ологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су |
дмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш« |
о (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под |
нице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је |
т и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што |
остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта |
је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико ц |
ситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па |
као у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па пр |
ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је св |
»многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмон |
дона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после нек |
господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’. |
у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend= |
з републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дн |
и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напам |
а свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend= |
орђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каж |
а »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац |
износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: |
м ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога м |
и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Так |
за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и н |
ара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p |
пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша |
а вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се од |
су гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst"> |
о на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасн |
о ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} |
он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у о |
је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, |
десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, б |
р комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао |
ила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га |
ико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то хар |
црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо куриш |
уд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она чес |
а жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на |
није кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних |
ри, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а |
па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге одн |
но гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није о |
лушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, ил |
само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бо |
на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, |
смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се |
, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун л |
ђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најла |
у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без св |
ли ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> |
ку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завију |
пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушиј |
потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, ос |
рељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! |
ао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S |
министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар т |
рко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове |
а једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим нас |
еитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend= |
{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и ни |
алијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, ц |
усаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради |
као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро |
пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и |
ка отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака о |
, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује наче |
, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели св |
рија пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али н |
иганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљ |
би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} |
ним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и |
кори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безак |
, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре |
!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се при |
ис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и |
. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ |
Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа |
> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу М |
p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Te |
од, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавиј |
озар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влад |
разилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p re |
не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p re |
rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо |
Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} |
окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обој |
о и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst"> |
о се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку |
а газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као |
о, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као ве |
амуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек |
одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend= |
а, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чуве |
мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво |
послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарск |
ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отпри |
е иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! |
е прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. |
како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поруч |
ељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође пос |
је што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, |
не ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарски |
Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекн |
сирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гони |
{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нов |
зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend=" |
андук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова ме |
и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да |
је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изн |
тересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђо |
попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Мак |
ње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, |
па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истин |
овек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела |
ekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђ |
к тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе |
е светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а |
е тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусо |
ирна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе |
еле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарк |
Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за |
="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима |
ир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Т |
од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћи |
ошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то |
е, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном с |
па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за |
другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и пон |
воје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултов |
о виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпо |
носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који са |
нским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки чове |
к веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, |
пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> |
радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под |
и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке |
рај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пр |
ело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под имено |
човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. |
не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се се |
овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механам |
и, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда о |
kst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, р |
> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а в |
н, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се |
шно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нар |
не, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе |
руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? |
е остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мен |
је храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми |
и поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend |
године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти д |
сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама |
{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. |
"Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дај |
, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим |
ко играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S |
} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш |
ову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антери |
је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је оби |
ви морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћ |
</p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на сто |
м Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а нема |
. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај до |
нате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— |
ину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су м |
ар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не мо |
ији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под ми |
<p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајат |
аоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад |
о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају |
о: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви |
ацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај ч |
и дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гл |
, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље шт |
рада и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учит |
а«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је оду |
вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели |
е стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденич |
уднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак ч |
редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може виш |
Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за |
ић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор |
Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, |
а параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на мој |
после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу |
</p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је |
ј мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} |
мо просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало сва |
.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досет |
ин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загриз |
око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из друго |
не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора |
ив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене бура |
е баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мн |
едро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst" |
Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти |
што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! |
х тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона |
{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово се |
а се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти |
довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га з |
а црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те уби |
што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па |
у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио гро |
кошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} |
е сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само коп |
повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација |
огледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зи |
t">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам |
одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из |
, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збун |
е крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, м |
радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редактор |
ста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши му |
о је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писа |
ицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и |
је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако |
ри чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала ба |
збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, уче |
рају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде н |
да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у м |
а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. |
зити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањ |
то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу стра |
управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у |
ио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па |
а се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, нара |
Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој |
! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и з |
назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном |
олети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, и |
л’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p r |
велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, |
у на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и т |
} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штам |
г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то с |
онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их |
у госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада мес |
господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и на |
а дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше. |
о гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штамп |
те њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела в |
старијег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> < |
/p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} |
.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жр |
, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама |
о у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да |
а спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> < |
же и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово |
и да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p ren |
зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеман |
">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове! |
е »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S |
а му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као |
каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst" |
е, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај |
о селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по |
S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати |
ета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потом |
а загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Ср |
на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, |
капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе |
дика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушим |
брани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескао |
ре батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове |
ато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му |
кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао |
и и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој поса |
није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет а |
ки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, |
</p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — ка |
е брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Т |
пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер он |
мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако подн |
ен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало о |
од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита дос |
био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, |
и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај за |
Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} |
та, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> |
вади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} |
ет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> |
то нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крс |
живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а |
а им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Срет |
d="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је |
а лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од не |
— ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страш |
и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и |
е’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још |
вио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из |
било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и |
учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ет |
него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S |
то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Ср |
S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних ве |
у књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на ње |
, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не поз |
, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не |
ну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој ст |
</p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступач |
лом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? < |
Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али |
уго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Teks |
, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p |
калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно р |
понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чује |
</p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те |
је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, и |
да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога премести |
анта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Ш |
жем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако т |
апетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету об |
скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђо |
Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија г |
помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А г |
је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све п |
е и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пи |
клони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је с |
итичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба. |
} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фами |
и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нам |
опало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запев |
</p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> |
ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо п |
едили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али М |
ог малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки д |
глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ |
о тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример |
елу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро |
Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немач |
на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле т |
Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} То |
грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се с |
орија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, |
а онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна |
тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} О |
p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, |
а комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председни |
ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права д |
зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само |
сам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а |
мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљен |
писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од |
пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши |
.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице |
клу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи п |
на пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти |
тан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па |
управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу уде |
е тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај н |
ошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српск |
S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S |
ра, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће с |
осито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пе |
е?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Ср |
а нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је |
нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опр |
то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритви |
енитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Н |
и кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио |
а и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га вол |
S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: |
р, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказн |
а женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцка |
крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, б |
у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима ст |
ци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даљ |
пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p r |
може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, |
и слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ јед |
то ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend |
мање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће м |
и што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: |
ко и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а |
о ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ |
вадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше гро |
знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Ал |
податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решет |
} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Te |
се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој о |
ктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као |
ених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати ду |
ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и |
оже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, |
дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднар |
дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој ма |
гледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке репуб |
задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочек |
не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме ник |
а пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, |
наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, |
ндеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њ |
ангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умал |
ма, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се |
Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта |
господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево |
проти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што ј |
бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Напо |
>— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p |
зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју уч |
сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се зад |
х права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« < |
end="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. |
а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, гос |
предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их |
rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то |
у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Д |
и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без |
нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, |
rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p ren |
ио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сеља |
тање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, бу |
/p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, |
а.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивал |
nd="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица ка |
> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Teks |
-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend |
аре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, буко |
ери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна н |
инистри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу |
</p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се |
Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хва |
е то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за |
Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигн |
end="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — в |
о и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање |
то људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, ј |
ијал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и т |
да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А ш |
прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А |
ски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако |
с му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа |
ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече |
се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На гл |
намо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S |
адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу |
а? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И |
атурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Е |
ивост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од с |
kst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумит |
век натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обр |
то рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гусл |
е, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били љ |
»Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а о |
читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетк |
знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо |
није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он лев |
ија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује д |
њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би |
у што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својо |
дно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо нек |
.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето |
ио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпостве |
сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је у |
и да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је |
десет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend |
кају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадист |
као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност њего |
најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не см |
га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу |
десет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у с |
равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски б |
сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, |
оман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је |
е и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од |
де такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао |
ош су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отр |
вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« |
кашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу соб |
се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На |
и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан |
па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепш |
те ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји |
!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу |
и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па игр |
, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих своји |
p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти н |
без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему |
ekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унек |
Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако |
е ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на харти |
е сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депеш |
шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не з |
после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпр |
а сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, |
мо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Te |
о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ет |
а врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па к |
ђе а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, з |
ржи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волел |
човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ прид |
мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја ст |
и уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, од |
била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ћ |
ипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу уж |
разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p |
и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао |
ар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео ли |
ека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чи |
о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, |
Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седел |
ст година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерл |
ну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз |
и верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужи |
му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с |
и кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне кој |
Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго |
било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у |
дмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, |
х других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чи |
пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— А |
S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> |
ека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран з |
ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — р |
о је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Бан |
без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлеп |
ео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа в |
али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун |
заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p |
ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па |
пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око т |
ви реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и |
х.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— А |
цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, |
Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У |
томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвене |
на од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перч |
d="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у с |
онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није мог |
а неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тириј |
апут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки |
г младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту |
ује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар од |
и штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend |
у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао |
он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у |
rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је |
седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капета |
у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помо |
оо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за |
па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као |
чима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, што |
седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p r |
е бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће |
н извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зац |
и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак |
сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} |
Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учит |
и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских пр |
затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му ни |
опови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и по |
исилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све о |
хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p re |
новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло д |
лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о м |
укну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и п |
ј, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’на |
много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— |
« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича |
ства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не |
да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве ци |
ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, |
ају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Прови |
та тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst |
епе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хи |
rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му |
амери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада |
од живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше |
ицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена |
а сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Teks |
деју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашт |
ад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да |
равно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, |
нај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније |
Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— К |
ено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си |
>— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто |
лна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, |
е гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме по |
свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </ |
к! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш как |
а? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. |
ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два |
тио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Сре |
— увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Пер |
то! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан б |
дан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад са |
учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ |
чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— В |
а измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као ма |
и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, |
— повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шу |
... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p re |
нушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p |
а другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend=" |
пи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у |
же да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђе |
е — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и закол |
но са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по |
га ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> < |
и љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут ка |
вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како |
Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за уч |
допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му |
торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Te |
сав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Сре |
ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
рета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од г |
ше неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема |
, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онак |
его да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на прим |
лао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Te |
ек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па т |
шља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и |
приличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, м |
служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, |
аксиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да б |
="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А п |
kst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, |
би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мисли |
оралисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опе |
шља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме л |
журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и |
но и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није |
о му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама. |
кли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим бр |
стављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута сед |
челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најд |
ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета м |
st">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па |
крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Teks |
оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за |
ише? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst |
беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се дод |
је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, |
ојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ |
што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говор |
око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једн |
ен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, |
S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или |
тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме |
о весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у |
ак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на ви |
(Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="T |
врне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је так |
руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако |
аде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, |
зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку |
ромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу |
а ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Te |
те на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти |
лас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака |
иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — пре |
е ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати |
асници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благо |
чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капе |
нас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламе |
овима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и од |
ре и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и д |
ојих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима п |
же војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ |
st">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегениса |
(који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да |
хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend=" |
, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и |
а учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу |
ад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хи |
nd="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срет |
уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, т |
угом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увел |
чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па |
кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« |
има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прн |
неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та каф |
је за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека |
дставнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, |
Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их з |
ако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па прод |
грмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад С |
дно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) шт |
межа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </ |
ура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију м |
ет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били |
ир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те ж |
ретходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срет |
умује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и ска |
т је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гом |
ликом обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скуп |
ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две го |
, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S |
тла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто небл |
с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто |
није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{ |
како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и |
то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут |
дседника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју |
премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и же |
таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге |
ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао |
петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у сел |
! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се до |
— викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Цр |
наестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек |
ну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи |
таде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му |
председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{ |
ови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске сав |
— рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. |
Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар н |
зненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Te |
га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
ришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се пол |
не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан н |
ако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне |
и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у п |
ко асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да |
фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским |
то рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљ |
почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбиј |
него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше |
крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта ј |
ова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, |
е на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од б |
би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и |
је газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину- |
жасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај |
зео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџ |
и на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и бр |
мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио ма |
сим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да |
а и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после |
немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов |
отпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му |
жу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај |
пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Te |
ет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем св |
се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офи |
а, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вел |
и бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад |
?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатс |
« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Г |
у дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Г |
де?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку |
велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао |
добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да с |
публика, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, и |
во чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мал |
оже, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Teks |
о шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Б |
и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да п |
ша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек од |
st">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p re |
ђај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци нај |
ин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су |
к видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од ко |
А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: |
и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је |
и аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога од |
ји је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га пра |
и, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{ |
оспо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеш |
би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend= |
р-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осол |
сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. |
она о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оп |
до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле за |
се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да види |
ене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{ |
падају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је г |
вони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о |
а кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О |
а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега |
ве од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те |
ње, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; д |
d="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећ |
"Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> |
ви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се мл |
st">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћи |
икну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори |
равда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не |
ненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst |
ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се |
иш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пи |
друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин |
ко дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p ren |
Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p ren |
све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне ма |
st">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А з |
орђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата ра |
једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађ |
! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из г |
е једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> |
хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; |
д ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа |
Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухва |
ине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. < |
тио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован друг |
<p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} |
се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка |
и изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада ни |
ешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је од |
еран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како |
под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није |
цу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— |
кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој ма |
на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису вер |
ећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — де |
S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преобра |
отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што |
е, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке с |
кају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским |
ом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био |
Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда з |
зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој в |
оме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слик |
Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до п |
синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно |
е да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од |
Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p |
кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, дај |
="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што др |
та из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио каф |
ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онд |
ekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини пр |
S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице |
асио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Сре |
еш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на наро |
варају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан матери |
да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам |
— одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан |
а, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> |
општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и |
ла, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Т |
зиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p r |
д десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се |
неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти |
{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код ме |
им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">О |
ма и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спр |
м народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јам |
писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежим |
раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећ |
да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педес |
каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без и |
одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала |
st">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Ј |
мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту ов |
st">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако |
а ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу |
ко је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба |
ах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. < |
век замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се |
â своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, парагр |
и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао узд |
е, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све |
век чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипа |
ном, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сат |
гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и дру |
бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је |
— »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Кр |
грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власт |
му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах изв |
ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија |
ита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p re |
у ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин |
да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друк |
">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?! |
у наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке |
ни! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па р |
Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о л |
ара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »м |
ену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} За |
о га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Сла |
шину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> |
н!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S |
, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово послед |
е! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу. |
етен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за непо |
а танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с |
о.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. |
у, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собо |
и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово с |
а је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се |
баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петн |
> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У |
о у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро по |
из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га н |
дник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разнос |
једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је |
већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запа |
{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су свој |
ису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> < |
Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име но |
ог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па св |
илици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем |
скрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> |
тила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато ш |
че мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говори |
d="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допа |
и пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толик |
р Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну сл |
ekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend=" |
веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, друго |
се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капета |
о наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око |
у »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати пит |
и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, |
азуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га |
о, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа м |
е отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зу |
ло је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан р |
ивница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем |
права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за |
{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти г |
е на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, |
а рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако |
о је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то врем |
дио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку сла |
се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет |
ој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> < |
био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те п |
ађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и т |
исак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p |
ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задов |
га села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и |
бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да |
ио од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао |
»броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend |
вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред пр |
рема њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би |
у њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под је |
он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што |
и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће |
смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је с |
у слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо |
, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се ов |
читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да жив |
, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески |
Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих |
тавио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га ј |
здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу оч |
које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и |
н и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у пом |
услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку з |
ских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак ч |
то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, б |
</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима |
да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи о |
ином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је |
рио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића |
ала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана к |
и је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. |
е, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба |
та од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, п |
ао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживет |
придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те |
нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да |
Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Ср |
, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвож |
, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, |
nd="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од |
оласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели ску |
ге новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробн |
мо врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казни |
="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p |
е наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог кан |
ам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није не |
а онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као ш |
м га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S |
ентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога к |
Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да |
иликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер |
, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његово |
ље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не сме |
ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објектив |
парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посл |
нуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела |
ли: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што |
крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му |
истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако |
шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend= |
во нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог св |
бом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се ого |
еће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве |
једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и ру |
ила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој ни |
Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У свак |
десет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школс |
har">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — о |
ера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ек |
немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Teks |
е.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим бо |
ст’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не |
оменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу |
гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни |
т заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркањ |
једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта |
ога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако |
производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића |
ије попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика. |
ком назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка |
раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској |
м Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, к |
гова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробу |
ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend= |
="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако |
/p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, |
г за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да |
бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама каже |
> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Мил |
ета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е |
квим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљ |
} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне |
а се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте |
осподин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калаба |
кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> |
збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село т |
ем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете |
А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst |
о беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, п |
на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у |
је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како |
осподин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу уба |
рету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му |
воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трип |
, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како |
а више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све д |
учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет не |
st">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и |
>— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, зна |
} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Te |
тација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, а |
с’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! |
а неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај |
тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— |
, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да т |
о кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend=" |
е, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Он |
Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— |
и његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни ње |
S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето |
, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад |
е може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="T |
огос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те бриг |
а, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам пи |
Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Мож |
гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да про |
удељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не |
втиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S |
е и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један з |
и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst"> |
д паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат |
а с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била је |
м ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend |
ца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </ |
с као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> < |
као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} |
— викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, ј |
да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. |
илије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — про |
па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе |
га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ |
? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p re |
А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па сел |
ријске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— А |
о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слобо |
играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне |
, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш |
писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан |
може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба за |
есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе |
аљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцелар |
ле долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он муч |
неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — зап |
о, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропадн |
а последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је |
авац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај д |
ву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натури |
ре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tek |
! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја! |
н и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. |
— рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! |
р Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend= |
е! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно бе |
а народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst"> |
ри се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tek |
а палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, а |
ан, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву |
село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с мно |
t">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, п |
еал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p |
ује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика о |
готовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим |
о твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели |
т застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p ren |
е допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна ј |
зајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељац |
ецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и |
«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја П |
ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде |
е више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ре |
рко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, |
стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да |
иће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, би |
јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама |
/p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских уч |
го лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама |
ући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потр |
оке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим зам |
без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич |
чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш |
ћ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године неш |
nd="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је |
рију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако |
ледњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; з |
p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S |
тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајд |
ла израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгле |
допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то |
И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилиз |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним |
ију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене п |
ибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не бе |
свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђу |
лан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног |
»Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народни |
угом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише |
било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећ |
преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више вр |
зо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То |
ресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Таш |
и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава порке |
о онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду |
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi |
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР |
<body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp |
ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци |
, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у |
е долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па |
првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кума |
несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је в |
једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му |
кав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у д |
а кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогн |
ању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побо |
ита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је |
S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице н |
и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«. |
о не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне |
иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас б |
а се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дув |
уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, |
касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. |
ст, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери |
равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна прос |
Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима |
и су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прав |
у нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљ |
одор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, |
а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлеб |
е.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па м |
персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао л |
е поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и б |
кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој ма |
ћ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врел |
ео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис |
лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свеча |
је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p |
пејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је н |
и у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И |
« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и |
тоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не н |
све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захв |
{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, к |
ћем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића |
за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је ка |
мулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине уч |
па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има |
итвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и ј |
н геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Са |
о страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се |
Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три |
ме! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше чов |
ш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него стр |
кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ сл |
к, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да про |
ни пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа к |
привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила м |
а!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радос |
ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смеж |
ако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где |
alic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову глав |
а Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим |
.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне р |
шао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било |
оодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске к |
ену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је |
д је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвел |
Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај |
о онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па |
>А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дира |
ета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p |
него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! |
е исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све |
пао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне |
ионара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљ |
оручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. < |
озва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где им |
а, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приме |
едник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре |
и је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Ал |
доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је б |
још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегл |
н, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен |
а десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон |
ом приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, р |
ш: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке кућ |
Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се |
ове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи предс |
гао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако |
рбији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела |
а не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p r |
а, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку бор |
ом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што |
доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако |
о одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{ |
јлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} |
пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо |
kst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страст |
било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће м |
ицу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако |
</p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не |
олим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како |
а се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dr |
<p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је с |
една разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{ |
"Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запи |
ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају |
а кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац |
, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао |
ла и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исув |
ко да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису |
а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћ |
овинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — ми |
министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу |
устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје |
послен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе к |
те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако ја |
овање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припа |
други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протест |
ојом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да |
ознатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, |
им правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим бра |
ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p |
у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни |
ра или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гл |
че Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је д |
бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо |
само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што ј |
ници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благост |
ужној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом |
који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло о |
поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послуж |
ста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако |
} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни позна |
не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио. |
нио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и да |
сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst"> |
о ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, |
до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="T |
од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst |
ија што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и меј |
ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђ |
.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа |
} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst"> |
без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски дога |
<p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па |
орђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend |
у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{ |
вета:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љуба |
и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што ј |
би од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А им |
, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па |
/p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (о |
не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да |
коро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> < |
вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас позн |
оро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend= |
за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђ |
ве, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господи |
твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, б |
требне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и |
врши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> |
тлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу. |
, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај мо |
и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци |
је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му |
ећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао |
ar">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику доб |
игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, |
kst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкр |
</p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> < |
ло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особи |
t">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. |
на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељ |
сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се оп |
ћи толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
ото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и оно |
а мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам п |
ekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи |
га ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега |
стила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи |
и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није пр |
орђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека круп |
купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по |
кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, |
а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека |
јаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Уме |
осле и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати |
вости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} К |
је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И |
алогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистичк |
ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су неср |
, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} |
и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда |
ла!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи је |
људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немају |
ећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а т |
шега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му |
хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу. |
ј причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас |
нању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у св |
уна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га |
несе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју треба |
а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета с |
женио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend=" |
рактика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се с |
ука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Teks |
свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопри |
време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће свак |
естрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У с |
а напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре |
бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелист |
сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и |
крете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето та |
Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима ш |
и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још је |
и добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да по |
од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите |
у муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst" |
а како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло |
запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ |
просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска праши |
ма данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа у |
о сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види |
упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не |
е до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се |
Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чуд |
борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Не |
едао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републи |
им ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Х |
А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— |
о председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Ср |
ир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени |
то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, гос |
ј земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких т |
неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{ |
ори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био |
е и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи д |
је госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ |
ј чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи ње |
ко је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађа |
к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све |
е.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, |
</p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чу |
из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запи |
огу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики с |
то радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А |
ељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза |
стављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послов |
лиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај н |
го ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врс |
и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћат |
је; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини |
а код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али |
<p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом |
ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официр |
ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сако |
стави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да з |
И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о је |
о; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило |
»Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак з |
S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Н |
како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се |
ац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, |
ићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слат |
тео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов |
азнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих |
дбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као с |
је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше |
анцуске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менч |
широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је би |
м животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инс |
у, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му о |
него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка м |
омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те тво |
воје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете и |
ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије |
а да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу |
ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој |
ка свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> |
оре, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихват |
ро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Te |
, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он ми |
end="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
ђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је нес |
описима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им д |
ај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио |
!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Teks |
Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарда |
в, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако узди |
ора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати |
е Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у се |
сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea |
јске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена |
чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала к |
е врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну » |
свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегн |
строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Во |
брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас з |
помињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој ма |
повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај чове |
лусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да трес |
Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што |
st">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар л |
rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. |
ко је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него |
ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој све |
на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p |
S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртв |
трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не освр |
st">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе |
ко се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много |
ије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му |
се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од мех |
служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S |
песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њ |
мотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не |
амо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну доб |
ек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или |
усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљањ |
вно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и |
<p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољ |
rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Te |
овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старо |
ерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кан |
вине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од ут |
це изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, |
ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није |
на, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи |
Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога |
јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој |
а сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накрив |
угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам на |
ља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и наше |
А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе |
p_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механ |
»и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па |
п кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја кр |
а декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек зна |
као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} |
идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није так |
опу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер ка |
ости, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се мо |
та то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фа |
Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што ј |
Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на З |
ис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а |
ј на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује |
јице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако р |
е, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка |
ављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па |
права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето |
е! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој |
/p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја сврши |
Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде |
у, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од |
ризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им гр |
За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће д |
акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели |
зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена о |
почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каж |
а... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p re |
от, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше ког |
Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst |
е, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна вл |
Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, |
">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је |
»сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни |
о сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! |
— »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне« |
е! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend |
> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као пре |
са писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршуј |
о се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер |
дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био |
kst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле |
умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фа |
} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, к |
ијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа |
чекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је |
пате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако |
Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (н |
<p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код жи |
ако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дел |
и!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те прокле |
је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, |
»Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S |
чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипа |
ало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је ве |
мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="T |
његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му |
адано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно н |
не!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend |
емо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p |
итички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно ле |
ли управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Ја |
дан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чи |
руди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка |
је и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек уче |
рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачу |
ни осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst"> |
руди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, |
вих, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је |
арица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе сла |
ош ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, |
ekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онак |
ће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била к |
па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џан |
ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати |
S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на сам |
афа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, п |
{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је |
е било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да |
»љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није |
ли ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи нем |
} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи |
ш од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и п |
ватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРН |
нела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, |
а платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример ка |
чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац |
>— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну |
стар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир- |
само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новин |
end="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и мож |
о кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зау |
врст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! |
а разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — |
а га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нар |
отписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пор |
тали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман |
опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен д |
А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни |
прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово |
дајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим |
кли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата но |
="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и как |
училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и |
Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Сре |
деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен |
оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је ошт |
ст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један ч |
чаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели д |
.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо деко |
ова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао |
чтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S |
би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој |
ве, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински п |
шта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по |
се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има |
ну.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао |
амо чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му р |
о бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па наву |
и оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{ |
р-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка |
екла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мача |
ве: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни в |
инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распи |
читао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам |
се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема |
и било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он |
о боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О |
d="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину |
гресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова св |
ално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа б |
али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на он |
акви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесе |
end="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад |
е остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пар |
сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛ |
d="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне |
а би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а в |
је Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете |
ога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бо |
на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда по |
и ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — к |
t">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да |
ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, |
јере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Не |
петан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели |
у. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вреда |
па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе те |
препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао к |
лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, |
вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од б |
да видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Б |
ус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па |
прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господ |
пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак не |
на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стеногр |
скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом и |
S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за једа |
па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем |
а« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер |
чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на х |
оли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} |
ран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који |
а не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик |
о је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старо |
ај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у меха |
енији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут |
Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђо |
Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — пра |
у такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и |
а!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> |
е — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али н |
иваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{ |
море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину |
.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није попла |
баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S |
сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газд |
му све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик |
платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трп |
него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда |
сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој мир |
уже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнак |
тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема |
се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравн |
<p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="T |
ору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта |
това, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сва |
ле из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — со |
се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити кр |
шу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и |
је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у с |
и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале |
ар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да на |
онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са |
селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излете |
<p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брат |
однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би о |
Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела |
ића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побра |
а проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај на |
тефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа |
лавно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од |
ичала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је |
поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лис |
а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим |
е главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сре |
опио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме х |
ебало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са пот |
} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, |
кових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био |
Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forw |
авно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се у |
гледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, |
ица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Н |
а је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће |
лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика з |
Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара |
ekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како |
и је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} |
">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хт |
/hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао м |
била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, |
име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ст |
их страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да |
с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један м |
и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Teks |
а причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — в |
t">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле |
аво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst" |
е и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак |
се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није м |
јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћ |
едседник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска упр |
избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су |
некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж |
дскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов |
родајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst" |
> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речен |
на је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша пес |
ој није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад в |
његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било к |
!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч с |
Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше ка |
од нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, |
чешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чут |
рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p |
ети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића з |
ало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак с |
Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend=" |
ије ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече |
у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да од |
чеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијен |
p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p |
да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине п |
гар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога сто |
иске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на који |
простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и с |
и тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после нек |
-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Не |
/p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сур |
инама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он |
војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — |
ана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано кр |
осила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добро |
вију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва |
о је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слобо |
стра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланат |
е ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, |
то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослон |
дине кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало |
ан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога |
е врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опа |
словом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и ра |
ојих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у |
ета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамт |
често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи ве |
</p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне си |
депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S |
га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички би |
је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. < |
ка и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевал |
да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дуги |
вана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Вик |
озвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крп |
ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{ |
е.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па |
Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети ко |
као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зат |
тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало |
по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсто |
о, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у |
а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печа |
Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па |
и Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир- |
још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му сне |
</p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто ма |
ћера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти т |
хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ |
ју се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је |
екторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско! |
нуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је он |
</p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у к |
веједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио |
део је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ |
end="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по |
тима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала пр |
прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног |
а — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стига |
S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћит |
?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас т |
end="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима ста |
да Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то с |
} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто и |
бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, в |
мерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху |
атско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био св |
бирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend |
— и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај |
Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на |
имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! |
</p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S |
ај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p |
и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један у |
там?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га демо |
оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, с |
ао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер и |
колико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. |
готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се в |
t">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио ј |
ивоту, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разб |
rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам |
<p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у |
, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао се |
е пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ |
стај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он |
доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две годи |
рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда |
жим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети |
је, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} |
асипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst |
</p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; |
тавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима оче |
није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вече |
ра онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје допи |
уво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галам |
повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао вид |
р; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} |
сти, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај М |
<p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и го |
его: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вер |
није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{ |
.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је |
деља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење |
све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао пр |
љак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га |
!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари |
/p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св |
датора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све насла |
има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укуса |
ш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окруж |
идео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво |
. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛ |
му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него |
ила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га по |
то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи |
пак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај од |
Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихор |
S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи ш |
е Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: |
нглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које |
ј план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} |
се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и |
набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend= |
увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иа |
озбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. август |
етен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно ш |
Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још оста |
">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је угово |
Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Te |
егирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде |
опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелн |
рсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, |
} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства |
во, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био п |
ачелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да |
глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једног |
к му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Повазда |
о три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> |
ј породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из рев |
ав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио |
а каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а р |
а погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро ј |
ко ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше н |
било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника |
ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко ј |
е до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министр |
анци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држа |
ити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче |
ки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господ |
<p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да не |
и је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је |
во место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, госп |
лом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{ |
заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелн |
p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p re |
фициром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попи |
»јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обич |
исав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Ср |
но што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна прис |
о и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, |
на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је ду |
милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, ч |
а је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада век |
рђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављај |
зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А ка |
у међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име п |
ера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разг |
е могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако |
трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p ren |
рети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираниј |
га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео |
ли други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не |
А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p |
је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} |
отребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за а |
ећ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Г |
{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S |
lic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овд |
о већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Нек |
ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p |
шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — п |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
ато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Те |
</p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p ren |
онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео |
А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — |
st">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација |
ном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутон |
погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном предс |
која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ре |
пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Ср |
Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неу |
/p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него |
за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> < |
о, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако с |
ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — в |
де, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом вели |
а сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и |
осле: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S |
еро није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Ода |
слите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најпи |
ј тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на с |
ра памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас |
друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још |
} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у |
гледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним па |
аест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Т |
те! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да ре |
астав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш |
ако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> < |
рамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило |
преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти |
ремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах први |
е, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — |
м делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађа |
превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и пот |
ћно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren |
Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да |
е Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </ |
едини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из сло |
их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу |
rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и је |
чито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато |
не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто |
е после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се |
је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тог |
— »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} |
штогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, |
дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да н |
ова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у она |
р-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. |
st">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам п |
t">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да см |
— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p ren |
о жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p |
аница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Н |
а механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај |
домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и |
/p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код |
Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењ |
права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend=" |
о је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка |
ли се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да ј |
а Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања. |
и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који г |
нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без је |
душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим |
и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, |
лини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим нас |
а је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, м |
лавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се о |
с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Триф |
шћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам |
слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је » |
ем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Сре |
литички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трж |
је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој поли |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да и |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зн |
во; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старо |
реза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} |
S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто т |
бијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде |
сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџи |
у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с они |
гла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и т |
, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био у |
м као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је |
и Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да поби |
ки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на др |
воја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то н |
ти око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе |
буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бр |
мет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, |
један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у о |
н пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ преки |
је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амон |
мелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} |
о, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и до |
или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут см |
Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Офи |
ао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити кр |
дакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, |
по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> < |
ад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend= |
пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА |
ледње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно |
телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, |
о, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад о |
ек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела и |
рета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst" |
: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после |
свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац ј |
а да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи к |
љно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а |
прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, пад |
све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много в |
} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни |
и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајд |
ekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо распол |
ан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи ме |
говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад |
личном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и п |
ог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир |
»Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О моли |
весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а дал |
end="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и |
рво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! |
ко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опе |
е, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </ |
p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — |
да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је вид |
ема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за к |
бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} |
други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а |
или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села про |
да у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака н |
извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p re |
у и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им п |
жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, |
> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да |
новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од он |
натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst" |
итало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове шт |
свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је ч |
лазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканиц |
ише неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и |
слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћу |
еш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћ |
ин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој па |
ekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газд |
о? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макс |
">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се |
однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него |
нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вај |
S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и |
тави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само тол |
ило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни дом |
газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари |
/p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан |
— наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се мо |
гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} |
, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече М |
е, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати км |
">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ве |
. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај др |
’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а |
рају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо |
Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се з |
к, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа |
> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест |
</p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири |
богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дук |
те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како бог |
шака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Сп |
постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћера |
родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био |
она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А она |
је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био доса |
редухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="T |
вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend= |
пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Ј |
лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што |
те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше |
познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која |
амоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend |
rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му |
а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и овол |
ачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба т |
алом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао |
Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна |
честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе не |
зрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана у |
вако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова тол |
видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда не |
ља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ |
викну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend= |
а је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге |
Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{ |
а Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из |
кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у на |
стати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако ис |
ц сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше сел |
ме оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га |
амо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав раз |
и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А в |
Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако |
гово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, |
се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst |
ма честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свак |
вни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, |
а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </ |
и?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видел |
d="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисл |
ангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравиц |
p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један |
е, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће |
раћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију з |
олетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек ш |
рену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме |
то да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом бро |
S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се |
икога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} |
нако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, с |
прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укро |
— један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш о |
тим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што |
е и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће |
ротив њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији |
ко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковић |
па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једн |
народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио |
.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у кас |
потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Пого |
е за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не з |
та не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и |
л’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надраж |
дети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, она |
S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} |
еколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— А |
ку, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве ку |
дува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казн |
end="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst |
ворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. < |
о дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p |
и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, б |
они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којо |
протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и С |
бавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели па |
