа |
| младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то |
| една узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, п |
| о куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар з |
| и, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend=" |
| ину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају |
| , мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голу |
| А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лиш |
| </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свил |
| >— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p |
| nd="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p |
| </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, до |
| d="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па |
| rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја |
| да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све |
| ајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend=" |
| бе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољ |
| емо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па м |
| ња те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкри |
| .{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован |
| позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се |
| к, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, |
| њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> |
| ледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мо |
| командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не |
| сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет |
| но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти |
| м, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Го |
| тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога с |
| , кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да |
| оће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у оструг |
| обом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти ј |
| тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и пр |
| </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ |
| е; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силес |
| акојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица |
| d="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, |
| е, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, |
| вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{ |
| p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље |
| лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и |
| и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> |
| шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и |
| све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће скла |
| , бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају вес |
| ази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} О |
| ћутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми |
| Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да |
| реродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Te |
| ">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} |
| } Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак |
| се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га |
| ја, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се |
| убе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчи |
| амно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевин |
| милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ |
| ује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} И |
| пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пру |
| рић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, |
| едам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз дру |
| зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш |
| rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јес |
| азнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа мож |
| .... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са ти |
| магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало |
| и, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И |
| бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце |
| осиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p ren |
| младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако |
| ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке ру |
| Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун |
| у овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао |
| очисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хо |
| о лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако |
| ољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ скло |
| д сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање ко |
| орац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на |
| нински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне п |
| па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле от |
| па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се |
| говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ло |
| ма бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играј |
| и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а |
| Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осу |
| ој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, к |
| њују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска |
| њи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог |
| чину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу к |
| болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и от |
| ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца |
| ога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не б |
| Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона м |
| то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу |
| kst">— Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' ни |
| Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p ren |
| вца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p re |
| га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудниче |
| њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, ка |
| окомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је |
| у и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним |
| ничарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница |
| треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчи |
| м увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола |
| </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је послед |
| а чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једнач |
| </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажни |
| ле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљ |
| виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разл |
| е... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, са |
| две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, п |
| кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себ |
| је је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају теш |
| чу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док |
| ући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жут |
| лим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst |
| јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и |
| учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погле |
| разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{ |
| те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући |
| бним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит гла |
| а ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз гр |
| њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </ |
| знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p ren |
| ку, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре рад |
| тни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и бла |
| е, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разноб |
| и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све |
| ekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, об |
| xt> <body> <div> <p rend="Glava">ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ</p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С< |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не см |
| ј!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, ср |
| а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помр |
| сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премеш |
| ту на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се прив |
| дну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све је |
| не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило |
| ане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце |
| њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате |
| зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не зал |
| се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst" |
| Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају у |
| се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend=" |
| тне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме н |
| к, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћи |
| рест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корењ |
| е радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-т |
| шање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци |
| чу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њи |
| руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њ |
| ом руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме дев |
| <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? < |
| залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо! |
| све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја |
| ко не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, |
| <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми |
| рипева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што |
| покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, |
| и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако о |
| ="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па |
| ћем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска је |
| га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst"> |
| н и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене |
| у сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у |
| за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </ |
| ка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, св |
| есела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хл |
| л' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> |
| причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, в |
| S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је подне |
| rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, |
| ма жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, |
| ница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на |
| ш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресе |
| мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пан |
| ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, п |
| rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p |
| rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, р |
| p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p |
| rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tek |
| џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош |
| у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог с |
| присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази вој |
| } Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја к |
| остепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без послед |
| им се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, бе |
| ише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гле |
| он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно и |
| х облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће |
| начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне |
| >— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. |
| ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају |
| што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветара |
| у густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го |
| пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, о |
| а се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p |
| ко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се круго |
| треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела не |
| епере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак |
| а, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који |
| кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушт |
| пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се с |
| спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p r |
| ле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти |
| у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а |
| кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне рад |
| уче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је т |
| мо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и аши |
| више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и |
| на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп |
| kst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе |
| орбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмак |
| белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, ви |
| овара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— ' |
| ..{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крст |
| и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тум |
| у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с в |
| ли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледа |
| ихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке |
| уку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и по |
| , па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково |
| S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend=" |
| end="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| им, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи |
| ећ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гле |
| р, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге п |
| и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуца |
| То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље ком |
| дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди н |
| у.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих |
| притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, |
| деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Е |
| у.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — |
| од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помисли |
| з млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина го |
| се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, |
| пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже |
| , мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све д |
| {S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне |
| <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst |
| у мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко он |
| в с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst"> |
| недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево бр |
| чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуца |
| нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устума |
| ћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, |
| /p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, кој |
| н, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, |
| Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не сре |
