| ологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су |
| дмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш« |
| о (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под |
| нице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је |
| т и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што |
| остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта |
| је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико ц |
| ситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| као у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па пр |
| ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је св |
| »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмон |
| дона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после нек |
| господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’. |
| у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend= |
| з републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дн |
| и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напам |
| а свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend= |
| орђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каж |
| а »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац |
| износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: |
| м ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога м |
| и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Так |
| за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и н |
| ара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p |
| пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша |
| а вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се од |
| су гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst"> |
| о на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасн |
| о ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} |
| он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у о |
| је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, |
| десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, б |
| р комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао |
| ила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га |
| ико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то хар |
| црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо куриш |
| уд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она чес |
| а жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на |
| није кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних |
| ри, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а |
| па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге одн |
| но гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није о |
| лушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, ил |
| само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бо |
| на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, |
| смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се |
| , црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун л |
| ђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најла |
| у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без св |
| ли ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> |
| ку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завију |
| пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушиј |
| потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, ос |
| рељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! |
| ао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S |
| министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар т |
| рко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове |
| а једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим нас |
| еитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend= |
| {S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и ни |
| алијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, ц |
| усаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради |
| као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро |
| пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и |
| ка отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака о |
| , па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује наче |
| , добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели св |
| рија пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али н |
| иганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљ |
| би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} |
| ним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и |
| кори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безак |
| , рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре |
| !{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се при |
| ис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и |
| . </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ |
| Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа |
| > <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу М |
| p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Te |
| од, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавиј |
| озар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влад |
| разилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p re |
| не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p re |
| rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо |
| Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} |
| окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обој |
| о и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst"> |
| о се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку |
| а газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као |
| о, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као ве |
| амуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек |
| одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend= |
| а, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чуве |
| мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво |
| послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарск |
| ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отпри |
| е иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! |
| е прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. |
| како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поруч |
| ељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође пос |
| је што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, |
| не ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарски |
| Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекн |
| сирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гони |
| {S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нов |
| зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend=" |
| андук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова ме |
| и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да |
| је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изн |
| тересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђо |
| попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Мак |
| ње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, |
| па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истин |
| овек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела |
| ekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђ |
| к тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе |
| е светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а |
| е тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусо |
| ирна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе |
| еле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарк |
| Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за |
| ="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима |
| ир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Т |
| од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћи |
| ошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то |
| е, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном с |
| па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за |
| другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и пон |
| воје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултов |
| о виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпо |
| носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који са |
| нским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки чове |
| к веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, |
| пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> |
| радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под |
| и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке |
| рај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пр |
| ело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под имено |
| човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. |
| не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се се |
| овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механам |
| и, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда о |
| kst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, р |
| > <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а в |
| н, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се |
| шно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нар |
| не, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе |
| руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? |
| е остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мен |
| је храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми |
| и поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend |
| године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти д |
| сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама |
| {S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. |
| "Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дај |
| , који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим |
| ко играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S |
| } По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш |
| ову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антери |
| је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је оби |
| ви морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћ |
| </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на сто |
| м Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а нема |
| . </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај до |
| нате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— |
| ину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су м |
| ар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не мо |
| ији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под ми |
| <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајат |
| аоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад |
| о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају |
| о: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви |
| ацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај ч |
| и дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гл |
| , лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље шт |
| рада и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учит |
| а«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је оду |
| вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели |
| е стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденич |
| уднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак ч |
| редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може виш |
| Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за |
| ић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор |
| Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, |
| а параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на мој |
| после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу |
| </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је |
| ј мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} |
| мо просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало сва |
| .{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досет |
| ин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загриз |
| око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из друго |
| не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора |
| ив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене бура |
| е баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мн |
| едро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst" |
| Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти |
| што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! |
| х тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона |
| {S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово се |
| а се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти |
| довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га з |
| а црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те уби |
| што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па |
| у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио гро |
| кошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} |
| е сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само коп |
| повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација |
| огледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зи |
| t">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам |
| одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из |
| , а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збун |
| е крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, м |
| радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редактор |
| ста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши му |
| о је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писа |
| ицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и |
| је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако |
| ри чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала ба |
| збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, уче |
| рају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде н |
| да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у м |
| а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. |
| зити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањ |
| то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу стра |
| управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у |
| ио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па |
| а се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, нара |
| Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој |
| ! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и з |
| назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном |
| олети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, и |
| л’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p r |
| велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, |
| у на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и т |
| } Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штам |
| г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то с |
| онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их |
| у госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада мес |
| господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и на |
| а дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше. |
| о гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штамп |
| те њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела в |
| старијег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> < |
| /p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} |
| .{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жр |
| , на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама |
| о у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да |
| а спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> < |
| же и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово |
| и да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p ren |
| зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеман |
| ">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове! |
| е »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S |
| а му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као |
| каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst" |
| е, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај |
| о селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по |
| S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати |
| ета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потом |
| а загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Ср |
| на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, |
| капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе |
| дика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушим |
| брани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескао |
| ре батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове |
| ато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му |
| кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао |
| и и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој поса |
| није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет а |
| ки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, |
| </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — ка |
| е брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Т |
| пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер он |
| мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако подн |
| ен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало о |
| од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита дос |
| био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, |
| и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај за |
| Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} |
| та, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> |
| вади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} |
| ет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> |
| то нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крс |
| живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а |
| а им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Срет |
| d="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је |
| а лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од не |
| — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страш |
| и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и |
| е’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још |
| вио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из |
| било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и |
| учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ет |
| него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S |
| то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Ср |
| S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних ве |
| у књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на ње |
| , кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не поз |
| , а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не |
| ну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој ст |
| </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступач |
| лом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? < |
| Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али |
| уго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Teks |
| , па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p |
| калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно р |
| понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чује |
| </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те |
| је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, и |
| да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога премести |
| анта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Ш |
| жем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако т |
| апетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету об |
| скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђо |
| Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија г |
| помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А г |
| је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све п |
| е и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пи |
| клони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је с |
| итичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба. |
| } Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фами |
| и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нам |
| опало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запев |
| </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> |
| ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо п |
| едили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али М |
| ог малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки д |
| глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ |
| о тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример |
| елу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро |
| Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немач |
| на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле т |
| Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} То |
| грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се с |
| орија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, |
| а онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна |
| тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} О |
| p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, |
| а комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председни |
| ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права д |
| зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само |
| сам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а |
| мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљен |
| писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од |
| пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши |
| .{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице |
| клу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи п |
| на пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти |
| тан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па |
| управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу уде |
| е тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај н |
| ошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српск |
| S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S |
| ра, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће с |
| осито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пе |
| е?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Ср |
| а нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је |
| нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опр |
| то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритви |
| енитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Н |
| и кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио |
| а и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га вол |
| S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: |
| р, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказн |
| а женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцка |
| крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, б |
| у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима ст |
| ци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даљ |
| пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p r |
| може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, |
| и слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ јед |
| то ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend |
| мање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће м |
| и што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: |
| ко и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а |
| о ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ |
| вадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше гро |
| знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Ал |
| податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решет |
| } А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Te |
| се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој о |
| ктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као |
| ених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати ду |
| ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и |
| оже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, |
| дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднар |
| дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој ма |
| гледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке репуб |
| задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочек |
| не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме ник |
| а пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, |
| наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, |
| ндеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њ |
| ангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умал |
| ма, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се |
| Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта |
| господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево |
| проти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што ј |
| бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Напо |
| >— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p |
| зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју уч |
| сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се зад |
| х права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« < |
| end="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. |
| а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, гос |
| предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их |
| rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то |
| у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Д |
| и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без |
| нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, |
| rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p ren |
| ио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сеља |
| тање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, бу |
| /p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, |
| а.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивал |
| nd="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица ка |
| > <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Teks |
| -Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend |
| аре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, буко |
| ери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна н |
| инистри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу |
| </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се |
| Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хва |
| е то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за |
| Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигн |
| end="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — в |
| о и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање |
| то људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, ј |
| ијал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и т |
| да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А |
| ски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако |
| с му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа |
| ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече |
| се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На гл |
| намо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S |
| адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу |
| а? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И |
| атурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Е |
| ивост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од с |
| kst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумит |
| век натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обр |
| то рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гусл |
| е, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били љ |
| »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а о |
| читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетк |
| знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо |
| није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он лев |
| ија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује д |
| њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би |
| у што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својо |
| дно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо нек |
| .{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето |
| ио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпостве |
| сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је у |
| и да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је |
| десет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend |
| кају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадист |
| као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност њего |
| најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не см |
| га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу |
| десет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у с |
| равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски б |
| сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, |
| оман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је |
| е и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од |
| де такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао |
| ош су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отр |
| вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« |
| кашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу соб |
| се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На |
| и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан |
| па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепш |
| те ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји |
| !{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу |
| и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па игр |
| , а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих своји |
| p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти н |
| без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему |
| ekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унек |
| Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако |
| е ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на харти |
| е сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депеш |
| шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не з |
| после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпр |
| а сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, |
| мо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Te |
| о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ет |
| а врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па к |
| ђе а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, з |
| ржи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волел |
| човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ прид |
| мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја ст |
| и уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, од |
| била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ћ |
| ипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу уж |
| разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p |
| и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао |
| ар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео ли |
| ека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чи |
| о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, |
| Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седел |
| ст година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерл |
| ну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз |
| и верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужи |
| му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с |
| и кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне кој |
| Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго |
| било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у |
| дмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, |
| х других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чи |
| пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— А |
| S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> |
| ека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран з |
| ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — р |
| о је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Бан |
| без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлеп |
| ео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа в |
| али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун |
| заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p |
| ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па |
| пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око т |
| ви реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и |
| х.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— А |
| цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, |
| Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У |
| томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвене |
| на од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перч |
| d="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у с |
| онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није мог |
| а неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тириј |
| апут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки |
| г младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту |
| ује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар од |
| и штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend |
| у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао |
| он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у |
| rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је |
| седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капета |
| у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помо |
| оо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за |
| па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као |
| чима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, што |
| седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p r |
| е бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће |
| н извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зац |
| и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак |
| сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} |
| Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учит |
| и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских пр |
| затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му ни |
| опови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и по |
| исилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све о |
| хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p re |
| новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло д |
| лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о м |
| укну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и п |
| ј, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’на |
| много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— |
| « — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича |
| ства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не |
| да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве ци |
| ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, |
| ају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Прови |
| та тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst |
| епе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хи |
| rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му |
| амери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада |
| од живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше |
| ицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена |
| а сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Teks |
| деју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашт |
| ад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да |
| равно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, |
| нај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније |
| Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— К |
| ено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си |
| >— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто |
| лна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, |
| е гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме по |
| свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </ |
| к! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш как |
| а? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. |
| ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два |
| тио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Сре |
| — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Пер |
| то! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан б |
| дан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад са |
| учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ |
| чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— В |
| а измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као ма |
| и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, |
| — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шу |
| ... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p re |
| нушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p |
| а другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend=" |
| пи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у |
| же да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђе |
| е — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и закол |
| но са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по |
| га ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> < |
| и љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут ка |
| вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како |
| Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за уч |
| допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му |
| торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Te |
| сав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Сре |
| ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
| рета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од г |
| ше неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема |
| , вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онак |
| его да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на прим |
| лао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Te |
| ек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па т |
| шља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и |
| приличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, м |
| служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, |
| аксиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да б |
| ="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А п |
| kst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, |
| би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мисли |
| оралисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опе |
| шља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме л |
| журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и |
| но и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није |
| о му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама. |
| кли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим бр |
| стављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута сед |
| челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најд |
| ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета м |
| st">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па |
| крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Teks |
| оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за |
| ише? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst |
| беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се дод |
| је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, |
| ојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ |
| што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говор |
| око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једн |
| ен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, |
| S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или |
| тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме |
| о весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у |
| ак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на ви |
| (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="T |
| врне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је так |
| руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако |
| аде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, |
| зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку |
| ромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу |
| а ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Te |
| те на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти |
| лас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака |
| иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — пре |
| е ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати |
| асници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благо |
| чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капе |
| нас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламе |
| овима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и од |
| ре и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и д |
| ојих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима п |
| же војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ |
| st">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегениса |
| (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да |
| хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend=" |
| , треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и |
| а учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу |
| ад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хи |
| nd="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, т |
| угом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увел |
| чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па |
| кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« |
| има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прн |
| неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та каф |
| је за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека |
| дставнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, |
| Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их з |
| ако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па прод |
| грмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад С |
| дно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) шт |
| межа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </ |
| ура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију м |
| ет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били |
| ир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те ж |
| ретходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| умује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и ска |
| т је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гом |
| ликом обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скуп |
| ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
| је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две го |
| , све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
| ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S |
| тла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто небл |
| с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто |
| није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{ |
| како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и |
| то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут |
| дседника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју |
| премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и же |
| таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге |
| ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао |
| петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у сел |
| ! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се до |
| — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Цр |
| наестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек |
| ну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи |
| таде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му |
| председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{ |
| ови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске сав |
| — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. |
| Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар н |
| зненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Te |
| га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| ришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се пол |
| не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан н |
| ако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне |
| и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у п |
| ко асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да |
| фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским |
| то рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљ |
| почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбиј |
| него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше |
| крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта ј |
| ова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, |
| е на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од б |
| би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и |
| је газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину- |
| жасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај |
| зео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџ |
| и на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и бр |
| мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио ма |
| сим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да |
| а и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после |
| немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов |
| отпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му |
| жу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај |
| пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Te |
| ет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем св |
| се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офи |
| а, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вел |
| и бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад |
| ?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатс |
| « »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Г |
| у дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Г |
| де?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку |
| велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао |
| добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да с |
| публика, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, и |
| во чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мал |
| оже, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Teks |
| о шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Б |
| и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да п |
| ша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек од |
| st">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p re |
| ђај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци нај |
| ин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су |
| к видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од ко |
| А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: |
| и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је |
| и аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога од |
| ји је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га пра |
| и, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{ |
| оспо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеш |
| би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend= |
| р-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осол |
| сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. |
| она о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оп |
| до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле за |
| се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да види |
| ене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{ |
| падају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је г |
| вони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о |
| а кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О |
| а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега |
| ве од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те |
| ње, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
| хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; д |
| d="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећ |
| "Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> |
| ви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се мл |
| st">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћи |
| икну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори |
| равда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не |
| ненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst |
| ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се |
| иш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пи |
| друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин |
| ко дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p ren |
| Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p ren |
| све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне ма |
| st">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А з |
| орђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата ра |
| једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађ |
| ! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из г |
| е једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> |
| хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; |
| д ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа |
| Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухва |
| ине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. < |
| тио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован друг |
| <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} |
| се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка |
| и изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада ни |
| ешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је од |
| еран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како |
| под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није |
| цу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— |
| кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој ма |
| на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису вер |
| ећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — де |
| S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преобра |
| отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што |
| е, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке с |
| кају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским |
| ом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био |
| Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда з |
| зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој в |
| оме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слик |
| Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до п |
| синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно |
| е да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од |
| Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p |
| кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, дај |
| ="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што др |
| та из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио каф |
| ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онд |
| ekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини пр |
| S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице |
| асио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Сре |
| еш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на наро |
| варају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан матери |
| да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам |
| — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан |
| а, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> |
| општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и |
| ла, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Т |
| зиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p r |
| д десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се |
| неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти |
| {S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код ме |
| им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">О |
| ма и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спр |
| м народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јам |
| писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежим |
| раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећ |
| да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педес |
| каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без и |
| одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала |
| st">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Ј |
| мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту ов |
| st">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако |
| а ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу |
| ко је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба |
| ах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. < |
| век замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се |
| â своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, парагр |
| и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао узд |
| е, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све |
| век чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипа |
| ном, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сат |
| гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и дру |
| бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је |
| — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Кр |
| грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власт |
| му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах изв |
| ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија |
| ита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p re |
| у ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин |
| да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друк |
| ">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?! |
| у наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке |
| ни! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па р |
| Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о л |
| ара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »м |
| ену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} За |
| о га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Сла |
| шину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> |
| н!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S |
| , и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово послед |
| е! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу. |
| етен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за непо |
| а танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с |
| о.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. |
| у, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собо |
| и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово с |
| а је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се |
| баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петн |
| > <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У |
| о у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро по |
| из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га н |
| дник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разнос |
| једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је |
| већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запа |
| {S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су свој |
| ису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> < |
| Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име но |
| ог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па св |
| илици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем |
| скрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> |
| тила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато ш |
| че мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говори |
| d="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допа |
| и пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толик |
| р Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну сл |
| ekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend=" |
| веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, друго |
| се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капета |
| о наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око |
| у »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати пит |
| и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, |
| азуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га |
| о, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа м |
| е отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зу |
| ло је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан р |
| ивница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем |
| права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за |
| {S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти г |
| е на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, |
| а рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако |
| о је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то врем |
| дио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку сла |
| се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет |
| ој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> < |
| био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те п |
| ађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и т |
| исак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p |
| ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задов |
| га села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и |
| бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да |
| ио од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао |
| »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend |
| вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред пр |
| рема њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би |
| у њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под је |
| он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што |
| и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће |
| смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је с |
| у слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо |
| , зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се ов |
| читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да жив |
| , те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески |
| Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих |
| тавио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га ј |
| здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу оч |
| које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и |
| н и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у пом |
| услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку з |
| ских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак ч |
| то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, б |
| </hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима |
| да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи о |
| ином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је |
| рио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића |
| ала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана к |
| и је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. |
| е, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба |
| та од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, п |
| ао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживет |
| придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те |
| нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да |
| Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Ср |
| , неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвож |
| , имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, |
| nd="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од |
| оласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели ску |
| ге новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробн |
| мо врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казни |
| ="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p |
| е наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог кан |
| ам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није не |
| а онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као ш |
| м га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S |
| ентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога к |
| Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да |
| иликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер |
| , вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његово |
| ље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не сме |
| ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објектив |
| парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посл |
| нуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела |
| ли: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што |
| крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му |
| истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако |
| шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend= |
| во нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог св |
| бом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се ого |
| еће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве |
| једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и ру |
| ила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој ни |
| Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У свак |
| десет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школс |
| har">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — о |
| ера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ек |
| немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Teks |
| е.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим бо |
| ст’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не |
| оменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу |
| гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни |
| т заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркањ |
| једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта |
| ога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако |
| производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића |
| ије попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика. |
| ком назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка |
| раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској |
| м Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, к |
| гова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробу |
| ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend= |
| ="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако |
| /p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, |
| г за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да |
| бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама каже |
| > <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Мил |
| ета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| квим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљ |
| } Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне |
| а се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте |
| осподин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калаба |
| кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> |
| збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село т |
| ем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете |
| А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst |
| о беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, п |
| на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у |
| је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како |
| осподин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу уба |
| рету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му |
| воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трип |
| , а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како |
| а више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све д |
| учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет не |
| st">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и |
| >— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, зна |
| } Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Te |
| тација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, а |
| с’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! |
| а неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај |
| тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— |
| , ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да т |
| о кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend=" |
| е, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Он |
| Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— |
| и његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни ње |
| S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето |
| , толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад |
| е може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="T |
| огос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те бриг |
| а, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам пи |
| Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Мож |
| гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да про |
| удељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не |
| втиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S |
| е и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један з |
| и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst"> |
| д паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат |
| а с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била је |
| м ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend |
| ца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </ |
| с као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> < |
| као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} |
| — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, ј |
| да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. |
| илије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — про |
| па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе |
| га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ |
| ? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p re |
| А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па сел |
| ријске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— А |
| о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слобо |
| играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне |
| , па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш |
| писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан |
| може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба за |
| есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе |
| аљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцелар |
| ле долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он муч |
| неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — зап |
| о, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропадн |
| а последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је |
| авац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај д |
| ву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натури |
| ре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tek |
| ! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја! |
| н и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. |
| — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! |
| р Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend= |
| е! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно бе |
| а народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst"> |
| ри се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tek |
| а палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, а |
| ан, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву |
| село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с мно |
| t">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, п |
| еал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p |
| ује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика о |
| готовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим |
| о твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели |
| т застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p ren |
| е допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна ј |
| зајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељац |
| ецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и |
| «, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја П |
| ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде |
| е више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ре |
| рко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, |
| стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да |
| иће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, би |
| јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама |
| /p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских уч |
| го лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама |
| ући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потр |
| оке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим зам |
| без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич |
| чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш |
| ћ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године неш |
| nd="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је |
| рију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако |
| ледњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; з |
| p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S |
| тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајд |
| ла израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгле |
| допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то |
| И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилиз |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним |
| ију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене п |
| ибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не бе |
| свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђу |
| лан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног |
| »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народни |
| угом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише |
| било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећ |
| преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више вр |
| зо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То |
| ресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Таш |
| и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава порке |
| о онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду |
| meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi |
| meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР |
| <body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp |
| ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци |
| , ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у |
| е долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па |
| првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кума |
| несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је в |
| једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му |
| кав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у д |
| а кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогн |
| ању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побо |
| ита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је |
| S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице н |
| и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«. |
| о не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне |
| иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас б |
| а се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дув |
| уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, |
| касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. |
| ст, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери |
| равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна прос |
| Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима |
| и су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прав |
| у нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљ |
| одор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, |
| а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлеб |
| е.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па м |
| персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао л |
| е поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и б |
| кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој ма |
| ћ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врел |
| ео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис |
| лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свеча |
| је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p |
| пејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је н |
| и у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И |
| « Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и |
| тоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не н |
| све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захв |
| {S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, к |
| ћем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића |
| за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је ка |
| мулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине уч |
| па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има |
| итвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и ј |
| н геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Са |
| о страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се |
| Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три |
| ме! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше чов |
| ш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него стр |
| кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ сл |
| к, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да про |
| ни пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа к |
| привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила м |
| а!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радос |
| ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смеж |
| ако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где |
| alic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову глав |
| а Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим |
| .{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне р |
| шао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било |
| оодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске к |
| ену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је |
| д је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвел |
| Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај |
| о онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па |
| >А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дира |
| ета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p |
| него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! |
| е исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све |
| пао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне |
| ионара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљ |
| оручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. < |
| озва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где им |
| а, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приме |
| едник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре |
| и је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Ал |
| доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је б |
| још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегл |
| н, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен |
| а десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон |
| ом приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, р |
| ш: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке кућ |
| Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се |
| ове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи предс |
| гао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако |
| рбији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела |
| а не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p r |
| а, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку бор |
| ом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што |
| доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако |
| о одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{ |
| јлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} |
| пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо |
| kst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страст |
| било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће м |
| ицу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако |
| </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не |
| олим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како |
| а се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dr |
| <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је с |
| една разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{ |
| "Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запи |
| ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају |
| а кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац |
| , али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао |
| ла и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исув |
| ко да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису |
| а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћ |
| овинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — ми |
| министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу |
| устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје |
| послен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе к |
| те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако ја |
| овање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припа |
| други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протест |
| ојом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да |
| ознатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, |
| им правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим бра |
| ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p |
| у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни |
| ра или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гл |
| че Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је д |
| бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо |
| само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што ј |
| ници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благост |
| ужној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом |
| који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло о |
| поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послуж |
| ста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако |
| } Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни позна |
| не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио. |
| нио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и да |
| сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst"> |
| о ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, |
| до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="T |
| од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst |
| ија што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и меј |
| ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђ |
| .{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа |
| } Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst"> |
| без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски дога |
| <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па |
| орђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend |
| у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{ |
| вета:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љуба |
| и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што ј |
| би од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А им |
| , животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па |
| /p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (о |
| не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да |
| коро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> < |
| вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас позн |
| оро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend= |
| за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђ |
| ве, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господи |
| твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, б |
| требне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и |
| врши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> |
| тлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу. |
| , дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај мо |
| и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци |
| је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му |
| ећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао |
| ar">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику доб |
| игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, |
| kst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкр |
| </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> < |
| ло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особи |
| t">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. |
| на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељ |
| сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се оп |
| ћи толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
| ото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и оно |
| а мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам п |
| ekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи |
| га ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега |
| стила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи |
| и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није пр |
| орђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека круп |
| купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по |
| кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, |
| а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека |
| јаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Уме |
| осле и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати |
| вости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} К |
| је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И |
| алогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистичк |
| ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су неср |
| , ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} |
| и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда |
| ла!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи је |
| људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немају |
| ећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а т |
| шега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му |
| хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу. |
| ј причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас |
| нању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у св |
| уна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га |
| несе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју треба |
| а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета с |
| женио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend=" |
| рактика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се с |
| ука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Teks |
| свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопри |
| време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће свак |
| естрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У с |
| а напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре |
| бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелист |
| сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и |
| крете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето та |
| Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима ш |
| и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још је |
| и добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да по |
| од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите |
| у муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst" |
| а како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло |
| запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ |
| просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска праши |
| ма данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа у |
| о сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види |
| упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не |
| е до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се |
| Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чуд |
| борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| едао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републи |
| им ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Х |
| А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— |
| о председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Ср |
| ир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени |
| то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, гос |
| ј земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких т |
| неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{ |
| ори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био |
| е и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи д |
| је госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ |
| ј чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи ње |
| ко је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађа |
| к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све |
| е.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, |
| </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чу |
| из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запи |
| огу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики с |
| то радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А |
| ељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза |
| стављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послов |
| лиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај н |
| го ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врс |
| и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћат |
| је; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини |
| а код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али |
| <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом |
| ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официр |
| ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сако |
| стави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да з |
| И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о је |
| о; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило |
| »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак з |
| S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Н |
| како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се |
| ац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, |
| ићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слат |
| тео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов |
| азнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих |
| дбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као с |
| је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше |
| анцуске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менч |
| широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је би |
| м животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инс |
| у, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му о |
| него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка м |
| омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те тво |
| воје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете и |
| ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије |
| а да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу |
| ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој |
| ка свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> |
| оре, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихват |
| ро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Te |
| , ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он ми |
| end="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| ђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је нес |
| описима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им д |
| ај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио |
| !!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Teks |
| Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарда |
| в, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако узди |
| ора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати |
| е Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у се |
| сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea |
| јске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена |
| чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала к |
| е врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну » |
| свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегн |
| строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Во |
| брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас з |
| помињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој ма |
| повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај чове |
| лусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да трес |
| Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што |
| st">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар л |
| rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. |
| ко је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него |
| ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој све |
| на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p |
| S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртв |
| трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не освр |
| st">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе |
| ко се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много |
| ије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му |
| се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од мех |
| служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S |
| песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њ |
| мотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не |
| амо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну доб |
| ек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или |
| усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљањ |
| вно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и |
| <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољ |
| rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Te |
| овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старо |
| ерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кан |
| вине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од ут |
| це изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, |
| ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није |
| на, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи |
| Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога |
| јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој |
| а сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накрив |
| угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам на |
| ља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и наше |
| А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе |
| p_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механ |
| »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па |
| п кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја кр |
| а декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек зна |
| као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} |
| идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није так |
| опу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер ка |
| ости, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се мо |
| та то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фа |
| Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што ј |
| Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на З |
| ис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а |
| ј на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује |
| јице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако р |
| е, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка |
| ављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па |
| права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето |
| е! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој |
| /p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја сврши |
| Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде |
| у, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од |
| ризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им гр |
| За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће д |
| акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели |
| зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена о |
| почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каж |
| а... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p re |
| от, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше ког |
| Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst |
| е, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна вл |
| Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, |
| ">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је |
| »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни |
| о сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! |
| — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне« |
| е! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend |
| > <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као пре |
| са писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршуј |
| о се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер |
| дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био |
| kst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле |
| умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фа |
| } Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, к |
| ијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа |
| чекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је |
| пате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако |
| Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (н |
| <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код жи |
| ако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дел |
| и!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те прокле |
| је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, |
| »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S |
| чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипа |
| ало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је ве |
| мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="T |
| његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му |
| адано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно н |
| не!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend |
| емо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p |
| итички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно ле |
| ли управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Ја |
| дан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чи |
| руди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка |
| је и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек уче |
| рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачу |
| ни осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst"> |
| руди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, |
| вих, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је |
| арица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе сла |
| ош ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, |
| ekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онак |
| ће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била к |
| па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џан |
| ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати |
| S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на сам |
| афа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, п |
| {S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је |
| е било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да |
| »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није |
| ли ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи нем |
| } И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи |
| ш од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и п |
| ватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРН |
| нела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, |
| а платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример ка |
| чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац |
| >— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну |
| стар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир- |
| само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новин |
| end="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и мож |
| о кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зау |
| врст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! |
| а разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — |
| а га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нар |
| отписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пор |
| тали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман |
| опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен д |
| А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни |
| прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово |
| дајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим |
| кли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата но |
| ="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и как |
| училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и |
| Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Сре |
| деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен |
| оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је ошт |
| ст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један ч |
| чаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели д |
| .{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо деко |
| ова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао |
| чтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S |
| би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој |
| ве, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински п |
| шта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по |
| се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има |
| ну.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао |
| амо чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му р |
| о бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па наву |
| и оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{ |
| р-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка |
| екла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мача |
| ве: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни в |
| инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распи |
| читао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам |
| се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема |
| и било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он |
| о боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О |
| d="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину |
| гресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова св |
| ално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа б |
| али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на он |
| акви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесе |
| end="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад |
| е остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пар |
| сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛ |
| d="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне |
| а би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а в |
| је Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете |
| ога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бо |
| на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда по |
| и ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — к |
| t">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да |
| ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, |
| јере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Не |
| петан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели |
| у. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вреда |
| па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе те |
| препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао к |
| лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, |
| вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од б |
| да видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Б |
| ус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па |
| прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господ |
| пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак не |
| на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стеногр |
| скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом и |
| S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за једа |
| па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем |
| а« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер |
| чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на х |
| оли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} |
| ран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који |
| а не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик |
| о је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старо |
| ај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у меха |
| енији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут |
| Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђо |
| Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — пра |
| у такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и |
| а!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> |
| е — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али н |
| иваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{ |
| море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину |
| .{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није попла |
| баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S |
| сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газд |
| му све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик |
| платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трп |
| него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда |
| сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој мир |
| уже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнак |
| тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема |
| се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравн |
| <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="T |
| ору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта |
| това, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сва |
| ле из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — со |
| се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити кр |
| шу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и |
| је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у с |
| и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале |
| ар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да на |
| онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са |
| селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излете |
| <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брат |
| однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би о |
| Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела |
| ића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побра |
| а проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај на |
| тефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа |
| лавно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од |
| ичала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је |
| поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лис |
| а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим |
| е главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сре |
| опио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме х |
| ебало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са пот |
| } Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, |
| кових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био |
| Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forw |
| авно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се у |
| гледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, |
| ица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Н |
| а је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће |
| лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика з |
| Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара |
| ekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како |
| и је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} |
| ">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хт |
| /hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао м |
| била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, |
| име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ст |
| их страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да |
| с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један м |
| и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Teks |
| а причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — в |
| t">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле |
| аво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst" |
| е и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак |
| се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није м |
| јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћ |
| едседник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска упр |
| избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су |
| некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж |
| дскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов |
| родајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst" |
| > <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речен |
| на је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша пес |
| ој није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад в |
| његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било к |
| !{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч с |
| Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше ка |
| од нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, |
| чешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чут |
| рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p |
| ети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића з |
| ало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак с |
| Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend=" |
| ије ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече |
| у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да од |
| чеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијен |
| p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p |
| да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине п |
| гар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога сто |
| иске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на који |
| простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и с |
| и тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после нек |
| -Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Не |
| /p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сур |
| инама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он |
| војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — |
| ана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано кр |
| осила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добро |
| вију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва |
| о је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слобо |
| стра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланат |
| е ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, |
| то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослон |
| дине кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало |
| ан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога |
| е врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опа |
| словом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и ра |
| ојих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у |
| ета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамт |
| често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи ве |
| </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне си |
| депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S |
| га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички би |
| је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. < |
| ка и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевал |
| да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дуги |
| вана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Вик |
| озвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крп |
| ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{ |
| е.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па |
| Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети ко |
| као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зат |
| тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало |
| по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсто |
| о, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у |
| а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печа |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па |
| и Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир- |
| још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му сне |
| </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто ма |
| ћера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти т |
| хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ |
| ју се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је |
| екторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско! |
| нуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је он |
| </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у к |
| веједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио |
| део је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ |
| end="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по |
| тима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала пр |
| прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног |
| а — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стига |
| S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћит |
| ?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас т |