етак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нист |
ајмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је з |
Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбо |
око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не и |
чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествов |
јстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, |
своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како ом |
зилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Републ |
шље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом |
те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после тол |
/p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Teks |
ај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело |
е му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто вид |
било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend=" |
ео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни |
.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо ис |
е, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, |
Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> < |
тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада |
мо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како |
није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, ниј |
о да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да |
{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи |
црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме |
ве потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало |
целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> |
ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела ње |
олитички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи |
и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, |
S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« р |
</p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, |
илама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе |
претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него |
е. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они |
ј ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом |
па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар |
рето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се н |
а, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учите |
и — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... |
} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — |
е за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — в |
т, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и да |
их слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате сло |
еш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком |
Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све виш |
</p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави |
му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га ј |
м, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је |
хе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан |
ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше |
еби рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p |
му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај ж |
такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је |
евати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па ј |
ежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна |
ши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој ом |
и одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у |
, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све с |
дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Te |
} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабљ |
и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а |
кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцети |
ekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, |
вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом |
смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пре |
нако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умирив |
p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и |
запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за ид |
из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> < |
о капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! |
ечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо |
ашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета изме |
ског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се так |
да беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и |
ојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се т |
ги сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао |
је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Боч |
раљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, н |
аравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да |
а келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковим |
ми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Реп |
мињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога в |
и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Не |
вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти |
еху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газд |
а сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, н |
ослови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако |
то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да ве |
рити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и од |
{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир |
— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој сл |
ајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоузда |
воју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst |
е ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Не |
алека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америч |
зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Срете |
о преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, |
/p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и |
лусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> |
ушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији |
озничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst |
перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде |
и уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попре |
ету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се ма |
у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рук |
нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издале |
до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека с |
аес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито |
монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend= |
ед кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљива |
у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! |
идиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета |
d="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} |
а: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две |
вом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечн |
све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку |
p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бр |
а резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да с |
стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно |
ен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му |
де руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, предсе |
ато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend=" |
/p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{ |
на браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, в |
објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да про |
икама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p ren |
рими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пруде |
су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом мар |
Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај о |
о страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за |
/p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} |
end="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, па |
х одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} |
е и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То |
овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p ren |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бразиљанци</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
а се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> < |
d="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде св |
Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог |
к и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле д |
више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и сувер |
а Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио |
јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други |
о умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегени |
тиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p r |
p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изели |
обом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и |
јик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да |
са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да ви |
виче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко б |
глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу |
и.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како н |
<p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам |
постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, ј |
против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога |
си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му и |
ића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш једа |
дравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> < |
а.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све |
а, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију |
таве астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избе |
Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза каче |
</p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Te |
знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И |
радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече о |
Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend= |
> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте |
сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. |
Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријат |
та да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваши |
Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осе |
да отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме С |
р неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, |
е испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </ |
kst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима |
и? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, |
ине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација шт |
ко. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар с |
по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчк |
аје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst" |
чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, ка |
из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не по |
?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зу |
оре јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад |
га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море још |
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море |
та стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="T |
и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се тр |
је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу |
време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клет |
ади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се мога |
А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, зн |
м лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа |
у играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и оп |
уше« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </ |
"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао |
о сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дад |
и кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта |
Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{ |
д његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га ј |
еш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што |
у: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, |
ом сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p |
већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он с |
шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гле |
Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и |
, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сеља |
што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом |
епу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ |
ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поре |
ом и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не |
допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све |
, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље |
запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у |
а власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви јед |
полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Г |
<p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За се |
времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражава |
звољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај |
то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и |
овољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p re |
з бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша пон |
S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одск |
па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порез |
ба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од к |
ekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p |
ће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гне |
осио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">Н |
ћу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од д |
јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ свак |
учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни п |
са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). |
на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те он |
своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао |
само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацим |
риста, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђо |
као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити ант |
ир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ ни |
је ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на св |
па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче п |
нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљив |
међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сеља |
ило још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај |
у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли пон |
дници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели |
о поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице исп |
, нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S |
е што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који к |
ене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омлади |
убну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »У |
задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један |
ш више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те б |
ет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S |
е да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета |
ије дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и |
еда на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпост |
подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педаг |
треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор |
— А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше нај |
и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика пруде |
p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и |
ку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако |
p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана |
и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да |
од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, к |
им оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већ |
иротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени |
т одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S |
ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S |
га. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало М |
<p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — п |
сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продуж |
Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, |
м, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, ш |
; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти |
од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија кли |
се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слоб |
ирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Вр |
гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Срети |
назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога |
и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи н |
речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body> </text> |
се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелу |
м! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв |
> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} |
’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па |
још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта |
ко је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S |
и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) |
оже до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. < |
Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још |
> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst |
дин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има |
а нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. |
едседник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> < |
м (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Ј |
ј 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: посл |
било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Е |
д и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, |
ђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам |
е особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбо |
ући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде дел |
— да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти дон |
ропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће д |
уго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чич |
о на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повука |
а и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, |
раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаови |
јој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... |
оклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта т |
end="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним зн |
ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Te |
века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са |
Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, |
е оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вел |
чи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је |
ција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам |
ењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирок |
>Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није |
. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се |
бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: |
алова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога дру |
устеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а н |
рочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата |
t">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— По |
: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска. |
">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срет |
ски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико р |
шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!! |
Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш т |
г дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна ин |
ио врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да траж |
задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да с |
о свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта |
су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне п |
лужи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Dr |
S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги |
небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, кој |
у. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то |
: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и игра |
гуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то |
т и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend |
јеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешин |
уради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба |
ређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задов |
аше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бу |
ра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука |
вијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваља |
за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Teks |
ру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци |
двикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма |
а од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p |
!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту пр |
> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend= |
{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одре |
ђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И |
се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много леп |
p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет ле |
на. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети |
последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин жи |
њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретино |
ског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлик |
за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе |
кав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p |
ит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза |
вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је поне |
се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупи |
био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања |
ике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst" |
rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и |
њигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот |
њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за |
ама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли |
заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Te |
опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим |
"Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро у |
м да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде па |
ександра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га мета |
{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један так |
d="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, |
онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба з |
и историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Пруд |
бог чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и п |
аборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дак |
} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да |
дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре и |
а сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча- |
p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да ј |
зилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — пот |
и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога |
ао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не |
ом!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Ср |
има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпан |
ekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и |
не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst |
звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst |
давна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њег |
енио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а на |
, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово |
а!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав как |
рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, |
ће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће виш |
па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећ |
ило као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S |
ког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? |
д оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="T |
А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час ов |
тогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« |
зде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, рец |
дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— |
с! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, к |
; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако |
руги. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tek |
н не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам |
д вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађ |
тни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове после |
емо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како ми |
{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="T |
како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом |
вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен |
је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p re |
о! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капета |
или и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту |
S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у |
и, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} О |
p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ |
{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како |
st">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезиј |
је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година |
метио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, |
отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен |
м! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а за |
ekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још |
ало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, н |
ед пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабули |
а друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </ |
лаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ |
ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сад |
p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако |
брим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом с |
исао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капета |
предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у ком |
да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно |
на по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас |
мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} К |
ли како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија к |
> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуг |
ровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем |
ета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено |
глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути о |
ули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје врем |
кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tek |
сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас |
доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Gl |
правити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова гово |
гледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пен |
ем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамул |
тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи уве |
Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за |
вет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-уч |
криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Вик |
тарог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства наро |
ква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сас |
— Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам |
Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> |
омисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милис |
пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то |
тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важ |
ртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизел |
{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то |
та три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик |
ића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђид |
нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна |
ута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате как |
rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто сво |
ању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне |
икућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет н |
плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у |
ли му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун |
ођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, |
о обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете |
и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа |
је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви к |
ала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. |
ј исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам |
ате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с |
ако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весе |
ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје гос |
фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p ren |
врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на де |
а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други пет |
, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, госп |
<p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p |
ет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је |
_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода пре |
апред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошав |
о да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичко |
чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли је |
ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђ |
ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово наки |
да на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово ј |
н, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, |
је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не |
тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« |
у непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао ка |
читељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанк |
дној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и ста |
е Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по |
S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га ј |
жњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обич |
да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мења |
и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) за |
им селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада сед |
овати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и један |
чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне |
илоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раде |
атио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим |
да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). |
ња и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико |
е записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу |
да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут |
, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. |
јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, |
ли ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упо |
би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, вели |
се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, |
писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику |
незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ |
војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити |
овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. < |
лакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима пр |
="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада |
чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви м |
него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој п |
ам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Ср |
о сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо н |
н помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно б |
Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове |
им да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и сла |
ечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. |
алостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једн |
иставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероиспов |
та (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Свет |
</p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend |
} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљев |
о је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> |
.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а |
ка на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађај |
просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид |
ако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живе |
жност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то ј |
<p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном |
о би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на за |
е: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће |
д куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
бес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у се |
авна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева |
одиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! |
то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било до |
мо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> |
олуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте |
, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst" |
љи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај |
кнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да |
и: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски |
вљајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу |
е јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па |
ле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! |
{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy |
славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год |
к Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у |
укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на |
сти! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по |
rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћут |
т треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ |
вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да |
одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« и |
, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> |
аслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч |
грабио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, да |
rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервег |
хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко |
а је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бриј |
седник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па |
ка!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за |
ође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и |
ајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугач |
нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као |
скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у ст |
ет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend=" |
о решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ |
ле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрч |
: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst" |
к шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама |
нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, п |
аш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и в |
напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црн |
ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на |
е могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут дого |
се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Teks |
ко пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па |
па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, јед |
И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам |
к штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, к |
крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst" |
д своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи |
сподине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако |
спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у |
nd="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било вес |
и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да има |
порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раден |
дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и о |
нако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што ка |
о сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до сп |
— »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна ка |
ovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер |
с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, ве |
« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да |
ебе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измота |
таде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Te |
о је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева јед |
овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, |
на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације девет |
гове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту |
стао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је |
ве. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свег |
ући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и ч |
д, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </ |
редите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међ |
Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворм |
аском Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни п |
толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви |
егенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ј |
d="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Te |
вности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али |
одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и мо |
Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се нар |
и, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми ст |
он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њ |
борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом |
оварају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче к |
— »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} |
, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку |
мо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом« |
се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да |
пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета м |
нара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst" |
одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Ма |
марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио ко |
н-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, госпо |
е луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати |
му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства |
="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је куп |
а.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. < |
<p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе |
а власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш |
<p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, уб |
> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи |
д воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери |
<p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведош |
<p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господи |
а!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писа |
</p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интерн |
p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће |
! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, |
ј слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се |
може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милош |
осподине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! |
а, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађан |
е. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да н |
емља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што |
p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се спор |
та друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мрт |
kst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старо |
ир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — пла |
да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— |
ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта зна |
Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дув |
</p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend |
мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете |
> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама н |
д знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ј |
и, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то |
<p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да м |
} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. парагра |
да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— |
ј на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бур |
мо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. |
"Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Ср |
<p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, п |
је ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче |
шу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам. |
rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селс |
и се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S |
"Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си т |
nd="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један под |
аписаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p |
p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нуд |
="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. нове |
већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном |
<p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му с |
из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се нал |
сије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рође |
nd="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Teks |
’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, |
S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је б |
! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледа |
— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Ам |
да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја ш |
уне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« |
— »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш си |
тресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, р |
ошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« |
, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »М |
ну. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш |
љ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно по |
ћу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми с |
ати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам о |
еби. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend |
/p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Teks |
/p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек м |
p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је п |
<p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд к |
</p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа по |
ерче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спрем |
ђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </ |
Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S |
пет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Е |
p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и |
ир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жане |
мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него напи |
d="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, |
ешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{ |
ој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео |
писменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од |
су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је за |
е место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успостави |
који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, |
у што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дј |
игне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна к |
е ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде |
е цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи у |
поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p |
i rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је |
а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге |
</p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу п |
p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека |
глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, |
а Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гл |
rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје |
и једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чис |
још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по ли |
ућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петна |
p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш с |
kst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> |
р-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила по |
његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји |
атим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћ |
како није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео сви |
на и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве прек |
другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка |
и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредн |
> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају |
људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални |
о истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и до |
један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst" |
не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте |
а, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Ср |
ле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S |
в отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше |
бету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и див |
Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а ка |
потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роб |
е узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих |
оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Ж |
учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира нос |
лек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква |
олска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а нек |
лазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста п |
дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удуби |
им:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели |
е?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она |
врши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад |
st">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, ме |
но на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овд |
учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо |
мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо |
то саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динар |
и!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни па |
ека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека |
војим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га |
шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p |
е и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су |
иде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек |
е да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst" |
’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љу |
протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зло |
сетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова |
— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грб |
епши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гла |
ља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шарени |
финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је расп |
имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма ве |
ивши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са ј |
е се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не наз |
киде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Дост |
Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предло |
Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и м |
на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића |
то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни |
ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Не |
ши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светисл |
и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружно |
езу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, ве |
ац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и |
ке главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брков |
то се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst |
е, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бр |
и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима сво |
већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда ко |
солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Напо |
ћи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши р |
од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих |
али, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта госпо |
те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst"> |
ир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живе |
колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекула |
живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше к |
ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш зг |
едавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их м |
ди (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А |
а зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Мо |
аваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Пи |
д чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и ју |
шета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{ |
ани, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он |
е је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата с |
есеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дар |
осито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контроли |
је.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, см |
ого раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и |
есту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Кова |
рета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што вес |
о нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана |
скрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само |
многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p r |
нијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је све |
а једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио ни |
беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и |
вао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко др |
{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере |
ели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују |
рад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год мо |
у жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по с |
p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је |
етовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend= |
="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, |
ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћ |
end="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из |
но славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задов |
дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђе |
p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна и |
твовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љ |
те.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством |
о служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно |
ћу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се |
десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако |
о, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst |
ово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам |
d="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомун |
ргије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а |
вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — » |
ки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако |
како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамод |
а скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S |
, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије |
ти у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањан |
истри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу к |
и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офици |
револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републи |
<p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, и |
у доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких дес |
невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смеја |
је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га са |
село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупи |
о је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар |
етановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса |
адио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек изм |
"Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, св |
ук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти |
ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога п |
и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, в |
о у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и |
">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је п |
слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао |
речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, т |
Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неко |
а и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, |
и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, к |
ије тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, т |
потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. |
река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за н |
свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике |
висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не иско |
ез плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зида |
амо ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа |
е десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гиз |
и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?! |
у планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва т |
елу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, |
вши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; |
p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Сре |
о казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш? |
еће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже зд |
p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље |
е памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S |
једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Барушти |
Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> < |
гао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — » |
гог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинско |
згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче пар |
ко!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, та |
репка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, н |
у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="T |
а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим |
да тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени |
а да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре |
авио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, ка |
Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новин |
пет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет |
исао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, |
вратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кме |
молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је |
ље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој |
ш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и гене |
ло, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио наро |
ма, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј |
љено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сас |
ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па |
је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и по |
S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана |
сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из клас |
Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало |
ди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и |
свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морал |
смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам |
S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst |
аше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend= |
ковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме км |
осле Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни |
али своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја |
и дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не в |
инског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам каж |
уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф |
а што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— |
је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ак |
не.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодме |
а, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други |
још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео |
квила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предав |
војина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, |
и те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа |
етен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} |
еби Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом |
до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро |
а кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а зати |
ве овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних |
век заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пр |
следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, |
данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p |
ор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно |
гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље расп |
дин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде |
Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе |
<p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па п |
ар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дал |
ао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зо |
рају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку |
<p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услуж |
ратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у |
о’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала |
ке и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{ |
ође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим к |
д мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му ка |
исава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Е |
ободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије |
кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чич |
егова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бав |
ираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следстве |
ког раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република |
ро доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по се |
домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tek |
стави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож |
отребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="T |
је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају по |
нако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и |
олер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст |
уло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свес |
ачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прег |
е назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— М |
малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у |
Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако ле |
ekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Ма |
d="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектир |
одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из |
у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с бе |
— вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Шт |
ветога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> |
ски од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: |
ких права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да |
<p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш в |
срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p ren |
гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампал |
S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, |
они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се и |
ас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна |
о и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом сел |
запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што г |
знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, |
ао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је С |
адесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта |
е, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срет |
еститање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! |
а’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, остав |
сс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да |
о ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кован |
зн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам т |
ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели че |
овек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан |
виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пр |
а.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати д |
вао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. |
.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у о |
Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспеш |
а!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступа |
ло да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и при |
а декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све |
даље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред меха |
е сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу ве |
ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај |
српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих. |
> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости пр |
секе, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај ме |
му, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село п |
па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, |
p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чу |
те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — |
ла и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро! |
као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тур |
тов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да јед |
op_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовоља |
да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а о |
ћам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, к |
ти одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он пр |
х забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим г |
и за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај пет |
ekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама |
вет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бури |
им брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десно |
страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не з |
му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћ |
тне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, мо |
тпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{ |
а се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако |
ању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопа |
d="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руково |
једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од |
t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно |
го с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио |
то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна |
талац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="T |
је ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без св |
то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима |
i rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове исти |