| ећ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче дом |
| дови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се о |
| памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С је |
| !....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Как |
| нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз |
| ње зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти |
| зи чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету кот |
| е крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а с |
| а.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гу |
| леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно ост |
| дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: |
| Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и |
| "Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти ж |
| и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође пор |
| арму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst |
| се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он н |
| рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, п |
| о му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, ж |
| а.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је |
| рче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' |
| Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе |
| е, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и |
| То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет у |
| прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst" |
| Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пше |
| умно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зној |
| а, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} |
| дему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} |
| само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и пом |
| о су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца |
| сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог ко |
| а од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клек |
| ко овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — |
| се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да с |
| се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, не |
| и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} |
| <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут п |
| има, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже |
| ите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се мо |
| .{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изр |
| Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Teks |
| ац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже с |
| nd="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је поду |
| и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, |
| а! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, б |
| противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но н |
| <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се пе |
| ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се наче |
| Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst"> |
| !.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надн |
| тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и само |
| се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, |
| сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако |
| лудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пу |
| кне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи о |
| е о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегор |
| ца, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се |
| свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред |
| о ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </ |
| има.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би жел |
| јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и та |
| на шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде на |
| ђим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крња |
| вим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, си |
| сму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе |
| ојено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази по |
| а бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у ко |
| само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла с |
| језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуна |
| не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој |
| а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се |
| тача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и с |
| е њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а |
| ресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад мног |
| Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највред |
| и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, |
| то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! |
| , мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{ |
| дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле с |
| т, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаро |
| — Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче |
| ио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. |
| ив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} С |
| ог' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, је |
| нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, |
| . </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| ша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, |
| довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби ј |
| це куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у т |
| у биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења. |
| е Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S |
| шти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе |
| ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, |
| . — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p r |
| рга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све кра |
| ола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну |
| јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу |
| а си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је |
| дати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друк |
| која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно н |
| чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне на |
| а гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и |
| мила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">С |
| и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око |
| е га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и на |
| се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога |
| е, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгле |
| смо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> |
| туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учин |
| м улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и |
| d="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер вид |
| ' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног |
| и вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће |
| кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над |
| разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима |
| ру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају сто |
| ekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегн |
| вом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </ |
| И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још приј |
| боке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посмат |
| около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухвати |
| о се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, п |
| nd="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока |
| евојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде н |
| ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код после |
| не, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се ра |
| .. </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том |
| ekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, бела |
| да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножа |
| апослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, |
| путање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она пошт |
| де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забуши |
| не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ... |
| ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни плас |
| Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не м |
| е.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда мож |
| биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, |
| а није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с |
| велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око теб |
| да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, |
| је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомиш |
| и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Там |
| ицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="T |
| е да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p |
| <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, |
| S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазиш |
| ју«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне кр |
| ка за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово |
| р ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па от |
| под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, л |
| ње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, п |
| е сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице |
| Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То ј |
| изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с кра |
| чје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што д |
| {S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не |
| са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују |
| страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комиши |
| им песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и |
| и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у се |
| посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и |
| Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник |
| .{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те оп |
| е и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, |
| време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обич |
| едње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет н |
| у слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткра |
| авиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се но |
| . </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог т |
| планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у |
| ђи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> < |
| е, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> |
| S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо |
| се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... < |
| гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу не |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
| , брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет |
| е, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је |
| и, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и са |
| "Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, |
| е, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend |
| хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила с |
| лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велик |
| умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, |
| веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кип |
| уга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледа |
| ретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и неми |
| ту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му с |
| и.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу |
| сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако прима |
| рла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се т |
| адости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав от |
| не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е доб |
| омрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густ |
| па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо |
| nd="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз как |
| омишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше |
| лницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па |
| "Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, н |
| ено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} П |
| у варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се |
| к угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро з |
| мој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, |
| моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, ст |
| су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... |
| тудена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје годин |
| укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му |
| ше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу |
| а!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том зан |
| и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога |
| љио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач |
| дан пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му гус |
| ово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвиј |
| ај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у с |
| пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања |
| > <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукур |
| вито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша |
| Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти |
| у пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, к |
| понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући |
| Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, |
| еће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише |
| м, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У |
| , пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву |
| ило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што |
| и се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека изле |
| му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили |
| е док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да п |
| равим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми ј |
| е...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и |
| а тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </ |
| езана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, |
| p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће |
| ици под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканиц |
| нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ њ |
| морна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као ш |
| а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује пу |
| мо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="T |
| ом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и ле |
| је у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим оба |
| те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </ |
| а крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче |
| е то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и п |
| студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је |
| спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше |
| ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вр |
| их »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и нато |
| ирио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони вр |
| обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и |
| твене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирим |
| ' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, |
| ekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми |
| појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти ј |
| па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' |
| у баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто |
| це и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна стран |
| а видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се |
| па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и н |
| суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пу |
| еку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над |
| ико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Б |
| .{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лаж |
| уриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, |
| рела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| ово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве. |
| ив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над |
| ашно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва жив |
| тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шап |
| , све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци |
| певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па |
| је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо |
| оја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш по |
| младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликам |
| Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо |
| ">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помр |
| о се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу с |
| > <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама при |
| , знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, н |
| решти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове |
| адника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет |
| шу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће |
| латкачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава крила |
| сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, |
| ка до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, за |
| ови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој |
| ...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош ш |
| и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му |
| ј...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се |
| ко лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к т |
| end="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се загов |
| док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те ист |
| ет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна сто |
| А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем к |
| чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначи |
| ли за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не мог |
| она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале с |
| мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изглед |
| нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нест |
| стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} |
| мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим вој |
| јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Намест |
| гледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже |
| се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са висо |
| ојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где |
| а викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па |
| лаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама |
| припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припева |
| виш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, зв |
| има угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, |
| rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружино |
| оји те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетар |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте в |
| в! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, с |
| хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војн |
| ут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о дра |
| цу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја |
| к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даљ |
| ма глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљи |
| ="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само рец |
| у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, траже |
| ветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да п |
| nd="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не |
| ма, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићим |
| ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закук |
| су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чуј |
| S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани |
| ме се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, дв |
| ћ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја с |
| очићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. < |
| оће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а |
| те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али |
| рајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје ср |
| ци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице није |
| и очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а г |
| и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звезди |
| преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потисн |
| ме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне |
| буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе пове |
| чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш. |
| тово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на ц |
| ата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав |
| ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вил |
| ом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини |
| последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зн |
| еје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извиј |
| а!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, с |
| утао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мисли |
| светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које |
| авле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{ |
| отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје |
| има и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изр |
| , готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'н |
| е се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и |
| тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица |
| оре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио |
| летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор. |
| х џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперењ |
| е отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на |
| <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растурил |
| иковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} |
| нека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до врат |
| и!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се см |
| тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, |
| влете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, |
| гор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец |
| "Tekst"> <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| nd="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> |
| Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се |
| већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, |
| end="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус... |
| а 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што |
| еко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Пла |
| p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже |
| } Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније ку |
| ужиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнеб |
| јао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсирома |
| жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим |
| родужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипи |
| це танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... |
| јчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накри |
| лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од те |
| >— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђи |
| p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже |
| p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта |
| е, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да |
| епићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, н |
| Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend= |
| е се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима |
| {S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: |
| rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend="Te |
| и под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} |
| >Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Д |
| } Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим леп |
| из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо |
| орним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има ж |
| брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше п |
| гачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио з |
| љике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} С |
| аиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, пов |
| чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пр |
| ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било. |
| окривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и од |
| <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пр |
| бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума |
| дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Б |
| једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види |
| рах од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али у |
| у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Јед |
| је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst |
| кривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике.... |
| rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз глав |
| коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежи |
| ољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом |
| а па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. |
| уд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближ |
| ... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tek |
| p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, за |
| девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну ру |
| антастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и |
| етрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи |
| олако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те с |
| м и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, |
| си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето т |
| тргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, |
| муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, |
| аме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дрш |
| о и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде |
| и рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, с |
| не де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо |
| ршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звез |
| клопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче |
| .... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз ку |
| иш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... |
| исмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душ |
| едају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други |
| м, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно л |
| ице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени. |
| . </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто |
| иш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. |
| st">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p |
| p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend |
| </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, |
| Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок! |
| тио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу |
| етилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова |
| ово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те |
| усио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца пол |
| ећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овд |
| м? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p |
| све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао |
| о комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се |
| > <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, |
| ву на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њ |
| > <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. |
| се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни те |
| крипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза. |
| d="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— |
| иноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </bod |
| kst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">На |
| <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">А о |
| /p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне да |
| јајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану |
| nd="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам |
| е деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрел |
| душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим живот |
| постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, |
| енеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и |
| о поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти са |
| <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га з |
| долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је |
| тишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца! |
| аја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са с |
| </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчино |
| ки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и п |
| ли узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} |
| >А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, ког |
| А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша |
| е, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још је |
| , кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву... |
| крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца за |
| м зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џин |
| ећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше ов |
| а песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се |
| } Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветар |
| а једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смот |
| одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кућ |
| се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гле |
| и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића |
| љика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена ск |
| љуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитр |
| е много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри |
| о задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; дру |
| у и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мач |
| шти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају |
| лико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повла |
| nd="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке |
| уст воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава |
| р и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одаз |
| але витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају ле |
| се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, |
| алице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јов |
| а траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се поче |
| . </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то |
| ит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљ |
| <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— |
| рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви та |
| <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вам |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и пом |
| зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, |
| <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p re |
| </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили |
| велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа оду |
| у чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p ren |
| . </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst"> |
| е тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p ren |
| ваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону |
| у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де |
| жним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, б |
| почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса с |
| тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задо |
| оћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst"> |
| почету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се ј |
| опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе р |
| ардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, |
| о... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи п |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумил |
| rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па к |
| е Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p |
| ко мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако |
| ј, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лу |
| е и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то |
| и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst"> |
| те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ва |
| ekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш з |
| овима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по лив |
| а, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућусте |
| воја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и |
| о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију |
| док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из ја |
| у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама |
| /p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Мил |
| оље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нак |
| ша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком |
| авнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, п |
| ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и гре |
| /p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћ |
| м ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend=" |
| срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јест |
| че, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p |
| ог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!. |
| ="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p r |
| о, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купо |
| <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да |
| , да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад |
| Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!.. |
| >— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tek |
| т'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Te |
| nd="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаров |
| st">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst |
| /p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у с |
| ледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p |
| и уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће |
| <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо |
| ију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... |
| >— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Teks |
| познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. |
| код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p |
| е стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend |
| > <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да да |
| и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништ |
| , пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, п |
| ину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, |
| ес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Te |
| ма је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авли |
| јајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш нов |
| клања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те ш |
| на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бог |
| </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend=" |
| и, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Каж |
| ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, нек |
| драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог бл |
| уда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре к |
| ових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p |
| извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опиз |
| т лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S |
| ман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта |
| ок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, к |
| еђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </ |
| end="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпо |
| е тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљ |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> < |
| љим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како |
| овати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не |
| ејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend= |
| </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p |
| загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медови |
| зме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у |
| би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— |
| ekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји |
| ="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, |
| ="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да п |
| литвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'н |
| та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, |
| луждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на кара |
| .{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише |
| ађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одбе |
| ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се |
| Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњани |
| смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst"> |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p rend="T |
| ло. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше к |
| — Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> |
| име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst" |
| p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је |
| их, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се |
| 'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он њег |
| брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац |
| знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и |
| се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А к |
| ређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пе |
| оре, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, је |
| баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. < |
| по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, |
| ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође |
| обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и прите |
| ати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта |
| ача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет ње |
| вор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И |
| , а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, |
| оју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева |
| у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како т |
| анитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што сам |
| rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад |
| мо ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, |
| ренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и |
| S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш |
| нкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на |
| ла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... < |
| ку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се |
| заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... |
| ле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице у |
| аурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки |
| мо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним вет |
| {S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиш |
| близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби |
| ге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно т |
| , а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро сп |
| вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, |
| пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту |
| оњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни |
| ="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> |
| провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи |
| ја шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tek |
| молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни д |
| се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој |
| име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, |
| но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчи |
| се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз дево |
| вају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није! |
| } А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и |
| старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника |
| ла чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и ок |
| а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, саст |
| а утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како |
| дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду б |
| што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу оп |
| мрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевит |
| а корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, гл |
| .....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst"> |
| чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветр |
| рдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће |
| д којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа у |
| колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страш |
| и, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту ка |
| и, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' ка |
| бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, шт |
| !... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p |
| рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак |
| дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, та |
| ђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не бил |
| им једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако мо |
| ј, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти при |
| p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те |
| , па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на |
| ере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с |
| не њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се ма |
| И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за |
| гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти |
| знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миле |
| мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро |
| </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Зн |
| и га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас |
| d="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био |
| ворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p ren |
| виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... < |
| Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо |
| виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; |
| p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Teks |
| </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, |
| S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а |
| ће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по |
| укуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар |
| "Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељк |
| , викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се ш |
| грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— |
| еш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намиру |
| је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим дра |
| бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; |
| ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и |
| .{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисер |
| , ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst"> |
| ни редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даљ |
| оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго каме |
| .... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро до |
| ви? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гл |
| сете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заб |
| вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживањ |
| а видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија мед |
| и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба |
| е девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, |
| стаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два |
| Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спусти |
| баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призра |
| осркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, ост |
| шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се |
| комишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрад |
| е су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, са |
| урно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше |
| робати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он |
| увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџиј |
| rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики зас |
| Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} |
| задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је |
| ићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комб |
| рц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ни |
| једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобан |
| и, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се |
| алеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend=" |
| квари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегст |
| тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга |
| медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези |
| понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и на |
| , обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, |
| очеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павл |
| о пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бит |
| еђуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend= |
| вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од |
| средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак |
| уди се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду и |
| ку, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend |
| адржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око о |
| па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стубли |
| } Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и П |
| зни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жу |
| тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} |
| дим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама ви |
| p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и јед |
| жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле |
| оје се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и |
| лавом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуш |
| амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, |
| ух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи вазду |
| лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загле |
| ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њ |
| ји, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst"> |
| ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, ра |
| својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ |
| рче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је |
| руги, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика |
| ајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са |
| вамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени |
| , друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека м |
| , једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Д |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Teks |
| у, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога вр |
| клонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: в |
| /p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Дец |
| ни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, с |
| урјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу |
| јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају |
| м гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање ку |
| леве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p |
| , а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остад |
| оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате |
| реба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће |
| rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнут |
| јепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... б |
| већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара прост |
| е зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, у |
| одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после |
| ен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждреб |
| годац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашику |
| и би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукур |
| је.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па с |
| очише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да |
| и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седе |
| ="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а д |
| ог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни |
| Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, пр |
| ак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт |
| у — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то |
| тим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... |
| најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{ |
| негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке мла |
| ритисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека добро |
| кају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око т |
| кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Диж |
| дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватил |
| ре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чека |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </ |
| али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p re |
| е, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави тргов |
| што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је |
| де се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} |
| поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па |
| ега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се тре |
| p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ј |
| терати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, кол |
| мљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p r |
| «.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опа |
| ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо при |
| } Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, п |
| рапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попушт |
| ја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p |
| души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате д |
| од кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу до |
| м, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а ср |
| неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш так |
| . </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покој |
| осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу |
| млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом |
| у јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почисти |
| ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори! |
| вало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол |
| едаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се |
| кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотр |
| а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на |
| прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју |
| еда, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затреп |
| смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунаци |
| то у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину |
| А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовиц |
| ашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута |
| p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p |
| ти. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се о |
| аша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила |
| војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, н |
| ену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Teks |
| се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у |
| ти на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одгова |
| ди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> |
| амо преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по |
| ечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са ш |
| шћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} |
| ом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази |
| рећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се |
| све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад |
| само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напу |
| дуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p |
| је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце |
| уле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, п |
| тале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се |
| едне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p r |
| </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да |
| испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети с |
| брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... < |
| нити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p |
| nd="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну м |
| удорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и ј |
| некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море |
| ојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш и |
| </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева |
| виле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. |
| лута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква |
| >А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а |
| — Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону |
| nd="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да ср |
| <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је за |
| </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="T |
| већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, |
| најем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tek |
| е...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш |
| о и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом в |
| ичког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па |
| ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз сам |
| анџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> < |
| прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечанико |
| кићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне |
| то је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па н |
| о ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опрош |
| исмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус |
| »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више |
| да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био. |
| >— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> |
| ">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога м |
| nd="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну |
| — Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, |
| ека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш |
| Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Д |
| , молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, бо |
| атраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда |
| јек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним кри |
| ена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опру |
| ретвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ши |
| па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Te |
| end="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама к |
| Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p |
| ажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи та |
| Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се нап |
| у; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шап |
| му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. |
| ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лиј |
| во. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се |
| ирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очи |
| а ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто |
| ке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p |
| мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светл |
| ћи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, та |
| де ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с кра |
| во Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend |
| и црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука |
| е, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то |
| , а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара |
| Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кук |
| другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђ |
| амо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не кри |
| мориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме |
| оље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у конц |
| rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим све |
| {S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесм |
| </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, к |
| отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куц |
| док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи м |
| ш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' с |
| , нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p |
| хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута п |
| љује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па |
| кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млек |
| о — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, к |
| неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући з |
| ни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку |
| о пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; |
| сеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раш |
| а кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p ren |
| Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с |
| виком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окуси |
| најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, |
| рковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега ј |
| мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћуш |
| и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола ост |
| не девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке |
| адгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јо |
| о, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу |
| {S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити бо |
| га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи са |
| еном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — |
| точак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети |
| млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst" |
| кије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, |
| S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} |
| сена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} |
| еокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутр |
| оје су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, |
| .{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од |
| , које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња м |
| а, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... |
| </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друшт |
| S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њи |
| ве у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у п |
| сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па про |
| са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а |
| р, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора |
| је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које |
| мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, |
| ekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају о |
| није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чу |
| клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се |
| рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Поч |
| е мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, |
| дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза |
| неле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени др |
| ошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају к |
| трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под обл |
| <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си ку |
| ина.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад ље |
| на је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесе |
| st">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, на |
| ај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а |
| ар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Б |
| ун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, н |
| } Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да с |