| end="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима ста |
| да Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то с |
| } Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто и |
| бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, в |
| мерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху |
| атско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био св |
| бирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend |
| — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај |
| Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
| људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на |
| имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! |
| </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S |
| ај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p |
| и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један у |
| там?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га демо |
| оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, с |
| ао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер и |
| колико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. |
| готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се в |
| t">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио ј |
| ивоту, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разб |
| rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам |
| <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у |
| , и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао се |
| е пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ |
| стај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он |
| доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две годи |
| рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда |
| жим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети |
| је, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} |
| асипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst |
| </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; |
| тавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима оче |
| није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вече |
| ра онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје допи |
| уво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галам |
| повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао вид |
| р; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} |
| сти, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај М |
| <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и го |
| его: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вер |
| није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{ |
| .{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је |
| деља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење |
| све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао пр |
| љак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га |
| !{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари |
| /p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св |
| датора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све насла |
| има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укуса |
| ш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окруж |
| идео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво |
| . </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛ |
| му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него |
| ила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га по |
| то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи |
| пак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај од |
| Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихор |
| S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи ш |
| е Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: |
| нглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које |
| ј план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} |
| се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и |
| набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend= |
| увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иа |
| озбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. август |
| етен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно ш |
| Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још оста |
| ">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је угово |
| Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Te |
| егирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде |
| опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелн |
| рсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, |
| } Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства |
| во, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био п |
| ачелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да |
| глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једног |
| к му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Повазда |
| о три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> |
| ј породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из рев |
| ав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио |
| а каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а р |
| а погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро ј |
| ко ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше н |
| било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника |
| ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко ј |
| е до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министр |
| анци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држа |
| ити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче |
| ки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господ |
| <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да не |
| и је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је |
| во место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, госп |
| лом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{ |
| заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелн |
| p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p re |
| фициром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попи |
| »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обич |
| исав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Ср |
| но што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна прис |
| о и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, |
| на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је ду |
| милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, ч |
| а је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада век |
| рђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављај |
| зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А ка |
| у међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име п |
| ера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разг |
| е могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако |
| трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p ren |
| рети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираниј |
| га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео |
| ли други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не |
| А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p |
| је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} |
| отребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за а |
| ећ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Г |
| {S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S |
| lic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овд |
| о већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Нек |
| ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p |
| шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — п |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
| ато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Те |
| </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p ren |
| онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео |
| А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — |
| st">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација |
| ном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутон |
| погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном предс |
| која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ре |
| пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Ср |
| Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неу |
| /p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него |
| за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> < |
| о, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако с |
| ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — в |
| де, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом вели |
| а сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и |
| осле: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S |
| еро није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Ода |
| слите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најпи |
| ј тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на с |
| ра памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас |
| друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још |
| } А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у |
| гледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним па |
| аест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Т |
| те! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да ре |
| астав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш |
| ако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> < |
| рамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило |
| преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти |
| ремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах први |
| е, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — |
| м делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађа |
| превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и пот |
| ћно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren |
| Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да |
| е Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </ |
| едини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из сло |
| их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу |
| rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и је |
| чито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато |
| не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто |
| е после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се |
| је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тог |
| — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} |
| штогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, |
| дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да н |
| ова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у она |
| р-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. |
| st">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам п |
| t">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да см |
| — Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p ren |
| о жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p |
| аница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Н |
| а механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај |
| домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и |
| /p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код |
| Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењ |
| права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend=" |
| о је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка |
| ли се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да ј |
| а Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања. |
| и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који г |
| нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без је |
| душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим |
| и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, |
| лини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим нас |
| а је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, м |
| лавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се о |
| с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Триф |
| шћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам |
| слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је » |
| ем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Сре |
| литички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трж |
| је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој поли |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да и |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зн |
| во; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старо |
| реза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} |
| S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто т |
| бијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде |
| сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџи |
| у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с они |
| гла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и т |
| , тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био у |
| м као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је |
| и Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да поби |
| ки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на др |
| воја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то н |
| ти око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе |
| буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бр |
| мет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, |
| један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у о |
| н пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ преки |
| је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амон |
| мелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} |
| о, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и до |
| или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут см |
| Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Офи |
| ао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити кр |
| дакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, |
| по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> < |
| ад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend= |
| пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА |
| ледње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно |
| телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, |
| о, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад о |
| ек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела и |
| рета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst" |
| : »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после |
| свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац ј |
| а да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи к |
| љно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а |
| прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, пад |
| све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много в |
| } Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни |
| и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајд |
| ekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо распол |
| ан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи ме |
| говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад |
| личном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и п |
| ог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир |
| »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О моли |
| весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а дал |
| end="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и |
| рво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! |
| ко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опе |
| е, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </ |
| p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — |
| да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је вид |
| ема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за к |
| бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} |
| други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а |
| или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села про |
| да у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака н |
| извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p re |
| у и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им п |
| жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, |
| > <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да |
| новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од он |
| натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst" |
| итало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове шт |
| свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је ч |
| лазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканиц |
| ише неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и |
| слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћу |
| еш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћ |
| ин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој па |
| ekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газд |
| о? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макс |
| ">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се |
| однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него |
| нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вај |
| S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и |
| тави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само тол |
| ило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни дом |
| газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари |
| /p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан |
| — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се мо |
| гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} |
| , има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече М |
| е, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати км |
| ">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ве |
| . </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај др |
| ’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а |
| рају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо |
| Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се з |
| к, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа |
| > <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест |
| </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири |
| богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дук |
| те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како бог |
| шака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Сп |
| постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћера |
| родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био |
| она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А она |
| је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био доса |
| редухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="T |
| вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend= |
| пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Ј |
| лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што |
| те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше |
| познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која |
| амоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend |
| rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му |
| а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и овол |
| ачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба т |
| алом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао |
| Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна |
| честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе не |
| зрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана у |
| вако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова тол |
| видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда не |
| ља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ |
| викну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend= |
| а је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге |
| Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{ |
| а Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из |
| кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у на |
| стати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако ис |
| ц сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше сел |
| ме оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га |
| амо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав раз |
| и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А в |
| Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако |
| гово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, |
| се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst |
| ма честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свак |
| вни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, |
| а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </ |
| и?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видел |
| d="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисл |
| ангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравиц |
| p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један |
| е, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће |
| раћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију з |
| олетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек ш |
| рену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме |
| то да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом бро |
| S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се |
| икога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} |
| нако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, с |
| прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укро |
| — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш о |
| тим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што |
| е и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће |
| ротив њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији |
| ко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковић |
| па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једн |
| народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио |
| .{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у кас |
| потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Пого |
| е за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не з |
| та не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и |
| л’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надраж |
| дети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, она |
| S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} |
| еколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ку, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве ку |
| дува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казн |
| end="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst |
| ворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. < |
| о дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p |
| и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, б |
| они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којо |
| протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и С |
| бавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели па |
| етак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нист |
| ајмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је з |
| Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбо |
| око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не и |
| чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествов |
| јстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, |
| своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како ом |
| зилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Републ |
| шље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом |
| те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после тол |
| /p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Teks |
| ај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело |
| е му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто вид |
| било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend=" |
| ео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни |
| .{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо ис |
| е, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, |
| Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> < |
| тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада |
| мо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како |
| није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, ниј |
| о да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да |
| {S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи |
| црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме |
| ве потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало |
| целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> |
| ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела ње |
| олитички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи |
| и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, |
| S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« р |
| </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, |
| илама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе |
| претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они |
| ј ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом |
| па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар |
| рето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се н |
| а, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учите |
| и — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... |
| } Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — |
| е за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — в |
| т, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и да |
| их слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате сло |
| еш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком |
| Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све виш |
| </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави |
| му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га ј |
| м, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је |
| хе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан |
| ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше |
| еби рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p |
| му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај ж |
| такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је |
| евати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па ј |
| ежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна |
| ши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој ом |
| и одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у |
| , не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све с |
| дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Te |
| } Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабљ |
| и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а |
| кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцети |
| ekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, |
| вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом |
| смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пре |
| нако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умирив |
| p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и |
| запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за ид |
| из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> < |
| о капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! |
| ечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо |
| ашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета изме |
| ског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се так |
| да беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и |
| ојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се т |
| ги сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао |
| је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Боч |
| раљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, н |
| аравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да |
| а келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковим |
| ми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Реп |
| мињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога в |
| и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Не |
| вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти |
| еху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газд |
| а сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, н |
| ослови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако |
| то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да ве |
| рити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и од |
| {S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир |
| — Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој сл |
| ајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоузда |
| воју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst |
| е ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Не |
| алека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америч |
| зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Срете |
| о преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, |
| /p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и |
| лусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> |
| ушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији |
| озничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst |
| перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде |
| и уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попре |
| ету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се ма |
| у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рук |
| нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издале |
| до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека с |
| аес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито |
| монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend= |
| ед кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљива |
| у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! |
| идиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета |
| d="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} |
| а: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две |
| вом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечн |
| све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку |
| p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бр |
| а резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да с |
| стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно |
| ен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му |
| де руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, предсе |
| ато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend=" |
| /p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{ |
| на браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, в |
| објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да про |
| икама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p ren |
| рими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пруде |
| су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом мар |
| Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај о |
| о страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за |
| /p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} |
| end="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, па |
| х одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} |
| е и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То |
| овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p ren |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бразиљанци</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| а се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> < |
| d="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде св |
| Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог |
| к и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле д |
| више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и сувер |
| а Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио |
| јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други |
| о умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегени |
| тиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p r |
| p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изели |
| обом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и |
| јик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да |
| са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да ви |
| виче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко б |
| глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу |
| и.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како н |
| <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам |
| постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, ј |
| против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога |
| си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му и |
| ића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш једа |
| дравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> < |
| а.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све |
| а, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију |
| таве астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избе |
| Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза каче |
| </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Te |
| знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И |
| радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече о |
| Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend= |
| > <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте |
| сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. |
| Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријат |
| та да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваши |
| Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осе |
| да отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме С |
| р неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, |
| е испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </ |
| kst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, |
| ине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација шт |
| ко. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар с |
| по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчк |
| аје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst" |
| чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, ка |
| из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не по |
| ?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зу |
| оре јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад |
| га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море још |
| ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море |
| та стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="T |
| и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се тр |
| је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу |
| време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клет |
| ади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се мога |
| А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, зн |
| м лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа |
| у играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и оп |
| уше« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </ |
| "><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао |
| о сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дад |
| и кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта |
| Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{ |
| д његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га ј |
| еш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што |
| у: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, |
| ом сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p |
| већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он с |
| шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гле |
| Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и |
| , па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сеља |
| што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом |
| епу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ |
| ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поре |
| ом и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не |
| допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све |
| , »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље |
| запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у |
| а власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви јед |
| полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Г |
| <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За се |
| времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражава |
| звољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај |
| то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и |
| овољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p re |
| з бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша пон |
| S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одск |
| па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порез |
| ба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од к |
| ekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p |
| ће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гне |
| осио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">Н |
| ћу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од д |
| јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ свак |
| учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни п |
| са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). |
| на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те он |
| своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао |
| само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацим |
| риста, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђо |
| као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити ант |
| ир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ ни |
| је ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на св |
| па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче п |
| нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљив |
| међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сеља |
| ило још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај |
| у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли пон |
| дници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели |
| о поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице исп |
| , нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S |
| е што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који к |
| ене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омлади |
| убну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »У |
| задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један |
| ш више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те б |
| ет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S |
| е да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета |
| ије дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и |
| еда на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпост |
| подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педаг |
| треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор |
| — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше нај |
| и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика пруде |
| p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и |
| ку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако |
| p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана |
| и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да |
| од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, к |
| им оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већ |
| иротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени |
| т одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S |
| ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S |
| га. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало М |
| <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — п |
| сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продуж |
| Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, |
| м, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, ш |
| ; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти |
| од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија кли |
| се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слоб |
| ирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Вр |
| гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Срети |
| назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога |
| и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи н |
| речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body> </text> |
| се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелу |
| м! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв |
| > <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} |
| ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па |
| још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта |
| ко је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S |
| и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) |
| оже до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. < |
| Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још |
| > <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst |
| дин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има |
| а нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. |
| едседник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> < |
| м (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Ј |
| ј 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: посл |
| било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Е |
| д и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, |
| ђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам |
| е особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбо |
| ући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде дел |
| — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти дон |
| ропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће д |
| уго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чич |
| о на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повука |
| а и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, |
| раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаови |
| јој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... |
| оклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта т |
| end="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним зн |
| ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Te |
| века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са |
| Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, |
| е оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вел |
| чи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је |
| ција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам |
| ењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирок |
| >Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није |
| . </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се |
| бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: |
| алова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога дру |
| устеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а н |
| рочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата |
| t">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— По |
| : »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска. |
| ">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срет |
| ски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико р |
| шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!! |
| Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш т |
| г дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна ин |
| ио врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да траж |
| задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да с |
| о свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта |
| су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне п |
| лужи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Dr |
| S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги |
| небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, кој |
| у. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то |
| : осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и игра |
| гуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то |
| т и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend |
| јеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешин |
| уради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба |
| ређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задов |
| аше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бу |
| ра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука |
| вијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваља |
| за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Teks |
| ру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци |
| двикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма |
| а од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p |
| !{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту пр |
| > <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend= |
| {S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одре |
| ђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И |
| се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много леп |
| p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет ле |
| на. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети |
| последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин жи |
| њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретино |
| ског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлик |
| за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе |
| кав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p |
| ит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза |
| вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је поне |
| се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупи |
| био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања |
| ике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst" |
| rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и |
| њигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот |
| њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за |
| ама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли |
| заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Te |
| опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим |
| "Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро у |
| м да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде па |
| ександра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га мета |
| {S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један так |
| d="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, |
| онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба з |
| и историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Пруд |
| бог чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и п |
| аборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дак |
| } Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да |
| дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре и |
| а сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча- |
| p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да ј |
| зилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — пот |
| и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога |
| ао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не |
| ом!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Ср |
| има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпан |
| ekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и |
| не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst |
| звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst |
| давна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њег |
| енио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а на |
| , Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово |
| а!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав как |
| рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, |
| ће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће виш |
| па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећ |
| ило као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S |
| ког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? |
| д оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="T |
| А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час ов |
| тогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« |
| зде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, рец |
| дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— |
| с! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, к |
| ; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако |
| руги. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tek |
| н не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам |
| д вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађ |
| тни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове после |
| емо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како ми |
| {S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="T |
| како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом |
| вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен |
| је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p re |
| о! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капета |
| или и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту |
| S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у |
| и, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} О |
| p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ |
| {S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како |
| st">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезиј |
| је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година |
| метио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, |
| отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен |
| м! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а за |
| ekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још |
| ало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, н |
| ед пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабули |
| а друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </ |
| лаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ |
| ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сад |
| p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако |
| брим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом с |
| исао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капета |
| предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у ком |
| да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно |
| на по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас |
| мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} К |
| ли како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија к |
| > <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуг |
| ровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем |
| ета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено |
| глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути о |
| ули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје врем |
| кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tek |
| сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас |
| доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Gl |
| правити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова гово |
| гледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пен |
| ем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамул |
| тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи уве |
| Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за |
| вет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-уч |
| криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Вик |
| тарог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства наро |
| ква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сас |
| — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам |
| Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> |
| омисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милис |
| пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то |
| тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важ |
| ртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизел |
| {S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то |
| та три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик |
| ића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђид |
| нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна |
| ута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате как |
| rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто сво |
| ању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне |
| икућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет н |
| плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у |
| ли му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун |
| ођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, |
| о обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете |
| и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа |
| је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви к |
| ала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. |
| ј исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам |
| ате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с |
| ако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весе |
| ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје гос |
| фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p ren |
| врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на де |
| а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други пет |
| , ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, госп |
| <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p |
| ет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је |
| _Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода пре |
| апред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошав |
| о да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичко |
| чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли је |
| ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђ |
| ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово наки |
| да на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово ј |
| н, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, |
| је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не |
| тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« |
| у непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао ка |
| читељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанк |
| дној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и ста |
| е Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по |
| S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га ј |
| жњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обич |
| да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мења |
| и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) за |
| им селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада сед |
| овати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и један |
| чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне |
| илоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раде |
| атио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим |
| да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). |
| ња и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико |
| е записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу |
| да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут |
| , била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. |
| јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, |
| ли ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упо |
| би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, вели |
| се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, |
| писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику |
| незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ |
| војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити |
| овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. < |
| лакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима пр |
| ="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада |
| чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви м |
| него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој п |
| ам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Ср |
| о сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо н |
| н помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно б |
| Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове |
| им да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и сла |
| ечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. |
| алостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једн |
| иставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероиспов |
| та (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Свет |
| </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend |
| } Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљев |
| о је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> |
| .{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а |
| ка на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађај |
| просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид |
| ако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живе |
| жност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то ј |
| <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном |
| о би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на за |
| е: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће |
| д куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
| бес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у се |
| авна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева |
| одиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! |
| то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било до |
| мо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> |
| олуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте |
| , као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst" |
| љи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај |
| кнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да |
| и: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски |
| вљајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу |
| е јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! |
| {S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy |
| славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год |
| к Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у |
| укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на |
| сти! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по |
| rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћут |
| т треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ |
| вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да |
| одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« и |
| , на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> |
| аслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч |
| грабио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, да |
| rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервег |
| хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко |
| а је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бриј |
| седник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па |
| ка!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за |
| ође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и |
| ајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугач |
| нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као |
| скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у ст |
| ет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend=" |
| о решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ |
| ле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрч |
| : кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst" |
| к шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама |
| нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, п |
| аш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и в |
| напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црн |
| ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на |
| е могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут дого |
| се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Teks |
| ко пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па |
| па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, јед |
| И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам |
| к штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, к |
| крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst" |
| д своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи |
| сподине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако |
| спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у |
| nd="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било вес |
| и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да има |
| порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раден |
| дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и о |
| нако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што ка |
| о сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до сп |
| — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна ка |
| ovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер |
| с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, ве |
| « вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да |
| ебе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измота |
| таде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Te |
| о је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева јед |
| овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, |
| на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације девет |
| гове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту |
| стао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је |
| ве. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свег |
| ући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и ч |
| д, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </ |
| редите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међ |
| Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворм |
| аском Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни п |
| толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви |
| егенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ј |
| d="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Te |
| вности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али |
| одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и мо |
| Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се нар |
| и, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми ст |
| он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њ |
| борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом |
| оварају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче к |
| — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} |
| , а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку |
| мо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом« |
| се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да |
| пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета м |
| нара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst" |
| одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Ма |
| марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио ко |
| н-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, госпо |
| е луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати |
| му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства |
| ="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је куп |
| а.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. < |
| <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе |
| а власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш |
| <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, уб |
| > <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи |
| д воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери |
| <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведош |
| <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господи |
| а!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писа |
| </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интерн |
| p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, |
| ј слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се |
| може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милош |
| осподине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! |
| а, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађан |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да н |
| емља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што |
| p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се спор |
| та друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мрт |
| kst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старо |
| ир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — пла |
| да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— |
| ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта зна |
| Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дув |
| </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend |
| мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете |
| > <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама н |
| д знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ј |
| и, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то |
| <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да м |
| } Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. парагра |
| да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— |
| ј на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бур |
| мо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. |
| "Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Ср |
| <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, п |
| је ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче |
| шу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам. |
| rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селс |
| и се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S |
| "Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си т |
| nd="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један под |
| аписаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p |
| p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нуд |
| ="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. нове |
| већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном |
| <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му с |
| из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се нал |
| сије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рође |
| nd="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Teks |
| ’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, |
| S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је б |
| ! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледа |
| — Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Ам |
| да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја ш |
| уне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« |
| — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш си |
| тресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, р |
| ошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« |
| , вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »М |
| ну. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш |
| љ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно по |
| ћу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми с |
| ати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам о |
| еби. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend |
| /p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Teks |
| /p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек м |
| p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је п |
| <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд к |
| </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа по |
| ерче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спрем |
| ђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </ |
| Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S |
| пет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Е |
| p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и |
| ир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жане |
| мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него напи |
| d="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, |
| ешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{ |
| ој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео |
| писменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од |
| су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је за |
| е место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успостави |
| који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, |
| у што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дј |
| игне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна к |
| е ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде |
| е цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи у |
| поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p |
| i rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је |
| а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге |
| </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу п |
| p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека |
| глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, |
| а Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гл |
| rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје |
| и једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чис |
| још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по ли |
| ућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петна |
| p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш с |
| kst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> |
| р-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила по |
| његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји |
| атим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћ |
| како није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео сви |
| на и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве прек |
| другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка |
| и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредн |
| > <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају |
| људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални |
| о истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и до |
| један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst" |
| не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте |
| а, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Ср |
| ле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S |
| в отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше |
| бету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и див |
| Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а ка |
| потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роб |
| е узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих |
| оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Ж |
| учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира нос |
| лек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква |
| олска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а нек |
| лазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста п |
| дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удуби |
| им:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели |
| е?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она |
| врши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад |
| st">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, ме |
| но на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овд |
| учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо |
| мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо |
| то саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динар |
| и!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни па |
| ека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека |
| војим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га |
| шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p |
| е и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су |
| иде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек |
| е да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst" |
| ’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љу |
| протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зло |
| сетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова |
| — Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грб |
| епши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гла |
| ља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шарени |
| финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је расп |
| имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма ве |
| ивши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са ј |
| е се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не наз |
| киде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Дост |
| Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предло |
| Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и м |
| на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића |
| то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни |
| ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Не |
| ши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светисл |
| и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружно |
| езу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
| келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, ве |
| ац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и |
| ке главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брков |
| то се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst |
| е, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бр |
| и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима сво |
| већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда ко |
| солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Напо |
| ћи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши р |
| од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих |
| али, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта госпо |
| те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst"> |
| ир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живе |
| колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекула |
| живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше к |
| ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш зг |
| едавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их м |
| ди (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А |
| а зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Мо |
| аваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Пи |
| д чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и ју |
| шета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{ |
| ани, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он |
| е је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата с |
| есеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дар |
| осито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контроли |
| је.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, см |
| ого раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и |
| есту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Кова |
| рета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што вес |
| о нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана |
| скрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само |
| многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p r |
| нијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је све |
| а једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио ни |
| беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и |
| вао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко др |
| {S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере |
| ели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују |
| рад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год мо |
| у жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по с |
| p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је |
| етовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend= |
| ="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, |
| ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћ |
| end="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из |
| но славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задов |
| дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђе |
| p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна и |
| твовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љ |
| те.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством |
| о служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно |
| ћу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се |
| десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако |
| о, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst |
| ово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам |
| d="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомун |
| ргије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а |
| вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — » |
| ки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако |
| како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамод |
| а скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S |
| , грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије |
| ти у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањан |
| истри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу к |
| и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офици |
| револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републи |
| <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, и |
| у доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких дес |
| невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смеја |
| је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га са |
| село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупи |
| о је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар |
| етановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса |
| адио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек изм |
| "Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, св |
| ук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти |
| ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога п |
| и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, в |
| о у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и |
| ">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је п |
| слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао |
| речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, т |
| Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неко |
| а и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, |
| и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, к |
| ије тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, т |
| потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. |
| река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за н |
| свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике |
| висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не иско |
| ез плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зида |
| амо ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа |
| е десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гиз |
| и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?! |
| у планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва т |
| елу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, |
| вши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; |
| p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Сре |
| о казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш? |
| еће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже зд |
| p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље |
| е памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S |
| једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Барушти |
| Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> < |
| гао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — » |
| гог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинско |
| згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче пар |
| ко!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, та |
| репка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, н |
| у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="T |
| а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим |
| да тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени |
| а да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре |
| авио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, ка |
| Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новин |
| пет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет |
| исао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, |
| вратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кме |
| молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је |
| ље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој |
| ш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и гене |
| ло, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио наро |
| ма, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј |
| љено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сас |
| ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па |
| је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и по |
| S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана |
| сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из клас |
| Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало |
| ди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и |
| свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морал |
| смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам |
| S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst |
| аше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend= |
| ковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме км |
| осле Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни |
| али своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја |
| и дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не в |
| инског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам каж |
| уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф |
| а што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— |
| је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ак |
| не.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодме |
| а, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други |
| још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео |
| квила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предав |
| војина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, |
| и те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа |
| етен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} |
| еби Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом |
| до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро |
| а кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а зати |
| ве овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних |
| век заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пр |
| следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, |
| данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p |
| ор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно |
| гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље расп |
| дин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде |
| Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе |
| <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па п |
| ар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дал |
| ао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зо |
| рају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку |
| <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услуж |
| ратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у |
| о’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала |
| ке и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{ |
| ође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим к |
| д мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му ка |
| исава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Е |
| ободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије |
| кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чич |
| егова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бав |
| ираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следстве |
| ког раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република |
| ро доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по се |
| домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tek |
| стави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож |
| отребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="T |
| је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају по |
| нако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и |
| олер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст |
| уло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свес |
| ачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прег |
| е назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— М |
| малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у |
| Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако ле |
| ekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Ма |
| d="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектир |
| одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из |
| у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с бе |
| — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
| ветога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> |
| ски од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: |
| ких права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да |
| <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш в |
| срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p ren |
| гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампал |
| S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, |
| они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се и |
| ас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна |
| о и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом сел |
| запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што г |
| знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, |
| ао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је С |
| адесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта |
| е, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срет |
| еститање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! |
| а’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, остав |
| сс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да |
| о ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кован |
| зн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам т |
| ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели че |
| овек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан |
| виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пр |
| а.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати д |
| вао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. |
| .{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у о |
| Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспеш |
| а!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступа |
| ло да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и при |
| а декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све |
| даље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред меха |
| е сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу ве |
| ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај |
| српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих. |
| > <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости пр |
| секе, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај ме |
| му, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село п |
| па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, |
| p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чу |
| те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — |
| ла и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро! |
| као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тур |
| тов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да јед |
| op_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовоља |
| да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а о |
| ћам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, к |
| ти одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он пр |
| х забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим г |
| и за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај пет |
| ekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама |
| вет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бури |
| им брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десно |
| страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не з |
| му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћ |
| тне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, мо |
| тпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{ |
| а се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако |
| ању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопа |
| d="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руково |
| једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од |
| t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно |
| го с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио |
| то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна |
| талац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="T |
| је ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без св |
| то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима |
| i rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове исти |
| па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tek |
| аво га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— |
| , ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђ |
| »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се |
| шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} |
| иде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или |
| азак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али |
| ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend |
| а идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S |
| очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну |
| интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Te |
| дњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да |
| о је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека заг |
| е лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни |
| јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, |
| нали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти |
| леда положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на |
| p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко к |
| е бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога тв |
| зражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице |
| ни!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та с |
| Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> |
| бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама није |
| ! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу |
| , без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задо |
| Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видит |
| , а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, п |
| вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пу |
| говор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ип |
| е ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend=" |
| .{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав |
| ља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) |
| панци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то |
| да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочи |
| а да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у во |
| Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, п |
| лише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да |
| видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ћ |
| препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на |
| ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служи |
| била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, |
| идиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, |
| к где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а |
| ољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сеља |
| свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па |
| ану да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, |
| аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Ср |
| амо ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p ren |
| косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst |
| се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и та |
| </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем ј |
| дњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добр |
| S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине њего |
| видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки |
| терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупи |
| познамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да |
| ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцн |
| обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још с |
| срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, бил |
| ело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнт |
| гледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића |
| кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а с |
| nd="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти м |
| С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Teks |
| еша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па с |
| </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање |
| на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што |
| kst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> |
| лава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, п |
| обивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које ј |
| предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд |
| ка да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} |
| /p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> |
| оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у свој |
| } Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима и |
| од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражав |
| мо назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељ |
| стоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, ј |
| и две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и м |
| а је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она |
| анице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! < |
| у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не |
| учити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{ |
| је џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst |
| уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« с |
| те, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бе |
| где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, |
| p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
| уги рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи |
| а, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко угово |
| драде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се! |
| ве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| е него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђе |
| а-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гос |
| Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па |
| ади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним |
| петља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и |
| род!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога прот |
| е изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p |
| ме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две по |
| жни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта |
| ка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке до |
| икне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукам |
| пет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и доби |
| рђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде |
| p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tek |
| грању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви |
| »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па |
| о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада с |
| бух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћат |
| цу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још је |
| нгијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао |
| да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — про |
| Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — |
| d="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, |
| очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шал |
| та виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе |
| алем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, др |
| пође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на се |
| } Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није |
| ађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроиз |
| ера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су м |
| а ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује рук |
| не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си им |
| арод их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{ |
| <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p |
| трашно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су |
| ио свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помал |
| Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst" |
| ве«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се чест |
| а готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује |
| д нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни |
| за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. |
| њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид |
| и. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла |
| и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац |
| ма не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, изв |
| познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији сам |
| op_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »сло |
| , а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немил |
| умим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— |
| а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијато |
| народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окив |
| гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> |
| и насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p |
| то, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово ме |
| нам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Лу |
| Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, |
| ку.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело |
| , не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А са |
| ин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила |
| ад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на к |
| постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити |
| мо наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« в |
| ражају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело |
| обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти две |
| ти.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на к |
| ђају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се |
| талио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још д |
| и је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tek |
| адо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас |
| к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти С |
| зданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p ren |
| уд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка |
| увена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, |
| S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слу |
| а беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </ |
| во довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— |
| се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају |
| шала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, |
| лоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — |
| рство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су т |
| тави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst |
| ашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му г |
| рости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио |
| и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би |
| ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљн |
| ето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћи |
| тан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’. |
| н па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
| вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без а |
| добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти |
| S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p |
| фос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај дру |
| то, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— |
| ата како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> |
| господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми шт |
| влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако ни |
| погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други |
| и, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство |
| } Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње о |
| није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали свој |
| ослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — |
| Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p |
| а таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{ |
| га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не д |
| } Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| , сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур |
| ће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу |
| задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Teks |
| ав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга |
| ај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитари |
| јим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> |
| варају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ |
| власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, пре |
| ба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по д |
| >— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p |
| као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријањ |
| сподин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </ |
| его људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи пошту |
| пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом с |
| се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ |
| род је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, вл |
| на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p |
| е Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и у |
| насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. |
| — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, е |
| и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи |
| орђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из дв |
| S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом |
| а тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. |
| ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако |
| оље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војс |
| вно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села< |
| а отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он |
| екакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Ј |
| Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику |
| га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са цр |
| е и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ћ |
| ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Так |
| Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} О |
| лаве тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични |
| и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| рају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се |
| ију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Teks |
| и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадг |
| ксим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} |
| ене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p re |
| зе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, |
| е хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао |
| му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> < |
| st">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— А |
| т.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се |
| из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тог |
| и дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари пе |
| а узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико н |
| д, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут |
| вео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И сам |
| поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— |
| живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прек |
| Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Та |
| носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одгов |
| нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чит |
| у, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они о |
| , трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </ |
| таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних |
| d="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио |
| н говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах« |
| вићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бур |
| шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах ук |
| нога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му |
| p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њ |
| дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: |
| ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, |
| има тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Teks |
| д ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелст |
| , та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И он |
| почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и п |
| о пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђ |
| правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. |
| е ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пру |
| пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вероват |
| Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p |
| рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почасти |
| је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p r |
| благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су он |
| , Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ћ |
| ekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћа |
| а је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и |
| у као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то |
| квице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} |
| републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привреме |
| е четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Ми |
| је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. |
| «, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужири |
| S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги чита |
| тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво |
| а растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође |
| оста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па |
| главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три ро |
| је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био |
| тити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних ж |
| и онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! |
| А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и бац |
| !{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p r |
| рни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и б |
| нови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапку |
| ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађан |
| унило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је |
| равно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, |
| ле му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег |
| к имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мај |
| сан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по |
| — Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p r |
| само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, |
| лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изра |
| вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавешта |
| де напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расп |
| шки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто |
| /p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им |
| љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је |
| d="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend |
| ава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствуј |
| ле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: леп |
| е вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| чи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, ал |
| ити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао ј |
| руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читао |
| е дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник с |
| зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у ци |
| аја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отић |
| а, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао |
| а наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу ке |
| једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и |
| st">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Teks |
| а поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме |
| ио пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушањ |
| што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Te |
| ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад ни |
| рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како |
| етре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубам |
| дат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: |
| {S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, ст |
| са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и и |
| џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти |
| ам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко панд |
| ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— К |
| рије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Х |
| rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабал |
| о, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накр |
| га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: |
| и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер |
| } Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, вел |
| ног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је косн |
| е!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад п |
| ама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} О |
| лачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из р |
| се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам |
| а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља т |
| — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">У |
| и одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да м |
| опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад с |
| омисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S |
| разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, |
| S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис |
| end="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред |
| га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад |
| и се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко н |
| ме носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, з |
| е изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли ( |
| редника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или |
| сада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дан |
| није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, |
| ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж |
| ?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови |
| тијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не рас |
| урлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од р |
| у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне свети |
| а каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао в |
| Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и |
| ужина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра |
| грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из |
| ресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{ |
| зао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, шт |
| оје ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend= |
| је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господи |
| end="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend= |
| често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспора |
| ир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је |
| рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене располож |
| из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш |
| причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покаже |
| занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље |
| су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалн |
| пио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало р |
| ="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| алисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Te |
| као на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог |
| у за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегаз |
| end="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашу |
| а Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очеви |
| рава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, |
| авала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из ј |
| акле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да ид |
| неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме та |
| Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и мн |
| морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а |
| t">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник д |
| nd="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава |
| rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на с |
| шта!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама с |
| о платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог ка |
| јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све нов |
| па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику См |
| rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али |
| угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и к |
| се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после с |
| ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За к |
| rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и |
| правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Др |
| kst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем |
| ="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p r |
| е најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И |
| е чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с каф |
| се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контр |
| оје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} |
| што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Te |
| лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да с |
| ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здрављ |
| кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о опш |
| ако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних к |
| а беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и д |
| ашула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати |
| наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још |
| вакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; |
| к његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало |
| {S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши ме |
| војака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али |
| пски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у да |
| око! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир- |
| томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p |
| петки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не о |
| има.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних љ |
| је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним |
| а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир |
| цепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све рас |
| се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр |
| d="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама |
| елу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим прек |
| ине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторн |
| ферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Рукова |
| а тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! |
| суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А |
| ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше г |
| цу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се |
| е Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да |
| очита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па |
| слиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— |
| орио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изра |
| о страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с |
| дан је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан чове |
| ну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно вид |
| тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газд |
| д добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао стол |
| ко конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад |
| >А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ло |
| p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="T |
| Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> < |
| ирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па |
| ко да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, |
| време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо |
| ултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S |
| .. некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и М |
| ">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет та |
| да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска |
| у, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да м |
| ф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: |
| Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S |
| нако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегл |
| еријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то |
| им врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке уд |
| сно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај да |
| p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође в |
| кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе |
| , даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а км |
| ђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу. |
| а њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ста |
| ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш |
| ако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ће |
| Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јо |
| устане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Te |
| атити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у не |
| rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једн |
| ао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у |
| а старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је |
| нирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, п |
| по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу |
| де, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— С |
| а раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефил |
| заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочи |
| вај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао д |
| че и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благо |
| бољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Ми |
| одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а |
| } Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз |
| са из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета |
| сподин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је нам |
| са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказ |
| </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај дру |
| а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем уби |
| е и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титули |
| атацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте) |
| собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и |
| оје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевр |
| прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst |
| , или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што |
| логија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао ка |
| /p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не б |
| у за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p |
| е у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Te |
| же воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце |
| мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Пру |
| који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst"> |
| ао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и д |
| тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није ра |
| о кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевр |
| ељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас је |
| нате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p r |
| мак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} З |
| за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} Т |
| слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Срби |
| и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиж |
| ва што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, т |
| га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи |
| га ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што |
| редбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису |
| напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад раз |
| ко се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у с |
| претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, |
| ло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја. |
| е поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробуд |
| колу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га пре |
| збријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, » |
| ијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужуј |
| је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пр |
| а греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, |
| на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише по |
| р најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А за |
| о сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио. |
| има седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мал |
| полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, |
| на.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беш |
| инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш |
| овек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="T |
| личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенб |
| , и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна |
| ге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антериј |
| .{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: ода |
| — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да |
| >— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види |
| р тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му пр |
| ку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, |
| ну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне |
| , а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није |
| држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћи |
| едставника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у кој |
| > <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. |
| о нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен |
| чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p re |
| уре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, |
| дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух до |
| а, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа |
| је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљути |
| S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора |
| хвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, |
| је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све |
| ао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истин |
| у записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову га |
| е, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао. |
| аш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Јо |
| н му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И |
| } И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то т |
| ручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, |
| ">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се је |
| су као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с |
| о.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против |
| ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човек |
| ичу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је угр |
| гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се в |
| што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако зн |
| nd="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> |
| — Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> |
| шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, чи |
| а не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те |
| па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па п |
| да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче |
| и се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; н |
| и.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове припове |
| могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три |
| >А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче |
| nd="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — ве |
| , тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти в |
| људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме |
| га другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба? |
| есовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зл |
| е убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад |
| лао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе |
| t"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
| заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема |
| али грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон П |
| Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио ли |
| а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас |
| видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се чо |
| на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раниј |
| и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p r |
| је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донес |
| и шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једно |
| и) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече минист |
| е, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би м |
| а један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах |
| се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{ |
| би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p re |
| е на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst"> |
| kst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, |
| а тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време |
| . </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из |
| могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила |
| end="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како |
| е навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Так |
| сило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на свој |
| нио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; од |
| ва, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела |
| за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли наср |
| Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, у |
| само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} |
| банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво на |
| !{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За жени |
| умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у пам |
| и да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на |
| који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири |
| управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, |
| и.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, је |
| а његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па |
| т и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — в |
| уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли |
| {S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S |
| чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разл |
| Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ниш |
| сет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти |
| нас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу г |
| синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико ча |
| Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да п |
| уже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— |
| ситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и д |
| е, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tek |
| рђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнер |
| , а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи д |
| сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде ф |
| ћ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! < |
| d="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; |
| е.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је С |
| да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоћ |
| } Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задов |
| о име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугм |
| Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Teks |
| о да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче г |
| писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p |
| нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздра |
| уде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tek |
| понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p |
| ераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend= |
| говори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на |
| де се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту брад |
| одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње ве |
| >— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— М |
| Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend= |
| ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зо |
| ама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже |
| ити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре з |
| и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је |
| о да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш о |
| p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех |
| отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћи |
| а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен |
| е ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких |
| ка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га она |
| .{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је |
| је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и к |
| , сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим маш |
| <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена мини |
| утило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и |
| седник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, го |
| га учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Teks |
| и га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с км |
| ета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампај |
| nd="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стража |
| сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија |
| ку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко |
| .{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао |
| зе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Te |
| у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио од |
| и да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би |
| дитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима |
| је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и д |
| и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и м |
| личанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p r |
| и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, ч |
| , подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други |
| ридобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му |
| ндура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и |
| с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољс |
| тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго |
| дрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, у |
| таве на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама ко |
| задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попре |
| опис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се |
| момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и прат |
| чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазач |
| } Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро |
| знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не |
| ичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је б |
| марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} |
| ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни |
| {S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот о |
| ј кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га |
| му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, |
| љаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да |
| гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Te |
| вима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен |
| сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љуб |
| а задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да х |
| Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Ср |
| надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срет |
| хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угоји |
| } Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује |
| нога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну ло |
| е, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за час |
| гице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p |
| тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> < |
| е, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој |
| и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те |
| ровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задов |
| мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он ј |
| о очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто |
| агоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, с |
| макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад ј |
| А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за кој |
| е добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« к |
| дну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разум |
| задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би о |
| рата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад |
| нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а пр |
| више. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ |
| st">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо. |
| t">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје руж |
| >— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Са |
| kst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради т |
| ао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— |
| а коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу |
| Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него |
| о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Зна |
| о!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута п |
| ркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и |
| ао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а ов |
| но, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзел |
| век, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам ниј |
| еле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким но |
| <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="T |
| сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му с |
| јег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на |
| може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господин |
| кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђор |
| не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ћ |
| } А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафе |
| , били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није ш |
| читост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend= |
| маћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за |
| о гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још ц |
| лу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеи |
| мишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци |
| уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стр |
| а измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито |
| није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је г |
| ели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Ужива |
| па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Ми |
| газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као ч |
| играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} |
| , на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи |
| газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-дв |
| Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дукат |
| спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких ди |
| газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да с |
| попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили мног |
| она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онак |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу. |
| добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и |
| друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из п |
| о, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видес |
| ава би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи |
| казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} |
| и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га ј |
| скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p re |
| ову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и ка |
| ад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био д |
| , па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p re |
| а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кре |
| ђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах бат |
| оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} |
| навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваз |
| p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ ј |
| пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ниш |
| , не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нан |
| ље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} |
| вај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за |
| на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непр |
| </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst |
| не) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима |
| мачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хв |
| р-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није |
| бавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови зем |
| ="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, о |
| ђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно з |
| механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нар |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Испол |
| у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јор |
| Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p re |
| облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p |
| енски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда |
| — Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend=" |
| , и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује хран |
| е његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу |
| тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Рад |
| »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, о |
| е онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на мног |
| ву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за |
| Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ |
| бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, јо |
| све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И как |
| .{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} |
| нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи |
| форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањ |
| оре споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој фор |
| одора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слабот |
| рочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ћ |
| бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tek |
| па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прош |
| се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна |
| хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па |
| -Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам |
| ад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби покло |
| који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend=" |
| Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти м |
| борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба с |
| придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, |
| аву свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јак |
| , и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Во |
| боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафан |
| руги један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потпи |
| е њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хо |
| та!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на |
| ао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се поне |
| а је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону ст |
| број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: |
| ај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још |
| . </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз со |
| кајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и |
| који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна зем |
| посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један |
| > <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и |
| nd="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} |
| одио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју |
| како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А д |
| , знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у |
| но било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао и |
| је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Г |
| !).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао |
| ; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — ви |
| умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанп |
| кашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изг |
| новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улиц |
| сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tek |
| а, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракиј |
| ам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једин |
| иров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарл |
| ј петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полет |
| данпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим |
| д »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју |
| у и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис гд |
| о Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или он |
| кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p ren |
| ци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бав |
| чи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан п |
| ужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку с |
| {S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« |
| ">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни п |
| оше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Te |
| "Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на |
| видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се |
| из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за непо |
| е под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за |
| ошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна пра |
| и уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним уде |
| ундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним |
| ке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), р |
| ј механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend= |
| го боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узи |
| киде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учит |
| ука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим |
| риво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво |
| Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне ед |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши |
| кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде г |
| н’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао! |
| дина не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пер |
| потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер т |
| е и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није |
| ге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то в |
| е.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачка |
| rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и с |
| кову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутал |
| им, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је ув |
| где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд |
| акве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином израз |
| бличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима |
| ане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за |
| ир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Te |
| разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере |
| ви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобра |
| е седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један и |
| ажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут од |
| променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој |
| аду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузета |
| и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао. |
| } Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отиша |
| Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под |
| је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, ко |
| обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска при |
| ути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — |
| код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} |
| адисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате |
| што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита |
| а да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S |
| адесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој |
| ћеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нам |
| ву где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен ф |
| кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир |
| јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата |
| че ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве полити |
| је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли до |
| дборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: три |
| бра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= |
| х за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних |
| уд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" |
| а сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У к |
| ла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У ко |
| тина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У о |
| ир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо |
| ошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к |
| по и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој |
| човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к |
| брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Он |
| а и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
| е близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" |
| у Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic |
| , Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која |
| , него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
| српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">К |
| сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
| ћати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
| ="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из ко |
| о потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао |
| и се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави |
| ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. |
| шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако |
| ушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женс |
| ју, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, |
| ">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{ |
| . </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћи |
| е: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било не |
| ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су |
| ала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба |
| "Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, два |
| о, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА О |
| ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљењ |
| и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролам |
| st">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опши |
| hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ниш |
| очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па оп |
| сти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче пит |
| гледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на |
| , мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му |
| ="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскоп |
| ећ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
| ло после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| ">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ни |
| /p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор |
| Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је |
| end="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у к |
| ехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику |
| погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између нор |
| запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и |
| дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам с |
| дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом д |
| и које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p re |
| S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата |
| >— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И |
| оворити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавн |
| тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; те |
| ију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и ста |
| S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша |
| механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газд |
| а, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у с |
| како...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило б |
| он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако пр |
| »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да пот |
| ди телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу та |
| димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као на |
| иповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, вл |
| И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цин |
| бица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метн |
| .{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило ш |
| дног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га ј |
| му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотера |
| још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно св |
| к испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са |
| да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срет |
| па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
| ти по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> |
| едне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећ |
| ала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он м |
| } Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близ |
| о се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу соб |
| .{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир |
| им машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ра |
| го иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше |
| пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и |
| у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Офици |
| итатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те з |
| ком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S |
| S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из |
| ељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала т |
| кове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици |
| досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а бата |
| , кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; такво |
| неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из |
| ас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног |
| t">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна |
| и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина бож |
| на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на дру |
| р знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tek |
| Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{ |
| ако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све |
| Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како н |
| уну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихо |
| {S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Пис |
| бацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« ј |
| л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она |
| тнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају |
| често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi |
| видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалек |
| да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилд |
| је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски |
| ости учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Te |
| петанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, |
| рети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, та |
| ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst"> |
| да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша |
| мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим с |
| , то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак |
| слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бо |
| , па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право ј |
| Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сје |
| ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи з |
| тво свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И |
| кером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послу |
| е да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим |
| ством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе ви |
| Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да |
| ? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, г |
| пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бо |
| знајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају |
| а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни с |
| испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама та |
| пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело |
| понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и н |
| ље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, |
| шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли прили |
| ријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини би |
| ац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чи |
| у мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту |
| као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко м |
| ишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, |
| и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S |
| м... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спас |
| а гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Ср |
| кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету о |
| у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна к |
| Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица кој |
| замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Три |
| се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А о |
| механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst"> |
| сују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да с |
| ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани зас |
| нска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} |
| исао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако |
| адна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, дос |
| ставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, |
| !{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ |
| у’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p ren |
| ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове посл |
| ју, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда |
| еко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га глед |
| ањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је |
| а га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по вод |
| !{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме |
| редседника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће |
| ој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и о |
| шло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њез |
| да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне с |
| у послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и |
| тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна |
| и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Ми |
| пће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један у |
| џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој |
| вољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све |
| се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу |
| у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог |
| ело је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, |
| »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила њего |
| он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право |
| м једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умире |
| оручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је |
| и табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишл |
| у, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна |
| и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се ро |
| </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији |
| редњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати. |
| противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и разме |
| други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без зб |
| нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! < |
| све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује |
| p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трп |
| допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима свој |
| из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет т |
| гаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе уж |
| ај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре » |
| ез мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти са |
| им печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пи |
| ка леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па |
| донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, |
| што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у н |
| се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га |
| евку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј |
| ла, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика шт |
| Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим обе |
| ставити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио с |
| ; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend=" |
| ерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један ва |
| не за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако |
| а погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, |
| ешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од с |
| и по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не гов |
| рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли м |
| а шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и поз |
| не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ћ |
| ри у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу |
| тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто ми |
| седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} |
| беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је |
| ати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тог |
| ли што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као |
| end="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није |
| е несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили ш |
| одивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се свак |
| <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они с |
| послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело у |
| тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, |
| о с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био |
| вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне ко |
| њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунак |
| ак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет |
| : »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад |
| еселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се |
| d="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог |
| ако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с муз |
| чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је би |
| другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и |
| рђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, |
| о пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Б |
| аксо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p ren |
| оме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те |
| Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један к |
| за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, |
| играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А бић |
| ош сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако уми |
| иса их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи |
| а нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са д |
| ом, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тиј |
| а је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« п |
| итија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не |
| пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен ув |
| ича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели |
| осејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премерав |
| о што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али ка |
| бар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па пот |
| е кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Teks |
| оље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговин |
| ">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио с |
| Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а сл |
| је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и форм |
| арис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију има |
| раде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како |
| н замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </ |
| бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и |
| било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, |
| не цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља |
| ан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свог |
| еких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с |
| атио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће |
| аписник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђо |
| н одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој дав |
| идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабра |
| зио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео С |
| подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се |
| ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и че |
| је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је |
| су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет |
| лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су раз |
| прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{ |
| едан допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од |
| е но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то! |
| све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне |
| Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је б |
| ко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — |
| чај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један ин |
| не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пал |
| > <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађа |
| </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозво |
| сно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! |
| </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја го |
| <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути м |
| да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| ="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — |
| истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као веч |
| е почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тра |
| редила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је г |
| Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председ |
| е скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са нов |
| иријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па вел |
| пи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, |
| } А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с |
| ст и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то |
| авести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и преме |
| ти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку |
| иференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то н |
| уо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све он |
| ој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како |
| ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да |
| испутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу |
| > <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ај |
| ло ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и |
| лика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па от |
| Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— А |
| е!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир |
| у о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао ка |
| ст сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два нач |
| бета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљив |
| и апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па |
| еснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу |
| му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да |
| та задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нем |
| ште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу |
| овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} П |
| у отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос јед |
| прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја с |
| апетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te |
| ело! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чата |
| } Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Т |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слу |
| <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{ |
| ољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тих |
| не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошље |
| и ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у |
| </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па та |
| џо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, н |
| што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше ка |
| крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не м |
| nd="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сул |
| st">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита ј |
| , гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p |
| подине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар чов |
| вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« и |
| издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то го |
| скурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Te |
| ш боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио |
| на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а |
| се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурк |
| у се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама шт |
| } Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљи |
| питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ј |
| кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се |
| седник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> |
| г, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Таш |
| механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S |
| есном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst" |
| т динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате |
| вој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Мор |
| и човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| те тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и |
| лус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да |
| Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује с |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече М |
| а те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst |
| ="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се |
| од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S |
| ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, га |
| ав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много с |
| >— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у |
| ретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од |
| овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Три |
| rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме |
| кса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо ов |
| ekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, |
| тражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заув |
| време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пус |
| <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар г |
| <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што |
| p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи |
| "Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас би |
| азда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће |
| , куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— |
| а одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту |
| у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p r |
| књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како |
| лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета |
| н?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лаж |
| е јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си кр |
| p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он р |
| ekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим |
| цима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман |
| ажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — |
| т до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добр |
| kst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја вла |
| нства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад г |
| ика (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника ниј |
| Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисл |
| левета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све |
| дан дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација |
| ekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — ве |
| и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и о |
| још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па |
| розно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и га |
| ио крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпати |
| све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штиф |
| је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пуст |
| га ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позо |
| е и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одла |
| и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а |
| ез њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако |
| да посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али |
| на, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужнос |
| , премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p |
| тходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета |
| е на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било |
| »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два да |
| о бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубив |
| ескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини полити |
| « наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му |
| оштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати |
| кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир- |
| једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у при |
| ласник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа |
| и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао |
| алендара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под свој |
| вори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst"> |
| добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њ |
| еша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети |
| т начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, в |
| еје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst" |
| з рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из њ |
| раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И |
| ју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и |
| ед себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} |
| {S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за |
| о прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро с |
| уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају бе |
| е: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, |
| p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозни |
| Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод |
| p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p |
| е овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету кој |
| ом поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у |
| И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је |
| епшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели ода |
| p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! |
| и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а св |
| ре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; |
| о јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњев |
| е народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће |
| о оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне об |
| а. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш |
| што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се за |
| одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега це |
| шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један ва |
| богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и |
| а да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p |
| але; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само |
| шће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пу |
| ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="T |
| астао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му с |
| <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бо |
| nd="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tek |
| зилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат ре |
| чку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи |
| а!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари |
| дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се д |
| ам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрла |
| ански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није |
| епота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да |
| његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила про |
| з кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што |
| римали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend |
| питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, |
| прдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да |
| упштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, |
| шћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него с |
| ели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео ве |
| од небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођ |
| његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Ср |
| у које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно с |
| вету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, г |
| јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни |
| раније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као и |
| нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Јед |
| кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe |
| "Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћи |
| кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} И |
| "Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само з |
| чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то |
| , ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће веч |
| кције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га са |
| ко љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под р |
| већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир- |
| е гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, н |
| ур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> < |
| двикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно |
| >— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајет |
| у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир к |
| nd="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лим |
| луцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и кап |
| рјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Ви |
| S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цит |
| дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — по |
| праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувре |
| рске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа |
| даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких по |
| игну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је н |
| ци, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се |
| то и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је б |
| па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и |
| о и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације |
| S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало |
| а и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће |
| зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти |
| ћ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и прави |
| аде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако |
| слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљив |
| сна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S |
| тима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју |
| ране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли |
| ара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, |
| фаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нар |
| уњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, |
| чним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђак |
| из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И |
| само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их |
| ан грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога свето |
| и мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успе |
| ише од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но |
| течество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели |
| бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, гл |
| кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се |
| кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без |
| спијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија о |
| S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, |
| нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; ј |
| же!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату |
| рини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p |
| велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали |
| То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био |
| ћа ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и |
| свираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви располож |
| ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Мил |
| ашне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељ |
| е напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у миши |
| зовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и |
| о тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три |
| у се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући |
| клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христ |
| век љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасми |
| е време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје |
| м, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Кр |
| је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из С |
| — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — в |
| да гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још г |
| а Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми в |
| вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с |
| кав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а |
| ирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцет |
| рице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћ |
| грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа ко |
| вите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имо |
| м, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послу |
| на моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Te |
| а у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па д |
| у!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Та |
| ">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — |
| себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац |
| !).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако |
| <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Te |
| , беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> < |
| а — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ С |
| Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу кој |
| рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мир |
| ваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Од |
| светљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великог |
| } Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и нема |
| уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, |
| подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја |
| на, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани |
| </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вел |
| А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта |
| већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али н |
| на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је |
| ревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувал |
| авали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос бу |
| рпском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, в |
| околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше к |
| « сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику мук |
| екаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле |
| во новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже |
| ишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је |
| ју.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе дру |
| nd="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва |
| а, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес |
| једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио |
| стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана |
| требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали је |
| « изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га ум |
| и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куц |
| јао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога |
| овину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли |
| на неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а к |
| се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и к |
| рајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних год |
| хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више к |
| зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао |
| Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије ј |
| удо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а нар |
| "Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Док |
| рамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p re |
| ари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна |
| оји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барон |
| види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику за |
| че фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше им |
| раграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадес |
| е. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијам |
| то, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни |
| о часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те н |
| то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску« |
| ених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p ren |
| р ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардоват |
| Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се |
| је, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међути |
| фтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из |
| ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и пр |
| ’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Тре |
| . </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе |
| лони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем п |
| . </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а н |
| овинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни |
| оре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно по |
| виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, го |
| и и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у н |
| а кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било рав |
| <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социоло |
| р са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне шт |
| е бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} |
| rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> |
| још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p r |
| ити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати |
| чима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у |
| ац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вал |
| е не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава |
| рају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> |
| рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко м |
| тина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> |
| своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одла |
| S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад ви |
| е л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић |
| а руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето |
| rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацим |
| учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говор |
| своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одма |
| не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај |
| ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) |
| аза Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали мн |
| ани, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо и |
| е л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи |
| м и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа ни |
| верни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године. |
| на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по |
| жасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst |
| p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја ок |
| д га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне |
| руго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> |
| мије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend= |
| опис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужуј |
| ховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </ |
| о ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон |
| ... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто н |
| ви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{ |
| а, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да уради |
| d="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо |
| kst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; ј |
| м тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређ |
| утио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, нара |
| ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пру |
| но, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу |
| дети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И |
| да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају ше |
| ово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна п |
| господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је |
| rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— |
| дједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би |
| можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође к |
| /p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије |
| столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера саз |
| почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само |
| председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него |
| ише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} |
| лике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то ј |
| ласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку |
| end="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића |
| кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си г |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује и |
| kst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и умо |
| ета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селам |
| ством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, |
| а којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уве |
| гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="T |
| t">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst" |
| ије рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе чести |
| да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затво |
| цу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> |
| вим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p |
| или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) |
| кама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по |
| паде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске |
| књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за мех |
| ако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако н |
| љи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га |
| Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Т |
| завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се |
| ћ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и о |
| спружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с ра |
| идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја |
| одиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје д |
| као је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући та |
| је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води |
| е, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци |
| н ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} |
| аланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као ју |
| ље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ с |
| ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху |
| да, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву |
| азда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да м |
| сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из |
| нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, та |
| ханџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му |
| газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. |
| {S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те |
| к, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не б |
| rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то ј |
| је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху |
| >— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чо |
| е вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је по |
| ’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чуј |
| е!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и |
| аја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим |
| . </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече |
| ега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јам |
| мсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да |
| већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим |
| Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе |
| неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камо |
| rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пуст |
| писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоб |
| rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А в |
| rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један ке |
| аравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, на |
| азлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он ни |
| а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнае |
| ало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим |
| ло — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tek |
| kst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вуј |
| у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, |
| ниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p ren |
| продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Да |
| и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tek |
| но решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Д |
| да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ев |
| ође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
| вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слу |
| о и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не |
| ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </ |
| што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја са |
| nd="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је |
| н-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја д |
| још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућ |
| ст:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то ј |
| сполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет неш |
| тији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па и |
| амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} |
| о Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове д |
| е да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и п |
| јесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, го |
| реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја |
| е и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиља |
| ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Teks |
| сто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капета |
| лиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао са |
| каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле |
| је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да разм |
| ти иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
| итао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а о |
| к учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> |
| е писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај кап |
| платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="T |
| о у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за пр |
| ди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала |
| ко, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Ме |
| рби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале ве |
| аш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} |
| политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од |
| држао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале |
| вога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гле |
| S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла |
| ко.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме |
| ор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ о |
| ад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, с |
| > <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| , те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, ка |
| ; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет |
| елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је гл |
| p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада д |
| рупише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p re |
| у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зеват |
| авести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућ |
| рија.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, С |
| ="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том |
| најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><h |
| ), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и ту |
| епирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, и |
| Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Te |
| се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену има |
| ње лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевнос |
| ас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врт |
| </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој зе |
| ">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на |
| ле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; М |
| еваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја |
| аг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући |
| неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: |
| својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, кој |
| грабио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јев |
| ај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није |
| олску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно мат |
| цето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав ј |
| атности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била |
| ује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу |
| причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљ |
| оја је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и госпо |
| каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се |
| d="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Teks |
| знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам б |
| е може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку |
| ата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би |
| мо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p |
| , господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе пси |
| реба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем м |
| ика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то на |
| {S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пре |
| Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентиру |
| ла, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и јед |
| ећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми јед |
| ом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста |
| лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све н |
| и сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас |
| им пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. < |
| kst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, п |
| нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде. |
| {S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половач |
| атно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да с |
| кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко м |
| нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш |
| оје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S |
| фестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог |
| ј слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да |
| S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир |
| еки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који |
| му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; |
| Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би |
| Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо |
| ука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — п |
| г Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет |
| вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсм |
| о један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tek |
| пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп п |
| какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте |
| рхиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је т |
| о да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо т |
| {S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен |
| ако да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Te |
| а се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео |
| о не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend= |
| узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, бат |
| — Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум вла |
| Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запа |
| стаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Раз |
| беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све |
| тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Он |
| а пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке |
| !{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати |
| ораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хте |
| p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, к |
| им се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека |
| — Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим м |
| {S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради ј |
| инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега |
| није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Ц |
| о се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог |
| за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у |
| и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ов |
| рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} |
| им књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог |
| да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да |
| се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет |
| и је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> < |
| пљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Н |
| један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета |
| а удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе |
| <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни |
| (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — |
| ари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, доб |
| треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; |
| бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу |
| рета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И св |
| тен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} |
| ара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет |
| е знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> < |
| забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пр |
| е разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилази |
| слиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, |
| мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај. |
| момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S |
| онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} Н |
| алеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису |
| ="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — н |
| але, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА < |
| е, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за по |
| авам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— |
| , што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ни |
| е, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је п |
| ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не |
| и, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само |
| него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек т |
| онеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па |
| кује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">П |
| и ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="T |
| тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се |
| цима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Зад |
| ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Х |
| а слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови бри |
| увства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај |
| своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадн |
| ламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се т |
| {S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом к |
| кога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Н |
| Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Ф |
| Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па |
| разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му |
| <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p re |
| шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесе |
| о за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало |
| е на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ре |
| ћи за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S |
| и случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, |
| уди смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst |
| бац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да |
| S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; |
| >— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — |
| епо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} |
| сподин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’а |
| осподин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет |
| рчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што ј |
| сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{ |
| ло и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног ма |
| нче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Макс |
| еш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радој |
| ник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај С |
| ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут и |
| рио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио |
| о још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{ |
| ста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли |
| с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља пит |
| ађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да |
| rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од пе |
| е да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чи |
| палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждреба |
| а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поно |
| метом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред |
| </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Te |
| и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, |
| по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мут |
| на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S |
| ји се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра стра |
| овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао ду |
| ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> < |
| , али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, |
| оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend= |
| икад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра |
| ј ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, |
| } Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, |
| ето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пу |
| ешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— |
| је воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи прет |
| о; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли |
| то постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро де |
| .{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска п |
| > <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном |
| о што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље ш |
| један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хи |
| еча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се по |
| ве. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти каж |
| опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p |
| по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио |
| {S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у та |
| И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте |
| фос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје до |
| оме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И на |
| rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао |
| иоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођа |
| овјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што |
| иш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: |
| но трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни |
| ретресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно чл |
| не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а не |
| плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, |
| у, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа ид |
| ’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на в |
| , не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели |
| Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украш |
| ично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако г |
| што се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у б |
| што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срет |
| д га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} |
| ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек |
| ">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— |
| сцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодо |
| по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg |
| ачела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— |
| а се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне. |
| Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председниш |
| кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљ |
| есто затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило ув |
| моћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намешт |
| ржи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. < |
| ше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темен |
| авати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; с |
| t">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, |
| Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — |
| шевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до С |
| ио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или |
| ајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе |
| ити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не мож |
| А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки |
| ров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу |
| више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно д |
| и! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумуј |
| ">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до |
| пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута дана |
| а многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира доб |
| </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није |
| та се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} |
| е ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се |
| м, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго од |
| тељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти |
| и му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све |
| јем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре деп |
| nd="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Te |
| га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} |
| "Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> |
| а умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они |
| чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за се |
| уде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већ |
| е си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го пл |
| о?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— М |
| тво, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учи |
| шко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> |
| Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из |
| одине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst"> |
| ели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да |
| <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све |
| ма који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могл |
| грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трп |
| власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило |
| али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком м |
| , у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то |
| одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> |
| ле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то |
| и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће с |
| ци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Но |
| ред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. |
| ом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже |
| ти.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као |
| у скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати М |
| аду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и как |
| ечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p re |
| сничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, о |
| м рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше |
| купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антери |
| о изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="T |
| и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па се |
| механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али те |
| аше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> |
| на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је |
| сподин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га |
| о подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се с |
| познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињава |
| примство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div |
| ад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место.. |
| сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">С |
| у ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад. |
| а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их ум |
| селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи б |
| , и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! |
| <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најпово |
| о то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, |
| , и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома |
| нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртви |
| ку, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладни |
| натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, |
| , а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима |
| деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архи |
| > <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патрио |
| гао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend |
| е дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. |
| и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било |
| его као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S |
| но да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је је |
| ајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p ren |
| аре (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме |
| нија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} |
| ћу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљ |
| пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у |
| да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обич |
| и из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне изв |
| шта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend= |
| и изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </ |
| рт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не но |
| рала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ п |
| ољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучн |
| и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија вод |
| ти мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су ку |
| удем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем сауч |
| да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје ми |
| е стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакуј |
| бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна ш |
| да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотл |
| рло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота! |
| »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарно |
| о за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, |
| е под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретен |
| петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па |
| ваног човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио з |
| ислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још С |
| га века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан |
| рио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву таба |
| ехана по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и да |
| много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p |
| дељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p |
| наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допи |
| ована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с |
| љао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после |
| се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима зна |
| и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад |
| } Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствар |
| ески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend=" |
| , — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као м |
| к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми |
| Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да |
| па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, |
| та тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на прим |
| вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види |
| к се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколик |
| рише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно |
| м само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да |
| за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) г |
| воли, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend= |
| па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник каз |
| атељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвници |
| Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. < |
| итељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно п |
| хати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја? |
| st"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) наме |
| > <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали |
| су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је |
| ом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши т |
| тању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нар |
| аре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се |
| d="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста |
| "Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје мест |
| } Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће |
| да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други |
| у учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђор |
| да кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, |