па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tek |
аво га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— |
, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђ |
»’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се |
шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} |
иде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или |
азак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али |
ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend |
а идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S |
очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну |
интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Te |
дњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да |
о је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека заг |
е лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни |
јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, |
нали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти |
леда положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на |
p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко к |
е бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога тв |
зражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице |
ни!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та с |
Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> |
бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама није |
! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу |
, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задо |
Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видит |
, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, п |
вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пу |
говор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ип |
е ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend=" |
.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав |
ља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) |
панци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то |
да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочи |
а да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у во |
Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, п |
лише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да |
видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ћ |
препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на |
ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служи |
била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, |
идиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, |
к где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а |
ољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сеља |
свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па |
ану да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, |
аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Ср |
амо ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p ren |
косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst |
се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и та |
</p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем ј |
дњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добр |
S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине њего |
видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки |
терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупи |
познамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да |
ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцн |
обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још с |
срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, бил |
ело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнт |
гледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића |
кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а с |
nd="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти м |
С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Teks |
еша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па с |
</p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање |
на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што |
kst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> |
лава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, п |
обивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које ј |
предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд |
ка да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} |
/p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> |
оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у свој |
} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима и |
од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражав |
мо назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељ |
стоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, ј |
и две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и м |
а је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она |
анице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! < |
у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не |
учити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{ |
је џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst |
уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« с |
те, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бе |
где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, |
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
уги рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи |
а, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко угово |
драде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се! |
ве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
е него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђе |
а-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гос |
Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па |
ади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним |
петља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и |
род!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога прот |
е изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p |
ме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две по |
жни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта |
ка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке до |
икне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукам |
пет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и доби |
рђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде |
p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tek |
грању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви |
»туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па |
о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада с |
бух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћат |
цу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још је |
нгијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао |
да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — про |
Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — |
d="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, |
очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шал |
та виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе |
алем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, др |
пође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на се |
} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није |
ађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроиз |
ера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су м |
а ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује рук |
не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си им |
арод их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{ |
<p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p |
трашно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су |
ио свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помал |
Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst" |
ве«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се чест |
а готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује |
д нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни |
за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. |
њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид |
и. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла |
и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац |
ма не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, изв |
познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији сам |
op_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »сло |
, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немил |
умим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— |
а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијато |
народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окив |
гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> |
и насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p |
то, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово ме |
нам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Лу |
Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, |
ку.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело |
, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А са |
ин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила |
ад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на к |
постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити |
мо наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« в |
ражају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело |
обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти две |
ти.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на к |
ђају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се |
талио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још д |
и је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tek |
адо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас |
к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти С |
зданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p ren |
уд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка |
увена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, |
S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слу |
а беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </ |
во довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— |
се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају |
шала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, |
лоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — |
рство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су т |
тави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst |
ашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му г |
рости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио |
и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би |
ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљн |
ето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћи |
тан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’. |
н па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без а |
добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти |
S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p |
фос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај дру |
то, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— |
ата како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> |
господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми шт |
влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако ни |
погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други |
и, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство |
} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње о |
није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали свој |
ослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — |
Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p |
а таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{ |
га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не д |
} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур |
ће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу |
задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Teks |
ав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга |
ај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитари |
јим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> |
варају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ |
власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, пре |
ба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по д |
>— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p |
као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријањ |
сподин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </ |
его људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи пошту |
пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом с |
се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ |
род је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, вл |
на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p |
е Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и у |
насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. |
— цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, е |
и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи |
орђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из дв |
S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом |
а тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. |
ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако |
оље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војс |
вно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села< |
а отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он |
екакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Ј |
Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику |
га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са цр |
е и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ћ |
ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Так |
Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} О |
лаве тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични |
и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама |
рају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се |
ију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Teks |
и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадг |
ксим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} |
ене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p re |
зе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, |
е хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао |
му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> < |
st">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— А |
т.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се |
из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тог |
и дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари пе |
а узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико н |
д, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут |
вео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И сам |
поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— |
живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прек |
Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Та |
носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одгов |
нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чит |
у, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они о |
, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </ |
таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних |
d="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио |
н говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах« |
вићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бур |
шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах ук |
нога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му |
p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њ |
дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: |
ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, |
има тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Teks |
д ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелст |
, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И он |
почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и п |
о пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђ |
правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. |
е ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пру |
пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вероват |
Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p |
рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почасти |
је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p r |
благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су он |
, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ћ |
ekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћа |
а је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и |
у као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то |
квице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} |
републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привреме |
е четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Ми |
је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. |
«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужири |
S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги чита |
тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво |
а растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође |
оста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па |
главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три ро |
је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био |
тити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних ж |
и онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! |
А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и бац |
!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p r |
рни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и б |
нови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапку |
ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађан |
унило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је |
равно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, |
ле му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег |
к имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мај |
сан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по |
— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p r |
само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, |
лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изра |
вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавешта |
де напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расп |
шки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто |
/p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им |
љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је |
d="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend |
ава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствуј |
ле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: леп |
е вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
чи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, ал |
ити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао ј |
руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читао |
е дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник с |
зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у ци |
аја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отић |
а, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао |
а наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу ке |
једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и |
st">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Teks |
а поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме |
ио пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушањ |
што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Te |
ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад ни |
рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како |
етре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубам |
дат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: |
{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, ст |
са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и и |
џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти |
ам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко панд |
ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— К |
рије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Х |
rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабал |
о, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накр |
га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: |
и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер |
} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, вел |
ног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је косн |
е!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад п |
ама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} О |
лачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из р |
се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам |
а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља т |
— рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">У |
и одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да м |
опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад с |
омисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S |
разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, |
S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис |
end="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред |
га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад |
и се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко н |
ме носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, з |
е изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли ( |
редника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или |
сада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дан |
није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, |
ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж |
?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови |
тијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не рас |
урлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од р |
у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне свети |
а каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао в |
Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и |
ужина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра |
грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из |
ресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{ |
зао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, шт |
оје ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend= |
је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господи |
end="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend= |
често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспора |
ир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је |
рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене располож |
из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш |
причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покаже |
занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље |
су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалн |
пио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало р |
="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
алисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Te |
као на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог |
у за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегаз |
end="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашу |
а Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очеви |
рава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, |
авала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из ј |
акле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да ид |
неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме та |
Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и мн |
морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а |
t">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник д |
nd="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава |
rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на с |
шта!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама с |
о платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог ка |
јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све нов |
па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику См |
rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али |
угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и к |
се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после с |
ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За к |
rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и |
правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Др |
kst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем |
="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p r |
е најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И |
е чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с каф |
се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контр |
оје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} |
што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Te |
лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да с |
ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здрављ |
кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о опш |
ако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних к |
а беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и д |
ашула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати |
наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још |
вакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; |
к његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало |
{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши ме |
војака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али |
пски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у да |
око! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир- |
томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p |
петки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не о |
има.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних љ |
је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним |
а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир |
цепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све рас |
се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр |
d="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама |
елу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим прек |
ине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторн |
ферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Рукова |
а тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! |
суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А |
ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше г |
цу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се |
е Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да |
очита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па |
слиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— |
орио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изра |
о страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с |
дан је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан чове |
ну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно вид |
тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газд |
д добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао стол |
ко конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад |
>А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ло |
p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="T |
Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> < |
ирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па |
ко да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, |
време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо |
ултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S |
.. некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и М |
">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет та |
да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска |
у, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да м |
ф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: |
Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S |
нако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегл |
еријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то |
им врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке уд |
сно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај да |
p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође в |
кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе |
, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а км |
ђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу. |
а њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ста |
ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш |
ако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ће |
Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јо |
устане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Te |
атити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у не |
rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једн |
ао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у |
а старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је |
нирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, п |
по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу |
де, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— С |
а раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефил |
заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочи |
вај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао д |
че и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благо |
бољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Ми |
одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а |
} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз |
са из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета |
сподин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је нам |
са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказ |
</p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај дру |
а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем уби |
е и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титули |
атацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте) |
собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и |
оје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевр |
прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst |
, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што |
логија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао ка |
/p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не б |
у за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p |
е у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Te |
же воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце |
мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Пру |
који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst"> |
ао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и д |
тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није ра |
о кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевр |
ељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас је |
нате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p r |
мак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} З |
за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} Т |
слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Срби |
и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиж |
ва што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, т |
га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи |
га ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што |
редбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису |
напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад раз |
ко се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у с |
претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, |
ло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја. |
е поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробуд |
колу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га пре |
збријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, » |
ијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужуј |
је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пр |
а греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, |
на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише по |
р најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А за |
о сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио. |
има седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мал |
полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, |
на.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беш |
инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш |
овек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="T |
личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенб |
, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна |
ге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антериј |
.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: ода |
— обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да |
>— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види |
р тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му пр |
ку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, |
ну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне |
, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није |
држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћи |
едставника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у кој |
> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. |
о нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен |
чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p re |
уре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, |
дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух до |
а, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа |
је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљути |
S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора |
хвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, |
је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све |
ао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истин |
у записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову га |
е, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао. |
аш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Јо |
н му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И |
} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то т |
ручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, |
">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се је |
су као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с |
о.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против |
ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човек |
ичу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је угр |
гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се в |
што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако зн |
nd="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> |
— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> |
шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, чи |
а не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те |
па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па п |
да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче |
и се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; н |
и.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове припове |
могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три |
>А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче |
nd="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — ве |
, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти в |
људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме |
га другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба? |
есовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зл |
е убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад |
лао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе |
t"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема |
али грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон П |
Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио ли |
а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас |
видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се чо |
на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раниј |
и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p r |
је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донес |
и шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једно |
и) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече минист |
е, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би м |
а један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах |
се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{ |
би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p re |
е на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst"> |
kst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, |
а тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време |
. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> |
Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из |
могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила |
end="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како |
е навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Так |
сило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на свој |
нио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; од |
ва, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела |
за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли наср |
Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, у |
само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} |
банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво на |
!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За жени |
умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у пам |
и да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на |
који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири |
управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, |
и.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, је |
а његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па |
т и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — в |
уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли |
{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S |
чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разл |
Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ниш |
сет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти |
нас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу г |
синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико ча |
Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да п |
уже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— |
ситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и д |
е, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tek |
рђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнер |
, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи д |
сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде ф |
ћ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! < |
d="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; |
е.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је С |
да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоћ |
} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задов |
о име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугм |
Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Teks |
о да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче г |
писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p |
нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздра |
уде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tek |
понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p |
ераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend= |
говори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на |
де се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту брад |
одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње ве |
>— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— М |
Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend= |
ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зо |
ама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже |
ити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре з |
и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је |
о да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш о |
p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех |
отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћи |
а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен |
е ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких |
ка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га она |
.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је |
је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и к |
, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим маш |
<p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена мини |
утило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и |
седник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, го |
га учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Teks |
и га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с км |
ета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампај |
nd="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стража |
сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија |
ку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко |
.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао |
зе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Te |
у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио од |
и да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би |
дитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима |
је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и д |
и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и м |
личанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p r |
и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, ч |
, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други |
ридобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му |
ндура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и |
с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољс |
тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго |
дрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, у |
таве на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама ко |
задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попре |
опис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се |
момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и прат |
чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазач |
} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро |
знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не |
ичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је б |
марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} |
ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни |
{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот о |
ј кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га |
му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, |
љаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да |
гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Te |
вима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен |
сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љуб |
а задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да х |
Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Ср |
надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срет |
хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угоји |
} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује |
нога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну ло |
е, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за час |
гице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p |
тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> < |
е, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој |
и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те |
ровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задов |
мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он ј |
о очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто |
агоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, с |
макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад ј |
А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за кој |
е добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« к |
дну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разум |
задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би о |
рата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад |
нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а пр |
више. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ |
st">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо. |
t">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје руж |
>— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Са |
kst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради т |
ао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— |
а коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу |
Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него |
о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Зна |
о!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута п |
ркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и |
ао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а ов |
но, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзел |
век, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам ниј |
еле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким но |
<p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="T |
сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му с |
јег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на |
може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господин |
кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђор |
не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ћ |
} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафе |
, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није ш |
читост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си |
p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend= |
маћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за |
о гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још ц |
лу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеи |
мишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци |
уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стр |
а измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито |
није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је г |
ели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Ужива |
па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Ми |
газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као ч |
играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} |
, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи |
газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-дв |
Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дукат |
спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких ди |
газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да с |
попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили мног |
она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онак |
><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу. |
добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и |
друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из п |
о, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видес |
ава би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи |
казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} |
и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га ј |
скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p re |
ову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и ка |
ад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био д |
, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p re |
а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кре |
ђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах бат |
оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} |
навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваз |
p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ ј |
пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ниш |
, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нан |
ље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} |
вај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за |
на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непр |
</p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst |
не) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима |
мачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хв |
р-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није |
бавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови зем |
="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, о |
ђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно з |
механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нар |
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Испол |
у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јор |
Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p re |
облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p |
енски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда |
— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend=" |
, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује хран |
е његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу |
тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Рад |
»Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, о |
е онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на мног |
ву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за |
Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ |
бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, јо |
све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И как |
.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} |
нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи |
форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањ |
оре споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој фор |
одора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слабот |
рочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ћ |
бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tek |
па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прош |
се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна |
хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па |
-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам |
ад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби покло |
који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend=" |
Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти м |
борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба с |
придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, |
аву свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јак |
, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Во |
боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафан |
руги један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потпи |
е њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хо |
та!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на |
ао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се поне |
а је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону ст |
број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: |
ај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још |
. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз со |
кајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и |
који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна зем |
посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један |
> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и |
nd="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} |
одио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју |
како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А д |
, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у |
но било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао и |
је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Г |
!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао |
; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — ви |
умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанп |
кашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изг |
новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улиц |
сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tek |
а, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракиј |
ам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једин |
иров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарл |
ј петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полет |
данпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим |
д »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју |
у и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис гд |
о Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или он |
кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p ren |
ци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бав |
чи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан п |
ужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку с |
{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« |
">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни п |
оше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Te |
"Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на |
видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се |
из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за непо |
е под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за |
ошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна пра |
и уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним уде |
ундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним |
ке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), р |
ј механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend= |
го боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узи |
киде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учит |
ука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим |
риво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво |
Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне ед |
а. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши |
кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде г |
н’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао! |
дина не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пер |
потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер т |
е и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није |
ге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то в |
е.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачка |
rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и с |
кову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутал |
им, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је ув |
где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд |
акве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином израз |
бличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима |
ане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за |
ир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Te |
разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере |
ви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобра |
е седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један и |
ажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут од |
променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој |
аду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузета |
и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао. |
} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отиша |
Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под |
је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, ко |
обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска при |
ути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — |
код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} |
адисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате |
што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита |
а да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S |
адесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој |
ћеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нам |
ву где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен ф |
кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир |
јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата |
че ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве полити |
је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли до |
дборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: три |
бра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= |
х за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних |
уд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" |
а сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У к |
ла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У ко |
тина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У о |
ир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо |
ошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к |
по и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој |
човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к |
брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Он |
а и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
е близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" |
у Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic |
, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која |
, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">К |
сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
ћати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> |
="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из ко |
о потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао |
и се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави |
ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. |
шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако |
ушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женс |
ју, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, |
">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{ |
. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћи |
е: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било не |
ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су |
ала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба |
"Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, два |
о, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА О |
ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљењ |
и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролам |
st">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опши |
hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ниш |
очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па оп |
сти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче пит |
гледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на |
, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му |
="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскоп |
ећ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
ло после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ни |
/p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор |
Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је |
end="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у к |
ехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику |
погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између нор |
запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и |
дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам с |
дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом д |
и које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p re |
S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата |
>— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И |
оворити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавн |
тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; те |
ију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и ста |
S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша |
механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газд |
а, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у с |
како...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило б |
он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако пр |
»Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да пот |
ди телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу та |
димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као на |
иповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, вл |
И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цин |
бица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метн |
.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило ш |
дног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га ј |
му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотера |
још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно св |
к испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са |
да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срет |
па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
ти по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> |
едне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећ |
ала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он м |
} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близ |
о се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу соб |
.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир |
им машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ра |
го иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше |
пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и |
у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Офици |
итатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те з |
ком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S |
S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из |
ељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала т |
кове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици |
досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а бата |
, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; такво |
неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из |
ас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног |
t">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна |
и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина бож |
на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на дру |
р знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tek |
Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{ |
ако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све |
Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како н |
уну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихо |
{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Пис |
бацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« ј |
л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она |
тнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају |
често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi |
видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалек |
да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилд |
је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски |
ости учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Te |
петанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, |
рети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, та |
ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst"> |
да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша |
мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим с |
, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак |
слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бо |
, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право ј |
Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сје |
ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи з |
тво свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И |
кером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послу |
е да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим |
ством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе ви |
Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да |
? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, г |
пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бо |
знајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају |
а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни с |
испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама та |
пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело |
понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и н |
ље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, |
шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли прили |
ријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини би |
ац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чи |
у мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту |
као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко м |
ишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, |
и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S |
м... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спас |
а гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Ср |
кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету о |
у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна к |
Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица кој |
замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Три |
се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А о |
механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst"> |
сују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да с |
ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани зас |
нска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} |
исао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако |
адна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, дос |
ставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, |
!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ |
у’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p ren |
ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове посл |
ју, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда |
еко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га глед |
ањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је |
а га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по вод |
!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме |
редседника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће |
ој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и о |
шло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њез |
да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне с |
у послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и |
тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна |
и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Ми |
пће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један у |
џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој |
вољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све |
се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу |
у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог |
ело је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, |
»карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила њего |
он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право |
м једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умире |
оручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је |
и табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишл |
у, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна |
и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се ро |
</p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији |
редњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати. |
противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и разме |
други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без зб |
нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! < |
све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује |
p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трп |
допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима свој |
из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет т |
гаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе уж |
ај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре » |
ез мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти са |
им печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пи |
ка леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па |
донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, |
што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у н |
се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га |
евку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј |
ла, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика шт |
Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим обе |
ставити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио с |
; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend=" |
ерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један ва |
не за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако |
а погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, |
ешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од с |
и по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не гов |
рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли м |
а шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и поз |
не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ћ |
ри у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу |
тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто ми |
седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} |
беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је |
ати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тог |
ли што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као |
end="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није |
е несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили ш |
одивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се свак |
<p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они с |
послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је |
/p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело у |
тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, |
о с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био |
вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне ко |
њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунак |
ак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет |
: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад |
еселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се |
d="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог |
ако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с муз |
чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је би |
другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и |
рђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, |
о пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Б |
аксо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p ren |
оме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те |
Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један к |
за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, |
играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А бић |
ош сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако уми |
иса их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи |
а нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са д |
ом, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тиј |
а је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« п |
итија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не |
пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен ув |
ича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели |
осејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премерав |
о што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али ка |
бар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па пот |
е кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Teks |
оље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговин |
">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио с |
Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а сл |
је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и форм |
арис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију има |
раде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како |
н замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </ |
бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и |
било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, |
не цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља |
ан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свог |
еких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с |
атио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће |
аписник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђо |
н одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој дав |
идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабра |
зио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео С |
подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се |
ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и че |
је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је |
су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет |
лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су раз |
прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{ |
едан допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од |
е но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то! |
све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне |
Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је б |
ко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — |
чај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један ин |
не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пал |
> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађа |
</p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозво |
сно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! |
</p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја го |
<p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути м |
да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Т |
="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — |
истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као веч |
е почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тра |
редила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је г |
Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председ |
е скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са нов |
иријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па вел |
пи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, |
} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с |
ст и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то |
авести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и преме |
ти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку |
иференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то н |
уо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све он |
ој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како |
ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да |
испутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу |
> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ај |
ло ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и |
лика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па от |
Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— А |
е!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир |
у о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао ка |
ст сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два нач |
бета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљив |
и апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па |
еснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу |
му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да |
та задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нем |
ште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу |
овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} П |
у отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос јед |
прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја с |
апетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te |
ело! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чата |
} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Т |
/p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слу |
<p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{ |
ољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тих |
не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошље |
и ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у |
</p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па та |
џо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, н |
што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше ка |
крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не м |
nd="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сул |
st">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита ј |
, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p |
подине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар чов |
вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« и |
издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то го |
скурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Te |
ш боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио |
на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а |
се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурк |
у се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама шт |
} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљи |
питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ј |
кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се |
седник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> |
г, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Таш |
механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S |
есном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst" |
т динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате |
вој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Мор |
и човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е |
те тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и |
лус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да |
Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује с |
о. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече М |
а те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst |
="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се |
од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S |
ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, га |
ав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много с |
>— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у |
ретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од |
овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Три |
rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме |
кса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо ов |
ekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, |
тражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заув |
време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пус |
<p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар г |
<p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што |
p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи |
"Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас би |
азда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће |
, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— |
а одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту |
у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p r |
књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како |
лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета |
н?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лаж |
е јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си кр |
p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он р |
ekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим |
цима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман |
ажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — |
т до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добр |
kst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја вла |
нства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад г |
ика (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника ниј |
Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисл |
левета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све |
дан дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација |
ekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — ве |
и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и о |
још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па |
розно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и га |
ио крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпати |
све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штиф |
је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пуст |
га ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позо |
е и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одла |
и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а |
ез њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако |
да посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али |
на, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужнос |
, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p |
тходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета |
е на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било |
»Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два да |
о бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубив |
ескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини полити |
« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му |
оштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати |
кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир- |
једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у при |
ласник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа |
и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао |
алендара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под свој |
вори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst"> |
добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њ |
еша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети |
т начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, в |
еје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst" |
з рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из њ |
раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И |
ју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и |
ед себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} |
{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за |
о прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро с |
уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају бе |
е: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, |
p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозни |
Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод |
p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p |
е овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету кој |
ом поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у |
И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је |
епшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели ода |
p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! |
и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а св |
ре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; |
о јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњев |
е народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће |
о оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне об |
а. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш |
што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се за |
одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега це |
шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један ва |
богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и |
а да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p |
але; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само |
шће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пу |
ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="T |
астао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му с |
<p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бо |
nd="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tek |
зилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат ре |
чку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи |
а!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари |
дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се д |
ам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрла |
ански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није |
епота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да |
његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила про |
з кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што |
римали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали |
орђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend |
питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, |
прдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да |
упштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, |
шћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него с |
ели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео ве |
од небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођ |
његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Ср |
у које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно с |
вету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, г |
јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни |
раније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као и |
нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Јед |
кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe |
"Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћи |
кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} И |
"Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само з |
чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то |
, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће веч |
кције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га са |
ко љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под р |
већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир- |
е гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, н |
ур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> < |
двикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно |
>— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајет |
у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир к |
nd="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лим |
луцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и кап |
рјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Ви |
S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цит |
дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — по |
праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувре |
рске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа |
даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких по |
игну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је н |
ци, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се |
то и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је б |
па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и |
о и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације |
S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало |
а и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће |
зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти |
ћ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и прави |
аде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако |
слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљив |
сна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S |
тима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју |
ране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли |
ара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, |
фаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нар |
уњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, |
чним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђак |
из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И |
само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их |
ан грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога свето |
и мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успе |
ише од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но |
течество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели |
бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, гл |
кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се |
кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без |
спијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија о |
S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, |
нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; ј |
же!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату |
рини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p |
велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали |
То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био |
ћа ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и |
свираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви располож |
ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Мил |
ашне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељ |
е напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у миши |
зовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и |
о тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три |
у се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући |
клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христ |
век љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасми |
е време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје |
м, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Кр |
је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из С |
— Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — в |
да гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још г |
а Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми в |
вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с |
кав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а |
ирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцет |
рице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћ |
грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа ко |
вите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имо |
м, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послу |
на моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Te |
а у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па д |
у!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Та |
">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — |
себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац |
!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако |
<p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Te |
, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> < |
а — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ С |
Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу кој |
рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мир |
ваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Од |
светљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великог |
} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и нема |
уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, |
подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја |
на, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани |
</p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вел |
А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта |
већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али н |
на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је |
ревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувал |
авали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос бу |
рпском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, в |
околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше к |
« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику мук |
екаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле |
во новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже |
ишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је |
ју.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе дру |
nd="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва |
а, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес |
једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио |
стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана |
требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали је |
« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га ум |
и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куц |
јао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога |
овину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли |
на неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а к |
се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и к |
рајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних год |
хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више к |
зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао |
Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије ј |
удо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а нар |
"Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Док |
рамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p re |
ари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна |
оји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барон |
види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику за |
че фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше им |
раграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадес |
е. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијам |
то, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни |
о часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те н |
то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску« |
ених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p ren |
р ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардоват |
Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се |
је, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међути |
фтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из |
ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и пр |
’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Тре |
. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе |
лони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем п |
. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а н |
овинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни |
оре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно по |
виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, го |
и и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у н |
а кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било рав |
<p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социоло |
р са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне шт |
е бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} |
rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> |
још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p r |
ити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати |
чима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у |
ац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вал |
е не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава |
рају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> |
рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко м |
тина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> |
своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одла |
S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад ви |
е л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић |
а руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето |
rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацим |
учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говор |
своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одма |
не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај |
ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) |
аза Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали мн |
ани, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо и |
е л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи |
м и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа ни |
верни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године. |
на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по |
жасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst |
p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја ок |
д га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне |
руго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> |
мије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend= |
опис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужуј |
ховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </ |
о ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон |
... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто н |
ви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{ |
а, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да уради |
d="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо |
kst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; ј |
м тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређ |
утио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, нара |
ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пру |
но, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу |
дети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И |
да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају ше |
ово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна п |
господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је |
rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— |
дједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би |
можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође к |
/p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије |
столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера саз |
почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само |
председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него |
ише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} |
лике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то ј |
ласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку |
end="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића |
кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си г |
а. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује и |
kst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и умо |
ета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селам |
ством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, |
а којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уве |
гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="T |
t">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst" |
ије рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе чести |
да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затво |
цу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> |
вим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p |
или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) |
кама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по |
паде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске |
књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за мех |
ако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако н |
љи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га |
Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Т |
завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се |
ћ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и о |
спружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с ра |
идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја |
одиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје д |
као је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући та |
је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води |
е, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци |
н ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} |
аланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као ју |
ље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ с |
ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху |
да, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву |
азда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да м |
сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из |
нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, та |
ханџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му |
газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. |
{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те |
к, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не б |
rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то ј |
је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху |
>— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чо |
е вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је по |
’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чуј |
е!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и |
аја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим |
. </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече |
ега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јам |
мсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да |
већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим |
Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе |
неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камо |
rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пуст |
писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоб |
rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А в |
rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један ке |
аравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, на |
азлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он ни |
а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнае |
ало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим |
ло — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tek |
kst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вуј |
у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, |
ниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p ren |
продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Да |
и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tek |
но решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Д |
да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ев |
ође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слу |
о и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не |
ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </ |
што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја са |
nd="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је |
н-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја д |
још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућ |
ст:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то ј |
сполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет неш |
тији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па и |
амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} |
о Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове д |
е да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и п |
јесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, го |
реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја |
е и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиља |
ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Teks |
сто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капета |
лиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао са |
каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле |
је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да разм |
ти иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
итао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а о |
к учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> |
е писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај кап |
платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="T |
о у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за пр |
ди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала |
ко, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Ме |
рби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале ве |
аш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} |
политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од |
држао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале |
вога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гле |
S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла |
ко.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме |
ор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ о |
ад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, с |
> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, ка |
; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет |
елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је гл |
p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада д |
рупише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p re |
у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зеват |
авести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућ |
рија.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, С |
="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том |
најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><h |
), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и ту |
епирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, и |
Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Te |
се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену има |
ње лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевнос |
ас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врт |
</p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој зе |
">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на |
ле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; М |
еваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја |
аг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући |
неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: |
својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, кој |
грабио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јев |
ај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није |
олску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно мат |
цето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав ј |
атности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била |
ује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу |
причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљ |
оја је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и госпо |
каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се |
d="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Teks |
знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам б |
е може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку |
ата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би |
мо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p |
, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе пси |
реба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем м |
ика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то на |
{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пре |
Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентиру |
ла, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и јед |
ећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми јед |
ом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста |
лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све н |
и сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас |
им пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. < |
kst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, п |
нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде. |
{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половач |
атно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да с |
кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Сре |
пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко м |
нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш |
оје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S |
фестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог |
ј слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да |
S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир |
еки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који |
му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; |
Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би |
Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо |
ука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — п |
г Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет |
вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсм |
о један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tek |
пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп п |
какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте |
рхиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је т |
о да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо т |
{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен |
ако да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Te |
а се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео |
о не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend= |
узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, бат |
— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум вла |
Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запа |
стаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Раз |
беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све |
тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Он |
а пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке |
!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати |
ораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хте |
p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, к |
им се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека |
— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим м |
{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради ј |
инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега |
није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Ц |
о се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог |
за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у |
и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ов |
рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} |
им књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог |
да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да |
се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет |
и је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> < |
пљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Н |
један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета |
а удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А |
ој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе |
<p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни |
(то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — |
ари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, доб |
треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; |
бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу |
рета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И св |
тен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} |
ара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет |
е знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> < |
забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пр |
е разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилази |
слиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, |
мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај. |
момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S |
онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} Н |
алеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису |
="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — н |
але, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА < |
е, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за по |
авам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— |
, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ни |
е, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је п |
ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не |
и, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само |
него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек т |
онеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па |
кује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">П |
и ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="T |
тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се |
цима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Зад |
ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Х |
а слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови бри |
увства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај |
своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадн |
ламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се т |
{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом к |
кога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Н |
Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Ф |
Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па |
разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му |
<p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p re |
шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесе |
о за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало |
е на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ре |
ћи за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S |
и случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, |
уди смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst |
бац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да |
S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; |
>— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — |
епо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} |
сподин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’а |
осподин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет |
рчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што ј |
сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{ |
ло и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног ма |
нче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Макс |
еш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радој |
ник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај С |
ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут и |
рио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио |
о још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{ |
ста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли |
с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља пит |
ађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да |
rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од пе |
е да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чи |
палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждреба |
а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поно |
метом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред |
</p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Te |
и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, |
по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мут |
на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S |
ји се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра стра |
овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао ду |
ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> < |
, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, |
оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend= |
икад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра |
ј ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, |
} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, |
ето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пу |
ешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— |
је воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи прет |
о; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли |
то постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро де |
.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска п |
> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном |
о што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље ш |
један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хи |
еча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се по |
ве. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти каж |
опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p |
по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио |
{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у та |
И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте |
фос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје до |
оме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И на |
rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао |
иоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођа |
овјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што |
иш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: |
но трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни |
ретресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно чл |
не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а не |
плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, |
у, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа ид |
’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на в |
, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели |
Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украш |
ично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако г |
што се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у б |
што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срет |
д га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} |
ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек |
">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— |
сцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодо |
по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg |
ачела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— |
а се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне. |
Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председниш |
кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљ |
есто затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило ув |
моћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намешт |
ржи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. < |
ше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темен |
авати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; с |
t">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, |
Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — |
шевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до С |
ио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или |
ајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе |
ити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не мож |
А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки |
ров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу |
више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно д |
и! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумуј |
">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. |
у. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до |
пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута дана |
а многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира доб |
</p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није |
та се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} |
е ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се |
м, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго од |
тељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти |
и му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све |
јем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре деп |
nd="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Te |
га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} |
"Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> |
а умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они |
чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за се |
уде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већ |
е си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го пл |
о?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— М |
тво, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учи |
шко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> |
Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из |
одине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst"> |
ели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да |
<p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све |
ма који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могл |
грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трп |
власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило |
али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком м |
, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то |
одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> |
ле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то |
и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће с |
ци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Но |
ред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. |
ом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже |
ти.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као |
у скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати М |
аду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и как |
ечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p re |
сничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, о |
м рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше |
купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антери |
о изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="T |
и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па се |
механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али те |
аше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> |
на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је |
сподин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га |
о подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се с |
познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињава |
примство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div |
ад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место.. |
сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">С |
у ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад. |
а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их ум |
селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи б |
, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! |
<p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најпово |
о то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, |
, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома |
нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртви |
ку, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладни |
натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, |
, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима |
деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архи |
> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патрио |
гао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend |
е дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. |
и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било |
его као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S |
но да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је је |
ајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p ren |
аре (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме |
нија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} |
ћу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљ |
пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у |
да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обич |
и из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне изв |
шта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend= |
и изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </ |
рт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не но |
рала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ п |
ољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучн |
и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија вод |
ти мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су ку |
удем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем сауч |
да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје ми |
е стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакуј |
бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна ш |
да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотл |
рло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота! |
»Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарно |
о за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, |
е под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретен |
петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па |
ваног човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио з |
ислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још С |
га века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан |
рио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву таба |
ехана по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и да |
много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p |
дељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p |
наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допи |
ована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с |
љао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после |
се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима зна |
и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад |
} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствар |
ески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend=" |
, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као м |
к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми |
Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да |
па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, |
та тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на прим |
вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види |
к се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколик |
рише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно |
м само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да |
за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) г |
воли, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend= |
па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник каз |
атељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвници |
Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. < |
итељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно п |
хати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја? |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) наме |
> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали |
су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је |
ом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши т |
тању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нар |
аре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се |
d="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста |
"Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје мест |
} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће |
да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други |
у учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђор |
да кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, |
де да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавају |
»Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једв |
ме претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прс |
удио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је пис |
мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за |
део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S |
овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу п |
уд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то ба |
!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако гов |
{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта вел |
чи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита |
t">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђ |
; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана с |
им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задруз |
ајрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је |
у је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи нек |
е оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и |
— уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend |
Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слу |
и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје је |
сланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман г |
Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дозн |
оме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, |
да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш |
рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за ов |
.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џан |
а врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе прид |
а ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend |
е!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. |
nd="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Teks |
ка.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један до |
чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније |
се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из з |