| да се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара |
| је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С |
| играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја тек |
| ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други к |
| д себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. < |
| уги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и по |
| и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па |
| спод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу |
| </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, |
| Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »ш |
| м у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с |
| ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо |
| е редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спре |
| ебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жу |
| вца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило кол |
| њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш д |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара |
| st">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато види |
| ваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за |
| } Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара |
| S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело |
| ина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим |
| не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте д |
| ица, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да проб |
| то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немо |
| ха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те ж |
| О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, |
| подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као пра |
| ше једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' м |
| а, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, |
| Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p ren |
| шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две |
| рах и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и |
| селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога са |
| ндирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то посли |
| ном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а |
| ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не |
| јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији |
| st">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, |
| лан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна |
| а Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спрем |
| а пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кула |
| јећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p r |
| nd="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успо |
| се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="T |
| шу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма |
| есма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчин |
| луша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, д |
| о год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени |
| е и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Т |
| rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се |
| Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас ист |
| е мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кљу |
| а мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — |
| p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики з |
| ица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p re |
| у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? |
| својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна |
| о десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши |
| мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Е |
| ратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Марков |
| еним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим краје |
| рема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испо |
| S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{ |
| у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудо |
| и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех |
| , и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па не |
| ла уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким обра |
| нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових р |
| и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном |
| и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој т |
| <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а д |
| се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продуж |
| end="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набаца |
| г, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе рад |
| ери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљи |
| чу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са |
| п, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о тан |
| <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst |
| једно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} |
| милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда леп |
| ђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, |
| Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на д |
| рлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend= |
| , једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, |
| тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје |
| илази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, |
| му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. |
| end="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није |
| ојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, |
| и 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види |
| свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, поле |
| стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, х |
| тамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ оте |
| к пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о |
| ене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехе |
| ноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти |
| ковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш |
| .{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио рак |
| > <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна леде |
| е му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} |
| а: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави |
| онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти ц |
| њаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па те |
| ку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забаци |
| бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном.. |
| .{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па |
| ; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листов |
| kst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p re |
| зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, |
| и је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend=" |
| ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање |
| rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред |
| тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу соб |
| а, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само ст |
| ока бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу ши |
| . </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но |
| лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа |
| радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук |
| м, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто |
| у.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај |
| учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p |
| p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза |
| првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само |
| и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груд |
| езде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се св |
| а младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке |
| научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ј |
| о нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шт |
| еш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморни |
| и знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. |
| kst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, |
| Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрин |
| ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па вик |
| ије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира ју |
| р, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, |
| ари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="T |
| мо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend |
| Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е доб |
| ка; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до |
| све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бар |
| енеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише |
| — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш |
| а«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и |
| регорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог вр |
| друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво ув |
| ле овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака с |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| ијатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се ма |
| ара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, прол |
| ишта не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало осл |
| а сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њи |
| ина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи |
| жина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са ру |
| уз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима |
| Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари мле |
| о само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пур |
| и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке |
| } Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се |
| набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајн |
| пила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су |
| — Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма |
| , па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате |
| т.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бак |
| вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што |
| х рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратобор |
| лико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних |
| опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... ниј |
| ла га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно пог |
| е и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи бл |
| } Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, |
| , но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} |
| </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута под |
| , па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »р |
| ај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак |
| највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чу |
| ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепото |
| , ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је |
| {S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихв |
| . </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно! |
| оври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, |
| девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Б |
| end="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend |
| здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, тр |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као шт |
| грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јенде |
| Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се |
| та обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно до |
| идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разгова |
| лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.. |
| е само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветињ |
| и, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколик |
| <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како т |
| , а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p r |
| аца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности |
| о брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге |
| и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирн |
| ше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа |
| г ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову ме |
| по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну |
| да и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му |
| ше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот |
| кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> < |
| а са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst"> |
| лике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајни |
| а.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се |
| е па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спок |
| вољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend=" |
| ујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јеч |
| ризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. |
| end="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а |
| ако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p |
| вља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје с |
| о, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако |
| оме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова... |
| еници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматра |
| е му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара |
| вају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују |
| им, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукоб |
| е се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с к |
| осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{ |
| с; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти |
| а'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну лар |
| два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а |
| це око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подр |
| ..{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Teks |
| о нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчи |
| е, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танк |
| о! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под н |
| нчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут |
| ка, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашниј |
| едам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу т |
| S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најсла |
| вадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око т |
| Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! вик |
| ко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако |
| тупац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седн |
| е дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатн |
| све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад и |
| жи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'н |
| у Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst |
| ком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи пр |
| омком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се п |
| стано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' |
| тким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под та |
| , но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се п |
| љуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој |
| вапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst" |
| рчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче |
| е, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне граш |
| ело...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вук |
| ва комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и |
| на« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу |
| аш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сам |
| ">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, |
| пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он |
| ekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заш |
| црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш |
| {S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак оку |
| , гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и ост |
| раго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хте |
| kst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама |
| t">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— В |
| у лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она б |
| ндиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— |
| Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst" |
| буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им о |
| а Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Teks |
| или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разор |
| ачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код |
| девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а та |
| nd="Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Te |
| лагојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а |
| , да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће |
| ле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend=" |
| на трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те че |
| ваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но |
| ће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца |
| Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но |
| ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst"> |
| сне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на |
| петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко накан |
| задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="T |
| кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца блед |
| ачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала |
| и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и гово |
| ке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају кру |
| ком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш |
| о стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту св |
| м и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, |
| <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш ка |
| асу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Г |
| ило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без ј |
| на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ з |
| а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} |
| м.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па ха |
| Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S |
| рате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако |
| S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрч |
| руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није |
| ема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подви |
| ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и м |
| Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је о |
| с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милиц |
| <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Д |
| {S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму |
| д пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у |
| све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и пов |
| руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до с |
| е мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећ |
| .{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или р |
| ују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се |
| ина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под д |
| ибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с рас |
| гли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p re |
| nd="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред т |
| па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си ба |
| спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све п |
| </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још |
| вице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> |
| ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p r |
| ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд зна |
| ано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend |
| > <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p re |
| ј нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од |
| си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш |
| о, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tek |
| и ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— |
| st">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се д |
| огледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоцени |
| а, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колик |
| је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p |
| јном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над з |
| чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља |
| , дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да |
| агнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не оста |
| привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа |
| а провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' су |
| а ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети |
| , уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити ав |
| 'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, |
| омог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти |
| те?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend=" |
| з лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Ч |
| сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, н |
| сма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — храните |
| ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за |
| драва деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караман |
| у се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, |
| end="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> < |
| } Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, ст |
| То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве |
| нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да л |
| ини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благ |
| дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, н |
| и кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење |
| ту котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чв |
| а грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и |
| ог ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диж |
| , и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend |
| езује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и |
| .. шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p |
| анове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или |
| ..{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће р |
| шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, |
| ма на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, т |
| ту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедерев |
| изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим |
| е, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{ |
| лина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, та |
| ја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју |
| е знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше ду |
| то у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен |
| опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и |
| Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуни |
| елија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' ис |
| суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очи |
| мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа |
| {S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је |
| е шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа |
| релу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате м |
| .. </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst" |
| и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету |
| ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Te |
| све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо |
| није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаво |
| t">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај |
| Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се б |
| <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S |
| ">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p ren |
| d="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tek |
| цо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена ло |
| га сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, |
| , весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта ко |
| а к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tek |
| рко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. |
| rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, |
| ко комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа |
| .{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад |
| rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.. |
| ца...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљи |
| окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, |
| дигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји |
| шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљ |
| под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, как |
| колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшениц |
| и.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све |
| пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угле |
| укуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом се |
| ... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма г |
| ка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst"> |
| ед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти |
| ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{ |
| ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипн |
| а вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња |
| end="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још леп |
| {S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виногра |
| обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> |
| е смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </text> </ |
| стим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако |
| рој младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{ |
| Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, по |
| , очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... |
| , но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лиј |
| st">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— |
| ">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> |
| асте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставић |
| ">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је ко |
| а и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend |
| па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Бл |
| ук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, |
| причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па |
| ви прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнак |
| ад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, нав |
| кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend= |
| воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зо |
| ="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш |
| з коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се в |
| и ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а ов |
| комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мир |
| тко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све п |
| ра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући |
| а и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће |
| виње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, |
| анинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ ј |
| тнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ |
| се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе |
| ређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис о |
| пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим |
| ну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд |
| ок да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња |
| а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Поло |
| хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресе |
| а се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst"> |
| туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око |
| ижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу |
| ска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти в |
| шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не |
| а, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па |
| рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика го |
| p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S |
| за, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend=" |
| га ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта м |
| ве више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно вели |
| срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепен |
| у...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и |
| бани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А |
| е женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кром |
| се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весел |
| вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} |
| и јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња |
| d="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, |
| ко каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се г |
| нута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а ок |
| гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишани |
| је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Ј |
| е са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, сме |
| њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрили |
| кће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са кр |
| d="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tek |
| <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њег |
| </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, |
| end="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се |
| и стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђе |
| око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладне |
| евојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од |
| руги великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет с |
| грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стре |
| ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, прости |
| ">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изрод |
| } Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не наглед |
| минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах ут |
| свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="T |
| ња, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па са |
| о се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се |
| ирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око б |
| нџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребр |
| .{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} |
| друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tek |
| /p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом. |
| не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојаг |
| ст и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање пре |
| ла па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуни |
| се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасн |
| ћи убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p |
| перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под ј |
| тој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над у |
| дају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више... |
| ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци м |
| и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту гр |
| амо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко |
| начит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »дв |
| весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </ |
| ше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава чес |
| војим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па |
| поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна |
| ветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, н |
| а тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, |
| а... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале |
| S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, |
| очела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јур |
| па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и |
| челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио |
| ="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S |
| у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш |
| ах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из нај |
| ро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и |
| не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен |
| полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она |
| места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми б |
| ером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждреба |
| >— Ко... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Teks |
| мо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} К |
| рекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у год |
| Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стоти |
| рчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота ш |
| и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не |
| не, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске |
| залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закр |
| јева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, в |
| ју како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Тама |
| } Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз |
| ekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| > <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио |
| бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стид |
| ирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије |
| трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима ст |
| са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце |
| круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst |
| арима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дру |
| оздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у к |
| >— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend |
| гор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени мом |
| се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или |
| укуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па |
| <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га з |
| м у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не ос |
| или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но |
| "Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га ј |
| ш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безб |
| nd="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти |
| исоким грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле пев |
| оветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац |
| rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst |
| ма и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то |
| ештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... ви |
| с'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека |
| end="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати |
| неки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак.. |
| хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, |
| ејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли |
| ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на |
| ћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p |
| о лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst"> |
| > <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} |
| а, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не г |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| о корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорит |
| опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{ |
| х у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех |
| стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се др |
| е греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудни |
| стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, ка |
| } Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапа |
| ао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти у |
| клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом с |
| Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— |
| оји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под церо |
| , други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на поз |
| њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као зми |
| оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегл |
| е растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се поса |
| цом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend=" |
| зе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Ди |
| Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом против |
| да је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она |
| Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није |
| као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И са |
| ажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут ј |
| чи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од |
| огледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напосл |
| тку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окиће |
| едаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи |
| ном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И св |
| пио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пр |
| рака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} |
| има велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у не |
| сели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst" |
| оси на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пре |
| пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који са |
| се своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два- |
| кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опе |
| још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена |
| арочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема |
| ко му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне м |
| p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш д |
| /p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која ј |
| мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. < |
| ну. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, |
| ти. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p ren |
| у наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst |
| ди, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хо |
| се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају мал |
| осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је |
| брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </ |
| истаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори |
| лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашик |
| ја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Te |
| е љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, од |
| да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ств |
| је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </ |
| они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— |
| nd="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек пр |
| преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! < |
| признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend= |
| вукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?. |
| иђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео |
| оштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у он |
| о! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... |
| kst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> |
| >— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име |
| и, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом т |
| че, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће |
| вица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко т |
| проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га зал |
| се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није |
| елаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и |
| да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо.. |
| ази горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небр |
| задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе м |
| накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Пр |
| ила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </ |
| је, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мора |
| е праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пун |
| и слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} |
| док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и че |
| ...{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима. |
| занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућ |
| ом чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне не |
| о обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог |
| ту пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало с |
| куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које |
| а скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окоми |
| осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{ |
| авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кр |
| ме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко |
| То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар д |
| ку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? |
| па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им |
| ...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеж |
| евају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела |
| пат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада |
| {S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту там |
| те чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам дост |
| ледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S |
| а тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се доб |
| и...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија |
| кавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време |
| ну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бр |
| то год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти |
| ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим |
| е и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да |
| аоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па |
| ио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је виде |
| бодно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потур |
| ашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море |
| а све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Ш |
| ај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
| смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, по |
| то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Б |
| се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кош |
| ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?. |
| и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је ле |
| на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни |
| и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш |
| јављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти |
| , немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љуб |
| мо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи га |
| Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туњ |
| <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, мо |
| сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, |
| ћају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p re |
| аре стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате |
| к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сеља |
| оценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденич |
| га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — |
| амна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини |
| о су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи |
| што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја кр |
| а, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје г |
| дилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> |
| јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати... |
| Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне |
| аћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се разв |
| ме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну камени |
| ле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зрац |
| ане, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђ |
| нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у ув |
| т си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи |
| па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и |
| .{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела |
| жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близин |
| е је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача тре |
| идише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А |
| е, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје |
| м.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом с |
| ихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком |
| се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше |
| ило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: ја |
| и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пад |
| /p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у ј |
| епа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке |
| .. </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли |
| н до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми с |
| о, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра |
| х, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску |
| ике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, |
| лија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним |
| акање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, по |
| е убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} |
| есе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она |
| ог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на п |