| де да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавају |
| »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једв |
| ме претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прс |
| удио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је пис |
| мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за |
| део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S |
| овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу п |
| уд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то ба |
| !{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако гов |
| {S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта вел |
| чи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита |
| t">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђ |
| ; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана с |
| им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задруз |
| ајрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је |
| у је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи нек |
| е оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и |
| — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend |
| Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слу |
| и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје је |
| сланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман г |
| Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дозн |
| оме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, |
| да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш |
| рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за ов |
| .{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џан |
| а врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе прид |
| а ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend |
| е!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. |
| nd="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Teks |
| ка.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један до |
| чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније |
| се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из з |
| м.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрст |
| лог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића |
| S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђ |
| дседнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, |
| многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче |
| о.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оно |
| ного штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, |
| е се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — |
| ђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| хане.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насло |
| .{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стад |
| господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира с |
| ле тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на |
| а капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Te |
| тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! |
| ">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још |
| .{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tek |
| дног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем |
| омрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да |
| а држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно |
| рним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли |
| и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир |
| етли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а |
| Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђо |
| увише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да |
| довољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend= |
| о дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа: |
| е даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао н |
| Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки к |
| ету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је |
| век стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из д |
| , »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их |
| господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, п |
| и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst"> |
| н човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се |
| инар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шез |
| едну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотава |
| ла, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, ш |
| мене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио |
| ру ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар |
| p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пр |
| прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га |
| таоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да |
| сле даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и би |
| добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико |
| следњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео |
| оделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и |
| ас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p |
| а тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам пар |
| Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу |
| } Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подесниј |
| Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код |
| и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst" |
| од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се |
| о га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно |
| етстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и |
| kst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану |
| допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога кр |
| ику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно ч |
| душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побо |
| о сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и |
| а ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Про |
| ве на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су кле |
| мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с ко |
| ekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да пл |
| за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и |
| јало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету |
| риповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле |
| и цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом |
| дили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вун |
| те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p re |
| nd="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају |
| сећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова за |
| ао одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и |
| љао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а з |
| ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ |
| еменито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у св |
| d="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако |
| ="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде |
| нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, упра |
| ме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Teks |
| , кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како п |
| рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p |
| еханџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и с |
| ekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта |
| атко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, дон |
| имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски |
| ај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га о |
| а навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту са |
| ло обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је |
| у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га |
| {S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди |
| ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте л |
| иче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана пос |
| </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико |
| а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од |
| : стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке о |
| а Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{ |
| ко удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, |
| а продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха |
| ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су |
| о два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ |
| слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пу |
| да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он |
| ом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назва |
| писмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто |
| леском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе |
| те у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и |
| ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосн |
| увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend |
| S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! |
| е из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или |
| одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По сел |
| . </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разли |
| ава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да |
| онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом |
| пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад с |
| страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав |
| боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Teks |
| сима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га |
| ије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био п |
| , избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци |
| и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend |
| е у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је бесп |
| ? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми |
| {S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год |
| "Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А |
| се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="T |
| ео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се |
| ма; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за |
| ући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p |
| своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас |
| ад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне |
| изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољ |
| нај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бо |
| .{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толик |
| « Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека |
| све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пр |
| ојој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинил |
| ову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и |
| овој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где |
| вој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо леп |
| nd="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах |
| ога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend= |
| му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) |
| еха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само јо |
| .{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспр |
| ио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе бил |
| амо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend= |
| > <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке |
| ља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p re |
| Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад |
| ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб јед |
| итао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога дру |
| ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га |
| Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата проду |
| ekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло |
| засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чис |
| бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst"> |
| смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала о |
| vo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} |
| ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он приј |
| се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом трогло |
| илом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по францу |
| о, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="T |
| док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројев |
| али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправ |
| и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ |
| по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове бо |
| зим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Г |
| у је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови уче |
| једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tek |
| сти, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </ |
| , република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пр |
| чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим |
| мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, п |
| режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Ср |
| олазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p r |
| итеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што |
| да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек |
| ик на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унек |
| неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst" |
| или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем |
| Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за ба |
| ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се на |
| лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити |
| јој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли |
| зда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Ср |
| Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му с |
| рати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, |
| тогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> |
| ом? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
| rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који ј |
| море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш к |
| то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — ве |
| ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћут |
| ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар |
| и л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p |
| ити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти |
| е за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречин |
| а да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај чов |
| не?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Макси |
| о и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пр |
| и некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега приј |
| лара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћ |
| ру, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цига |
| ла на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише |
| у дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега |
| ду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом |
| о целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и |
| изор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А |
| енске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), п |
| и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га з |
| једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> |
| међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико д |
| а је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се же |
| p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити. |
| бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко |
| и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах за |
| време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. < |
| исав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земан |
| нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљи |
| е за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и по |
| награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад |
| као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрл |
| S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ћ |
| е била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, |
| гао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на дла |
| се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка |
| адише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p re |
| ело, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, |
| ејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом б |
| оникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба |
| ик је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубац |
| да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код |
| о смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели пон |
| кост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и |
| онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба |
| куланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је бил |
| ројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и |
| овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име |
| ега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} |
| а пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку |
| а је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, |
| скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце ка |
| редседника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и рад |
| хане, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> |
| Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живел |
| атлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских шк |
| о згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А |
| вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сва |
| ријски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend= |
| чка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допи |
| } Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству г |
| још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не зн |
| је и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви ум |
| неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend= |
| сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S |
| сти ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу п |
| етко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е |
| не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљу |
| ешише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилиј |
| едмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написм |
| столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим |
| овек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend |
| шао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, гос |
| Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, в |
| а њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, |
| шљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? |
| палим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече |
| позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујн |
| тенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, сам |
| ед полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стић |
| га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, т |
| А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочари |
| дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst"> |
| свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« дома |
| ан инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, |
| евету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно |
| >Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борб |
| рис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и |
| сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ј |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
| акитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа |
| што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, |
| за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се до |
| па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мо |
| но.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће |
| е, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих допис |
| st">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, |
| ’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу |
| ерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај т |
| — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је |
| запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, з |
| обратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејс |
| неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да |
| ољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панег |
| ћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми приг |
| екако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе |
| во носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само од |
| пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и |
| есела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мал |
| сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о с |
| до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Забора |
| е, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада ди |
| И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер о |
| .{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у сли |
| ле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпом |
| rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — |
| Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале во |
| , а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Так |
| а у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне ош |
| Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољ |
| а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и |
| kst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа |
| ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по и |
| јте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, б |
| у и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцел |
| ром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд |
| , кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, |
| по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би св |
| тно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе |
| та — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти |
| rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. |
| погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог у |
| е, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна |
| <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да про |
| дне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и јед |
| о, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, н |
| е човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend |
| ју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали |
| умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устр |
| /p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави |
| оли; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да п |
| ку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су |
| ла ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шесна |
| и други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с км |
| </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ј |
| н поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушт |
| p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним |
| што му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут |
| алу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — |
| ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио |
| ; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tek |
| во ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окре |
| а!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. |
| лот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто |
| ажним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend= |
| и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гут |
| Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ћ |
| kst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срет |
| јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше |
| S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А пр |
| ер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наи |
| ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не |
| кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци мн |
| е оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена |
| та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милиса |
| где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена не |
| о«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... н |
| ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} |
| сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и свак |
| > <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича М |
| довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа |
| дељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звук |
| о, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Teks |
| а«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески |
| »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по |
| ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели |
| {S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет |
| жем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена т |
| отресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао |
| могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што про |
| и реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свет |
| rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst |
| и чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упал |
| н допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио ј |
| } Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једн |
| ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спа |
| по и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушај |
| е лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да |
| иди где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеж |
| где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му |
| т! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него с |
| у! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депеш |
| ну собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о прилик |
| } А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се л |
| ово! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју брад |
| љења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сре |
| S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, ис |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова |
| не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвери |
| ек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> < |
| а те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и али |
| е већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и |
| то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до нок |
| а зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend=" |
| е окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, бож |
| чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом |
| авославни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} П |
| енском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на који |
| храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, |
| ише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend= |
| е да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не з |
| а стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кр |
| приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дак |
| тишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све р |
| рану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније |
| у ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« |
| ко он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </ |
| и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} |
| ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђо |
| памти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Сре |
| ли негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћиј |
| а просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим |
| ир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по |
| ошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао |
| г нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се ра |
| ко је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend= |
| и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од |
| вести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У |
| лази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешк |
| вне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што |
| у’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у вој |
| г и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је |
| > <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов |
| p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један |
| и писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим |
| "Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси |
| уста, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате |
| ало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идили |
| за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју стран |
| ако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p |
| у на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — |
| Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо б |
| ћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! |
| >— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Са |
| — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend=" |
| есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И |
| прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп |
| да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и иша |
| уковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи |
| цу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су игр |
| све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово |
| сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познај |
| вно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! < |
| ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, |
| епријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} |
| није.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село |
| > <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Ко |
| а из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманет |
| нети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> < |
| већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рође |
| све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше |
| а!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од |
| ро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одат |
| говори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе ра |
| невног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за |
| ђу осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници |
| кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио с |
| абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, |
| S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} |
| лу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебе |
| тлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му с |
| лима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и чита |
| па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, |
| тека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и |
| бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада п |
| двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у гр |
| бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а о |
| лан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких |
| опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. нов |
| »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и |
| ије Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о ф |
| уварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира |
| ежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мисли |
| <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно та |
| писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Л |
| прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, |
| ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, п |
| шну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, |
| с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују |
| да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом се |
| га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна |
| личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! |
| прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он ос |
| ин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да шт |
| веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам |
| ам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} |
| ">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, је |
| мљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p |
| rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од |
| ачерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна |
| скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у |
| ду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна? |
| што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је би |
| само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst |
| к је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Te |
| ора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци |
| а! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они ш |
| ине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види д |
| и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</ |
| батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима огл |
| ога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га |
| ic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу С |
| е, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst |
| ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из границ |
| ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их |
| Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Мож |
| , а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на |
| дседника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипа |
| пним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу рад |
| умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан о |
| та је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи ре |
| е гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је |
| ђају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> |
| ло кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пу |
| золуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и |
| и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за |
| кав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свр |
| оци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да |
| овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакци |
| ><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним посло |
| <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или по |
| са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову ма |
| p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на пр |
| адили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га ди |
| о после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе |
| скога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је |
| нуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чу |
| јим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се |
| вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу |
| p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима |
| о, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто |
| <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочи |
| {S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend=" |
| аветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} С |
| о »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од з |
| то одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала п |
| јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца |
| . </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу |
| а виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst" |
| </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр |
| је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је |
| ађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на з |
| ва путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне |
| есто, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако |
| има прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахр |
| о у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића по |
| ју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедиј |
| а свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом стра |
| етан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га |
| о и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је |
| удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и с |
| на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, |
| дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} |
| миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ств |
| што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и зад |
| опису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па с |
| му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зо |
| шу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Поб |
| елику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и шт |
| село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се ч |
| Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један трен |
| kst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дида |
| м случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је свет |
| аписан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда |
| мах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече п |
| у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Си |
| ета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} П |
| тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tek |
| о се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад не |
| ну слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песм |
| прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све |
| р се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и пр |
| ивине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена! |
| нем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане |
| Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву к |
| ило: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било |
| спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брук |
| не!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! < |
| од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчит |
| то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га |
| Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на ов |
| рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао |
| дан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека |
| сан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend=" |
| а механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било |
| га општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом |
| Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се |
| /p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги |
| ли упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже |
| Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што |
| и жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гл |
| , мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три ба |
| руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гост |
| ча с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му |
| удим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од |
| ј дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била |
| раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим |
| да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и ду |
| ир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, |
| ћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан |
| су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута |
| шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} |
| о стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратњ |
| рез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла |
| у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у |
| олазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој |
| овољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим |
| министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињен |
| читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута чита |
| ојени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, |
| > <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник |
| пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се |
| ">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско со |
| дук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова мест |
| ш неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p re |
| то ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви |
| рдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом |
| им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове |
| је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе о |
| ра Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се |
| страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, нег |
| на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и на |
| .{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан в |
| новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима |
| дском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву теваб |
| би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ак |
| ="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а С |
| ом политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу |
| ekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мис |
| ваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље проти |
| ри.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно |
| ер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, о |
| сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном |
| ју!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватн |
| у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се |
| и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим |
| им радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да г |
| ило — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако пр |
| ати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tek |
| му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме |
| од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо |
| <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пц |
| тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен п |
| деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаест |
| влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми |
| не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдес |
| а у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар ма |
| ни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p r |
| је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачн |
| ештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток |
| но право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој уп |
| е су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> < |
| . </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви до |
| ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} |
| вац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро |
| rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви о |
| ога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац |
| , на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и оп |
| јања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} |
| тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну н |
| иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казан |
| онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет уста |
| обро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнај |
| вађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и |
| нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле |
| </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерс |
| ти повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у с |
| овољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{ |
| {S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађан |
| красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као |
| p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече |
| рчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер |
| м црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она |
| елника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није пл |
| </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жу |
| и да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да пра |
| о доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у |
| ekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој |
| сет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много |
| д руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој з |
| ини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p r |
| ријских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — пл |
| p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусур |
| стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> |
| у да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсман |
| Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка м |
| аспитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најм |
| и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима нема |
| емам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени |
| у дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било |
| ужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и |
| бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каж |
| "Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од |
| аду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече |
| е!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри |
| ти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> < |
| </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чује |
| и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> < |
| овољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска рев |
| че читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — |
| r.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p ren |
| ка и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени о |
| коро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И т |
| л динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} |
| ним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она жив |
| ао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочоби |
| доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене циг |
| ин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па п |
| } И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је н |
| а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), |
| е опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш |
| поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и |
| о тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, јо |
| делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег в |
| честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и |
| цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч |
| , — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти |
| ега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница |
| праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој ј |
| главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга |
| сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да б |
| та на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="T |
| сет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис д |
| тева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоциј |
| та идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p |
| у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или ј |
| различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, а |
| и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Мож |
| саву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се с |
| њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда ј |
| веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црни |
| је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти доб |
| а Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му |
| и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одј |
| Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то сам |
| декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомен |
| вом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скро |
| >— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема |
| ао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свр |
| ош две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} |
| укама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или |
| и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе и |
| инари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се лан |
| но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за |
| га тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила |
| »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. |
| мвол једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што |
| ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div |
| показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{ |
| вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис. |
| а с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, зна |
| кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође |
| у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту |
| е прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајањ |
| и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите |
| управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због н |
| {S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу |
| ио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама |
| м позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend=" |
| чно рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: |
| уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре |
| ри годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих дев |
| своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју б |
| ању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише по |
| ник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p ren |
| , Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што |
| лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тог |
| Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово |
| се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вич |
| тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} |
| сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели |
| г.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S |
| пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је зако |
| <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пат |
| лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, чести |
| rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Teks |
| да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да |
| ку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање знача |
| ече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђо |
| ета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет ј |
| d="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем |
| ије могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Teks |
| па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот |
| а џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— |
| часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто би |
| . </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита |
| ла дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња |
| p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. |
| му ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку исп |
| па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. |
| ти.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одб |
| министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар пр |
| о поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шп |
| . — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је |
| p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судни |
| на!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље |
| е. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Te |
| лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала ј |
| е позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам |
| ају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побрат |
| да зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, |
| S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни кри |
| свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{ |
| ећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst"> |
| . </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром ста |
| за.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће до |
| {S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња |
| аслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће |
| таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикл |
| м удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и |
| ац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бит |
| ица; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гом |
| другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један иск |
| има у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) |
| год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне к |
| и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људ |
| дње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: ка |
| им непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархи |
| одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да |
| ђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> |
| <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Би |
| к што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако ј |
| табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, |
| кривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се понос |
| све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Ми |
| амигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје |
| моли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фуста |
| Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила |
| — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја пр |
| , па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благ |
| е ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, |
| и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и |
| добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те |
| постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или с |
| има као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би чес |
| довичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, |
| о како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим пес |
| нале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на св |
| већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, |
| Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одгов |
| Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао |
| одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend=" |
| да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домо |
| а да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао |
| ња о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, |
| удима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst |
| јој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и глед |
| малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки друг |
| ош неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница св |
| ама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим |
| чесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њихово |
| ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> < |
| та насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све |
| дуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају |
| ни што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мрт |
| налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глав |
| самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p |
| м преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је бил |
| аху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, |
| у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — |
| велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, п |
| kst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и ка |
| а да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се С |
| ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ |
| setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ |
| Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst |
| « — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p ren |
| замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово исти |
| му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом |
| о ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’т |
| {S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од члано |
| но дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p ren |
| kst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима з |
| страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разгов |
| глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S |
| — Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend= |
| ошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. |
| _Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштова |
| му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не |
| S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју па |
| ајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово |
| тавили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти |
| а потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије |
| а, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и х |
| ове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, |
| ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опкла |
| леб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не зн |
| >Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и меш |
| мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у |
| а друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престана |
| смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта тр |
| школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још мног |
| ота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал |
| пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} |
| тито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а он |
| за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така |
| терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напо |
| не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече |
| плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> |
| аже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је к |
| ше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и чи |
| ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој |
| у, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="T |
| узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> |
| Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учин |
| — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претек |
| , јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — |
| ла књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре д |
| вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрен |
| Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па |
| о саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — |
| а реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко |
| есет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет деве |
| стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и |
| атио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си са |
| иђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Т |
| рачуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли |
| е да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе |
| ета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У |
| да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи |
| t">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — |
| ="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! |
| ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по з |
| у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два |
| цима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један |
| реше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, же |
| далеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета п |
| сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седа |
| грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође |
| нуо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Боча |
| {S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да |
| , па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Кр |
| »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p |
| па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шам |
| агрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрем |
| врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања |
| ли ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Ч |
| t">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједн |
| S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни |
| >Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не |
| и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела |
| јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова |
| их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и наг |
| rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашин |
| р је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је |
| S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради ког |
| ли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остав |
| ко уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да |
| њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих |
| на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p |
| се дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— |
| ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, |
| зиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| е из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек мога |
| раћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писм |
| заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S |
| } И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово уш |
| додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је в |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А |
| , обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је |
| даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} |
| } И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да |
| ци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али |
| жала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук ис |
| ако је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва от |
| пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они |
| не.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетљ |
| била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и шт |
| уги! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошл |
| иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света |
| жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за по |
| , горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпу |
| ута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и св |
| х из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и |
| поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нови |
| бе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S |
| зну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво збо |
| аве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока вл |
| о деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јемен |
| твором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триес |
| nd="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио |
| сле и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући с |
| лавније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу |
| казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срет |
| на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — ба |
| га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му |
| казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> < |
| <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, св |
| чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Te |
| о! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Ц |
| а се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у кла |
| ! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} |
| је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p |
| њен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича |
| сеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загреба |
| Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, |
| ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су дос |
| јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна шт |
| ; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од |
| атимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запев |
| Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција |
| браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за јед |
| то га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало |
| као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. < |
| ром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, |
| ош напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однек |
| е!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с т |
| примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема |
| ин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије |
| на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе |
| t">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — |
| d="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бе |
| истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А т |
| kst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села |
| ими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као д |
| садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно |
| се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве |
| Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. |
| а народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног |
| дмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за једа |
| што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је |
| еставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: по |
| ча Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А им |
| т и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на род |
| граду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадес |
| ако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новина |
| а отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жало |
| на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разреза |
| вља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати и |
| о купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одго |
| у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребн |
| зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му м |
| прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој |
| </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Г |
| а њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и |
| то имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку |
| да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, исп |
| е да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао м |
| rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то |
| лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још пон |
| квим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том |
| а молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и прек |
| е одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А |
| акве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобољ |
| На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошеви |
| о гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је доб |
| о газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту |
| еван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— О |
| па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо поку |
| е није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољ |
| ај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитуј |
| end="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још б |
| се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим |
| Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си |
| кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— |
| е Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, |
| жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на је |
| ах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, а |
| шања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p re |
| rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше з |
| d="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
| као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се сас |
| неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ |
| њи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S |
| је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче |
| чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за |
| ју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаок |
| тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио јед |
| Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ћ |
| а намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са |
| с с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не од |
| њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све ј |
| га, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велик |
| end="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим |
| петан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја |
| твари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и |
| то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћи |
| ена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и з |
| би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана у |
| а буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што г |
| е и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tek |
| </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хле |
| </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни слу |
| кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он по |
| та по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да траж |
| господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у |
| есет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђор |
| обода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, |
| Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! < |
| , на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења |
| којаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и п |
| рета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по |
| Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му и |
| од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс сва |
| d="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а |
| до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају |
| јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још |
| клију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем сву |
| и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да |
| е игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; |
| ртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспе |
| покој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних послед |
| у пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима |
| kst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Не |
| те и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је |
| м? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. |
| ekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у |
| ="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да |
| } Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те бо |
| , али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, ку |
| дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога м |
| ца особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. |
| смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био да |
| е љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут |
| ису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака |
| ви дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три го |
| А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета кре |
| силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку бра |
| овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало геог |
| догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Брази |
| S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — |
| гане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </ |
| мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. < |
| емљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, |
| свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се |
| лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> < |
| овечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом |
| ове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликам |
| ацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе с |
| и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Ам |
| места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова |
| мет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov |
| воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и с |
| далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао |
| тичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. |
| јим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| латије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и з |
| ј, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: |
| о шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се |
| ва динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђ |
| исника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и |
| о издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта н |
| ета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побрат |
| </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} |
| ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p r |
| ш покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено |
| а човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p r |
| ало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш |
| таво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, та |
| прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написа |
| што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви |
| ти, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чуднова |
| кона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо |
| емља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S |
| ekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; |
| , а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кид |
| а отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он нап |
| оћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога |
| S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази ј |
| ако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба |
| , је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
| о, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он с |
| како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да до |
| ше опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да пр |
| .{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S |
| у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Ср |
| му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром |
| а управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови |
| какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи |
| е осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А т |
| мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, јед |
| осади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, |
| ир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шеши |
| да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас |
| S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">И |
| весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене |
| када.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна |
| А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} |
| је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандуров |
| Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! |
| твари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у |
| е се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tek |
| а грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Д |
| смо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још виш |
| лико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича |
| — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« |
| ; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у мо |
| вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели |
| озива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посав |
| де је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Чита |
| д ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око меха |
| ва мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла |
| упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос се |
| опејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не |
| овек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се ка |
| d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делов |
| из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један о |
| etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из |
| репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник |
| кали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фа |
| у нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо |
| допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, је |
| своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да н |
| гло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни |
| о лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством |
| урцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — твр |
| е га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и м |
| тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и |
| дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="T |
| га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вал |
| је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет год |
| тале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала |
| {S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и |
| бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, ј |
| а наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једа |
| та у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{ |
| есером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst" |
| а кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на |
| ани и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако му |
| и, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и на |
| как и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане! |
| стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима увер |
| изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у на |
| ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Мил |
| а њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је о |
| она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се узд |
| Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, ч |
| а.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председн |
| и за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не д |
| S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се р |
| ти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног ст |
| <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ће |
| сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на |
| , али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреш |
| Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добр |
| фански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одла |
| ва, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Ц |
| и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по с |
| end="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима да |
| се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље |
| је па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мал |
| мота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га |
| ио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишља |
| а и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну |
| сеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био |
| е био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату |
| еже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптуж |
| </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи ку |
| за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново |
| а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— |
| артију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џи |
| S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од |
| у тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочи |
| тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се так |
| ељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чич |
| м ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурем |
| од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да к |
| гледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга |
| стину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један м |
| ekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван |
| {S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а о |
| заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p |
| е и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе |
| авао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао |
| тен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst" |
| како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је |
| рета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис |
| орављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Н |
| мет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, |
| Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у сел |
| ли: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратн |
| им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, в |
| тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о |
| и (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчи |
| </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да се |
| заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не |
| ели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Сре |
| о у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозван |
| риставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа н |
| ма и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућам |
| не у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="T |
| домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напо |
| ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и |
| ити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Ванде |
| ше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А о |
| »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одгово |
| кинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади |
| ба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету |
| од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и нај |
| н такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, |
| одине нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти дру |
| ум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не зн |
| , на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спр |
| што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, т |
| м кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="T |
| савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир |
| — Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао |
| из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске |
| јде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмо |
| нем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О м |
| ли може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} |
| до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворика |
| вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу |
| nd="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан ј |
| е да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах |
| rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни ка |
| леда прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увре |
| исаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, |
| то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом предс |
| и крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запит |
| бија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место |
| лопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| апамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">За |
| е шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио |
| ледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и |
| асмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундир |
| а неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је |
| за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и |
| Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} |
| ка Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде |
| иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их |
| затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, |
| ="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска |
| очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој та |
| а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с |
| њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ ње |
| вима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу раки |
| Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета |
| чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, в |
| стим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једн |
| ешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| идиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам |
| S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади сва |
| лус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ д |
| p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. |
| јке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише |
| елу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, ч |
| е тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} |
| уштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади |
| ођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном м |
| ао две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова |
| а мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово не |
| о ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах б |
| а ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и с |
| ање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир |
| ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним |
| азговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако по |
| седник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски » |
| речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ћ |
| е се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му |
| и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (г |
| едите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан |
| у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме |
| ао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — ве |
| италац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он |
| ана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки |
| о Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен би |
| одан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, |
| d="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их |
| .{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Викто |
| > <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{ |
| одарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ кој |
| ва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дреме |
| им грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене |
| лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p ren |
| цуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интер |
| ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; |
| ој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се |
| м-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта |
| Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| и у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника. |
| Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се |
| ти мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. < |
| ога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним пог |
| пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто |
| ад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутр |
| рим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве с |
| стој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псе |
| глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милис |
| ује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
| млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи |
| ском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
| Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али |
| е друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао |
| <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у |
| га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољст |
| даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху |
| ији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке но |
| или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отиш |
| </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек једа |
| е, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се |
| за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако |
| илосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ |
| {S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдо |
| !« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла и |
| рви поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p |
| ши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Реда |
| м цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се ч |
| па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изл |
| оли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наш |
| стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је |
| у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под |
| кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих м |
| »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то |
| и. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким |
| е који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа нег |
| о страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да у |
| аравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсе |
| и шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он |
| им се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p |
| пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се |
| вет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарл |
| отписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, ја |
| ekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихват |
| јама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина |
| исли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога н |
| шта није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација |
| ају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што г |
| пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се т |
| »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забеле |
| власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ни |
| жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше |
| ингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличник |
| е од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у |
| ше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али овак |
| петана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милита |
| kst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} |
| нко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и у |
| био ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевроп |
| је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко |
| d="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tek |
| вио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="T |
| ложио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и сил |
| џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својс |
| оје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, уве |
| он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном |
| ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један прг |
| во, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници |
| је нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко |
| че и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је би |
| је.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst" |
| лисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на располо |
| ави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конве |
| kst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је |
| ци од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="T |
| аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд |
| вропи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »ка |
| кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, п |
| </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже не |
| ота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђо |
| као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу преб |
| шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и |
| ије, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Д |
| једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио |
| је.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p r |
| ича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се |
| ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове |
| ститка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитир |
| евенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се |
| а радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњ |
| хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном се |
| ним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више неза |
| авом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не |
| џа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend= |
| богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосал |
| вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако |
| ека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На |
| — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него м |
| орист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан пе |
| ђу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом н |
| о са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, С |
| га, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци ци |
| иса скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореск |
| ша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборав |
| а Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равно |
| заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S |
| том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том |
| том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога слав |
| ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно |
| , пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одра |
| p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се |
| Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па реч |
| тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погл |
| собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајга |
| да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> < |
| о велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! < |
| су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи |
| ају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем |
| рнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иак |
| дном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели ме |
| е. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног |
| или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти с |
| нљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} |
| орију« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговор |
| те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отим |
| У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несре |
| ст.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег вре |
| ксер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласал |
| сти и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је |
| шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: » |
| чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни |
| и ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте |
| "Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend=" |
| рета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend= |
| ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Ка |
| екне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох |
| . </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то |
| ветлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, |
| да је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара |
| </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква |
| ућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне. |
| е, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, ма |
| учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у шк |
| </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој |
| Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је уз |
| ник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, госпо |
| о видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он пр |
| /p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху т |
| ојничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртв |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не ма |
| ве стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај |
| начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па |
| сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове г |
| земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пу |
| им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> < |
| rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо |
| година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлем |
| /p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, про |
| .{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује. |
| на мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти м |
| сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо |
| рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и ст |
| еко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао виш |
| мац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста |
| славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да пр |
| </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи ода |
| од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је |
| оји је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није |
| едео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, |
| сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} |
| ">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ |
| о, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и т |
| какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p r |
| а седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задово |
| чевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењ |
| бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Па |
| кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико |
| сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Шт |
| ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година д |
| </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер |
| е вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да |
| срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од |
| во новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> |
| end="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у |
| лаве, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: |
| !{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као |
| годно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па |
| мерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је слу |
| рт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића за |
| год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све |
| (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске |
| p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђ |
| </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst"> |
| и Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пр |
| и није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени |
| другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) |
| ини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад |
| ану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака |
| и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели |
| више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук |
| као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, |
| нистар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тра |
| ебати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend=" |
| лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је |
| ваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлиј |
| вар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а моле |
| ан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио М |
| шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, |
| <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елег |
| ик само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њи |
| лао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда и |
| еле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави пр |
| добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво |
| бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервен |
| е плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{ |
| и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели к |
| дна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако |
| хириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{ |
| им перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај |
| о правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да |
| једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравн |
| </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И т |
| ог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, |
| не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не |
| ак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштого |
| орава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, |
| вај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитањ |
| смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend |
| акло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало вр |
| по један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst"> |
| утито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти |
| ђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, |
| 9. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и л |
| kst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, |
| тва трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно рук |
| и, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића |
| ко некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски т |
| ћ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, |
| вета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони кра |
| с, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на |
| у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће |
| украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане |
| ни, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> |
| ог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру |
| стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа |
| та, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двад |
| седниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и изв |
| стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у |
| а није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није |
| : »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОС |
| свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је зах |
| атим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S |
| ао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> |
| ебо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том пр |
| вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем х |
| то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће прев |
| пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном сам |
| ј другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређ |
| ekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајет |
| ју шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде нос |
| е, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, » |
| еше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуш |
| ом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелик |
| st">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да до |
| Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас ч |
| ати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> |
| механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај за |
| каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Т |
| и! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — |
| се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти дана |
| што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у биро |
| тинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Te |
| ао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога нар |
| Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него |
| nd="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? < |
| ако су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уме |
| Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не |
| Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна вл |
| па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава мех |
| на њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за и |
| вао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљ |
| из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, д |
| а то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како шт |
| бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем |
| ве по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> < |
| даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend= |
| а господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос |
| с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> < |
| /p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — |
| /p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давн |
| де сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председ |
| се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, |
| јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — |
| јем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Ву |
| буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, сна |
| је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно с |
| па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли |
| петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, д |
| рла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Ва |
| х чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима р |
| st">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју каф |
| {S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало пр |
| л?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а |
| оје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се |
| не успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би |
| усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — |
| овек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога се |
| о није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђ |
| него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, |
| Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да и |
| и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чуд |
| о је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије. |
| јице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојиц |
| нументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, |
| озове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је сли |
| ли јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Teks |
| асулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена се |
| трљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} |
| једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужн |
| пати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Б |
| сном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, баш |
| знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти д |
| пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, к |
| што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не |
| да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А |
| но петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас |
| руштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи |
| могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви |
| наје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Може |
| нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукоп |
| Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири с |
| занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у |
| н нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал |
| } Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме ниј |
| тору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S |
| е срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: |
| ве. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео ку |
| зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета |
| ају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ру |
| оварају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или |
| подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{ |
| као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука з |
| неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи |
| Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна |
| утило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не остав |
| Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогод |
| ејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи |
| д њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измења |
| видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу св |
| и кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајућ |
| мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада |
| дмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Как |
| ње, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљ |
| села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин о |
| аксо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">И |
| ој прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) |
| ришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. |
| о у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се |
| а чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend=" |
| Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу |
| и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и |
| једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу је |
| ражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље |
| пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао |
| ле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, он |
| ад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не м |
| ета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Пот |
| оварати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p |
| вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он |
| о и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Рист |
| ши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име св |
| ејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, ј |
| има дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и ре |
| куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило шт |
| <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зау |
| rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара |
| две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази |
| раво је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p |
| кше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисле |
| у« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она познат |
| о је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то с |
| му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији |
| и су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишк |
| о.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара сл |
| њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично |
| окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио |
| ч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да |
| , за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште једа |
| епосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и рад |
| друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па |
| ста опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирами |
| S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срет |
| нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радил |
| у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако |
| рвог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раниј |
| ављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришт |
| и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је д |
| ла.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне |
| а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2- |
| у они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S |
| кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама |
| иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико циг |
| појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту |
| последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим с |
| пира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне св |
| сврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и з |
| </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, а |
| ма, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те |
| му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспосл |
| амује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три т |
| ди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се |
| дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Д |
| ше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто би |
| лицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она сва |
| би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против же |
| школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би |
| опис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tek |
| етку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
| а зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час поглед |
| ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се см |
| и се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А |
| азда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину |
| >А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору |
| у браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жа |
| лади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуж |
| беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, п |
| пет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као е |
| ао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и |
| једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врх |
| као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљк |
| лијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте ка |
| и по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше |
| сле сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst" |
| а), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тра |
| добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантли |
| рета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакуј |
| као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да |
| , где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је у |
| ">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по д |
| што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је |
| окуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће глав |
| ла вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
| није успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВ |
| пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а |
| почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђид |
| срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито зас |
| ме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се св |
| рошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и |
| њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на сли |
| јпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">Г |
| одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да |
| а воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, сп |
| ве муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утвр |
| нице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, так |
| ву га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава |
| мању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога гре |
| — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господи |
| ни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} |
| иранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То |
| и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију с |
| ричињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена |
| ша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, зна |
| t">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — бож |
| двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдоним |
| ке да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персонал |
| а ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну |
| куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан |
| ито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па м |
| е помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« |
| газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, к |
| одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписим |
| ким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице |
| дним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напр |
| d="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као |
| иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео |
| r">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радо |
| <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, прича |
| сав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање о |
| богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифера |
| је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Ка |
| амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног наче |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
| t">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а да |
| рени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропа |
| то мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а |
| одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућ |
| Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend= |
| која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима |
| уча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку |
| а!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, д |
| г рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, п |
| н би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђ |
| Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је прес |
| ога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше рад |
| ојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напре |
| ормално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер |
| атриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само заврш |
| ко апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу надн |
| Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! |
| ћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини м |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
| над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| агуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедал |
| док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекула |
| ге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику |
| о човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала бо |
| не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је з |
| > <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Греш |
| rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе |
| паде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих |
| вља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tek |
| Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то њег |
| онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуш |
| ребали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, шт |
| не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео кале |
| ије!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ |
| бојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси |
| а је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда |
| ском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а н |
| end="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и с |
| зати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} |
| моди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S |
| вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’т |
| чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Мно |
| ститке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, |
| !{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Три |
| end="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тра |
| акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и |
| он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра в |
| сну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле је |
| број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама |
| ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је |
| обио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио д |
| човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би |
| м Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p |
| е, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p r |
| Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја- |
| ца!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па |
| ика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери |
| лисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p |
| > <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чич |
| е«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Т |
| куња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође п |
| меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду |
| наш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе |
| ш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно |
| учио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и |
| овати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика |
| ем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Је |
| ="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све |
| о! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше мног |
| разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка |
| сукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се т |
| у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да ј |
| раћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пе |
| то се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од то |
| и она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока |
| времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па г |
| ="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самом |
| а. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А |
| светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— |
| е за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута |
| је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, по |
| а што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S |
| ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школ |
| ишипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. |
| ивицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та ген |
| .{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако |
| инара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{ |
| а, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждреб |
| ова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p |
| м. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дрем |
| е Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге постави |
| за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кух |
| и и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и веш |
| nd="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И |
| ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p |
| се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета сп |
| болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа |
| ијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много м |
| жује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђ |
| а опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф |
| поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се |
| тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — ре |
| d="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао |
| ју опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћи |
| о, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чап |
| {S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} |
| же, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, сам |
| би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био |
| своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам |
| се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф о |
| , само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозов |
| ика, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, г |
| лана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је по |
| ио политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, |
| ета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — |
| , кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ор |
| е легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли |
| изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов |
| боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Te |
| звини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Te |
| че газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А доб |
| rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца з |
| ри! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не |
| сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио и |
| а; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то дв |
| да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. |
| t">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио |
| S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за дома |
| </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на |
| ације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend= |
| хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst" |
| г наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шиш |
| ву историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и дал |
| му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше на |
| ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао с |
| t">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал пита |
| </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p r |
| — Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — о |
| kst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими |
| ="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је једа |
| </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срет |
| да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде |
| <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tek |
| ш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам |
| /p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} К |
| напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S |
| ану дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан чов |
| Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p re |
| а поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пре |
| <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! |
| ла на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Ми |
| ну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, |
| поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у н |
| плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па е |
| ираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запар |
| јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђор |
| беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му |
| о од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« |
| а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предск |
| ија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </ |
| жују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, док |
| толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе гр |
| није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето |
| окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и |
| и чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима. |
| ли му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{ |
| џијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастир |
| н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си им |
| И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то мо |
| е искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, |
| а, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; ал |
| оји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па |
| <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p ren |
| имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало |
| st">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну ј |
| rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чино |
| </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово д |
| Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend= |
| с’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да |
| власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора |
| он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало |
| вот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако! |
| p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — реко |
| сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што |
| род. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p re |
| да-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скан |
| турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дој |
| читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> < |
| онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме с |
| поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хит |
| ="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књи |
| rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p |
| p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктант |
| } Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један |
| не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p ren |
| шао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше још |
| <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују |
| о дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише д |
| посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум |
| оре, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу |
| од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, пос |
| ебама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу с |
| <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш нау |
| па и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хв |
| сешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба |
| а кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задово |
| еш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се от |
| Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слага |
| <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, он |
| У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени п |
| ekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљус |
| што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послуже |
| ! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и ч |
| ламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чин |
| ад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртв |
| дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пр |
| е л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је |
| теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p re |
| Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добр |
| зилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако ј |
| неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га |
| ода и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хе |
| kst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондро |
| зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Te |
| ">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — |
| ки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење з |
| rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, б |
| <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита в |
| ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи |
| м ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђ |
| Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да |
| љу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије |
| Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> < |
| <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит |
| е знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар |
| ститом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешно |
| обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад с |
| ни’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. |
| колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} К |
| асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад по |
| — Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише ст |
| ме, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, и |
| треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропас |
| ет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учес |
| ="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Ср |
| — Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе |
| Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то вид |
| ељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, наше |
| лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p |
| тким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разг |
| "Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се |
| <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећ |
| </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? |
| плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понек |
| претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не приста |
| . </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за |
| го паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. |
| rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst |
| ају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне ва |
| зо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, |
| га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио с |
| у само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а |
| ја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет сам |
| боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум |
| н; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Уб |
| љак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац |
| p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови |
| Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му |
| аче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љу |
| и и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључ |
| ам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — |
| мао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кр |
| удноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога ба |
| end="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Бе |
| а до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите |
| ашула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
| инара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— |
| ="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај до |
| од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. |
| сталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што ј |
| егантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању де |
| ључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су л |
| а мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерк |
| од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином |
| јавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удови |
| нам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> < |
| t">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="T |
| схићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна |
| орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, ниј |
| ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| тио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новина |
| испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се та |
| ехани и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров |
| били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе |
| ваничне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам госпо |
| руга у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а зав |
| држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су |
| азано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше д |
| капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштав |
| што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простог |
| читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му |
| ој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, |
| — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако ма |
| еривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, ниј |
| на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштен |
| вљује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом |
| блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек и |
| есто.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако вели |
| се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носи |
| тлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као пред |
| <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газд |
| мерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи |
| d="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему гово |
| ">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће |
| тено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, с |
| лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је |
| кога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно кри |
| S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је са |
| {S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунит |
| та.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто д |
| ирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао |
| ка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а |
| то није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтед |
| ма.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других |
| .{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није |
| S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао |
| деље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем |
| меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на зав |
| ђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је фило |
| куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend= |
| та, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турск |
| Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцим |
| е ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако |
| јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставк |
| круга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси |
| {S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« |
| ији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— |
| еба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де |
| онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге |
| ..{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend= |
| а лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од з |
| о! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на гла |
| час. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те |
| адзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад |
| е питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се напра |
| end="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S |
| о; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Ми |
| видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види |
| ази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, |
| ује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Teks |
| а, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p |
| га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је мора |
| ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tek |
| е преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пе |
| ">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p ren |
| end="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте |
| kst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се |
| бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удар |
| кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се изра |
| јемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експ |
| , распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична п |
| илисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави с |
| а, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо п |
| ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој |
| ко је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му с |
| аци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с такви |
| им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и т |
| к, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се |
| за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам п |
| реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend= |
| пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по каф |
| атични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже |
| ници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да |
| их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако с |
| ости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није |
| анима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узе |
| мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— |
| ише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p ren |
| нако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
| ти — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка ( |
| кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђор |
| ема самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. |
| умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из мој |
| ла си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... < |
| , а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече |
| вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend |
| па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и |
| је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба бе |
| ито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће |
| и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S |
| лађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити до |
| Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење |
| о да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко |
| ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{ |
| аше своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно д |
| речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад |
| му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим ш |
| е Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замол |
| а сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на пр |
| црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам |
| ране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има |
| . </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разгла |
| мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, |
| Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село |
| запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој |
| е зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, |
| Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа |
| Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљ |
| Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да с |
| и се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Маме |
| е задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, |
| ћа писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава о |
| end="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и |
| кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не н |
| р добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану ос |
| ="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја она |
| е ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну |
| џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ |
| спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p |
| /p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као |
| несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи » |
| о беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p r |
| ако ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му от |
| а, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечера |
| порочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p re |
| и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tek |
| у кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем ха |
| његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Teks |
| мо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприч |
| лоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима |
| претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они с |
| алим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ов |
| крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један |
| ул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево |
| же купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе за |
| зилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и |
| српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколи |
| едаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се |
| док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту н |
| га догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу наче |
| о луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> |
| у) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и |
| p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој с |
| о је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо |
| е кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. минист |
| оришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат |
| зи. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна |
| то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« с |
| памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како |
| фу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, |
| типни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташу |
| ешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео |
| овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо |
| p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола |
| тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и |
| пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и |
| о је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их |
| Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бит |
| опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
| долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђ |
| ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико т |
| да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се |
| и с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да има |
| петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати |
| то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време |
| ба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезил |
| појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве |
| уди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учит |
| Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа с |
| ?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </ |
| равос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Т |
| тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кож |
| орочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој в |
| а ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас |
| ласти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели |
| ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да г |
| : »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима |
| st">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и п |
| јим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с |
| е човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, |
| га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> |
| ропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то м |
| t">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с |
| а гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол |
| ="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да |
| лко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем |
| т и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, |
| иперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини л |
| га што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Ср |
| белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и п |
| чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му ј |
| Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег ч |
| а где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо г |
| обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Ш |
| која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостат |
| е панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па |
| рогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахрониза |
| наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) ав |
| его ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Gla |
| А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страс |
| пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свако |
| паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татк |
| шао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, грош |
| ф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј |
| што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна |
| си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напи |
| ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама |
| отка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада дома |
| га, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда |
| оти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, |
| : леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузел |
| теља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да |
| на!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скок |
| .{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један |
| трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају п |
| оји ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је пре |
| млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно |
| и човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. < |
| нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута од |
| м љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у нови |
| да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p re |
| е!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се |
| тају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавни |
| у ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фала |
| ојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то |
| ав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диферен |
| d="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер ов |
| канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала не |
| патила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није |
| хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласн |
| и там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то ва |
| заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! < |
| ече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; зба |
| о ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала б |
| о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И |
| .{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па с |
| н Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код ме |
| рао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по с |
| , и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси |
| у пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, п |
| може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и |
| свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана ср |
| моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst |
| рестанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен |
| даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десе |
| три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и сво |
| ко га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> < |
| публика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели |
| о, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Ј |
| ако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p ren |
| о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, св |
| ај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p r |
| товала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих |
| је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па |
| врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само |
| дник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграш |
| -четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што пос |
| , прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јоп |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у |
| <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — |
| де вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идил |
| упац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није п |
| стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио б |
| S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, |
| е мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво |
| сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимил |
| доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако |
| е његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чи |
| у чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла де |
| пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, о |
| ама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако |
| а још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, |
| љно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револу |
| читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а ш |
| чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено мин |
| S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend=" |
| овољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скрас |
| кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мић |
| ис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и |
| жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају припо |
| као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место |
| бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онак |
| је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а т |
| м и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с н |
| кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео |
| kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се |
| као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, |
| ићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} |
| </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни јед |
| ад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
| јем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женс |
| к« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству у |
| мрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило |
| него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су ж |
| једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким а |
| бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш |
| не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, |
| па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с вла |
| > <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, |
| де, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато |
| и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде |
| уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато шт |
| чки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова |
| ">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му |
| ле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако. |
| ао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Соф |
| у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је |
| те (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад гов |
| дно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омрази |
| скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао |
| ских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најим |
| рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава бе |
| евала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву. |
| а је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно рад |
| Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носил |
| ам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су ск |
| носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (о |
| до би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{ |
| само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни |
| својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу |
| рштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђо |
| едну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква д |
| да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до |
| звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у |
| ком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако т |
| другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске год |
| . </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара |
| {S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се |
| стахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафан |
| гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и шт |
| н џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— |
| ешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, |
| ">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мал |
| амо да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда |
| зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде шт |
| самнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’ |
| тело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, с |
| у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и к |
| ла, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, |
| орове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу го |
| итати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљ |
| у му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Н |
| »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћу |
| дравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако в |
| !{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џ |
| усти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мић |
| чите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst |
| А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — а |
| поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумов |
| касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако |
| о што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак |
| нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst" |
| је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру к |
| е питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да |
| пи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S |
| ји не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидр |
| и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд нек |
| та не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и |
| исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви. |
| трећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те |
| је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </ |
| ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="T |
| раде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље |
| е слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљ |
| папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет ш |
| ма одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у по |
| </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако ка |
| , мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли |
| његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарим |
| тражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису |
| се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о |
| >Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас |
| наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђен |
| развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу |
| н у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у прв |
| рно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као кака |
| S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не ос |
| а будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе |
| орђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </ |
| , ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — јед |
| ице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се |
| ге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој |
| — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А ме |
| Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим т |
| му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што жив |
| ића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Жив |
| t">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је |
| омучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора |
| </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши с |
| га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у с |
| "Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе |
| а могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кре |
| оследњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила ј |
| е он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко |
| ног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се |
| да се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. |
| још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човек |
| љење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан |
| илици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеск |
| урном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« цел |
| арош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи » |
| вим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће |
| ану, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки |
| сао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало сви |
| бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S |
| «!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се сме |
| ј одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пе |
| ђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у п |
| му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а |
| ма као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штого |
| место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурск |
| "Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst" |
| <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Х |
| end="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — п |
| како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени пове |
| мљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пења |
| нио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајд |
| народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, |
| подара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове |
| ="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече го |
| .{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту ме |
| rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. < |
| Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) ка |
| из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многоброј |
| ирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бу |
| , — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избор |
| и девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Мак |
| оши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено |
| а није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и о |
| дан такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А |
| е име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се по |
| био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је за |
| <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујиц |
| е крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. < |
| катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стањ |
| па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа |
| ица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о |
| н ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести |
| ио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они укра |
| ета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend= |
| ротив горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас |
| врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај |
| купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћете |
| ва непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је |
| или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по к |
| , а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Ср |
| звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико |
| ехану и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режи |
| Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и |
| .{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар? |
| е да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста |
| олим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Te |
| ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, с |
| зведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште ко |
| село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на приме |
| rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, |
| да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — ве |
| дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> |
| за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли |
| дњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о мех |
| лко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако |
| А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — |
| је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је м |
| ="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друств |
| и’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спек |
| ам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџ |
| пита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, зна |
| сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето во |
| м не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промен |
| <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекош |
| ли ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушк |
| а је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама |
| е им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе |
| траја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школо |
| о знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече д |
| ашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господ |
| грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — гот |
| ане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у |
| , умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да |
| ече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tek |
| граше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти |
| имо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас |
| лимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па. |
| а таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљу |
| виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође |
| S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци |
| брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту |
| о ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срет |
| ив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш |
| одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — реч |
| а јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мис |
| — Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. |
| ица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармон |
| d="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) |
| едан мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах |
| јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Te |
| А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио |
| браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изуз |
| , ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, кој |
| сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну |
| пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и |
| бесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ дру |
| тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета к |
| nd="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га |
| одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да с |
| одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, ј |
| по, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да |
| а казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с ту |
| ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио д |
| ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим имено |
| се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све да |
| вештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се к |
| } После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше |
| време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам з |
| е кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend=" |
| вис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрм |
| је. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између остал |
| руга рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који |
| .{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман от |
| али да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата |
| као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер |
| ekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је |
| ве то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </ |
| S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— |
| ени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авл |
| ком некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С |
| их догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
| и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко |
| им, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је |
| о о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне |
| rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин |
| заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета |
| чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му |
| и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у сел |
| А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакој |
| ева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера |
| } Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе јо |
| ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога |
| н изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте |
| рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него |
| и и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се оп |
| и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку |
| ула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> |
| да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће |
| ђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: с |
| р Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време |
| у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју брад |
| у љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем |
| ежима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Teks |
| ер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет би |
| ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, |
| ">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а |
| игосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало |
| ме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побра |
| а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па о |
| рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и |
| ђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-уч |
| од се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Аја |
| јвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које |
| цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала би |
| азуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлик |
| се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестиј |
| лазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Уме |
| потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глум |
| никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена пита |
| д вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало |
| е бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и зав |
| е. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} |
| е и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог |
| S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки! |
| ">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst" |
| андократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му! |
| о. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скрш |
| Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а |
| еж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С г |
| кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да г |
| блика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудиш |
| па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не пости |
| > <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власнич |
| и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бо |
| есту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са с |
| етила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еро |
| ио премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се предс |
| оред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи |
| ојој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој |
| ио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и ст |
| атске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која |
| старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакуп |
| икупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мал |
| уго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особит |
| еђу Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића » |
| даје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у |
| р, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући ј |
| а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) |
| ези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда |
| био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија не |
| му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend |
| у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурму |
| t">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с в |
| и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то м |
| ако има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кук |
| е, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што |
| у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политич |
| нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изнев |
| је то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они т |
| аметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се |
| kst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке |
| Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, п |
| st">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напред |
| рола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш |
| ви приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећниј |
| авице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, |
| свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, о |
| хтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко |
| измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! |
| е сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други парагр |
| и за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је |
| ке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доб |
| >— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш |
| , пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек посл |
| е ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегн |
| Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре |
| асти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жан |
| за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да изми |
| уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о ус |
| не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — в |
| ља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то |
| рио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Teks |
| и, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се |
| Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема ви |
| уо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је |
| о.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни |
| адовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег |
| ар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst"> |
| у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мић |
| и прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад треба |
| ад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tek |
| каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер |
| у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин зат |
| гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Марин |
| ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако |
| душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, за |
| мет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двап |
| Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— |
| Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе |
| ’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко п |
| ма све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и ш |
| Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде |
| реко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам |
| p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, |
| : чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досад |
| познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад |
| гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (т |
| ој спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких |
| вољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допи |
| шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Te |
| а мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? < |
| е ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То |
| у и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога та |
| је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај |
| ет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поште |
| ени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, в |
| st">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте о |
| а је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражава |
| вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-а |
| влија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у кори |
| е задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у п |
| његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао |
| ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старинск |
| т, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју |
| а изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, |
| ваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Мол |
| .{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавол |
| на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула |
| да стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима |
| <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги укр |
| атраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је праз |
| д од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још ј |
| аденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из фран |
| p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок |
| ђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске т |
| не скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одс |
| је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајим |
| ана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим неприј |
| шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају |
| да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке |
| не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па |
| амо какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} А |
| атељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромн |
| ив сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право глас |
| о у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газ |
| са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била |
| редни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих пре |
| у!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да м |
| његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита |
| дакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописи |
| некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у |
| д је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесе |
| да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћ |
| онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милит |
| смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја |
| учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошл |
| } А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна кле |
| ан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запи |
| е, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу |
| шљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} |
| зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да |
| — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p |
| м паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на дру |
| оји је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди пон |
| ">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да у |
| S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S |
| е, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хт |
| то је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек |
| е занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфско |
| ва предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и |
| етентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не |
| тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да прости |
| rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одб |
| ане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише пр |
| стајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристај |
| ишта не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам |
| омној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале |
| р Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Te |
| морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава |
| а тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбо |
| и Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредн |
| тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p |
| иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m |
| аре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни |
| ма које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{ |
| одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, а |
| цем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst"> |
| им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који бе |
| кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал |
| {S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише |
| ба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколи |
| аво то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим |
| брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} |
| љи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна те |
| света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни |
| } И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако |
| у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по т |
| {S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кне |
| су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шт |
| е две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не з |
| , који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра |
| то који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу |
| у како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног |
| . </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурају |
| рђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом св |
| па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и |
| пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао |
| {S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брз |
| Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја реч |
| да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући пес |
| ">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да |
| ли часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто |
| ме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју |
| се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати |
| е, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништ |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се |
| е једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газд |
| сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета |
| што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, |
| ужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у св |
| kst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче пре |
| славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S |
| уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="T |
| вољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да с |
| ћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па од |
| твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета |
| тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на кап |
| ава, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо св |
| ај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, |
| Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S |
| ина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали ку |
| се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Так |
| ">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="T |
| о — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе |
| тни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је руб |
| та лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} |
| еки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend= |
| шипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације су |
| ка овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. |
| век кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придоб |
| је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је и |
| ватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио |
| старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красн |
| разилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst |
| Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један д |
| дафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у |
| ађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Ј |
| алу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Срет |
| Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Та |
| ена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се про |
| и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S |
| ">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S |
| силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветс |
| мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као |
| на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Ср |
| S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па |
| пут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, п |
| Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту з |
| селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом |
| — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. |
| са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако ку |
| <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару |
| кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; |
| м намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у око |
| о мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док с |
| ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« |
| сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета так |
| ’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и п |
| ину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једе |
| ему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су |
| него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана |
| ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. П |
| сцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А |
| p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изв |
| ке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени! |
| носи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: » |
| а имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политич |
| и трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније |
| коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, о |
| ли напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери п |
| ">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су |
| е смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и в |
| ву и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевић |
| место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатл |
| есмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корис |
| љајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих |
| кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао име |
| е спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њег |
| ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« |
| сподин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира свој |
| ровире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаро |
| му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бог |
| ју!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старо |
| Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а |
| права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман слам |
| ф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како с |
| нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха |
| ог сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела |
| љ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно п |
| Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју нај |
| а политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непро |
| је ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окр |
| е звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
| адовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} |
| је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу не |
| исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« |
| сто.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S |
| Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало м |
| Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би |
| звади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst" |
| оји је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пар |
| И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и |
| селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен |
| ћи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с кв |
| нијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па ре |
| има: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све |
| } Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не |
| огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема |
| ине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине |
| у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео д |
| јало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и |
| изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали до |
| елу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио |
| d="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Зат |
| Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Ј |
| kst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ћ |
| Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> |
| тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе |
| жим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и нач |
| пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} |
| не после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, |
| је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| d="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како |
| ешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и о |
| rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ |
| rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, |
| ађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира ј |
| се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао к |
| еља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; ди |
| Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жен |
| и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и |
| од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим д |
| не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао р |
| </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад |
| нако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шт |
| {S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмич |
| е.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интер |
| кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје |
| их такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига |
| S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев оти |
| t">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја с |
| вори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и |
| поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно |
| "Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. |
| .{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и |
| дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђ |
| ји је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те |
| вајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, з |
| а чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у каф |
| аветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их |
| апоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако |
| сле овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он р |
| ича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја са |
| колико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Te |
| аа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </ |
| !« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, |
| д свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. |
| времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и н |
| ekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се н |
| один-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво ле |
| њу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p re |
| нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му р |
| ’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> |
| шће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милис |
| оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао |
| а народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батал |
| требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћис |
| неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је |
| ушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, р |
| и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот |
| циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ст |
| кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који |
| , ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ног |
| дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{ |
| да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. |
| оље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвни |
| ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ |
| а новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> |
| нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, кој |
| ли кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, ис |
| {S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— |
| д звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту пр |
| адњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Б |
| ekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници ус |
| казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес |
| ф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а не |
| место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако о |
| rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине у |
| лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад |
| петкаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као |
| Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави |
| дина прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се |
| d="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом |
| згледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога |
| све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу |
| а, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на пре |
| анове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} |
| оји сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="T |
| као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и з |
| механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади те |
| главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож р |
| тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p ren |
| ем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у |
| , гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што |
| ло бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последиц |
| е Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако л |
| други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена н |
| S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњ |
| то Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре |
| ке у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник |
| ицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метн |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су |
| по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S |
| осталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и не |
| пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија на |
| гом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
| већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно бил |
| јвише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирај |
| Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани |
| еђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му |
| овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако |
| ме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »ми |
| Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну |
| је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побрат |
| вете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по с |
| vo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец ка |
| Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа каж |
| допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у |
| орам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење к |
| ио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије |
| ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Л |
| аква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их с |
| ија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињен |
| rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не |
| писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах |
| да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и ду |
| </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је |
| а »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешт |
| авио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је |
| ставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта |
| наш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Д |
| се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; б |
| есрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек |
| тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је им |
| руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно |
| ва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања не |
| А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| им?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече ли |
| ! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? < |
| е као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће |
| ла, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, С |
| сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине |
| нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p |
| ива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блаже |
| ићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се |
| олу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из |
| алосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајт |
| е и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у |
| , задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и |
| е тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно три |
| ам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали |
| ја и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си |
| рпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи за |
| евао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив мног |
| о? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића с |
| он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режим |
| ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« |
| Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и |
| а’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико |
| учи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, б |
| може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, го |
| око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се н |
| мти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе |
| име, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у с |
| исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи |
| st">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај |
| <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! |
| nd="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, |
| ="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— |
| "Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а |
| ер како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не мо |
| ekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| t">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’ |
| и то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на к |
| н-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Teks |
| > <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу |
| Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у оч |
| може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели |
| ула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је посл |
| </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Б |
| p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend= |
| <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па так |
| .{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, бог |
| учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst"> |
| присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за |
| цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе |
| ="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst"> |
| стаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на приме |
| га оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па м |
| е у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се |
| уо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро |
| Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst |
| ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је |
| наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} |
| ас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге с |
| <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst |
| грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педр |
| еко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst" |
| дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, сл |
| поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, п |
| стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се но |
| а запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може |
| лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, пр |
| ао јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да |
| Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А |
| лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst"> |
| еколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »о |
| ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље |
| Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја са |
| каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} |
| поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те |
| > <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад к |
| власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— |
| њега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tek |
| рај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S |
| ј кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако ни |
| ану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њ |
| d="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели |
| {S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам мех |
| <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код те |
| p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече |
| «, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p ren |
| ам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво |
| </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
| цама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас уч |
| а то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, мо |
| а, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми |
| ита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви |
| р ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради зем |
| <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић) |
| nd="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend= |
| kst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? |
| е да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита |
| компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе |
| виш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим глас |
| -за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« |
| јем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— |
| море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео |
| ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, ј |
| друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst |
| ује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« |
| у, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, п |
| емо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, |
| едан човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend=" |
| смо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена |
| ај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа ч |
| и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а |
| наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p r |
| азумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: |
| грљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се вр |
| } Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разгова |
| он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вал |
| Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво |
| ти се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. < |
| анствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не раз |
| Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други |
| игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио с |
| е била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од за |
| трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, за |
| о! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p |
| "Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оп |
| ле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се |
| ђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човеча |
| /p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се ш |
| ичан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његов |
| зара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређа |
| род који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, нак |
| о после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТ |
| рен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, |
| p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend=" |
| "Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Отка |
| ">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога ш |
| st">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после |
| он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти кан |
| чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики г |
| е било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгор |
| . — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишље |
| штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="T |
| женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко |
| у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одма |
| рело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придоби |
| t">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој М |
| ривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, госпо |
| вао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи |
| а, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивт |
| сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз с |
| законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дан |
| ку тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} |
| скора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет г |
| мулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана бил |
| ду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да ст |
| дговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар |
| и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов |
| ка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет |
| ника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита на |
| вине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва и |
| змери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели |
| о намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад |
| неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (паш |
| и а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима |
| ртије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{ |
| ст, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара так |
| о у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па прод |
| ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p |
| аног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, |
| ри га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безакон |
| ар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади. |
| да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend |
| веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, з |
| »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} |
| столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, ка |
| ди, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} На |
| "Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је мо |
| во, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p ren |
| ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију |
| едника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« |
| , па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар ком |
| пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једн |
| пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју стра |
| аће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже б |
| уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А |
| сног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а ж |
| те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој |
| о писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име |
| а је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некак |
| па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="T |
| баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах о |
| а је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није |
| о је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе |
| е.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици |
| ас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> |
| ут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужас |
| лупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехати |
| зда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа |
| зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{ |
| ва Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до р |
| супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци |
| јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће о |
| вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А |
| исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{ |
| да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Teks |
| {S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад о |
| е, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што |
| рте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S |
| е угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, бој |
| ет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да |
| је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада |
| Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је |
| о зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијан |
| у је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега |
| једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} З |
| монђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst"> |
| има и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да |
| ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечи |
| ">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из с |
| дсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине нач |
| дан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, в |
| и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па н |
| е реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамн |
| у с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одм |
| су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с р |
| вице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улев |
| Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а |
| х!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови |
| ела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не |
| послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«. |
| ачелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани ужив |
| > <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпо |
| свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остав |
| стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетат |
| стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око ње |
| и ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— |
| ељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне |
| су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а |
| акло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допи |
| а куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> < |
| весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђош |
| лижих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </ |
| ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, м |
| јући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљају |
| само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све |
| ногобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и п |
| срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године прин |
| кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. |
| ај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупље |
| школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом |
| је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — с |
| ање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао |
| ње свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, см |
| rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, км |
| ка урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испре |
| а где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђор |
| да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метл |
| и и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мис |
| а прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га к |
| е од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p ren |
| вели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! |
| па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p ren |
| ита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Дон |
| {S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дот |
| , а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнае |
| плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару п |
| ве се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо ка |
| рши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га |
| а, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, |
| Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или |
| с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога о |
| сити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од ду |
| и побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири с |
| они и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је скл |
| тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend |
| то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у зна |
| мио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p r |
| да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што |
| дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и |
| вија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само ј |
| "Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи |
| ао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима |
| ="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! |
| треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти треба |
| итујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи |
| да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татк |
| ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо |
| ана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, |
| онови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта ст |
| ... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра |
| rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели пол |
| надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако це |
| шљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још |
| ило:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, |
| амулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? < |
| . </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у |
| твари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> |
| му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом |
| да динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски напи |
| у му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и |
| а једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном |
| тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пр |
| у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспр |
| Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то |
| дох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Т |
| питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децо |
| > <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш |
| илисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно не |
| ју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилиј |
| опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави |
| ик; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио с |
| тензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се |
| облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измисли |
| } Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Ј |
| ч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми |
| ћет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћи |
| зи, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је |
| да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S |
| нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{ |
| рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, |
| дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом |
| p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S |
| хвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збо |
| ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, |
| ндан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tek |
| p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са |
| на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да го |
| зати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имал |
| је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последњ |
| нале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p |
| јенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, |
| не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под нас |
| га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живи |
| малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и поста |
| {S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Ко |
| јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, |
| с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад |
| -Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је про |
| Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало поче |
| дравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га к |
| ио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Кр |
| ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вуј |
| у живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он |
| вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што |
| p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запа |
| које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност наро |
| kst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила |
| ена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и разд |
| е су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграф |
| rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија |
| ле које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулу |
| г) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фа |
| амилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, а |
| ј и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду п |
| продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, шт |
| д механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, нас |
| ло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно |
| не бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst" |
| бележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско зво |
| е под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кр |
| а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ |
| ењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, |
| то је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грла |
| па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p ren |
| дмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} К |
| лише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него |
| оже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с |
| st">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по праш |
| о; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А м |
| жити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад |
| разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школс |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није слу |
| шног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста |
| к радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. |
| узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено свој |
| устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре нек |
| расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst |
| а, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било |
| мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се ја |
| {S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту меха |
| и собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S |
| азда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то |
| p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноно |
| вуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће |
| у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Te |
| између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подм |
| ан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у |
| ти што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно пр |
| , скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио |
| ли им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о ј |
| арским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend |
| ку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешма |
| ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па с |
| једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Ази |
| ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и |
| е то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне ст |
| ва у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је |
| се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p |
| ле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде т |
| сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац |
| о дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале пау |
| ет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p |
| д ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испо |
| лодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упо |
| «. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зит |
| учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по ш |
| видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се приф |
| и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали |
| сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-л |
| одаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p re |
| ше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збо |
| и’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у |
| а је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »споко |
| листак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми |
| за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адре |
| вратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што г |
| већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не |
| па лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како сва |
| ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за к |
| рочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни трену |
| фонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и с |
| кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни |
| са дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека |
| ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти с |
| Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га |
| Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познани |
| авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора с |
| них буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; |
| ротивник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политич |
| ј мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, п |
| у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша |
| да је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, зна |
| ндена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p ren |
| донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је |
| евће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мисл |
| нио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје |
| него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst" |
| ично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја |
| <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Неб |
| правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </ |
| е да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; |
| ице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вриш |
| лер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зов |
| имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, а |
| да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накити |
| о развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, |
| и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се |
| којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истини |
| ћ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде |
| вођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом |
| трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад |
| Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оно |
| лаву сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
| званој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђор |
| <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p r |
| би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћ |
| како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна ст |
| вануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће про |
| тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извади |
| очи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси В |
| х тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, |
| бију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се с |
| вољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! |
| и, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Ис |
| лику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију |
| ш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен чове |
| рбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе са |
| зио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend |
| усти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели |
| оже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски |
| мо ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </ |
| сим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, |
| И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што |
| и нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у палан |
| питује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије |
| е и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гво |
| вине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда пара |
| и је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета в |
| на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ванде |
| ђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! |
| коро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет припо |
| а, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да |
| на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад |
| . </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или |
| .{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за |
| итет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђ |
| <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод |
| ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново |
| Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти упр |
| све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може б |
| <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани |
| st">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, др |
| а Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="T |
| едседника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог по |
| к у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова |
| код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, пр |
| .{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казуј |
| м као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и пр |
| Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То и |
| ">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежа |
| и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад |
| чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њим |
| ан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели |
| ицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће свој |
| ате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада нала |
| из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, |
| вља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том п |
| S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има с |
| изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више |
| ">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио |
| ри, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се в |
| ин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« |
| и. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а није |
| исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на св |
| љевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend=" |
| блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича |
| а.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако с |
| ћу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна |
| овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> |
| пир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешт |
| рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из к |
| да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отво |
| је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак |
| ра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то так |
| Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакеро |
| а и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или ова |
| питивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А как |
| и да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)! |
| познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим суп |
| о се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно об |
| акој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председн |
| st">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако |
| исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га пре |
| ић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути к |
| алеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се раз |
| а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог |
| , али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вра |
| ле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго |
| ла дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на ра |
| еке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим ч |
| пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказ |
| му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Ба |
| ости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој |
| т опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан ле |
| ед њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз оч |
| љају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јак |
| едне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му вид |
| еш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућ |
| , бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{ |
| г, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за оног |
| пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — твр |
| они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу |
| читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир |
| етпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар |
| t">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један |
| ађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет зн |
| е опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, по |
| /p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на л |
| у.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту с |
| а, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је о |
| ек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање |
| довао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је |
| ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} |
| обио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S |
| ру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и пос |
| ж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како м |
| а и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Миха |
| Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад с |
| Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Te |
| ни.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину под |
| је: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Макси |
| га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! |
| rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катран |
| рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па де |
| а«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде |
| :{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати д |
| тина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="T |
| ма је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ет |
| газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помог |
| сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p |
| афане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна |
| жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{ |
| онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p re |
| то се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да |
| стем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави |
| јевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се и |
| ирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги д |
| е или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година ка |
| асенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је |
| ам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— |
| не, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати к |
| d="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по п |
| е се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с ово |
| новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. |
| е, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето ш |
| атељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запита |
| моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно |
| решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни про |
| р Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да жен |
| ример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сл |
| за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па |
| итет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Нор |
| де пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му ј |
| ам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, ин |
| мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас своји |
| , оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је б |
| Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. |
| ита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута |
| чки раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо |
| <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад зн |
| а ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су са |
| ти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше |
| е износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити н |
| ка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђа |
| "Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели |
| у ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанств |
| ећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и |
| а се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му подел |
| е?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као |
| нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Зн |
| Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </ |
| <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, |
| звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе |
| мено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели рас |
| вом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економ |
| ао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет |
| {S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове |
| р Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити |
| о вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно |
| разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му он |
| осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао н |
| ак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p r |
| ва погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу ка |
| па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p r |
| .{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окл |
| end="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија праши |
| мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p ren |
| боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти н |
| »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Ми |
| ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глу |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p re |
| >— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Teks |
| Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и ста |
| } Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А прав |
| Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — |
| ли и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почасти |
| ло да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет |
| rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и |
| малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се за |
| а ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; |
| ој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. < |
| наге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p |
| о чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{ |
| st">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! < |
| ! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? < |
| теве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у ма |
| Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p r |
| ут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| nd="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је с |
| женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропе |
| емо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на повере |
| е: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су? |
| дин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво с |
| Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо м |
| </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tek |
| оштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> |
| Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хва |
| себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихо |
| дине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, |
| не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— |
| орђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не св |
| азвуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспо |
| риса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ств |
| </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на |
| о новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавеш |
| удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све |
| у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} О |
| их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако не |
| ажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, |
| апом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред |
| за златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend |
| та. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту треб |
| нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана |
| се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— |
| народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том |
| име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, |
| м, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизе |
| је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен |
| ђане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
| пусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устад |
| стог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито |
| то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свејед |
| а, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p re |
| ржи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које т |
| а, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве |
| у се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви с |
| И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама н |
| оље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p |
| .{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и а |
| на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је лу |
| у Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију |
| свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газд |
| и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Ки |
| надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао |
| е еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су ув |
| не облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђ |
| и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет |
| волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p re |
| ћа настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па са |
| м одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мр |
| уке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако |
| p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
| реје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме |
| један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако з |
| ни па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих |
| амо познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, ка |
| Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« су |
| , само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столиц |
| врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред |
| но као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труд |
| ">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst |
| ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да |
| обоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ордин |
| често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице |
| осле тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{ |
| ју. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик |
| ко седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и за |
| пи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве |
| ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај ј |
| И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо |
| — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о |
| е био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било |
| м бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="T |
| ве се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна |
| а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мић |
| и и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не мож |
| у, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде |
| нцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским б |
| механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом ч |
| Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа |
| капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дош |
| а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште н |
| ше кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обе |
| ну (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако снос |
| титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном п |
| ео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир |
| ка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље |
| сникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема |
| ви нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мрт |
| осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, |
| фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту |
| нкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо в |
| а какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p |
| ића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год |
| , а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депеш |
| дан број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознал |
| > <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst |
| дједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћ |
| е се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p ren |
| . уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељац |
| а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Кле |
| где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend= |
| дине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S |
| ено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни |
| нских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, д |
| и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да |
| лику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију глад |
| ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је с |
| p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето |
| примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништ |
| ристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас од |
| богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства |
| си Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша сл |
| га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чуј |
| о одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, пита |
| ">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај мо |
| месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ко |
| ајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели |
| ћа вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} |
| а показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој |
| ји, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власници |
| ечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установ |
| био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А |
| ђендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="T |
| у многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако раздели |
| није онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама |
| <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми тр |
| , имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад |
| вљања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем ред |
| леж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награ |
| љима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве с |
| уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани |
| ца.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђев |
| запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише н |
| p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира |
| но, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје |
| то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, |
| на је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и |
| седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа |
| једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чаш |
| е рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst |
| а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И |
| ра кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пре |
| те!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и |
| ти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисил |
| з једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруш |
| забрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно |
| S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту |
| Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом |
| и треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш сл |
| у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу |
| истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочит |
| не вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин |
| Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и |
| :{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер |
| а га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич бож |
| позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, а |
| а једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на |
| двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су г |
| у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у ар |
| а понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и |
| а се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} |
| то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, |
| шине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где |
| многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и |
| атле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> |
| ешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитн |
| а кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим но |
| а; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Н |
| »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели |
| ело и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа |
| те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произ |
| "Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој |
| о је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек к |
| спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саст |
| тио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без |
| аковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засј |
| е марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде пре |
| ху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend= |
| осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно велик |
| гнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг |
| , море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује ц |
| је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет С |
| слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Ск |
| мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај |
| о па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њ |
| ку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} |
| орези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газ |
| .{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај |
| ржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је |
| де, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задо |
| т био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија |
| зроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
| све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и ов |
| ="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је ов |
| /p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патр |
| /p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и некол |
| чима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира |
| ога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро |
| } Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ |
| о човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио он |
| аш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и |
| господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачк |
| ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде сав |
| дружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи ј |
| рава и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику мил |
| бора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога |
| плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се пл |
| грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend= |
| ле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се вел |
| о, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допу |
| р су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквиц |
| јем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то |
| ајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онак |
| помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио |
| лажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир |
| ве спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комш |
| сеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке |
| адовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су |
| ежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а н |
| Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге п |
| ио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, |
| какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други ка |
| мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита |
| — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи ид |
| најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што ј |
| и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнарод |
| и живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку |
| део од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отвор |
| ез фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати н |
| који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, п |
| нај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи |
| >— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> |
| ном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не ј |
| S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све т |
| те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке |
| ekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде ова |
| који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, т |
| Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И т |
| ће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њ |
| хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом паме |
| ч божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао |
| у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње проп |
| бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани |
| "Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расп |
| ријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« У |
| пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одм |
| о му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, |
| Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога |
| како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком дога |
| што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за обли |
| тине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наод |
| о у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађе |
| рђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ |
| о у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право к |
| и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни нај |
| едан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи |
| Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи ти |
| о?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и |
| једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна |
| на рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође |
| "Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт на |
| </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте саве |
| а.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на прео |
| исао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесе |
| тан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћи |
| незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на по |
| трос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга време |
| ши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Te |
| ане, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па |
| </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — |
| а љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке |
| рси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф.. |
| а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и |
| на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљ |
| тала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антик |
| аравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се |
| да, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мрж |
| се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год |
| о је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, |
| леда зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које |
| де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петр |
| аш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бо |
| и оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, |
| } Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајт |
| тањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга |
| то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накна |
| , груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први |
| вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и |
| ако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p |
| и за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти т |
| , све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није н |
| rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове |
| но слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и и |
| а ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Те |
| пишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst |
| учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га как |
| миде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведни |
| , а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како м |
| ј чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој |
| па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кућ |
| на.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, |
| и сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна ре |
| ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја |
| и шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не |
| ди мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас п |
| орим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком пр |
| ош тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Про |
| кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну то |
| и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длак |
| е, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут |
| он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо с |
| ах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана |
| се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера« |
| ос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник |
| на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био шт |
| је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tek |
| и је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима |
| се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend |
| мпи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним |
| st">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst" |
| ехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Ве |
| је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се у |
| полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек |
| стало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш |
| и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру |
| а Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, О |
| знања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али |
| три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове чет |
| е требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у |
| куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексикан |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, ч |
| а, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропал |
| и, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је с |
| римио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p |
| аш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, |
| у премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је по |
| а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у |
| д се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, |
| о ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Ма |
| st">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му |
| па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и је |
| ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчк |
| о ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, |
| плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та св |
| весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде п |
| итан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште |
| ед Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, |
| в није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслу |
| амотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио |
| то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Сед |
| двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама ш |
| л тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе |
| и, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало гово |
| ући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није т |
| атлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија ује |
| домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да сл |
| и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у |
| еља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом предсе |
| реглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно н |
| да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног про |
| после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читат |
| .{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су |
| ађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао ка |
| } Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, ова |
| о се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред |
| коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу |
| ај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Мор |
| Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза мало |
| , и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стад |
| сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истр |
| доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине |
| љаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио |
| лаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом и |
| {S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се т |
| Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је б |
| Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с |
| , на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашниј |
| Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у |
| бница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима |
| ио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне с |
| па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо |
| о оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{ |
| је велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и с |
| могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p re |
| казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, ра |
| афу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} О |
| окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето |
| живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни за |
| S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учит |
| И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија |
| а.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио |
| није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом саха |
| новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита ча |
| певају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстој |
| {S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га |
| </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико с |
| човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога |
| ка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли минист |
| у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Te |
| ле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио |
| уцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побр |
| ијатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљ |
| д Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је ми |
| енографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом |
| ела почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p re |
| се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од минист |
| мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend |
| ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејан |
| се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S |
| ти и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend=" |
| ове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре посла |
| а се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на вел |
| ете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и т |
| p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — в |
| !{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек. |
| ше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend |
| обом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и |
| исује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, |
| и! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Зд |
| па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријан |
| е ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p |
| е међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописн |
| јеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и |
| н он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend=" |
| вати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па е |
| де. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ј |
| на ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све |
| ити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да м |
| он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и |
| порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не б |
| човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па |
| ији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвокат |
| »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац с |
| на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне |
| ао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то би |
| поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend=" |
| } Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S |
| </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здр |
| То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати ј |
| пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> < |
| лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неко |
| па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p re |
| е многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, ист |
| е, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој ода |
| ан служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је б |
| такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао к |
| другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, |
| уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одма |
| много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вила |
| мне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу н |
| их навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима пов |
| жа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> |
| знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем |
| ршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p |
| мо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће в |
| брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! |
| је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што ј |
| м ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их сто |
| , слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава бо |
| устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и |
| ог ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе |
| о у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац |
| одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих д |
| на ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ре |
| зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Т |
| ава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корац |
| са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља |
| ти једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у п |
| крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља |
| . </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> |
| {S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — |
| светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета |
| један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин |
| м изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомињ |
| нова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако п |
| ова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и п |
| транице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! |
| : деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнае |
| седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелников |
| илна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве пр |
| .{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана таб |
| р је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београд |
| за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пе |
| а се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst |
| екрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">» |
| знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред |
| поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишл |
| ај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време про |
| сар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> < |
| , а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ног |
| је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{ |
| рочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко |
| ли!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{ |
| ше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, ме |
| ше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђев |
| дном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га |
| него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао. |
| је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зов |
| . треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се н |
| искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А м |
| с поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока раки |
| ћи и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари с |
| корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend |
| один-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пе |
| да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући |
| ком, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе таш |
| селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосл |
| он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend= |
| неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво |
| тра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о само |
| ">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — |
| се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакл |
| end="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; |
| ан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који ј |
| не у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за |
| зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па |
| ралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинам |
| завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам |
| осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и |
| циповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они там |
| ао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
| и; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p r |
| воту Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље р |
| ше у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бур |
| ма, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се ис |
| зда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се |
| рсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био |
| извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p r |
| и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сре |
| Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће |
| им.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гле |
| како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се |
| а!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> |
| </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за |
| ме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једн |
| </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар ни |
| тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа |
| адовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мић |
| коро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend=" |
| га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само ш |
| му му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су |
| аље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико |
| а) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, |
| p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село |
| нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тир |
| ekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје кућ |
| и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си |
| неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразили |
| тична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и виси |
| добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које |
| и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у с |
| јте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право м |
| .{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Уме |
| kst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с |
| да како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је по |
| па од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му |
| ко је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом пос |
| епублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као пред |
| end="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{ |
| чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српск |
| , развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у се |
| а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини |
| </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p |
| и строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} |
| што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ћ |
| метио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован др |
| убу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за си |
| лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе |
| rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Се |
| лу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомо |
| Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пун |
| end="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све |
| се и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Брази |
| ла?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ств |
| а, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то |
| о је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је |
| сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, н |
| да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну опш |
| је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да с |
| како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па к |
| з, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар који |
| о у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци |
| анегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестуј |
| су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти да |
| уке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! |
| ја присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато |
| е вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом раки |
| м нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се ски |
| »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неко |
| саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, |
| елу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је |
| и какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом позд |
| гово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово |
| о што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима |
| та, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом |
| , која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећим |
| тељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да |
| е Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа од |
| а учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар ни |
| ма, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механ |
| ејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и тор |
| убио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је п |
| ђанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је! |
| , а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху М |
| Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечвари |
| има, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници |
| о једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, нег |
| песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и кор |
| евање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћ |
| ку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један греша |
| Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, шт |
| еђутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — |
| а, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исуви |
| механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни |
| де ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Teks |
| тора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да с |
| једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, |
| гушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција лику |
| том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима |
| ма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који |
| реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну п |
| столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, ка |
| што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђо |
| ђу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, |
| само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених б |
| , по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још |
| ужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је |
| слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није н |
| зрачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и |
| Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врат |
| који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса ч |
| ропи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје сув |
| погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Ми |
| еба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се |
| умбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и д |
| е како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна |
| већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забо |
| тик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтева |
| у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перч |
| ула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и пр |
| дила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi re |
| показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки по |
| рсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе |
| и.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу |
| буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не тре |
| и допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати д |
| је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлог |
| аравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на м |
| на беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине |
| бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ват |
| по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне |
| уди све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, |
| лен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љути |
| једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо з |
| е су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне |
| ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам |
| слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго през |
| противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ств |
| ко ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се г |
| оже то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара р |
| климатао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално ук |
| ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор |
| часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ва |
| цу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, каз |
| скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се у |
| кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби пок |
| смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности |
| или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А |
| сме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за дру |
| јенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ |
| му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српс |
| сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље про |
| дне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ко |
| оналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва |
| ских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се м |
| ати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли |
| менути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бор |
| где да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не |
| теља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали |
| у коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, |
| ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића зав |
| спијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак |
| сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} |
| митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да он |
| а неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по в |
| еђу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су г |
| велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је к |
| рад, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатно |
| <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета б |
| е, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. |
| учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора госп |
| ска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим до |
| га ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, |
| знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend= |
| подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим з |
| S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Св |
| ао нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како |
| и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што |
| је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту п |
| море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбре |
| се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си |
| а се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да |
| е. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује |
| отписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан |
| три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динар |
| три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у |
| ст хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика с |
| одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за |
| ве стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, |
| је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћ |
| је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који |
| ва, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} До |
| ко поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, |
| у, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путни |
| во с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога |
| зну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend |
| ских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире |
| га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па и |
| едан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре љу |
| а ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова д |
| а су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или ш |
| није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) |
| деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма с |
| ог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Te |
| амен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна вошта |
| е, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти |
| табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да |
| Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> < |
| таде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, пред |
| ашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори о |
| да Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А |
| p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту |
| ут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, полит |
| маља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаре |
| морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење |
| nd="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није с |
| ехане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и |
| љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео |
| ли гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сре |
| ="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико |
| вољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници поте |
| се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је |
| ="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА < |
| ">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — |
| руго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг |
| јпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! |
| вам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно |
| ekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! |
| Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr. |
| оже изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да споме |
| ">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да |
| као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend= |
| том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Ги |
| p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чит |
| на међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трб |
| ојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза |
| јгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да |
| чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће |
| , доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је так |
| ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше |
| ке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако |
| еце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и им |
| депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Teks |
| О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива |
| нога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, је |
| доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ет |
| ети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату да |
| зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око и |
| а спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти |
| згледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји н |
| p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и |
| ="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро |
| S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће |
| и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир |
| ај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена |
| , написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« |
| и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћ |
| д начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелни |
| е.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смеј |
| зиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога остављ |
| доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакуни |
| слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. |
| време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сла |
| е у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању |
| наш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш |
| после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна об |
| сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, вла |
| побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови д |
| њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се |
| тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна ле |
| kst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фо |
| апитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛ |
| } Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. |
| ао!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend=" |
| t">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајо |
| му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и |
| слу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздра |
| утиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него с |
| но што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у би |
| избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Te |
| па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фа |
| у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице! |
| ом селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и прија |
| још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села промени |
| ан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако паз |
| ћима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога |
| о и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску сло |
| упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бој |
| е свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим она |
| се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи |
| ликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну слу |
| е име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, п |
| барску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери |
| како око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши |
| дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом |
| Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— |
| тавио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака |
| о би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p ren |
| е и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, |
| — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, им |
| S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска |
| лавом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и |
| дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p r |
| са к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде св |
| иште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с |
| ли онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе |
| и нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изн |
| дским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљ |
| о коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да |
| и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} А |
| ду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од сво |
| у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} |
| старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не с |
| нео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на |
| овор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — » |
| ђаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} |
| ав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали пр |
| досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд |
| и кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђ |
| ла за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он |
| </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ре |
| уља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже з |
| мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избри |
| ли је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— |
| н народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био и |
| икама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде |
| р, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, как |
| м вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срет |
| о?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер моле |
| оје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} |
| људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре извод |
| мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све |
| најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаш |
| > <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се ис |
| "Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко ш |
| се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га м |
| — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим |
| ара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p r |
| што? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића |
| ">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписн |
| не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезв |
| лан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужас |
| на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му |
| а само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да о |
| збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Оста |
| рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— |
| служавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, госп |
| рабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p ren |
| та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли ка |
| ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој |
| де. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од да |
| им ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета с |
| види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати |
| st">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста |
| има ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обој |
| </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst |
| ад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а |
| <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му р |
| . </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш |
| тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у |
| оље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а н |
| дају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини |
| аја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— |
| {S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљ |
| ">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда |
| <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> < |
| пет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S |
| овор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладн |
| ретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се исп |
| ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају |
| њигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се н |
| га другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се о |
| испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »О |
| невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако не |
| ље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председник |
| S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови |
| и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем је |
| го ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко |
| ивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубиц |
| за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега и |
| Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревиз |
| ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. |
| канскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда ј |
| менем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафан |
| « право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{ |
| прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џа |
| ућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} |
| паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је да |
| S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка |
| абакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе с |
| пштинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend=" |
| свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њ |
| цу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Te |
| и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњава |
| а’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} К |
| Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из рук |
| оже свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ак |
| ранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{ |
| посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис |
| ек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина |
| ">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечи |
| м поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна |
| <hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је би |
| ако је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је |
| стук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај |
| тли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не |
| кад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нит |
| целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим н |
| о све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као с |
| end="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ |
| је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан |
| лу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је |
| омену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити са |
| се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, н |
| у, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме |
| је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а |
| м зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета пи |
| то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо |
| зговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако з |
| ничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке |
| расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко |
| ад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пу |
| ај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода |
| едовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети |
| а тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... < |
| вићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге ску |
| ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а пос |
| ена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повел |
| није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они |
| ама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се |
| е турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игар |
| је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И с |
| ском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst |
| у пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише |
| > <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Истор |
| !{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш |
| ју се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у св |
| ељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним у |
| еће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се д |
| стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свет |
| ставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што |
| има, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чуп |
| поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са њег |
| S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округ |
| којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гл |
| а министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у гла |
| end="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше ка |
| се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке п |
| м свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од кат |
| ме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је об |
| е прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснам |
| о и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој прт |
| ег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даска |
| ако то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима |
| Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе н |
| ари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне и |
| свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, дај |
| . </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу |
| </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нек |
| им школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаест |
| томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру |
| тошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p ren |
| ного више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и ство |
| довуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројите |
| министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура |
| оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел |
| те и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели |
| а четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет леп |
| тписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи |
| а!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p re |
| еограда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се как |
| антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш ч |
| и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у |
| везује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са с |
| ишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А шт |
| ке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све с |
| нци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. |
| винарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није т |
| одби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у н |
| адовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p |
| чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жал |
| не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ћ |
| сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tek |
| народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посма |
| арочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а |
| погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају б |
| вари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Јед |
| име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелник |
| све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у |
| аксим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета ув |
| . — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, виде |
| н био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за с |
| начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се з |
| рављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе |
| тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла с |
| додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад вид |
| </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зе |
| дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Те |
| ра, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и н |
| цао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: це |
| паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека с |
| то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад |
| својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и на |
| е, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Проце |
| ">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по ј |
| Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски |
| ачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај б |
| устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засули |
| мо расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с гроз |
| е све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И к |
| <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици |
| Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде наро |
| о исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га п |
| а спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а |
| ји просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у з |
| после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали н |
| ојим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а |
| се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њ |
| страга папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свог |
| аширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, о |
| штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по п |
| авља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимун |
| вега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао се |
| небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том |
| , нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему |
| кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога пет |
| и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креве |
| анога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Ч |
| {S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа ме |
| ијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Од |
| пут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само |
| се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важн |
| ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе |
| мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одма |
| Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не |
| пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у с |
| о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање. |
| масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{ |
| ран поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова наче |
| st">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, бра |
| иде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане |
| о неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако ра |
| , одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, |
| лу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа |
| и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још |
| е сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигн |
| дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговар |
| жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На је |
| или.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају пр |
| ног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ј |
| ове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по око |
| ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, у |
| амо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — |
| )">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н |
| ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не |
| гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим ч |
| нација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и ка |
| з социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га |
| па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ |
| студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не т |
| много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она |
| имо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ра |
| агодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је му |
| а«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша св |
| ">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо. |
| аслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спал |
| р што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овд |
| {S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и к |
| слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћ |
| е (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или |
| ноге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, |
| неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— |
| смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха |
| времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак |
| пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер ј |
| е а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је |
| променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило |
| } Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с б |
| дна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и |
| а и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него |
| ачеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се |
| га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла |
| </hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим чита |
| лично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла |
| та ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо |
| бе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као о |
| еш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и иг |
| се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, мо |
| !« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— |
| ше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бог |
| мишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће ј |
| ли имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бра |
| kst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и |
| дгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, и |
| } Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако |
| ом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гла |
| им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па р |
| и ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та шт |
| бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто |
| није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столица |
| и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати м |
| о.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне |
| по човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слаб |
| се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не |
| ра Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не мож |
| пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђо |
| боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа |
| евности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним |
| <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао |
| нције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопак |
| кад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш |
| rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Te |
| , што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили |
| вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са |
| ра, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципаци |
| господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и |
| у свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и |
| како су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а мно |
| на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођ |
| ино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако |
| се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, |
| > <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега |
| тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљ |
| човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му |
| Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко од |
| најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће |
| е јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и |
| шој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала |
| « То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је б |
| с. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он ника |
| зда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силн |
| еби; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, ја |
| морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ |
| вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« |
| њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, по |
| ла на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и |
| тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океа |
| нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које |
| упљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању своји |
| и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, в |
| ма ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, |
| де и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се прол |
| шању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике |
| надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пран |
| рио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варва |
| ета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду |
| , а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и |
| акционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} |
| кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још гла |
| бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлу |
| , и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а |
| ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; |
| лика!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p |
| } Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као |
| ти!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите |
| страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан би |
| </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој |
| је неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде д |
| же и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија в |
| запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши |
| што по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, с |
| главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину |
| ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, |
| ре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом |
| бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђ |
| lovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец |
| осле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде |
| ак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже пес |
| усти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> |
| је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично |
| у овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за т |
| дних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате с |
| еменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у |
| н.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад |
| рети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су |
| сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </ |
| кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бра |
| као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као д |
| и! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само |
| и.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. |
| d="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побр |
| код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, |
| а и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш |
| завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго |
| у овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што |
| ост; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и не |
| у, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господ |
| мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очим |
| будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем са |
| и види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду н |
| } Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је |
| г дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на |
| ekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас шт |
| Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и к |
| као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по |
| и неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веру |
| изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио |
| у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река |
| у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Срби |
| Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још ка |
| дставили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испус |
| нате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него |
| , глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти ј |
| тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледа |
| д гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p |
| и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно ли |
| дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно вес |
| е могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одус |
| баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа |
| дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога н |
| их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду |
| ере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке г |
| {S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. |
| јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћ |
| е »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, п |
| /p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{ |
| а се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као |
| ела променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ |
| само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића |
| сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а |
| вета белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи |
| повољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да |
| кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њи |
| се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали |
| воје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, |
| !{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а |
| свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он |
| г, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, ве |
| авље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије |
| p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек |
| ни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште |
| а наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наст |
| увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јас |
| к и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а |
| И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштик |
| ео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — ре |
| . </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређи |
| стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> |
| оће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе |
| </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговара |
| т другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске г |
| их Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у глав |
| потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исек |
| </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што л |
| кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промаш |
| а »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није мога |
| рске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брк |
| кне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш нако |
| тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у д |
| p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p ren |
| </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још ни |
| рајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива |
| Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из п |
| је никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и |
| Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> < |
| } А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — |
| »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је В |
| грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао г |
| Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако |
| у бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо он |
| јуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} |
| је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје |
| и и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им |
| пали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Сре |
| углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну |
| д му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их |
| управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Сед |
| ну, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим при |
| вака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна к |
| безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst" |
| и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; |
| >И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је |
| , »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p ren |
| она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико |
| ">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p ren |
| ar">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из |
| р то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Ба |
| шкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његов |
| пљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и |
| тељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице |
| када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као ј |
| е једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као из |
| рна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то |
| је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак |
| ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред? |
| ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб |
| све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пак |
| ако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и ви |
| дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend= |
| овор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет |
| дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сеља |
| а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је |
| миру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и пл |
| н говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати ка |
| ећ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајем |
| Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио |
| селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Ев |
| није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Te |
| протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две и |
| пет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; |
| {S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели |
| тон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend= |
| , него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{ |
| јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и |
| ао један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисав |
| к могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потре |
| игама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српск |
| нате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се |
| глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлос |
| љао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да о |
| година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ћ |
| и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p ren |
| м, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанц |
| им јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, ба |
| е баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један не |
| о, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна |
| тео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као св |
| ошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га с |
| опашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара |
| у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst |
| — Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко |
| Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равноду |
| к и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> < |
| са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича |
| ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> < |
| у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, нег |
| мо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти м |
| гула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господи |
| жне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. мини |
| оју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како |
| ха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе спомену |
| м неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. |
| ма, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Teks |
| Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« П |
| о зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђ |
| ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали гра |
| један баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нек |
| без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општ |
| се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА |
| иде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е |
| фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори б |
| ршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овог |
| ажити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том ј |
| ику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} О |
| а шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли при |
| о да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће до |
| пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а јед |
| . </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, |
| ви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на зе |
| лама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, б |
| га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је |
| дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Te |
| веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта |
| жем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да с |
| ана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </ |
| ног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао |
| ">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весе |
| за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p r |
| kst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја |
| м корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним зал |
| је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај пет |
| пају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе д |
| м присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уред |
| их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкар |
| од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и |
| у која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се |
| било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. |
| рему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је би |
| о се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као |
| био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и |
| еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, ск |
| ретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него д |
| е и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се ша |
| збријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини |
| раше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Све |
| сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p |
| а пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, |
| речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак |
| </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па |
| еће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти |
| триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} |
| о је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: » |
| жбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетани |
| таница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога на |
| би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера |
| а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, |
| и.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје с |
| шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јунач |
| етири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест по |
| ћ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам |
| дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо |
| било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис ј |
| да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петли |
| мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Ев |
| ekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћ |
| нео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му |
| ана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо при |
| рднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малк |
| ва. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви |
| мах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврћ |
| ом пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак |
| стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази |
| на репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош |
| држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И о |
| се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да |
| азиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу |
| S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сл |
| то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је н |
| и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не исп |
| тије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном т |
| не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И г |
| ед прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци |
| овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао |
| било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Сре |
| ју, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Д |
| своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, С |
| ку задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, |
| нама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Нем |
| ко на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак |
| d="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само |
| урмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформ |
| е чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се |
| е ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га ве |
| је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А о |
| чи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S |
| ко је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а |
| це, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоње |
| едаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо |
| приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — |
| rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта |
| ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао ј |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не |
| врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивот |
| како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа н |
| писано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, |
| је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме п |
| знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим панд |
| о’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло до |
| маћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што |
| робе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, п |
| рало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне послед |
| , море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчин |
| мацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »кар |
| нако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{ |
| ио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узрок |
| односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи |
| о небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p r |
| е. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодар |
| ом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst" |
| end="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{ |
| и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује |
| ’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине |
| ести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. |
| ичанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не р |
| ко мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали к |
| којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкури |
| дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора |
| азвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем д |
| ђе газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су в |
| реба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени |
| е вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем |
| Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако |
| "Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно |
| ао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst" |
| « даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад |
| и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што |
| ародном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} |
| своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
| не бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни |
| е шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи |
| "Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, нег |
| је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала |
| ео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на |
| путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">Г |
| и оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пуниј |
| олазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у до |
| рао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из о |
| да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник ка |
| се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу |
| спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поуздан |
| е и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око јед |
| , а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста д |
| ктрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало в |
| пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst"> |
| ругу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немил |
| ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео |
| као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако |
| је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако |
| скога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде |
| рипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; |
| и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима |
| ="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах м |
| оста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и свак |
| ћнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода |
| ро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли |
| st">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господ |
| једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је |
| ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Срет |
| Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па с |
| ражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога прво |
| "Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шаре |
| устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на при |
| Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p ren |
| Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, п |
| а кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне сво |
| ао све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учите |
| end="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо |
| служаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у |
| опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ |
| и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмл |
| црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Te |
| изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра н |
| S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Нег |
| rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? |
| како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног у |
| на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувреме |
| јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, |
| таде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега м |
| } Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћа |
| та не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије |
| га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу св |
| Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа заду |
| , а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да |
| лованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио |
| ме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убиј |
| t">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак |
| апетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти д |
| м гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. < |
| е треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био |
| : </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај д |
| терују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте |
| ло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспо |
| ји је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и истор |
| ">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула |
| е и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео |
| же. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, у |
| ругог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинс |
| е од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану об |
| аднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господин |
| други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до |
| — А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, |
| ознаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Мо |
| длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst |
| <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend |
| ара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци |
| о око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— |
| љава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога об |
| , па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема допи |
| ине до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда минис |
| p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо изва |
| униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака |
| диличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и |
| ао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек у |
| краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му нас |
| есто неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана |
| у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче п |
| колу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју с |
| м ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} |
| али и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му |
| џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка |
| {S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> < |
| а се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је |
| омислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још |
| ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, гос |
| ој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како |
| бјашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука |
| неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крет |
| а задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет |
| о ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један п |
| тити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваћ |
| о речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда |
| длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хо |
| исте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и |
| апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи |
| } И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто ј |
| још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручуј |
| цуске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из р |
| ="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој о |
| производне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p r |
| ји.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend |
| на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну неп |
| ира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и |
| тога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капет |
| штро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшн |
| о ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Па |
| ="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти у |
| ане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића |
| као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни ил |
| намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насме |
| шта не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раден |
| ар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође. |
| речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умо |
| ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље зна |
| слетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохв |
| онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе леп |
| атније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
| наест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све л |
| басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даљ |
| ">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости |
| положио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и с |
| што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битк |
| нога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе п |
| али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући |
| исав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је |
| и га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта зн |
| један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери |
| тоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разг |
| м, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем у |
| а и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћа |
| стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p |
| ње Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговори |
| је ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти |
| т«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно миш |
| о духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, |
| по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године пр |
| измом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економн |
| у његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p ren |
| Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче п |
| ош донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па |
| помињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога |
| о је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је |
| а за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, нано |
| малао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда |
| са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо о |
| ар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живот |
| своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на |
| о-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и ув |
| црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно дру |
| много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом |
| ао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао |
| Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да при |
| итатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списате |
| ошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко |
| торији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је |
| гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по |
| ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тог |
| ивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га |
| што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и је |
| изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— » |
| тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје ж |
| !« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по д |
| сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и л |
| тана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је с |
| и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајс |
| богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, тре |
| беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад |
| што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи |
| ј задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило с |
| ог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је од |
| Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побрати |
| иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е |
| з те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све |
| нашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је |
| ужић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути |
| не прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ов |
| ли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да за |
| ="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Мил |
| а нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колик |
| бро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје кра |
| — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, |
| ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све |
| } Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па н |
| ко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, |
| и. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и |
| Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда н |
| арих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са куч |
| му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, жив |
| битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном ума |
| из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Te |
| а му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра |
| и тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жи |
| шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели нар |
| од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове |
| ци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како |
| о, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је б |
| мах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се ма |
| ала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше |
| га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло с |
| Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву |
| њига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо |
| кастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ов |
| ко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се пред |
| руги, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш |
| ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печењ |
| оје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим |
| осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо |
| ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не с |
| Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо |
| да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио т |
| је ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде оп |
| ст, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога |
| Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Мило |
| ворио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву та |
| kst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а |
| ш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и |
| мљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{ |
| ико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; |
| своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p ren |
| Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — |
| мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и |
| то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су ин |
| и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: » |
| х прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Нови |
| механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и |
| ekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће |
| идосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђела |
| <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет |
| о шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки раз |
| лосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута. |
| ули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га |
| italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карак |
| ве свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаљ |
| е и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е |
| {S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера |
| потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и с |
| , али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="T |
| же много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! < |
| ику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита |
| S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињат |
| запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песм |
| ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p |
| шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца |
| идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, да |
| > <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу полови |
| старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријат |
| ј малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ |
| а Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако |
| жењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један гр |
| век радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљ |
| а Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није |
| сположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, |
| >— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, |
| слом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше |
| ekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напр |
| > <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устад |
| акције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А |
| таоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра |
| значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамт |
| оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у |
| опис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је |
| о се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да |
| и цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични |
| м причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за н |
| да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађ |
| кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога |
| е бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит |
| ац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда |
| празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако ниј |
| је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst" |
| дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче |
| па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи |
| ру; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, прича |
| да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки |
| , бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и о |
| ">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учит |
| рава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада саве |
| у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а |
| о не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрд |
| г и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се |
| ов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, |
| а у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршуј |
| и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију |
| ном газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне |
| end="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на то |
| </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> |
| оче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету к |
| остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за н |
| је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из т |
| p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на сво |
| еног природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, П |
| а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p ren |
| ретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски |
| итаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега |
| бу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан! |
| наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и у |
| ну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p re |
| потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend= |
| вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — |
| краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице |
| да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде |
| је куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председ |
| Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледат |
| , па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; н |
| ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend=" |
| рану и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а |
| рода; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сув |
| била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сва |
| ова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему ва |
| боду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за и |
| друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досад |
| ма! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! < |
| , као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женс |
| рудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> < |
| света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љу |
| е аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Беогр |
| kst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се |
| то како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је |
| ик! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено |
| арећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко |
| аксим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљ |
| } Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настав |
| а, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу |
| } Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво |
| дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — |
| нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји вр |
| } Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна |
| та, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потпис |
| учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што |
| а сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуно |
| и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава м |
| и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече |
| d="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
| ја, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и |
| има, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе |
| еса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то с |
| nd="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и ш |
| <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева |
| Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend |
| фицир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S |
| една, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — ман |
| знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него » |
| чи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме |
| st">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књиг |
| аје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђ |
| једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само т |
| осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет |
| шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђор |
| то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљб |
| читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десе |
| и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе |
| њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених пор |
| му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S |
| А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситн |
| орђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је |
| ји би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала в |
| ет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије |
| ан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том до |
| м марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове |
| опа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њ |
| ала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend= |
| : »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О мо |
| тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, |
| мет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Ги |
| газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, одно |
| ад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опи |
| ткако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— |
| <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао |
| односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија |
| рези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав |
| врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на пре |
| мара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисл |
| н првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, ку |
| , Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и |
| оме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује до |
| ље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S |
| Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Teks |
| дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах |
| твована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио |
| А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> |
| ла је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је пр |
| цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где ј |
| о је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако |
| rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снују |
| вије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па |
| } Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пре |
| љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes |
| rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у чести |
| то је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те |
| како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета н |
| на свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и ост |
| лику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве |
| rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад |
| </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоиз |
| Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им к |
| уме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њих |
| « или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут |
| чи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, се |
| подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре с |
| о себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или |
| свирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— |
| у, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе |
| ављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и посл |
| они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубо |
| о им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе |
| деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се |
| а! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и в |
| нарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запали |
| и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му |
| запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst"> |
| изелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије ш |
| фани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и јед |
| уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свак |
| ути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сеља |
| мац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумц |
| нови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећн |
| нветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p ren |
| вљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је |
| ="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју јед |
| после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и |
| овац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са |
| ећ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих ч |
| еф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по б |
| дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зи |
| читаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и та |
| ="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине |
| ату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било ка |
| ">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и |
| е храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мн |
| обро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе од |
| p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели п |
| ру о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада |
| том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и к |
| унацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S |
| мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да т |
| њавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним |
| а’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ј |
| ин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> |
| Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и |
| икијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели |
| школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказан |
| ију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је б |
| и обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на слав |
| е, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевроп |
| ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да каж |
| о га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он т |
| ге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако |
| да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима з |
| из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је г |
| 9. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пр |
| а шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« |
| начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у се |
| о звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере коли |
| ир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета |
| чуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долаз |
| и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржин |
| звади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубни |
| врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи |
| а с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Тр |
| ај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља |
| лете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га ми |
| p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, |
| ш познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, кој |
| </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге ш |
| укавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и |
| Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у |
| тељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не |
| му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра деј |
| Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p re |
| јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после з |
| жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </ |
| љуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је |
| руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушт |
| и и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке м |
| воју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист па |
| их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пит |
| {S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газд |
| а или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушен |
| ешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдн |
| ваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им |
| Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Диво |
| ш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који ј |
| далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке виде |
| етну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend= |
| остинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве верт |
| ">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ра |
| браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ног |
| е често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе |
| !{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од |
| кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно |
| него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразил |
| астир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми |
| тога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} А |
| рида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </ |
| еког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хте |
| »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири |
| есело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с кр |
| S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа к |
| ји се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више н |
| и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, |
| вине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} П |
| и апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, друже |
| је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кри |
| це, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst |
| у обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки по |
| о! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p |
| је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истинск |
| силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — |
| ади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се доса |
| Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и ш |
| нар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двес |
| женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p re |
| захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Бор |
| ама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље |
| е пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S |
| } Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, сам |
| шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји она |
| ч, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетарија |
| своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} |
| ekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то пре |
| у, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, |
| х школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли |
| Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, |
| /p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја |
| а измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаооо |
| да и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па ка |
| зрађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која с |
| пристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џан |
| зрачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и |
| ">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — |
| rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће |
| д механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има јо |
| олико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А |
| ">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одм |
| српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обој |
| је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде |
| {S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ств |
| ским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет |
| селићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб па |
| ако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разре |
| го зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и про |
| е: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек |
| дама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим |
| ма ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја |
| јицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа |
| рви мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скр |
| позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је с |
| Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је |
| после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдур |
| о. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада |
| е.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, луп |
| да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у |
| лу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљ |
| нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родите |
| овита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим при |
| "Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst"> |
| своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, у |
| ка та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мас |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчиј |
| rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, к |
| пашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Мил |
| да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада |
| петанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужас |
| љно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слут |
| опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног |
| ди таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и |
| , за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним |
| о весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а д |
| кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да |
| тари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприч |
| де, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да |
| и и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не и |
| и неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све |
| тни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако |
| трогос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и и |
| ењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републик |
| радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај |
| ешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их |
| бакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно пос |
| јд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одак |
| ој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да |
| ано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољ |
| о оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и уша |
| о пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, |
| аде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председ |
| те, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и поде |
| ију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при поглед |
| ије на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А би |
| ерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изг |
| !{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о гру |
| ам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Te |
| леба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по |
| јдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао |
| егледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срет |
| ш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Је |
| м то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту |
| Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S |
| </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! ре |
| рвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p |
| карт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића |
| а-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и кори |
| ="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А |
| а; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића |
| вобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претура |
| другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако |
| ак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да |
| много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све дру |
| агали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна |
| Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни ра |
| не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не |
| ито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога ш |
| ли и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то |
| > <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако |
| су приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан ск |
| од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шп |
| га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је |
| вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искр |
| иних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку брит |
| бојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назв |
| је било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперств |
| ко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да |
| аткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једна |
| end="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} |
| , онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у иг |
| али га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! |
| ауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тут |
| ш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није |
| игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет |
| ника.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман гово |
| ре и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку бат |
| а поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а |
| ="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утеза |
| ито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци |
| и, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по ј |
| ље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке он |
| »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љу |
| лу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">Посл |
| , и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек |
| ј:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је у |
| фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да с |
| а почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума ка |
| е ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс |
| S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о ш |
| чно непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама как |
| ао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у вој |
| што разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђ |
| истојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум |
| Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по о |
| уда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу о |
| га програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је с |
| ствује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, з |
| весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до |
| ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за с |
| ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </ |
| звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као |
| ропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку пуб |
| nd="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; |
| дан што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на |
| у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису м |
| е увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз |
| ко, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за |
| ки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst"> |
| и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве во |
| и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, с |
| , а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђо |
| ; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; ку |
| асне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. |
| о Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно шко |
| ад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове доп |
| а право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту свој |
| смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Ре |
| ног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир- |
| га!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми с |
| ине како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до триде |
| газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је так |
| размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; суш |
| стички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Te |
| ети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човек |
| ер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савес |
| ти, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европ |
| , Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да |
| данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги |
| ропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас |
| у униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођ |
| противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз |
| ве ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж |
| сенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто |
| рађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, |
| ри пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трип |
| ка ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p re |
| та да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки |
| м. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у |
| азилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. |
| се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац |
| »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tek |
| озе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред |
| p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати шт |
| оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове |
| није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p |
| ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, |
| посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ре |
| се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није |
| ма не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео к |
| По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у ску |
| о плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује |
| Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће би |
| ко се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Таш |
| мо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сре |
| Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из М |
| е од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије ст |
| Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити ник |
| а је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин |
| бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p |
| ео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан наси |
| и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су ј |
| слав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако у |
| да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико дру |
| стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка |
| му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као во |
| дан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се сва |
| увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу |
| естога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек д |
| м, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту нар |
| шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хрка |
| тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак |
| псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва ве |
| уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p re |
| газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био н |
| пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, н |
| помена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући |
| се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и на |
| talic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, |
| твртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали |
| о воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе |
| аром својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у н |
| и ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафа |
| о! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлега |
| "Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила |
| ња с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о с |
| је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није см |
| о.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо г |
| ер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће р |
| .{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га об |
| то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро н |
| p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече |
| олико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те нов |
| потребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са |
| цка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, |
| е знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па |
| ради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац т |
| о, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после пол |
| аво. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју св |
| ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, п |
| ш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме |
| ику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и уж |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест |
| понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило |
| , а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може има |
| аро време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Срез |
| опу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробу |
| м, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да |
| шавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале с |
| де! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похв |
| доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} |
| ekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне нов |
| а.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги ч |
| олемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их про |
| ује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бун |
| допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе |
| t">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужи |
| мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том |
| о, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона |
| ">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привр |
| одушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза |
| се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко п |
| ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало ј |
| д то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле ц |
| је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је |
| иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да |
| мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, о |
| , као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p |
| друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и пок |
| дресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу св |
| речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога ј |
| {S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи |
| ипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса |
| ти контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник из |
| а качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за наро |
| је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше |
| а га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, |
| било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често |
| говора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дир |
| прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полеми |
| ј стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не п |
| , јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме |
| nd="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и |
| , шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу слам |
| уби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада ј |
| мена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tek |
| ут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а д |
| на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе |
| и месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави |
| и је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато ш |
| ађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начи |
| ла црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, |
| да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред |
| па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради куп |
| анове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео |
| што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био преме |
| »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се к |
| ите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst"> |
| пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуц |
| и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник |
| за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насил |
| начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ |
| молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двест |
| га. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Офи |
| више еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су |
| Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно |
| ђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! |
| Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} |
| rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p r |
| лашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop |
| >Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још н |
| вак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{ |
| бачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица |
| дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Gla |
| d="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{ |
| руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— А |
| зни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се ше |
| да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="T |
| дејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена с |
| пио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Гроз |
| онарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио з |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав |
| </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети как |
| чај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Срете |
| павао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. < |
| ситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће |
| а још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Мини |
| ели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан |
| шину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: приврем |
| а, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан |
| ини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо до |
| плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, |
| >Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па |
| фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у пр |
| st">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Teks |
| кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропуст |
| {S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као |
| настир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети |
| већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у соб |
| нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и |
| овања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мношт |
| t">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и |
| о погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна муше |
| ека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај |
| ласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђу |
| тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да |
| ње опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му |
| p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као предсе |
| не нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у парт |
| казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборав |
| како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је поли |
| Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или д |
| нате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у |
| је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{ |
| на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани |
| одаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеш |
| ре, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Сре |
| вље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за |
| «.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи |
| очитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћ |
| уде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљ |
| егове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све л |
| е клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> |
| иста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с по |
| га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> |
| рви, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности у |
| се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« |
| воја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на т |
| човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, |
| писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске бел |
| од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је о |
| списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију у |
| примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито д |
| опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи |
| а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одса |
| рија је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђес |
| Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин |
| /p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што с |
| пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи. |
| та недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином |
| х гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гиз |
| дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесе |
| Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; н |
| није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst |
| ио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне |
| друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена |
| d="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља |
| ури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у ми |
| а. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па |
| } Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе. |
| у Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. < |
| еле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године ка |
| о говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка ма |
| утро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после зах |
| о уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа л |
| би ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао |
| ала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> |
| ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто |
| а изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу |
| Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ |
| и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p r |
| читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био кр |
| >Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поб |
| спослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је |
| да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сре |
| о о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружи |
| до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p |
| дан па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пиј |
| ремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти |
| већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} |
| а нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, н |
| и.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при |
| марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове к |
| х у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног чит |
| алазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Ву |
| та овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја |
| део?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> |
| акије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш јед |
| посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам н |
| — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, р |
| до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилав |
| ворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном |
| гледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у |
| ци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да вид |
| лисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електриса |
| илно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — д |
| очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога |
| же се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кри |
| доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га |
| а на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета |
| го, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. |
| Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и |
| е освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу |
| "Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику п |
| за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако |
| ечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али на |
| главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе теч |
| бријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допа |
| ар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до |
| био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био |
| ову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се |
| скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, |
| с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, ш |
| чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајк |
| обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Teks |
| S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флаши |
| од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и он |
| <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монумент |
| тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. < |
| онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се |
| те га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћи |
| спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с масло |
| есме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне с |
| много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не зн |
| р бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а бе |
| ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн |
| трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p |
| 00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисањ |
| </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председ |
| орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога |
| оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Н |
| ек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир |
| ekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем њ |
| .{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педе |
| тало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ в |
| жени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend=" |
| читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружић |
| намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је |
| ко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И до |
| ки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја |
| де било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на с |
| ер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. |
| едан и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{ |
| ком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре ин |
| p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак |
| о ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="T |
| и Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша |
| ојствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али м |
| баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за |
| равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио чи |
| н да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегири |
| ковала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад ј |
| једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код с |
| слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, дух |
| >Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није |
| класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, |
| једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој о |
| а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности и |
| p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову |
| емена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга |
| знату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отресити |
| рани. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| е новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит |
| одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на |
| зиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi> |
| лико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна |
| се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је св |
| лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, |
| ледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А б |
| нда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. |
| ао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од те |
| се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је |
| /p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи |
| све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушу |
| Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и |
| тема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера на |
| а тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — |
| ле:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов |
| ли писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ни |
| ку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке њего |
| додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути |
| допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао |
| киваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} |
| лике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и ж |
| свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се |
| ак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том прили |
| сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на јед |
| е кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допи |
| ворило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала б |
| ости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не пов |
| ekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него |
| укао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бриј |
| ица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за ко |
| изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак н |
| ни тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у гла |
| А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину сло |
| д би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прос |
| слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им пре |
| о цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; ка |
| љ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">Н |
| упштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје |
| да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови до |
| Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понеш |
| и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: » |
| уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је |
| оши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамул |
| и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{ |
| »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у |
| се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе |
| стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана. |
| ма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро |
| дседника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен и |
| т и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле |
| о од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, |
| у народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и деч |
| а код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако |
| а престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен так |
| таром председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово в |
| и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, |
| иста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С |
| дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број |
| Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће с |
| поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p |
| ише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину |
| nd="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А вели |
| љалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — |
| а одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи |
| да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у наше |
| ају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{ |
| и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А |
| ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархиј |
| , богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би |
| Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба |
| е су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек д |
| — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да бу |
| пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — |
| та просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов |
| је се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! |
| ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, тол |
| школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — реч |
| Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p r |
| јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} |
| му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру |
| ро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово |
| ио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она пота |
| надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред |
| их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је |
| о поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глу |
| — Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, |
| и бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на сто |
| t">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле |
| вељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а н |
| добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; ил |
| , што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно |
| знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> < |
| ама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатират |
| и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако по |
| десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин |
| аг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да |
| је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких |
| та све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све мор |
| ве, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне поне |
| хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, увера |
| ли згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних |
| тише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једноми |
| му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} |
| зрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капет |
| или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешт |
| аче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који |
| ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-ше |
| о: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: » |
| па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контраф |
| од насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље |
| а другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње з |
| ђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p ren |
| да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особи |
| урка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још по |
| и. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника |
| ого речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитк |
| ело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је |
| к читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — п |
| свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке |
| дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челични |
| ароду који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ванде |
| то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гле |
| онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! < |
| >Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; |
| ознају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у при |
| ју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> < |
| овађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњ |
| но само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} А |
| и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се та |
| ежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирал |
| се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођ |
| у у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету п |
| Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, |
| подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадниц |
| .{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се н |
| јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му па |
| ћу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана чита |
| </hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, |
| уду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{ |
| у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за |
| ју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, и |
| end="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће |
| е беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ |
| им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend=" |
| морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болу |
| Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један мин |
| </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд |
| ах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа нис |
| /p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским ствари |
| оји га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А |
| ко све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </ |
| је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и |
| департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од иско |
| Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела С |
| .{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова |
| жипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може јед |
| свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа з |
| о.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, браво |
| , изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И |
| а који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служи |
| ртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово |
| му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек н |
| еханом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на |
| згледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као не |
| се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претреса |
| риповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница |
| ранцуски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, |
| ермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради сво |
| уквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде |
| офа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. |
| ји.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{ |
| st">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, |
| отанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као |
| иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добр |
| {S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме |
| ако је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забаг |
| зва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, |
| он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да |
| а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се |
| орта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог |
| ат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у н |
| којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или |
| њени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакл |
| и пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« и |
| и тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се ма |
| и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова |
| ари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађ |
| х одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео |
| S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} |
| е девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије н |
| ислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; уз |
| ењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно |
| дним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом ка |
| ла.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p re |
| rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стиша |
| са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне |
| један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога св |
| ћи се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би иш |
| ш кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су |
| ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако |
| онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута бил |
| је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог |
| на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кућ |
| тим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне |
| Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу |
| лумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко |
| њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени |
| {S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S |
| ају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у диј |
| лавом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А к |
| се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ |
| окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мић |
| к одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме |
| лску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветуј |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, он |
| бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и |
| кну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако |
| а их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> < |
| <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да за |
| о у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запе |
| t">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што |
| осматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то о |
| то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жи |
| сханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али |
| капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у п |
| "Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је пр |
| зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији |
| ли једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и |
| /p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона ја |
| Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — ре |
| литетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли што |
| kst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p r |
| била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, о |
| ешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумб |
| ал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је меј |
| црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун леп |
| едседник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} |
| ?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку с |
| ’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети |
| а, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— |
| а једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што с |
| д он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрв |
| амо почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су |
| ва дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ уве |
| е то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на приме |
| ове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име |
| аната, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било и |
| и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрек |
| псу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони |
| лавно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке дан |
| с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их |
| нио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико |
| ске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало |
| општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он оп |
| ио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па |
| ове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана. |
| играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду |
| а га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један цир |
| тао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети ме |
| ле слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
| ропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend=" |
| овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и |
| све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се дав |
| о ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и шири |
| одине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта |
| кве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из |
| их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве |
| у и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за |
| о чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p |
| о не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле |
| ни своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично пос |
| очита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода ил |
| их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће о |
| ајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, св |
| nd="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Ш |
| А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, в |
| допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако |
| , кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не |
| све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. |
| ном, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је б |
| . </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у |
| на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, к |
| али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и у |
| ш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p |
| о Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим |
| је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а |
| можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У С |
| еши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: » |
| су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су |
| и, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} |
| и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних стран |
| е каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна крот |
| политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, гос |
| rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газд |
| лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је |
| лаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада |
| ак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му тесли |
| а, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дођ |
| ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик |
| st">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њег |
| м случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. < |
| . </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо н |
| дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташул |
| каква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао ј |
| ово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, |
| се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега |
| а, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{ |
| једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у |
| н корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи к |
| ија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, н |
| га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена |
| верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. |
| да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни |
| на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, |
| у! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, ј |
| кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога мо |
| и.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као |
| роћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и под |
| ћа и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазја |
| затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако |
| је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А |
| чесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јет |
| p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, |
| а.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Срез |
| ије Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S |
| ци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до о |
| приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон |
| ву да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позива |
| ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — |
| врти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује |
| "Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и бу |
| лко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде и |
| де:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. < |
| о и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} З |
| е беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко |
| е увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел |
| е, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако |
| , али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет г |
| е вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, |
| он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена |
| рао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пу |
| о ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. |
| ом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не |
| цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна исто |
| ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="T |
| »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бј |
| није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst"> |
| вљати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ру |
| ко више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама |
| е да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: |
| ави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и |
| њајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно г |
| ажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Сам |
| умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио |
| место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, ал |
| ле се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку |
| е за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу |
| од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
| гаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} |
| и народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде о |
| даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаш |
| ића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толи |
| , па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмил |
| ати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Пер |
| најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћа |
| мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун |
| , Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке |
| најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} |
| јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, ч |
| аш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само про |
| воје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ста |
| ок му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај |
| речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S |
| но, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуц |
| еслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, |
| је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, |
| пао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, |
| име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и |
| ди какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на |
| његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи |
| одина млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и ста |
| е се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у |
| воје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би |
| легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се |
| око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— » |
| <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и |
| е фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође на |
| да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Ме |
| да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мисл |
| у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријате |
| неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то с |
| И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Б |
| d="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад и |
| и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких |
| служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био |
| ан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај прес |
| ="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети |
| у затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и |
| ени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и по |
| .{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
| Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— |
| афска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу! |
| то сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вел |
| е! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само |
| "Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај у |
| е може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнт |
| !{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражит |
| оји пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса чов |
| глеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља |
| а му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> |
| јближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S |
| свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде д |
| ом слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као ш |
| коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не |
| су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Т |
| ицир« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треб |
| то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p |
| ко да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни |
| и што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде он |
| о: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> |
| овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а такви |
| ека) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају т |
| ољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована |
| ле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, |
| а његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарск |
| "Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. |
| јући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад |
| Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то сам |
| пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе покл |
| Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледа |
| рђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је че |
| иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име |
| је жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком п |
| разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гр |
| т. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па |
| борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милиса |
| т није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе |
| то тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представни |
| ет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А |
| радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан |
| ику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет |
| ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективност |
| р, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све шт |
| га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редова |
| ужески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гурка |
| тина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не по |
| увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} |
| и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај врат |
| ни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он |
| негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашир |
| уверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак |
| за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде најве |
| то си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го у |
| Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ |
| е.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си |
| ако пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет ка |
| у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p re |
| Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај п |
| Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако |
| мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете |
| омад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа |
| а вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? < |
| ио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а с |
| у један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како |
| д накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла |
| е, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! < |
| орђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, |
| пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја зап |
| ло на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, |
| лом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народ |
| лим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви о |
| о запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетан |
| {S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и |
| толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га по |
| а.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Ст |
| реправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Же |
| инели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да |
| ух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p |
| (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), |
| су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а т |
| напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима |
| ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност |
| , док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му он |
| о видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и једа |
| да Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био и |
| му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кмето |
| , како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се испо |
| сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није н |
| ћи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љ |
| ламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. |
| рашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће |
| ји су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и |
| тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне |
| као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као по |
| који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази |
| а богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Изв |
| Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tek |
| ика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир |
| > <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend= |
| е!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! |
| ="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и разм |
| S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела |
| } Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту |
| d="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} |
| о то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима ка |
| послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; пл |
| селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасн |
| занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је |
| све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се |
| мпе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо о |
| } Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p re |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за просла |
| ; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје |
| десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а |
| о подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си |
| од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и |
| Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече |
| олитички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколи |
| , ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни |
| како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па в |
| дједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као |
| ! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> |
| е продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="T |
| {S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend |
| жу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз г |
| слио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да |
| — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само нам |
| едно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S |
| добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што и |
| рђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљ |
| "Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као о |
| есту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и иск |
| ачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледат |
| какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. |
| м очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански |
| nd="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ра |
| ио десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипа |
| и параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску ра |
| ог богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банак |
| свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у по |
| гов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да по |
| исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молер |
| је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак |
| Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. < |
| страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах |
| мо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много зн |
| та?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни |
| p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, |
| Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst" |
| ала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше д |
| а вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као |
| alic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се прип |
| >Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="T |
| посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; |
| } Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та њего |
| радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће |
| је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren |
| и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не |
| rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек но |
| народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар јед |
| е и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесе |
| о: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tek |
| о, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир- |
| ><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} |
| ош једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Зау |
| и, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p |
| Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, |
| га Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси с |
| тим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу ж |
| ниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која |
| /p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, |
| и? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да ви |
| то да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и |
| гу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватро |
| о као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p ren |
| рета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то |
| се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула |
| она! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">З |
| во, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Teks |
| S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни М |
| ник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, в |
| ловима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну ис |
| ински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св |
| бодоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате бр |
| ци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић |
| а свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш |
| етно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега. |
| ао што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу ( |
| трпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам- |
| баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неве |
| прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то ј |
| и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи д |
| } Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она не |
| е, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро поз |
| истовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражав |
| воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. |
| једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још дос |
| Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p re |
| е у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, н |
| "Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рука |
| у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељо |
| ка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један |
| не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а пи |
| етла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије |
| механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупниј |
| век није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом |
| ни лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: |
| Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупш |
| из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима мес |
| е обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре » |
| Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И |
| забрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst"> |
| о сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> < |
| м!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је д |
| промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S |
| } Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Teks |
| е важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p re |
| рдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече |
| ојих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који м |
| , а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> |
| описе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} |
| цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично |
| зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји |
| , доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p re |
| том, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, |
| илисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ |
| теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је про |
| је кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ |
| а.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Te |
| а.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо |
| други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епск |
| ом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет |
| дам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у |
| ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађај |
| па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за сто |
| да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно |
| >— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не да |
| прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода |
| сникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни пр |
| раз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белги |
| ставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је |
| купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недост |
| реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине |
| много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Сре |
| шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем |
| у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне там |
| и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — бат |
| тикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек зап |
| Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за |
| гав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко |
| се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начел |
| оса бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца |
| краси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народно |
| ремишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану брад |
| уче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелн |
| Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степен |
| аљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро пл |
| нама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и г |
| оспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Е |
| о и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одјед |
| задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умеш |
| .{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако |
| га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и |
| ма их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ћ |
| ћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, н |
| и као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марк |
| по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако оп |
| и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га |
| ти као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} |
| ину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо |
| који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред ос |
| ри књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска с |
| ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и п |
| паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; |
| својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилен |
| човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли |
| дело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а ка |
| задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, о |
| то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђе |
| > <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа ру |
| гре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристој |
| И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бр |
| линова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{ |
| есник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклимат |
| аст, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника |
| живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прс |
| епирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати |
| га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз п |
| р!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђор |
| али много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му |
| ше па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је и |
| hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наско |
| изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли |
| да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену |
| и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> |
| што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да |
| и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша во |
| цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕС |
| једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од |
| о. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда се |
| питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле сл |
| а воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, |
| а па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џа |
| </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Зб |
| . </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А |
| сам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађуј |
| ин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допа |
| итељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што |
| ека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га! |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p re |
| ле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{ |
| ="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни |
| о, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p |
| </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фам |
| nd="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије |
| } Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше |
| — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество! |
| S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срет |
| /p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и |
| дем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend= |
| p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако |
| p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вел |
| ете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у |
| во безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфо |
| рском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео та |
| та!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst"> |
| да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и |
| а — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — |
| <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— |
| управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише при |
| t">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко |
| лужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> |
| ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p ren |
| морански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље ни |
| а, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе до |
| Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Te |
| рипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка |
| а њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не |
| вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одма |
| осе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам |
| дњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мо |
| ој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, |
| ку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </ |
| остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене |
| kst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за в |
| лави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ м |
| Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »А |
| аш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али |
| орење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учев |
| ње у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, буда |
| d="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вел |
| урио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, |
| италац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка |
| сет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend=" |
| ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и |
| {S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
| ели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ће |
| ">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме |
| ај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst" |
| е путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за ве |
| им пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка |
| е, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Te |
| не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здр |
| {S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу |
| ђен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман |
| st">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> |
| и мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="T |
| утито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће м |
| корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар п |
| о сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се |
| оба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само б |
| уга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли |
| свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остај |
| е л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p r |
| тин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа |
| му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци д |
| апетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо вла |
| ао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели о |
| , чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје в |
| мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас при |
| рез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би |
| орак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend=" |
| во довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово д |
| прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што с |
| пола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш |
| јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једн |
| д ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш.. |
| механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину |
| ет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ д |
| пски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојиц |
| би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јест |
| и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак чести |
| } Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље с |
| попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} |
| сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљен |
| Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Нијед |
| — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— |
| ктори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да |
| ам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет настављ |
| лећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Te |
| rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{ |
| у се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="T |
| си. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој |
| А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </ |
| олили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend= |
| овек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Мо |
| kst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту |
| ем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, |
| њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Т |
| ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Te |
| лоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а ш |
| и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прик |
| } Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то |
| лаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек |
| ејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми ј |
| дна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге в |
| се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло |
| >— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p re |
| ачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам пи |
| </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаж |
| р он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p re |
| ic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, х |
| мо да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p |
| kst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, |
| и дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p r |
| родици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуц |
| брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, |
| у. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет |
| p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако он |
| рж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стеч |
| азуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је б |
| »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде |
| end="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем |
| кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом М |
| ксиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Ј |
| kst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван чов |
| једна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и |
| <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија п |
| вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Б |
| есте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сис |
| а тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина |
| резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касар |
| отиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чува |
| а задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, б |
| вакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> |
| да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; |
| неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема ра |
| ужио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, го |
| алисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет |
| а ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме леп |
| тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, |
| ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели |
| </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
| оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интерес |
| ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p |
| икола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама |
| је имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето к |
| t">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За к |
| зилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend |
| — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Т |
| ладе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марин |
| ли Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине |
| е: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарств |
| штва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на т |
| а. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција кој |
| </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш т |
| ва признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а |
| говара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакцион |
| итање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе |
| треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу |
| st">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујт |
| ш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш ја |
| упао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стран |
| јем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде |
| >Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета |
| знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још |
| >Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend |
| авање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламен |
| ла донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, у |
| , ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета п |
| сме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и о |
| стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и |
| Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до |
| ички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у п |
| {S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као |
| слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељств |
| са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке но |
| печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоње |
| ана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста |
| н сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учи |
| еним људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend= |
| « Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} С |
| (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на |
| о назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често слу |
| успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико |
| ократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а ова |
| kst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— |
| апкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно разву |
| гане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу |
| (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* |
| но, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а |
| и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Репу |
| што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и преву |
| ј. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља |
| о сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p ren |
| а једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш в |
| и Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tek |
| } Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, ко |
| ног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваз |
| авом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено |
| орио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га з |
| ниформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, |
| е.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешт |
| је, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидн |
| се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи з |
| та отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и д |
| е је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али |
| кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мал |
| не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новина |
| дин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерн |
| а на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреб |
| зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да н |
| да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујиц |
| не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} |
| ли, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ћ |
| Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехир |
| е све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га нат |
| е свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и |
| видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био |
| добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша сл |
| деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">Г |
| t">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине |
| етен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад |
| јми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслаган |
| } Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски |
| им за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја |
| жић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна љ |
| и љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од |
| rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му |
| мете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо |
| то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p r |
| неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познат |
| вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пел |
| о неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Ив |
| end="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о |
| ке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки |
| p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још ја |
| е Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst |
| rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како |
| о свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend |
| је »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је б |
| ого ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не |
| {S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — |
| и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, не |
| ору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али |
| ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да |
| овом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} |
| сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p re |
| .{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ |
| као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако |
| е смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам! |
| мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета |
| ш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p re |
| о тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p |
| припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у |
| ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p re |
| st">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p |
| их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и |
| Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамт |
| Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Сре |
| rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p r |
| 58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев |
| rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не |
| како није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Как |
| другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Te |
| занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су |
| срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!« |
| ија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као м |
| <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би г |
| и да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— П |
| о одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разло |
| ијава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећ |
| код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, |
| S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против ње |
| и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграби |
| чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче је |
| е чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни о |
| био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче не |
| ешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{ |
| је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају |
| други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да и |
| трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће д |
| ме отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади |
| ло па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одл |
| а чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кмето |
| "Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар н |
| а је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би пој |
| еље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и д |
| обио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је |
| њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство |
| овољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, |
| е и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, |
| је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па |
| а, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га |
| монику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и |
| истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак |
| шао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те нев |
| ољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовоља |
| ло и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је з |
| чепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто на |
| обро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капе |
| кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео. |
| су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви |
| ... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} |
| и.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах |
| олитика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав поли |
| косног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а по |
| илују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу ст |
| И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве |
| евоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председ |
| какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Teks |
| ући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година |
| х корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend=" |
| и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, |
| ни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} |
| ако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане |
| ер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио |
| онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> < |
| молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рек |
| ршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врл |
| звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води чит |
| зда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — |
| човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би б |
| на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, и |
| менима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоброј |
| nd="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и |
| вно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, нарав |
| — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst" |
| очарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двап |
| слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде |
| чевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p |
| {S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одав |
| инско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас |
| <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да ј |
| сти.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута |
| јпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi r |
| рали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, исти |
| пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> |
| ">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, посл |
| И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, |
| е сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S |
| ација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то п |
| Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола |
| се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна |
| ни вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — |
| истри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништво |
| о затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увели |
| ти какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад |
| зела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — ту |
| Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </ |
| е, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с |
| факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуго |
| и он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирн |
| сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мић |
| коро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи |
| пује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији |
| зговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Teks |
| ани виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек д |
| леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пц |
| да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... п |
| траг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, не |
| а, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И |
| тојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује о |
| им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакер |
| да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две |
| мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као меха |
| Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га м |
| многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је се |
| адије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир |
| S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио |
| режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића до |
| S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног д |
| о штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, шт |
| држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
| тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај |
| г учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем ре |
| ржи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и |
| али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што |
| ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на |
| Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ни |
| ">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као |
| где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно чове |
| ад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он |
| на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерик |
| о лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, д |
| оветке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле по |
| ела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Ви |
| и, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у |
| одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и ње |
| ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и |
| ока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} |
| је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао М |
| ах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу п |
| , ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да за |
| А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их |
| разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Teks |
| оје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас св |
| дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне ту |
| } Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспреко |
| , дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да |
| о је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштв |
| последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријате |
| па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодит |
| и боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и з |
| Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Срети |
| двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређа |
| ику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у |
| (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а |
| ке носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писа |
| нако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p |
| бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану |
| ку«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била |
| т.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и но |
| евима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да |
| е, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p |
| бојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госп |
| моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и ве |
| на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа т |
| , а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвир |
| ко сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се |
| Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио |
| слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже |
| d="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — зап |
| неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре |
| њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку |
| d="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p |
| <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дах |
| ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем |
| ак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, |
| а тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само пон |
| учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу |
| а идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да |
| а срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} |
| камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим. |
| рђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади |
| и други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милис |
| , а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за он |
| ума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђев |
| него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, дал |
| > <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћу |
| в био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувреме |
| онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то |
| st">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми |
| о. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јак |
| однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзит |
| неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, а |
| ке политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не зн |
| {S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} |
| народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, к |
| о да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да |
| азда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« » |
| тприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће |
| у и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{ |
| а законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би |
| ену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице з |
| шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку. |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то ј |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против св |
| то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света |
| раћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били о |
| грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава п |
| од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p |
| е.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S |
| се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко |
| да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији |
| ја, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког стале |
| p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, к |
| ирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се |
| естили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за м |
| аписано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како |
| морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јо |
| омало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног |
| јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима ко |
| се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђ |
| реме скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са |
| више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклони |
| рана њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочек |
| менивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љу |
| ка принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него |
| ђе за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бег |
| лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Нап |
| после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелик |
| онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пар |
| да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па |
| други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »пр |
| могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од |
| !{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, |
| и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. |
| повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се м |
| цу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после не |
| S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ре |
| , јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако п |
| har">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ ј |
| ам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и др |
| {S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и с |
| може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, д |
| } Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице |
| причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој |
| присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је |
| Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него |
| је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се п |
| ла има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта ј |
| ружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако |
| ="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар с |
| ели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сеља |
| нако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој в |
| > <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане не |
| х последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхо |
| обојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као |
| утирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који ј |
| а ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S |
| ци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога н |
| е тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телегра |
| уштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и |
| рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, г |
| d="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst"> |
| ше замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича- |
| у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме |
| су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај |
| изор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{ |
| лигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с д |
| н Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још пок |
| ани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; |
| ља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од |
| да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да |
| оји је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек ка |
| као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, ка |
| рности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као она |
| еграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се ут |
| аписан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако |
| ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуст |
| p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и |
| Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га |
| рна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се в |
| о се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Проме |
| иђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, нег |
| Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности п |
| к наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли франц |
| то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспије |
| ану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе |
| ачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај |
| /p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p ren |
| "italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је |
| и поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је |
| и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и |
| ју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, с |
| а умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грл |
| вршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Р |
| вати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећн |
| орђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst" |
| прека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} |
| ћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— |
| темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Сл |
| човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} |
| уде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клеш |
| уме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назва |
| к и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се |
| за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у ред |
| ра« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је је |
| kst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом ша |
| > <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њи |
| оје ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi |
| равио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатл |
| тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је та |
| лико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише ста |
| зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад так |
| к онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже |
| обро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао |
| . </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, |
| промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после ум |
| епеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, |
| а?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S |
| ош не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Te |
| егова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина се |
| в капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви при |
| , него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није |
| емо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био ј |
| ар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашља |
| > <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића |
| {S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђор |
| облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и з |
| ки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала |
| з тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власт |
| тељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p |
| узме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старинск |
| само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али |
| (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су би |
| ци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h |
| бом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт је |
| ">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко? |
| е уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то |
| о продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађав |
| еби слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, ре |
| ве и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља |
| о један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Te |
| ји је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле |
| епо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке прода |
| аденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио имен |
| а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, нег |
| и у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћат |
| , — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад |
| бликанскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онд |
| ош и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког бога |
| је име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим наш |
| </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигд |
| — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Te |
| ели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst" |
| да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно |
| им онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једно |
| >А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није јед |
| Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заб |
| осподину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косо |
| га је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела и |
| ило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, |
| ом није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу |
| Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неко |
| менуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једно |
| само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју заду |
| Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико ј |
| само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајм |
| би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђ |
| t">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старинск |
| далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао |
| {S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов позн |
| оме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад |
| раф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капет |
| Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са |
| снути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он |
| из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем к |
| олико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst"> |
| Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да |
| во декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опо |
| ом речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато |
| се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не исп |
| а ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{ |
| променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики ( |
| , ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу |
| гове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад |
| се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сеља |
| , а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверени |
| му је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; зати |
| био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћ |
| зрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, прилик |
| д је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, ди |
| ше и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне |
| какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и |
| да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном |
| ски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и |
| у.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше |
| огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — |
| Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после |
| да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи |
| ам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у меха |
| рете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну |
| апоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине ка |
| ут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, фа |
| ото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју свет |
| а ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, |
| у, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са по |
| А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурк |
| авно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад |
| иш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађ |
| Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповере |
| итиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је |
| да-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је |
| орију! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко ун |
| ипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} |
| d="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> < |
| уже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћ |
| вник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гл |
| ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао |
| а, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих радени |
| новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а |
| емо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у |
| тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је |
| p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па |
| ђати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки |
| !{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба д |
| казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са |
| Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога пр |
| >У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност м |
| них силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира |
| је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави и |
| , и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је такв |
| д дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цин |
| и размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не |
| урка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону |
| о у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало |
| Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">М |
| егове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања |
| Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог и |
| ити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје |
| е среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и |
| ">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш |
| >— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе д |
| ан допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко оп |
| Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета израз |
| кад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон |
| кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано |
| о и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. |
| тива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав п |
| пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да |
| аке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај ст |
| ди у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отиш |
| рета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће д |
| или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем пут |
| у скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет пр |
| иш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које с |
| овољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у сл |
| во питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога на |
| искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p re |
| упи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник |
| <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти |
| арио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћ |
| евање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, |
| че и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </ |
| али прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се |
| О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tek |
| и и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним п |
| о трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком |
| рђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је |
| паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> < |
| и дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то. |
| је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио |
| и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још |
| етин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говори |
| t">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> < |
| е у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале |
| Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се на |
| и то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на |
| аш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. |
| ко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабу |
| ети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И |
| а по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на |
| > </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у |
| а је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на |
| да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је |
| неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде ви |
| <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с км |
| тив њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} К |
| и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је |
| де без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и |
| } А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржа |
| ри понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш м |
| ари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши с |
| упа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био |
| је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама о |
| рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend=" |
| >»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Ср |
| кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српс |
| ило уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз о |
| ој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као |
| ратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Не |
| дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета о |
| чима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је пла |
| па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то |
| ко насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском му |
| , ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на |
| њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посеће |
| .{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. |
| рендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све на |
| се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што г |
| е, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радни |
| а.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кра |
| е Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p re |
| јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита |
| кле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноћ |
| ма.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један |
| леко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по с |
| ужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за ан |
| да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ћ |
| овинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница |
| ом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би к |
| а табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташ |
| село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се |
| кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te |
| , а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst"> |
| већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p |
| наш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба |
| не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака |
| и: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, ш |
| {S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко аста |
| арте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се на |
| ње — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради нег |
| а ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с рук |
| ште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње. |
| ски одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а ш |
| азносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у до |
| rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом ле |
| оћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног н |
| береш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Ра |
| ебе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — |
| ету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> |
| жић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> |
| нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га |
| а ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И |
| нертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове по |
| ринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав |
| елу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна г |
| и ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Te |
| ш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредниш |
| села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дан |
| . </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} |
| да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло ук |
| ш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, |
| а своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено при |
| ло није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих с |
| тану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престај |
| пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шар |
| ручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих г |
| л је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече |
| баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег ок |
| конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опе |
| иш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књ |
| уставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар |
| оде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend= |
| Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетк |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политички |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретин |
| rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним |
| пева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — поми |
| а лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала |
| с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p ren |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напо |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Оф |
| бе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава |
| Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јо |
| е по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, |
| а видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало гл |
| њен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побрат |
| елио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчиц |
| у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и сил |
| ве зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића |
| аћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава |
| ст је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у |
| рбину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну п |
| и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то |
| њући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Срети |
| ћа много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам |
| азио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народни |
| је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једик |
| јгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајг |
| и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте |
| бично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најлас |
| о тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав |
| та Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобан |
| } Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председников |
| имаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собиц |
| дницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend= |
| осе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava" |
| сав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p r |
| ли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, |
| d="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; н |
| ели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатк |
| је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља |
| тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, п |
| своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, |
| а се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S |
| ци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да |
| а дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени из |
| А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Ч |
| ом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњ |
| оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће |
| S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу |
| је«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкр |
| т?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш как |
| рина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И мага |
| ">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао сл |
| поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и с |
| шу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску |
| анпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао |
| </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи |
| ио сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у |
| оједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји к |
| .{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говори |
| ад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута н |
| ича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време ка |
| ро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p |
| ангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу. |
| лону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад |
| шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде |
| end="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати |
| о је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели |
| осле и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само |
| но власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, |
| ва од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не м |
| точник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на кра |
| бављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи |
| Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктери |
| ељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну че |
| еном, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Г |
| те Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, велича |
| вој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћ |
| »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и |
| ад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније располо |
| и његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао д |
| то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му |
| да за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу |
| ицир« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном поља |
| то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с мног |
| у корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан |
| селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село |
| лужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је |
| се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега |
| механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допи |
| о ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S |
| свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо в |
| рих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштер |
| стао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шеће |
| јим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; |
| а радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други |
| ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p |
| мбра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за |
| а га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике |
| рчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на св |
| ари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње ка |
| {S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из |
| кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и |
| под носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулу |
| и на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се |
| /p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долин |
| није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је д |
| све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса |
| и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и зада |
| стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: < |
| држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и |
| а може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па |
| међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дуго |
| ак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим |
| S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на при |
| е друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода |
| , да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик |
| тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешко |
| ед њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је тре |
| з књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само |
| у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон прир |
| и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Н |
| вим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране |
| а — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пу |
| с није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, |
| а дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шеши |
| у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, |
| мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свако |
| зговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредн |
| акве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ства |
| ек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика |
| уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и врат |
| ору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} |
| ечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p ren |
| гогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и |
| уто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се |
| разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Јо |
| већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године |
| .{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са |
| а дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лим |
| rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао |
| раво са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку |
| војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{ |
| аш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »пот |
| оставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у |
| ога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! < |
| предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« |
| ада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Ц |
| да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација гро |
| пу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних ст |
| и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песта |
| смо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онд |
| или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, П |
| де му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! |
| ло више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. < |
| коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фо |
| ало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него с |
| о одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а |
| није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; |
| накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко |
| јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако н |
| да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је |
| арине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим |
| не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гу |
| и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за та |
| разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и н |
| енични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомиња |
| ј полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици |
| тера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био |
| , јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет |
| само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дуван |
| доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан со |
| аст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља |
| Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </ |
| } Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Исти |
| да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео |
| ам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био |
| до лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је |
| о нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, |
| ји и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А пос |
| онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише м |
| ај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасн |
| е тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следс |
| S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе |
| ко за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p |
| овом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда |
| знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у |
| у, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира |
| ="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га |
| rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бар |
| да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељаци |
| та него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поод |
| , дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само |
| та пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године о |
| ли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда так |
| аће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Чи |
| ва као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је |
| p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend=" |
| вропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично в |
| гао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љут |
| дног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног призна |
| е имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допи |
| роговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобн |
| да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{ |
| о на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је т |
| и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се д |
| д кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази |
| је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је |
| на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поје |
| уд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао |
| зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава о |
| пштинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам |
| али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан н |
| , та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а би |
| ионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Ка |
| долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприли |
| тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик |
| а!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш |
| пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не |
| емско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му |
| а му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредни |
| lic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините припов |
| редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафан |
| а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и |
| уго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и |
| е у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши |
| тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може мн |
| за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на |
| аде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!! |
| е дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пр |
| запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а н |
| ицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вред |
| м селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај усит |
| ље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња |
| — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| им ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збого |
| да у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој весел |
| је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда |
| kst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, |
| .{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — |
| му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке |
| треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако |
| х отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </ |
| чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само |
| t"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је |
| ам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други в |
| ѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфе |
| st">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после |
| јважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неоп |
| га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним |
| оже, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може |
| рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је |
| испели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, о |
| инистра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекула |
| вара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим |
| nd="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} О |
| Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би |
| балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингеров |
| S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{ |
| азлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је б |
| .{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да |
| ним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле |
| с кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна |
| им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да ј |
| прави после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта |
| оје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми |
| х права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када |
| себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се |
| ност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на |
| е Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није пом |
| доше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и |
| и, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих |
| не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула д |
| љи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, пр |
| ича како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже и |
| у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопи |
| вих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана из |
| који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село |
| ана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава пон |
| сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зач |
| ћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио уж |
| за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. |
| ј овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга |
| ла, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око С |
| ачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је чов |
| о како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико |
| >— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{ |
| (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је |
| даш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме т |
| то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, |
| Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и |
| ко тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне |
| с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једни |
| светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и |
| је и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи |
| лом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst"> |
| је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме. |
| емо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потр |
| hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се |
| м с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађари |
| и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Прв |
| } Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би |
| ако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме |
| сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капета |
| ог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће |
| је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, |
| и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и н |
| Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред какв |
| } Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst"> |
| онекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако |
| сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} |
| ложењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се |
| па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини |
| кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; |
| танове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред |
| д није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена |
| беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамоти |
| е и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
| глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је до |
| Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје |
| где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличи |
| ужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски |
| као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји |
| разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених ок |
| у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под ти |
| <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од |
| а, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Св |
| уку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад с |
| ако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и |
| о персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до дола |
| а нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а |
| оложени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p ren |
| и и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му ш |
| су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који т |
| </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Teks |
| затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p re |
| а који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи |
| алио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (ка |
| а потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји с |
| тен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласк |
| Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да батал |
| вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на раж |
| p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} |
| ">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и са |
| гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га |
| Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео ка |
| капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеј |
| ета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, |
| ој кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази |
| /p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила |
| но; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изм |
| ekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— |
| а, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, |
| ика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момена |
| н или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, |
| безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако ч |
| ом кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео чов |
| спуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Сре |
| тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. |
| но и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина |
| јој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким |
| да и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у сел |
| леда тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета и |
| но послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, |
| у попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њом |
| ке и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног г |
| оју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскор |
| ригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће т |
| да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у в |
| ако то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ос |
| требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са |
| и вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и |
| се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕС |
| резову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и |
| а шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као м |
| Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је о |
| е Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, |
| } Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечер |
| подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} |
| има народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенит |
| S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, гос |
| сало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p |
| тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била д |
| о хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после то |
| грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено нек |
| у пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} А |
| је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измал |
| године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочек |
| писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих св |
| у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Ж |
| овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Ж |
| шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p r |
| га човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно за |
| а његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска |
| Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми ан |
| оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настав |
| .{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће кру |
| тисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до први |
| новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тог |
| о да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p re |
| орити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијск |
| да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, |
| сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p |
| отов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и |
| , чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанс |
| то Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћили |
| о за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином |
| естан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега нов |
| равајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то |
| ора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћи |
| ије продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и |
| а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врст |
| се Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једе |
| бавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних сил |
| то задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је д |
| рећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, ка |
| ам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доб |
| ите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може |
| , Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу |
| лимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p |
| и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допа |
| аша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви р |
| S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вел |
| праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих в |
| тада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да ва |
| огике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, р |
| однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћин |
| очобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије мес |
| на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај пору |
| нешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважниј |
| разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Д |
| ко знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворм |
| /p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{ |
| ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дан |
| то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капет |
| ерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; |
| к да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже |
| ицир«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледа |
| по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце |
| се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« |
| ки (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја |
| ио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова |
| та га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако |
| е гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак мо |
| инску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се не |
| те се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро п |
| е ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај |
| .{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да до |
| о га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, |
| ове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пу |
| Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има вре |
| старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, С |
| трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде с |
| о, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst |
| то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Оф |
| ац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* от |
| ва као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој |
| е камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима |
| научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, с |
| је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дуж |
| ра, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа |
| Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је |
| е! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да |
| менце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те сре |
| <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
| малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав |
| А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} |
| шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вје |
| азнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Ми |
| азумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зач |
| онеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример ци |
| ир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се |
| {S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу ви |
| ели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није по |
| их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику |
| } Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са је |
| слуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, нег |
| тају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима п |
| ена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се посл |
| а навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Бес |
| етен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и т |
| о.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људ |
| ите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припад |
| ају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S |
| њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци |
| вале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је би |
| у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине к |
| и се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се |
| — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не б |
| о себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. |
| љно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се |
| ико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што кри |
| утник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с |
| о тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у |
| оро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Се |
| Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побоја |
| ма раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметуј |
| другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и пр |
| изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: |
| амета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и з |
| целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све |
| хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несре |
| t">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, изву |
| , ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак н |
| а са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је |
| нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе поз |
| на напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би |
| дмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а зати |
| очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентариса |
| накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако ниј |
| да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tek |
| је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држ |
| је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али |
| } Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био предста |
| } Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend= |
| и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи« |
| ко ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља. |
| толом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже п |
| жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »ј |
| Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} F |
| ком главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе |
| S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана ре |
| позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држ |
| оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, |
| ечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу д |
| {S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њо |
| д га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб |
| е и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред ње |
| ри се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане так |
| — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири годин |
| свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села. |
| је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ј |
| за се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао |
| и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p re |
| и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда |
| летео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у |
| ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, |
| вао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним |
| </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет |
| о и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, |
| д газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и испла |
| исто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А |
| ика, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар |
| , ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна ка |
| а Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био |
| не фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у |
| Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пе |
| ="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је сл |
| ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава |
| спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити |
| насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и |
| Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{ |
| танка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, |
| а ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за с |
| само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА |
| њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељац |
| не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако извед |
| дмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и сто |
| и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. авг |
| Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као он |
| ли тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учите |
| ку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још о |
| им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу |
| стати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудн |
| ануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, |
| га тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тер |
| S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се |
| у. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руш |
| — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, |
| кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а |
| {S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало пос |
| И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је св |
| звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а нас |
| а, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и |
| ма бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лује |
| а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности а |
| p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срет |
| на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све |
| воју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један |
| ко жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају пр |
| и с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога |
| својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији |
| вом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је ру |
| и песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојн |
| Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо п |
| а их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га ви |
| бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве |
| а те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема мора |
| краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присус |
| е.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев |
| чима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. < |
| <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога |
| Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико уп |
| ого да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило |
| ететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поган |
| наеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па зб |
| ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му иш |
| а тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду |
| } Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско иг |
| домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да |
| замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе. |
| европејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газд |
| но. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« |
| напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је спо |
| убици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, ал |
| А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Т |
| ндир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, |
| па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ет |
| од ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, г |
| Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно р |
| лужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p |
| ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође |
| ростиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле |
| ан од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend |
| а и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има ст |
| куд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се |
| "Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један парази |
| по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још позна |
| ираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
| Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије н |
| ћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује да |
| окриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овог |
| к их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао вр |
| , то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом ниј |
| лете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко |
| и му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо под |
| е девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова |
| } Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба |
| ако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="T |
| мах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једн |
| Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слат |
| {S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све |
| ишто за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је |
| хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула ру |
| цију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима |
| ретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник |
| ве стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдн |
| тена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета с |
| артију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему |
| љу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али |
| d="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... ве |
| ма, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до |
| радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га |
| едном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхуна |
| ти!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра |
| ј се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе нап |
| том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољав |
| лбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао |
| , Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p |
| је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вин |
| вадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у |
| ијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је т |
| е!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми |
| испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с д |
| друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за |
| им добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за т |
| >— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. |
| </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Ш |
| ема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразил |
| м се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{ |
| p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој н |
| ама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски |
| и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једно |
| онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу сврш |
| ионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што с |
| ола и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказаног |
| ветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (п |
| Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину рев |
| примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети |
| усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p |
| и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч |
| уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечера |
| па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јес |
| ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, |
| ричке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џе |
| а да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... кој |
| д зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у реда |
| год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као |
| а прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан |
| Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, |
| , вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој |
| ате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Teks |
| st"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и п |
| лико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је с |
| рског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја |
| st">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича |
| да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} През |
| </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под не |
| ладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, ка |
| седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог ок |
| узи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, |
| д њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим зај |
| rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко про |
| а паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и бе |
| у.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други |
| измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
| атка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи |
| и је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар |
| сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошар |
| Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а |
| а, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да па |
| друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типо |
| рас, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту м |
| га не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други |
| ма.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетп |
| се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре |
| љем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћи |
| или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу пос |
| рости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да пр |
| сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајсто |
| ло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. < |
| ичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Мил |
| едам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове |
| У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у с |
| их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој |
| мо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уред |
| етан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду |
| ћа завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst"> |
| а, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p |
| ле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес |
| ло.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима д |
| о материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао |
| ли или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва су |
| обро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Te |
| је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако к |
| ки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говече |
| што сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који про |
| аустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси |
| свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у |
| е обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, |
| аву Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, а |
| сту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковиц |
| } Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи |
| ије наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend= |
| p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— |
| ставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тог |
| ава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога |
| е Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат |
| ка ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је |
| <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend= |
| лу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сир |
| дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива дома |
| ње, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглодан |
| г вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> |
| ом пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst"> |
| је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих кости |
| о и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, љ |
| не!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Х |
| свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по нови |
| човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја је |
| ко дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend=" |
| и од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је оста |
| анас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година нај |
| . </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} |
| дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропи |
| за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу ост |
| Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године д |
| аћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушн |
| ти, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овак |
| ацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Жур |
| , главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. < |
| еле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они |
| и!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном те |
| есрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара |
| t">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога |
| освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена прав |
| си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете чов |
| војица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики неприј |
| nd="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и |
| тим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљивар |
| за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим |
| Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А н |
| му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да г |
| био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста ж |
| ореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше |
| он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала |
| тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где |
| е и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p |
| t"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгод |
| >Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележен |
| Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир |
| мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p r |
| видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попу |
| орица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tek |
| откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају |
| се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и са |
| а те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend= |
| <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета п |
| тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S |
| али. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим |
| слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и изв |
| иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве |
| а и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг |
| ="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шес |
| ом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких |
| за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, једа |
| која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест |
| ји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Te |
| ста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фриз |
| ло?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, |
| боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремеж |
| кче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, г |
| њем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! |
| вник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! < |
| <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </ |
| нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ нев |
| неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend=" |
| се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и све |
| {S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председни |
| е па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{ |
| је од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског ц |
| ог дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене |
| итаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Вој |
| ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и пр |
| ући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} М |
| шке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или |
| о фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне |
| онет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што т |
| аш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одб |
| и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад г |
| ва, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђо |
| тка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман П |
| Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, |
| е хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; ки |
| аћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева |
| у и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} О |
| ета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа |
| ете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писме |
| нашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — |
| st">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S |
| града, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како |
| жи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога |
| а носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и ус |
| з ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака |
| его савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не |
| о и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="T |
| апира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, буд |
| оњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су |
| ђено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како |
| Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује |
| ’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="T |
| ет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и |
| о форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, мож |
| ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песм |
| чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, |
| ви дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две год |
| врће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend= |
| е честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакида |
| «, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књ |
| злетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манаст |
| дравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити ч |
| едност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шу |
| . </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа н |
| и у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном |
| да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p re |
| ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него д |
| ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} |
| ="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p ren |
| Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начел |
| t">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народн |
| диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, |
| у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав. |
| ласти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му |
| .{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави је |
| и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обилас |
| ију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после п |
| има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све |
| фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), |
| е око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би |
| рви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и |
| ! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Ј |
| е бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик с |
| жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антериј |
| р Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поско |
| а који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, |
| </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst |
| S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то |
| е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Свак |
| </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа |
| една »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не д |
| nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким п |
| це кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће |
| ере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милоса |
| Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! |
| деју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend |
| <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за |
| ио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао нек |
| оследњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: » |
| рангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеид |
| овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта |
| им једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p |
| ; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да од |
| и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што |
| Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш как |
| аг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празнов |
| са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та |
| Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сеља |
| у и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, д |
| млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« с |
| дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као |
| "Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пр |
| та пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи |
| а је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у т |
| а девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике |
| .{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна сре |
| чавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend=" |
| ог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па |
| амало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно в |
| пољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут о |
| у.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића |
| му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други! |
| есте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме нез |
| ример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо |
| није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу ме |
| а, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодеј |
| олази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи |
| p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој |
| ељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао з |
| ачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, тре |
| је дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у друг |
| напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он |
| у власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то н |
| и они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учи |
| rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј |
| а загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е |
| устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све сн |
| њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, |
| плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има пра |
| наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих |
| ко недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као |
| ве боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоо |
| Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно о |
| рхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао с |
| јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића |
| и Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капе |
| ку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фала |
| ва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — |
| о зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љуба |
| е.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштова |
| села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а н |
| тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли |
| ених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му заустави |
| ије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света бел |
| ли Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, |
| d="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том |
| кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — |
| /p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А М |
| мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмон |
| а не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, |
| је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песм |
| досте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој с |
| рда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> |
| т Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} К |
| упи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S |
| це, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш |
| ара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од св |
| г и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, |
| кој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панег |
| душника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде |
| ђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету |
| дан другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ ј |
| су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и |
| причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило |
| i rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да б |
| е Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге пова |
| st">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље зна |
| унаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. |
| корну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована б |
| ао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, |
| још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— А |
| ан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гво |
| хнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности |
| комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Госп |
| едседника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде |
| се, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Ал |
| врдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно друг |
| Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. |
| ле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и мет |
| један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде |
| но пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио јо |
| ћом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфт |
| воме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима |
| Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="T |
| ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} |
| У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаш |
| у хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{ |
| Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend |
| ва му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обод |
| иће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уста |
| исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес бе |
| ога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да |
| , Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конс |
| о, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четр |
| сплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћ |
| т.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само в |
| иши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао с |
| Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, н |
| веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </ |
| да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разло |
| па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од |
| џија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мук |
| испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу |
| уде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само |
| Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадова |
| а далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету д |
| у ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се пок |
| до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке рече |
| ике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављив |
| дна смеха није чула ћатина декламација, |