м.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрст |
лог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића |
S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђ |
дседнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, |
многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче |
о.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оно |
ного штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, |
е се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — |
ђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
хане.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насло |
.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стад |
господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира с |
ле тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на |
а капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Te |
тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! |
">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још |
.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tek |
дног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем |
омрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да |
а држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно |
рним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли |
и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир |
етли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а |
Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђо |
увише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да |
довољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend= |
о дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа: |
е даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао н |
Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки к |
ету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је |
век стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из д |
, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их |
господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, п |
и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst"> |
н човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се |
инар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шез |
едну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотава |
ла, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, ш |
мене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио |
ру ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар |
p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пр |
прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га |
таоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да |
сле даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и би |
добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико |
следњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео |
оделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и |
ас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p |
а тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам пар |
Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу |
} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подесниј |
Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код |
и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst" |
од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се |
о га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно |
етстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и |
kst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану |
допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога кр |
ику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно ч |
душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побо |
о сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и |
а ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Про |
ве на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су кле |
мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с ко |
ekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да пл |
за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и |
јало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету |
риповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле |
и цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом |
дили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вун |
те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p re |
nd="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају |
сећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова за |
ао одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и |
љао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а з |
ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ |
еменито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у св |
d="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако |
="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде |
нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, упра |
ме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Teks |
, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како п |
рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p |
еханџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и с |
ekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта |
атко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, дон |
имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски |
ај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га о |
а навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту са |
ло обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је |
у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га |
{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди |
ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте л |
иче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана пос |
</p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико |
а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од |
: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке о |
а Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{ |
ко удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, |
а продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха |
ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су |
о два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ |
слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пу |
да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он |
ом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назва |
писмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто |
леском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе |
те у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и |
ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосн |
увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend |
S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! |
е из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или |
одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По сел |
. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разли |
ава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да |
онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом |
пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад с |
страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав |
боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Teks |
сима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га |
ије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био п |
, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци |
и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend |
е у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је бесп |
? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми |
{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год |
"Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А |
се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="T |
ео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се |
ма; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за |
ући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p |
своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас |
ад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне |
изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољ |
нај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бо |
.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толик |
« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека |
све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пр |
ојој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинил |
ову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и |
овој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где |
вој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо леп |
nd="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах |
ога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend= |
му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) |
еха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само јо |
.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспр |
ио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе бил |
амо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend= |
> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке |
ља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p re |
Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад |
ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб јед |
итао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога дру |
ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га |
Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата проду |
ekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло |
засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чис |
бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst"> |
смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала о |
vo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} |
ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он приј |
се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом трогло |
илом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по францу |
о, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="T |
док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројев |
али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправ |
и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ |
по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове бо |
зим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Г |
у је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови уче |
једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tek |
сти, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </ |
, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пр |
чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим |
мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, п |
режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Ср |
олазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p r |
итеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што |
да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек |
ик на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унек |
неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst" |
или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем |
Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за ба |
ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се на |
лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити |
јој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли |
зда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Ср |
Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му с |
рати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, |
тогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> |
ом? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који ј |
море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш к |
то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — ве |
ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћут |
ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар |
и л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p |
ити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти |
е за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречин |
а да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај чов |
не?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Макси |
о и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пр |
и некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега приј |
лара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћ |
ру, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цига |
ла на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише |
у дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега |
ду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом |
о целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и |
изор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А |
енске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), п |
и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га з |
једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> |
међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико д |
а је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се же |
p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити. |
бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко |
и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах за |
време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. < |
исав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земан |
нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљи |
е за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и по |
награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад |
као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрл |
S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ћ |
е била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, |
гао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на дла |
се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка |
адише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p re |
ело, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, |
ејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом б |
оникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба |
ик је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубац |
да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код |
о смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели пон |
кост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и |
онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба |
куланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је бил |
ројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и |
овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име |
ега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} |
а пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку |
а је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, |
скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце ка |
редседника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и рад |
хане, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> |
Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живел |
атлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских шк |
о згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А |
вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сва |
ријски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend= |
чка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допи |
} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству г |
још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не зн |
је и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви ум |
неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend= |
сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S |
сти ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу п |
етко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е |
не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљу |
ешише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилиј |
едмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написм |
столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим |
овек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend |
шао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, гос |
Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, в |
а њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, |
шљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? |
палим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече |
позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујн |
тенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, сам |
ед полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стић |
га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, т |
А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочари |
дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst"> |
свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« дома |
ан инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, |
евету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно |
>Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борб |
рис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и |
сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ј |
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
акитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа |
што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, |
за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се до |
па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мо |
но.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће |
е, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих допис |
st">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, |
’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу |
ерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај т |
— и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је |
запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, з |
обратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејс |
неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да |
ољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панег |
ћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми приг |
екако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе |
во носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само од |
пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и |
есела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мал |
сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о с |
до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Забора |
е, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада ди |
И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер о |
.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у сли |
ле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпом |
rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — |
Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале во |
, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Так |
а у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне ош |
Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољ |
а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и |
kst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа |
ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по и |
јте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, б |
у и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцел |
ром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд |
, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, |
по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би св |
тно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе |
та — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти |
rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. |
погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог у |
е, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна |
<p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да про |
дне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и јед |
о, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, н |
е човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend |
ју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали |
умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устр |
/p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави |
оли; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да п |
ку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су |
ла ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шесна |
и други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с км |
</p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ј |
н поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушт |
p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним |
што му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут |
алу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — |
ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио |
; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tek |
во ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окре |
а!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. |
лот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто |
ажним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend= |
и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гут |
Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ћ |
kst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срет |
јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше |
S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А пр |
ер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наи |
ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не |
кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци мн |
е оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена |
та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милиса |
где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена не |
о«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... н |
ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} |
сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и свак |
> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича М |
довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа |
дељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звук |
о, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Teks |
а«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески |
»Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по |
ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели |
{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет |
жем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена т |
отресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао |
могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што про |
и реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свет |
rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst |
и чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упал |
н допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио ј |
} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једн |
ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спа |
по и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушај |
е лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да |
иди где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеж |
где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му |
т! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него с |
у! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депеш |
ну собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о прилик |
} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се л |
ово! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју брад |
љења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сре |
S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, ис |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова |
не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвери |
ек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> < |
а те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и али |
е већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и |
то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до нок |
а зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend=" |
е окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, бож |
чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом |
авославни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} П |
енском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на који |
храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, |
ише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend= |
е да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не з |
а стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кр |
приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дак |
тишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све р |
рану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније |
у ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« |
ко он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </ |
и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} |
ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђо |
памти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Сре |
ли негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћиј |
а просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим |
ир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по |
ошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао |
г нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се ра |
ко је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend= |
и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од |
вести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У |
лази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешк |
вне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што |
у’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у вој |
г и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је |
> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов |
p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један |
и писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим |
"Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси |
уста, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате |
ало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идили |
за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју стран |
ако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p |
у на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — |
Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо б |
ћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! |
>— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Са |
— предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend=" |
есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И |
прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп |
да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и иша |
уковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи |
цу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су игр |
све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово |
сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познај |
вно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! < |
ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, |
епријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} |
није.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село |
> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Ко |
а из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманет |
нети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> < |
већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рође |
све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше |
а!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од |
ро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одат |
говори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе ра |
невног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за |
ђу осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници |
кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио с |
абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, |
S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} |
лу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебе |
тлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му с |
лима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и чита |
па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, |
тека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и |
бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада п |
двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у гр |
бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а о |
лан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких |
опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. нов |
»А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и |
ије Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о ф |
уварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира |
ежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мисли |
<p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно та |
писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Л |
прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, |
ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, п |
шну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, |
с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују |
да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом се |
га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна |
личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! |
прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он ос |
ин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да шт |
веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам |
ам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} |
">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, је |
мљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p |
rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од |
ачерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна |
скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у |
ду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна? |
што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је би |
само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst |
к је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Te |
ора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци |
а! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они ш |
ине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види д |
и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</ |
батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима огл |
ога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га |
ic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу С |
е, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst |
ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из границ |
ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их |
Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Мож |
, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на |
дседника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипа |
пним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу рад |
умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан о |
та је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи ре |
е гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је |
ђају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> |
ло кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пу |
золуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и |
и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за |
кав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свр |
оци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да |
овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакци |
><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним посло |
<p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или по |
са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову ма |
p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на пр |
адили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га ди |
о после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе |
скога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је |
нуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чу |
јим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се |
вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу |
p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима |
о, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто |
<p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочи |
{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend=" |
аветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} С |
о »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од з |
то одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала п |
јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца |
. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу |
а виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst" |
</p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр |
је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је |
ађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на з |
ва путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне |
есто, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако |
има прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахр |
о у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића по |
ју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедиј |
а свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом стра |
етан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га |
о и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је |
удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и с |
на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, |
дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} |
миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ств |
што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и зад |
опису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па с |
му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зо |
шу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Поб |
елику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и шт |
село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се ч |
Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један трен |
kst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дида |
м случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је свет |
аписан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда |
мах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече п |
у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Си |
ета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} П |
тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tek |
о се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад не |
ну слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песм |
прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све |
р се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и пр |
ивине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена! |
нем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане |
Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву к |
ило: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било |
спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брук |
не!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! < |
од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчит |
то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га |
Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на ов |
рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао |
дан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека |
сан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend=" |
а механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било |
га општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом |
Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се |
/p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги |
ли упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже |
Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што |
и жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Е |
p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гл |
, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три ба |
руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гост |
ча с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му |
удим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од |
ј дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била |
раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим |
да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и ду |
ир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, |
ћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан |
су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута |
шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па |
село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} |
о стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратњ |
рез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла |
у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у |
олазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој |
овољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим |
министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињен |
читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута чита |
ојени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, |
> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник |
пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се |
">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско со |
дук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова мест |
ш неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p re |
то ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви |
рдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом |
им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове |
је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе о |
ра Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се |
страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, нег |
на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и на |
.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан в |
новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима |
дском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву теваб |
би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ак |
="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а С |
ом политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу |
ekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мис |
ваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље проти |
ри.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно |
ер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, о |
сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном |
ју!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватн |
у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се |
и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим |
им радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да г |
ило — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако пр |
ати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tek |
му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме |
од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо |
<p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пц |
тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен п |
деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаест |
влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми |
не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдес |
а у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар ма |
ни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p r |
је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачн |
ештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток |
но право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој уп |
е су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> < |
. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви до |
ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} |
вац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро |
rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви о |
ога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац |
, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и оп |
јања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} |
тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну н |
иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казан |
онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет уста |
обро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнај |
вађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и |
нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле |
</p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерс |
ти повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у с |
овољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{ |
{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађан |
красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као |
p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече |
рчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер |
м црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она |
елника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није пл |
</p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жу |
и да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да пра |
о доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у |
ekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој |
сет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много |
д руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој з |
ини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p r |
ријских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — пл |
p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусур |
стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> |
у да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсман |
Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка м |
аспитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најм |
и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима нема |
емам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени |
у дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било |
ужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и |
бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каж |
"Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од |
аду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече |
е!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри |
ти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> < |
</p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чује |
и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> < |
овољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска рев |
че читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — |
r.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p ren |
ка и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени о |
коро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И т |
л динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} |
ним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она жив |
ао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочоби |
доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене циг |
ин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па п |
} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је н |
а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), |
е опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш |
поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и |
о тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, јо |
делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег в |
честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и |
цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч |
, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти |
ега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница |
праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој ј |
главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга |
сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да б |
та на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="T |
сет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис д |
тева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоциј |
та идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p |
у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или ј |
различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, а |
и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Мож |
саву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се с |
њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда ј |
веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црни |
је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти доб |
а Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му |
и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одј |
Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то сам |
декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомен |
вом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скро |
>— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема |
ао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свр |
ош две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} |
укама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или |
и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе и |
инари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се лан |
но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за |
га тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила |
»по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. |
мвол једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што |
ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div |
показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{ |
вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис. |
а с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, зна |
кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође |
у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту |
е прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајањ |
и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите |
управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због н |
{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу |
ио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама |
м позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend=" |
чно рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: |
уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре |
ри годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих дев |
своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју б |
ању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише по |
ник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p ren |
, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што |
лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тог |
Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово |
се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вич |
тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} |
сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели |
г.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S |
пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је зако |
<p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пат |
лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, чести |
rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Teks |
да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да |
ку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање знача |
ече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђо |
ета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет ј |
d="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем |
ије могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Teks |
па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот |
а џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— |
часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто би |
. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита |
ла дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња |
p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. |
му ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку исп |
па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. |
ти.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одб |
министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар пр |
о поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шп |
. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је |
p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судни |
на!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље |
е. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Te |
лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала ј |
е позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам |
ају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побрат |
да зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, |
S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни кри |
свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{ |
ећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst"> |
. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром ста |
за.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће до |
{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња |
аслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће |
таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикл |
м удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и |
ац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бит |
ица; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гом |
другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један иск |
има у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) |
год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне к |
и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људ |
дње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: ка |
им непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархи |
одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да |
ђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> |
<p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Би |
к што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако ј |
табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, |
кривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се понос |
све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Ми |
амигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје |
моли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фуста |
Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила |
— рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја пр |
, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благ |
е ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, |
и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и |
добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те |
постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или с |
има као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би чес |
довичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, |
о како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим пес |
нале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на св |
већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, |
Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одгов |
Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао |
одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend=" |
да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домо |
а да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао |
ња о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, |
удима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst |
јој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и глед |
малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки друг |
ош неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница св |
ама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим |
чесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њихово |
ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> < |
та насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све |
дуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају |
ни што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мрт |
налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глав |
самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p |
м преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је бил |
аху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, |
у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — |
велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, п |
kst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и ка |
а да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се С |
ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ |
setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ |
Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst |
« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p ren |
замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово исти |
му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом |
о ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’т |
{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од члано |
но дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p ren |
kst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима з |
страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разгов |
глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S |
— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend= |
ошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. |
_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштова |
му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не |
S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју па |
ајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово |
тавили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти |
а потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије |
а, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и х |
ове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, |
ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опкла |
леб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не зн |
>Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и меш |
мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у |
а друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престана |
смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта тр |
школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још мног |
ота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал |
пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} |
тито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а он |
за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така |
терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напо |
не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече |
плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> |
аже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је к |
ше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и чи |
ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој |
у, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="T |
узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> |
Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учин |
— умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претек |
, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — |
ла књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре д |
вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрен |
Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па |
о саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — |
а реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко |
есет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет деве |
стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и |
атио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си са |
иђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Т |
рачуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли |
е да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе |
ета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У |
да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи |
t">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — |
="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! |
ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по з |
у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два |
цима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један |
реше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, же |
далеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета п |
сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седа |
грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође |
нуо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Боча |
{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да |
, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Кр |
»митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p |
па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шам |
агрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрем |
врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања |
ли ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Ч |
t">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједн |
S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни |
>Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не |
и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела |
јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова |
их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и наг |
rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашин |
р је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је |
S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради ког |
ли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остав |
ко уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да |
њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих |
на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p |
се дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— |
ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, |
зиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па |
е из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек мога |
раћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писм |
заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S |
} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово уш |
додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је в |
/p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А |
, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је |
даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} |
} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да |
ци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али |
жала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук ис |
ако је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва от |
пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они |
не.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетљ |
била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и шт |
уги! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошл |
иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света |
жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за по |
, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпу |
ута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и св |
х из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и |
поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нови |
бе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S |
зну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво збо |
аве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока вл |
о деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јемен |
твором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триес |
nd="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио |
сле и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући с |
лавније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу |
казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срет |
на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — ба |
га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му |
казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> < |
<p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, св |
чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Te |
о! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Ц |
а се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у кла |
! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} |
је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p |
њен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича |
сеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загреба |
Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, |
ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су дос |
јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна шт |
; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од |
атимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запев |
Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција |
браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за јед |
то га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало |
као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. < |
ром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, |
ош напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однек |
е!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с т |
примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема |
ин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије |
на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе |
t">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — |
d="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бе |
истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А т |
kst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села |
ими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као д |
садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно |
се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве |
Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. |
а народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног |
дмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за једа |
што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је |
еставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: по |
ча Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А им |
т и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на род |
граду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадес |
ако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новина |
а отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жало |
на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, |
о. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разреза |
вља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати и |
о купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одго |
у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребн |
зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му м |
прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој |
</p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Г |
а њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и |
то имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку |
да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, исп |
е да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао м |
rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то |
лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још пон |
квим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том |
а молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и прек |
е одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А |
акве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобољ |
На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошеви |
о гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је доб |
о газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту |
еван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— О |
па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо поку |
е није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољ |
ај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитуј |
end="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још б |
се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим |
Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си |
кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— |
е Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, |
жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на је |
ах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, а |
шања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p re |
rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше з |
d="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се сас |
неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ |
њи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S |
је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче |
чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за |
ју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаок |
тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио јед |
Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ћ |
а намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са |
с с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не од |
њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све ј |
га, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велик |
end="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим |
петан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја |
твари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и |
то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћи |
ена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и з |
би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана у |
а буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што г |
е и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tek |
</p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хле |
</p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни слу |
кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он по |
та по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да траж |
господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у |
есет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђор |
обода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, |
Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! < |
, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења |
којаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и п |
рета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по |
Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му и |
од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс сва |
d="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а |
до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају |
јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још |
клију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем сву |
и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да |
е игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; |
ртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспе |
покој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних послед |
у пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима |
kst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Не |
те и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је |
м? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. |
ekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у |
="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да |
} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те бо |
, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, ку |
дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога м |
ца особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. |
смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био да |
е љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут |
ису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака |
ви дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три го |
А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета кре |
силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку бра |
овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало геог |
догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Брази |
S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — |
гане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </ |
мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. < |
емљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, |
свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се |
лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> < |
овечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом |
ове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликам |
ацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе с |
и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Ам |
места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова |
мет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov |
воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и с |
далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао |
тичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. |
јим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Сре |
латије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и з |
ј, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: |
о шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се |
ва динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђ |
исника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и |
о издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта н |
ета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побрат |
</p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} |
’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p r |
ш покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено |
а човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p r |
ало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш |
таво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, та |
прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написа |
што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви |
ти, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чуднова |
кона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо |
емља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S |
ekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; |
, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кид |
а отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он нап |
оћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога |
S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази ј |
ако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба |
, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
о, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он с |
како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да до |
ше опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да пр |
.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S |
у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Ср |
му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром |
а управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови |
какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи |
е осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А т |
мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, јед |
осади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, |
ир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шеши |
да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас |
S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">И |
весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене |
када.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна |
А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} |
је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандуров |
Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! |
твари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у |
е се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tek |
а грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Д |
смо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још виш |
лико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича |
— »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« |
; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у мо |
вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели |
озива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посав |
де је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Чита |
д ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око меха |
ва мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла |
упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос се |
опејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не |
овек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се ка |
d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делов |
из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један о |
etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из |
репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник |
кали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фа |
у нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо |
допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, је |
своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да н |
гло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни |
о лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством |
урцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — твр |
е га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и м |
тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и |
дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="T |
га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вал |
је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет год |
тале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала |
{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и |
бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, ј |
а наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једа |
та у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{ |
есером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst" |
а кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на |
ани и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако му |
и, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и на |
как и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане! |
стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима увер |
изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у на |
ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Мил |
а њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је о |
она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се узд |
Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, ч |
а.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председн |
и за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не д |
S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се р |
ти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног ст |
<p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ће |
сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на |
, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреш |
Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добр |
фански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одла |
ва, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Ц |
и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по с |
end="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима да |
се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље |
је па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мал |
мота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га |
ио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишља |
а и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну |
сеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био |
е био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату |
еже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптуж |
</p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи ку |
за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново |
а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— |
артију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џи |
S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од |
у тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочи |
тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се так |
ељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чич |
м ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурем |
од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да к |
гледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга |
стину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један м |
ekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван |
{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а о |
заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p |
е и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе |
авао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао |
тен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst" |
како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је |
рета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис |
орављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Н |
мет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, |
Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у сел |
ли: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратн |
им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, в |
тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о |
и (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчи |
</p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да се |
заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не |
ели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Сре |
о у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозван |
риставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа н |
ма и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућам |
не у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="T |
домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напо |
ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и |
ити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Ванде |
ше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А о |
»А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одгово |
кинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади |
ба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету |
од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и нај |
н такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, |
одине нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти дру |
ум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не зн |
, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спр |
што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, т |
м кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="T |
савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир |
— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао |
из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске |
јде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмо |
нем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О м |
ли може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} |
до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворика |
вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу |
nd="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан ј |
е да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах |
rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни ка |
леда прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увре |
исаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, |
то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом предс |
и крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запит |
бија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место |
лопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
апамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">За |
е шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио |
ледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и |
асмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундир |
а неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је |
за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и |
Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} |
ка Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде |
иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их |
затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, |
="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска |
очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој та |
а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с |
њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ ње |
вима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу раки |
Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета |
чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, в |
стим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једн |
ешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— Т |
идиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам |
S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади сва |
лус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ д |
p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. |
јке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише |
елу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, ч |
е тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} |
уштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади |
ођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном м |
ао две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова |
а мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово не |
о ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах б |
а ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време |
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и с |
ање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир |
ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним |
азговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако по |
седник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски » |
речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ћ |
е се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му |
и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (г |
едите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан |
у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме |
ао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — ве |
италац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он |
ана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки |
о Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен би |
одан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, |
d="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их |
.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Викто |
> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{ |
одарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ кој |
ва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дреме |
им грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене |
лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p ren |
цуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интер |
ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; |
ој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се |
м-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта |
Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е |
и у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника. |
Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се |
ти мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. < |
ога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним пог |
пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто |
ад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутр |
рим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве с |
стој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псе |
глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милис |
ује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи |
ском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али |
е друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао |
<p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у |
га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољст |
даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху |
ији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке но |
или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отиш |
</p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек једа |
е, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се |
за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако |
илосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ |
{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдо |
!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла и |
рви поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p |
ши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Реда |
м цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се ч |
па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изл |
оли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наш |
стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је |
у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под |
кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих м |
»померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то |
и. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким |
е који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа нег |
о страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да у |
аравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсе |
и шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он |
им се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p |
пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се |
вет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарл |
отписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, ја |
ekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихват |
јама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина |
исли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога н |
шта није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација |
ају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што г |
пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се т |
»Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забеле |
власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ни |
жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше |
ингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличник |
е од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у |
ше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али овак |
петана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милита |
kst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} |
нко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и у |
био ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевроп |
је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко |
d="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tek |
вио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="T |
ложио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и сил |
џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својс |
оје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, уве |
он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном |
ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један прг |
во, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници |
је нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко |
че и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је би |
је.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst" |
лисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на располо |
ави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конве |
kst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је |
ци од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="T |
аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд |
вропи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »ка |
кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, п |
</p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже не |
ота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђо |
као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу преб |
шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и |
ије, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Д |
једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио |
је.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p r |
ича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се |
ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове |
ститка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитир |
евенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се |
а радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњ |
хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном се |
ним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више неза |
авом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не |
џа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend= |
богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосал |
вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако |
ека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На |
— вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него м |
орист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан пе |
ђу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом н |
о са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, С |
га, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци ци |
иса скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореск |
ша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборав |
а Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равно |
заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S |
том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том |
том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога слав |
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно |
, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одра |
p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се |
Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па реч |
тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погл |
собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајга |
да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> < |
о велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! < |
су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи |
ају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем |
рнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иак |
дном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели ме |
е. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног |
или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти с |
нљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} |
орију« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговор |
те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отим |
У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несре |
ст.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег вре |
ксер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласал |
сти и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је |
шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: » |
чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни |
и ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте |
"Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend=" |
рета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend= |
ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Ка |
екне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох |
. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то |
ветлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, |
да је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара |
</p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква |
ућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне. |
е, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, ма |
учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у шк |
</p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој |
Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је уз |
ник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, госпо |
о видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он пр |
/p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху т |
ојничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртв |
p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не ма |
ве стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај |
начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па |
сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове г |
земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пу |
им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> < |
rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо |
година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлем |
/p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, про |
.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује. |
на мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти м |
сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо |
рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и ст |
еко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао виш |
мац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста |
славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да пр |
</p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи ода |
од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је |
оји је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није |
едео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, |
сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} |
">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ |
о, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и т |
какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p r |
а седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задово |
чевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењ |
бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Па |
кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико |
сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Шт |
ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година д |
</p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер |
е вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да |
срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од |
во новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> |
end="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у |
лаве, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: |
!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као |
годно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па |
мерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је слу |
рт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића за |
год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све |
(и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске |
p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђ |
</p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst"> |
и Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пр |
и није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени |
другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) |
ини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад |
ану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака |
и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели |
више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук |
као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, |
нистар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тра |
ебати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend=" |
лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је |
ваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлиј |
вар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а моле |
ан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио М |
шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, |
<p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елег |
ик само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њи |
лао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда и |
еле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави пр |
добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво |
бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервен |
е плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{ |
и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели к |
дна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако |
хириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{ |
им перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај |
о правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да |
једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравн |
</p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И т |
ог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, |
не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не |
ак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштого |
орава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, |
вај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитањ |
смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend |
акло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало вр |
по један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst"> |
утито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти |
ђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, |
9. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и л |
kst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, |
тва трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно рук |
и, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића |
ко некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски т |
ћ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, |
вета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони кра |
с, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на |
у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће |
украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане |
ни, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> |
ог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру |
стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа |
та, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двад |
седниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и изв |
стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у |
а није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није |
: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОС |
свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је зах |
атим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S |
ао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> |
ебо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том пр |
вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем х |
то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће прев |
пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном сам |
ј другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређ |
ekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајет |
ју шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде нос |
е, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, » |
еше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуш |
ом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелик |
st">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да до |
Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас ч |
ати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> |
механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај за |
каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Т |
и! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — |
се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти дана |
што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у биро |
тинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Te |
ао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога нар |
Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него |
nd="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? < |
ако су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уме |
Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не |
Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна вл |
па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава мех |
на њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за и |
вао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљ |
из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, д |
а то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како шт |
бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем |
ве по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> < |
даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend= |
а господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос |
с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> < |
/p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — |
/p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давн |
де сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председ |
се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, |
јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — |
јем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Ву |
буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, сна |
је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно с |
па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли |
петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, д |
рла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Ва |
х чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима р |
st">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју каф |
{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало пр |
л?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а |
оје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се |
не успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би |
усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — |
овек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога се |
о није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђ |
него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, |
Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да и |
и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чуд |
о је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије. |
јице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојиц |
нументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, |
озове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је сли |
ли јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Teks |
асулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена се |
трљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} |
једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужн |
пати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Б |
сном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, баш |
знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти д |
пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, к |
што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не |
да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А |
но петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас |
руштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи |
могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви |
наје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Може |
нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукоп |
Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири с |
занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у |
н нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал |
} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме ниј |
тору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S |
е срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: |
ве. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео ку |
зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета |
ају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ру |
оварају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или |
подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{ |
као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука з |
неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи |
Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна |
утило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не остав |
Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогод |
ејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи |
д њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измења |
видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу св |
и кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајућ |
мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада |
дмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Как |
ње, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљ |
села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин о |
аксо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">И |
ој прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) |
ришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. |
о у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се |
а чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend=" |
Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу |
и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и |
једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу је |
ражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље |
пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао |
ле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, он |
ад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не м |
ета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Пот |
оварати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p |
вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он |
о и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Рист |
ши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име св |
ејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, ј |
има дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и ре |
куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило шт |
<p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зау |
rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара |
две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази |
раво је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p |
кше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисле |
у« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она познат |
о је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то с |
му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији |
и су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишк |
о.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара сл |
њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично |
окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио |
ч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да |
, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште једа |
епосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и рад |
друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па |
ста опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирами |
S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срет |
нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радил |
у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако |
рвог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раниј |
ављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришт |
и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је д |
ла.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне |
а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2- |
у они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S |
кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама |
иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико циг |
појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту |
последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим с |
пира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне св |
сврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и з |
</p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, а |
ма, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те |
му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспосл |
амује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три т |
ди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се |
дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Д |
ше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто би |
лицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она сва |
би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против же |
школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би |
опис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tek |
етку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
а зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час поглед |
ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се см |
и се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А |
азда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину |
>А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору |
у браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жа |
лади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуж |
беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, п |
пет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као е |
ао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и |
једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врх |
као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљк |
лијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте ка |
и по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше |
сле сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst" |
а), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тра |
добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантли |
рета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакуј |
као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да |
, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је у |
">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по д |
што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је |
окуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће глав |
ла вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
није успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВ |
пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а |
почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђид |
срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито зас |
ме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се св |
рошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и |
њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на сли |
јпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">Г |
одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да |
а воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, сп |
ве муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утвр |
нице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, так |
ву га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава |
мању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога гре |
— прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господи |
ни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} |
иранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То |
и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију с |
ричињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена |
ша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, зна |
t">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — бож |
двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдоним |
ке да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персонал |
а ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну |
куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан |
ито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па м |
е помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« |
газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, к |
одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписим |
ким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице |
дним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напр |
d="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као |
иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео |
r">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радо |
<p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, прича |
сав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање о |
богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифера |
је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Ка |
амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног наче |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
t">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а да |
рени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропа |
то мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а |
одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућ |
Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend= |
која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима |
уча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку |
а!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, д |
г рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, п |
н би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђ |
Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је прес |
ога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше рад |
ојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напре |
ормално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер |
атриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само заврш |
ко апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу надн |
Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! |
ћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини м |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
агуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедал |
док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекула |
ге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику |
о човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала бо |
не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је з |
> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Греш |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе |
паде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих |
вља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tek |
Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то њег |
онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуш |
ребали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, шт |
не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео кале |
ије!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ |
бојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси |
а је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда |
ском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а н |
end="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и с |
зати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} |
моди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S |
вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’т |
чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Мно |
ститке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, |
!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Три |
end="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тра |
акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и |
он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра в |
сну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле је |
број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама |
ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је |
обио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио д |
човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би |
м Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p |
е, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p r |
Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја- |
ца!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па |
ика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери |
лисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p |
> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чич |
е«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Т |
куња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође п |
меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду |
наш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе |
ш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно |
учио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и |
овати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика |
ем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Је |
="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све |
о! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше мног |
разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка |
сукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се т |
у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да ј |
раћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пе |
то се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од то |
и она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока |
времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па г |
="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самом |
а. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А |
светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— |
е за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута |
је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, по |
а што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S |
ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школ |
ишипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. |
ивицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та ген |
.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако |
инара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{ |
а, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждреб |
ова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p |
м. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дрем |
е Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге постави |
за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кух |
и и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и веш |
nd="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И |
ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p |
се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета сп |
болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа |
ијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много м |
жује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђ |
а опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф |
поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се |
тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — ре |
d="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао |
ју опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћи |
о, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чап |
{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} |
же, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, сам |
би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био |
своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам |
се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф о |
, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозов |
ика, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, г |
лана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је по |
ио политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, |
ета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — |
, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ор |
е легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли |
изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов |
боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Te |
звини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Te |
че газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А доб |
rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца з |
ри! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не |
сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио и |
а; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то дв |
да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. |
t">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио |
S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за дома |
</p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на |
ације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend= |
хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst" |
г наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шиш |
ву историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и дал |
му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше на |
ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао с |
t">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал пита |
</p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p r |
— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — о |
kst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими |
="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је једа |
</p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срет |
да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде |
<p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tek |
ш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам |
/p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} К |
напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S |
ану дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан чов |
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p re |
а поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пре |
<p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! |
ла на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Ми |
ну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, |
поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у н |
плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па е |
ираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запар |
јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђор |
беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му |
о од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« |
а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предск |
ија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </ |
жују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, док |
толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе гр |
није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето |
окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и |
и чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима. |
ли му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{ |
џијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастир |
н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си им |
И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то мо |
е искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, |
а, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; ал |
оји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па |
<p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p ren |
имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало |
st">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну ј |
rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чино |
</p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово д |
Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend= |
с’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да |
власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора |
он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало |
вот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако! |
p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — реко |
сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што |
род. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p re |
да-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скан |
турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дој |
читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> < |
онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме с |
поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хит |
="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књи |
rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p |
p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктант |
} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један |
не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p ren |
шао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше још |
<p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују |
о дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише д |
посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум |
оре, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу |
од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, пос |
ебама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу с |
<p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш нау |
па и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хв |
сешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба |
а кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задово |
еш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се от |
Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слага |
<p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, он |
У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени п |
ekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљус |
што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послуже |
! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и ч |
ламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чин |
ад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртв |
дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пр |
е л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је |
теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p re |
Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добр |
зилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако ј |
неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га |
ода и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хе |
kst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондро |
зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Te |
">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
<p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — |
ки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење з |
rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, б |
<p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита в |
ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи |
м ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђ |
Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да |
љу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије |
Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> < |
<p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит |
е знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар |
ститом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешно |
обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад с |
ни’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. |
колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} К |
асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад по |
— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише ст |
ме, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, и |
треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропас |
ет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учес |
="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Ср |
— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе |
Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то вид |
ељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, наше |
лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p |
тким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разг |
"Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се |
<p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећ |
</p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? |
плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понек |
претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не приста |
. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за |
го паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. |
rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst |
ају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне ва |
зо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, |
га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио с |
у само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а |
ја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет сам |
боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум |
н; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Уб |
љак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац |
p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови |
Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му |
аче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љу |
и и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључ |
ам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — |
мао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кр |
удноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога ба |
end="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Бе |
а до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите |
ашула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
инара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— |
="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај до |
од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. |
сталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што ј |
егантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању де |
ључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су л |
а мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерк |
од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином |
јавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удови |
нам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> < |
t">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="T |
схићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна |
орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, ниј |
ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад |
тио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новина |
испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се та |
ехани и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров |
били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе |
ваничне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам госпо |
руга у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а зав |
држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су |
азано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше д |
капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштав |
што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простог |
читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му |
ој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, |
— вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако ма |
еривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, ниј |
на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштен |
вљује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом |
блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек и |
есто.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако вели |
се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носи |
тлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као пред |
<p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газд |
мерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи |
d="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему гово |
">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће |
тено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, с |
лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је |
кога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно кри |
S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је са |
{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунит |
та.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто д |
ирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао |
ка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а |
то није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтед |
ма.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других |
.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није |
S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао |
деље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем |
меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на зав |
ђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је фило |
куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend= |
та, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турск |
Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцим |
е ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако |
јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставк |
круга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси |
{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« |
ији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— |
еба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де |
онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге |
..{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend= |
а лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од з |
о! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на гла |
час. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те |
адзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад |
е питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се напра |
end="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S |
о; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Ми |
видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види |
ази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, |
ује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Teks |
а, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p |
га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је мора |
ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tek |
е преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пе |
">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p ren |
end="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте |
kst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се |
бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удар |
кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се изра |
јемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експ |
, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична п |
илисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави с |
а, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо п |
ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој |
ко је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му с |
аци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с такви |
им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и т |
к, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се |
за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам п |
реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend= |
пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по каф |
атични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже |
ници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да |
их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако с |
ости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није |
анима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узе |
мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— |
ише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p ren |
нако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
ти — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка ( |
кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђор |
ема самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. |
умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из мој |
ла си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... < |
, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече |
вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend |
па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и |
је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба бе |
ито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће |
и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S |
лађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити до |
Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење |
о да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко |
ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{ |
аше своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно д |
речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад |
му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим ш |
е Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замол |
а сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на пр |
црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам |
ране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има |
. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разгла |
мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, |
Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село |
запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој |
е зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, |
Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа |
Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљ |
Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да с |
и се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Маме |
е задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, |
ћа писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава о |
end="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и |
кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не н |
р добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану ос |
="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја она |
е ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну |
џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ |
спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као |
несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи » |
о беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p r |
ако ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му от |
а, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечера |
порочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p re |
и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tek |
у кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем ха |
његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Teks |
мо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприч |
лоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима |
претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они с |
алим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ов |
крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један |
ул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево |
же купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе за |
зилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и |
српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколи |
едаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се |
док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту н |
га догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу наче |
о луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> |
у) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и |
p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој с |
о је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо |
е кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. минист |
оришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат |
зи. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна |
то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« с |
памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како |
фу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, |
типни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташу |
ешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео |
овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо |
p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола |
тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и |
пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и |
о је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их |
Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бит |
опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђ |
ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико т |
да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се |
и с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да има |
петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати |
то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време |
ба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезил |
појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве |
уди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учит |
Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа с |
?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </ |
равос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Т |
тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кож |
орочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој в |
а ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас |
ласти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели |
ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да г |
: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима |
st">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и п |
јим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с |
е човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, |
га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> |
ропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то м |
t">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с |
а гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол |
="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да |
лко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем |
т и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, |
иперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини л |
га што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Ср |
белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и п |
чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му ј |
Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег ч |
а где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо г |
обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Ш |
која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостат |
е панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па |
рогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахрониза |
наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) ав |
его ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Gla |
А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страс |
пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свако |
паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татк |
шао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, грош |
ф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј |
што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна |
си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напи |
ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама |
отка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада дома |
га, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда |
оти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, |
: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузел |
теља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да |
на!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скок |
.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један |
трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају п |
оји ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је пре |
млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно |
и човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. < |
нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута од |
м љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у нови |
да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p re |
е!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се |
тају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавни |
у ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фала |
ојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то |
ав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диферен |
d="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер ов |
канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала не |
патила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није |
хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласн |
и там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то ва |
заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! < |
ече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; зба |
о ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала б |
о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И |
.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па с |
н Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код ме |
рао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по с |
, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси |
у пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, п |
може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и |
свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана ср |
моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst |
рестанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен |
даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десе |
три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и сво |
ко га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> < |
публика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели |
о, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Ј |
ако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p ren |
о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, св |
ај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> |
</p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p r |
товала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих |
је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па |
врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само |
дник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграш |
-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што пос |
, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јоп |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у |
<p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — |
де вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идил |
упац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није п |
стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио б |
S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, |
е мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво |
сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимил |
доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако |
е његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чи |
у чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла де |
пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, о |
ама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако |
а још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, |
љно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револу |
читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а ш |
чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено мин |
S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend=" |
овољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скрас |
кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мић |
ис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и |
жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају припо |
као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место |
бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онак |
је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а т |
м и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с н |
кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео |
kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се |
као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, |
ићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} |
</p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни јед |
ад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
јем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женс |
к« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству у |
мрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило |
него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су ж |
једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким а |
бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш |
не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, |
па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с вла |
> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, |
де, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато |
и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде |
уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато шт |
чки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова |
">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му |
ле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако. |
ао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Соф |
у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је |
те (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад гов |
дно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омрази |
скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао |
ских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најим |
рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава бе |
евала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву. |
а је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно рад |
Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носил |
ам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су ск |
носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (о |
до би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{ |
само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни |
својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу |
рштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђо |
едну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква д |
да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до |
звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у |
ком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако т |
другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске год |
. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара |
{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се |
стахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафан |
гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и шт |
н џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— |
ешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, |
">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мал |
амо да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда |
зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде шт |
самнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’ |
тело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, с |
у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и к |
ла, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, |
орове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу го |
итати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљ |
у му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Н |
»Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћу |
дравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако в |
!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џ |
усти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мић |
чите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst |
А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — а |
поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумов |
касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако |
о што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак |
нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst" |
је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру к |
е питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да |
пи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S |
ји не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидр |
и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд нек |
та не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и |
исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви. |
трећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те |
је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </ |
ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="T |
раде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље |
е слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљ |
папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет ш |
ма одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у по |
</p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако ка |
, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли |
његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарим |
тражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису |
се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о |
>Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас |
наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђен |
развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу |
н у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у прв |
рно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као кака |
S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не ос |
а будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе |
орђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </ |
, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — јед |
ице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се |
ге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој |
— вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А ме |
Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим т |
му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што жив |
ића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Жив |
t">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је |
омучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора |
</p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши с |
га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у с |
"Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе |
а могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кре |
оследњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила ј |
е он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко |
ног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се |
да се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. |
још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човек |
љење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан |
илици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеск |
урном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« цел |
арош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи » |
вим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће |
ану, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки |
сао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало сви |
бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S |
«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се сме |
ј одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пе |
ђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у п |
му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а |
ма као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штого |
место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурск |
"Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst" |
<p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Х |
end="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — п |
како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени пове |
мљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пења |
нио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајд |
народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, |
подара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове |
="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече го |
.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту ме |
rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. < |
Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) ка |
из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многоброј |
ирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бу |
, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избор |
и девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Мак |
оши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено |
а није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и о |
дан такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А |
е име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се по |
био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је за |
<p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујиц |
е крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. < |
катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стањ |
па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа |
ица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о |
н ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести |
ио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они укра |
ета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend= |
ротив горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас |
врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај |
купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћете |
ва непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је |
или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по к |
, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Ср |
звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико |
ехану и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режи |
Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и |
.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар? |
е да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста |
олим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Te |
ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, с |
зведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште ко |
село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на приме |
rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, |
да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — ве |
дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> |
за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли |
дњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о мех |
лко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако |
А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — |
је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је м |
="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друств |
и’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спек |
ам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџ |
пита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, зна |
сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето во |
м не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промен |
<p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекош |
ли ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушк |
а је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама |
е им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе |
траја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школо |
о знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече д |
ашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господ |
грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — гот |
ане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у |
, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да |
ече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tek |
граше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти |
имо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас |
лимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па. |
а таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљу |
виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође |
S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци |
брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту |
о ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срет |
ив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш |
одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — реч |
а јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мис |
— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. |
ица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармон |
d="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) |
едан мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах |
јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Te |
А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио |
браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изуз |
, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, кој |
сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну |
пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и |
бесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ дру |
тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета к |
nd="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га |
одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да с |
одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, ј |
по, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да |
а казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с ту |
ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио д |
ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим имено |
се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све да |
вештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се к |
} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше |
време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам з |
е кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend=" |
вис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрм |
је. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између остал |
руга рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који |
.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман от |
али да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата |
као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер |
ekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је |
ве то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </ |
S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— |
ени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авл |
ком некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С |
их догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко |
им, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је |
о о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне |
rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин |
заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета |
чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му |
и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у сел |
А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакој |
ева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера |
} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе јо |
ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога |
н изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте |
рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него |
и и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се оп |
и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку |
ула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> |
да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће |
ђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: с |
р Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време |
у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју брад |
у љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем |
ежима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Teks |
ер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет би |
ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, |
">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а |
игосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало |
ме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побра |
а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па о |
рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и |
ђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-уч |
од се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Аја |
јвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које |
цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала би |
азуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлик |
се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестиј |
лазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Уме |
потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глум |
никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена пита |
д вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало |
е бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и зав |
е. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} |
е и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог |
S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки! |
">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst" |
андократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му! |
о. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скрш |
Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а |
еж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С г |
кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да г |
блика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудиш |
па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не пости |
> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власнич |
и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бо |
есту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са с |
етила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еро |
ио премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се предс |
оред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи |
ојој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој |
ио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и ст |
атске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која |
старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакуп |
икупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мал |
уго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особит |
еђу Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића » |
даје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у |
р, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући ј |
а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) |
ези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда |
био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија не |
му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend |
у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурму |
t">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с в |
и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то м |
ако има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кук |
е, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што |
у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политич |
нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изнев |
је то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они т |
аметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се |
kst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке |
Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, п |
st">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напред |
рола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш |
ви приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећниј |
авице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, |
свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, о |
хтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко |
измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! |
е сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други парагр |
и за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је |
ке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доб |
>— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш |
, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек посл |
е ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегн |
Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре |
асти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жан |
за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да изми |
уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о ус |
не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — в |
ља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то |
рио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Teks |
и, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се |
Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема ви |
уо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је |
о.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни |
адовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег |
ар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst"> |
у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мић |
и прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад треба |
ад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tek |
каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер |
у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин зат |
гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Марин |
ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако |
душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, за |
мет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двап |
Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— |
Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе |
’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко п |
ма све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и ш |
Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде |
реко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам |
p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, |
: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досад |
познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад |
гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (т |
ој спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких |
вољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допи |
шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Te |
а мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? < |
е ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То |
у и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога та |
је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај |
ет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поште |
ени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, в |
st">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте о |
а је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражава |
вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-а |
влија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у кори |
е задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у п |
његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао |
ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старинск |
т, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју |
а изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, |
ваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Мол |
.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавол |
на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула |
да стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима |
<p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги укр |
атраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је праз |
д од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још ј |
аденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из фран |
p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок |
ђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске т |
не скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одс |
је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајим |
ана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим неприј |
шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају |
да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке |
не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па |
амо какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} А |
атељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромн |
ив сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право глас |
о у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газ |
са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била |
редни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих пре |
у!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да м |
његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита |
дакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописи |
некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у |
д је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесе |
да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћ |
онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милит |
смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја |
учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошл |
} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна кле |
ан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запи |
е, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу |
шљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} |
зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да |
— пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p |
м паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на дру |
оји је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди пон |
">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да у |
S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S |
е, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хт |
то је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек |
е занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфско |
ва предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и |
етентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не |
тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да прости |
rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одб |
ане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише пр |
стајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристај |
ишта не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам |
омној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале |
р Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Te |
морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава |
а тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбо |
и Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредн |
тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p |
иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m |
аре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни |
ма које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{ |
одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, а |
цем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst"> |
им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који бе |
кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал |
{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише |
ба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколи |
аво то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим |
брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} |
љи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна те |
света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни |
} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако |
у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по т |
{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кне |
су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шт |
е две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не з |
, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра |
то који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу |
у како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног |
. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурају |
рђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом св |
па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и |
пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао |
{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брз |
Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја реч |
да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући пес |
">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па |
ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да |
ли часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто |
ме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју |
се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати |
е, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништ |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се |
е једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газд |
сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета |
што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, |
ужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у св |
kst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче пре |
славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S |
уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="T |
вољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да с |
ћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па од |
твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета |
тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на кап |
ава, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо св |
ај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, |
Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S |
ина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали ку |
се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Так |
">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="T |
о — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе |
тни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је руб |
та лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} |
еки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend= |
шипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације су |
ка овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. |
век кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придоб |
је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је и |
ватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио |
старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красн |
разилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst |
Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један д |
дафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у |
ађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Ј |
алу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Срет |
Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Та |
ена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се про |
и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S |
">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S |
силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветс |
мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као |
на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Ср |
S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па |
пут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, п |
Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту з |
селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом |
— стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. |
са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако ку |
<p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару |
кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; |
м намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у око |
о мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док с |
ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« |
сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета так |
’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и п |
ину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једе |
ему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су |
него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана |
ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. П |
сцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А |
p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изв |
ке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени! |
носи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: » |
а имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политич |
и трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније |
коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, о |
ли напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери п |
">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су |
е смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и в |
ву и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевић |
место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатл |
есмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корис |
љајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих |
кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао име |
е спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њег |
ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« |
сподин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира свој |
ровире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаро |
му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бог |
ју!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старо |
Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а |
права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман слам |
ф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како с |
нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха |
ог сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела |
љ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно п |
Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју нај |
а политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непро |
је ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окр |
е звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
адовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} |
је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу не |
исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« |
сто.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S |
Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало м |
Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би |
звади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst" |
оји је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пар |
И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и |
селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен |
ћи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с кв |
нијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па ре |
има: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све |
} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не |
огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема |
ине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине |
у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео д |
јало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и |
изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали до |
елу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио |
d="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Зат |
Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Ј |
kst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ћ |
Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> |
тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе |
жим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и нач |
пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} |
не после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, |
је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е |
d="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како |
ешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и о |
rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ |
rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, |
ађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира ј |
се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао к |
еља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; ди |
Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жен |
и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и |
од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим д |
не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао р |
</p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад |
нако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шт |
{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмич |
е.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интер |
кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје |
их такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига |
S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев оти |
t">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја с |
вори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и |
поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно |
"Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. |
.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и |
дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђ |
ји је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те |
вајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, з |
а чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у каф |
аветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их |
апоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако |
сле овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он р |
ича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја са |
колико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Te |
аа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </ |
!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, |
д свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. |
времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и н |
ekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се н |
один-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво ле |
њу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p re |
нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му р |
’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> |
шће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милис |
оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао |
а народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батал |
требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћис |
неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је |
ушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, р |
и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот |
циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ст |
кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који |
, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ног |
дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{ |
да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. |
оље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвни |
ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ |
а новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> |
нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, кој |
ли кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, ис |
{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— |
д звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту пр |
адњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Б |
ekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници ус |
казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес |
ф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а не |
место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако о |
rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине у |
лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад |
петкаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као |
Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави |
дина прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се |
d="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом |
згледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога |
све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу |
а, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на пре |
анове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} |
оји сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="T |
као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и з |
механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади те |
главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож р |
тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p ren |
ем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у |
, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што |
ло бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последиц |
е Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако л |
други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена н |
S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњ |
то Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре |
ке у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник |
ицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метн |
</p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су |
по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S |
осталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и не |
пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија на |
гом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно бил |
јвише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирај |
Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани |
еђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му |
овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако |
ме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »ми |
Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну |
је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побрат |
вете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по с |
vo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец ка |
Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа каж |
допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у |
орам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење к |
ио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије |
ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Л |
аква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их с |
ија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињен |
rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не |
писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах |
да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и ду |
</p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је |
а »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешт |
авио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је |
ставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта |
наш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Д |
се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; б |
есрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек |
тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је им |
руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно |
ва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања не |
А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па |
им?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече ли |
! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? < |
е као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће |
ла, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А ш |
— кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, С |
сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине |
нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p |
ива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блаже |
ићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се |
олу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из |
алосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајт |
е и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у |
, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и |
е тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно три |
ам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали |
ја и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си |
рпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи за |
евао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив мног |
о? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића с |
он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режим |
ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« |
Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и |
а’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико |
учи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, б |
може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, го |
око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се н |
мти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе |
име, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у с |
исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи |
st">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај |
<p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! |
nd="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, |
="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— |
"Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а |
ер како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не мо |
ekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— Т |
t">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’ |
и то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на к |
н-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Teks |
> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу |
Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у оч |
може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели |
ула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је посл |
</p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Б |
p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend= |
<p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па так |
.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, бог |
учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst"> |
присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за |
цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе |
="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst"> |
стаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на приме |
га оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па м |
е у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се |
уо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро |
Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst |
ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је |
наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} |
ас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге с |
<p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst |
грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педр |
еко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst" |
дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, сл |
поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, п |
стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се но |
а запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може |
лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, пр |
ао јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да |
Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А |
лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst"> |
еколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »о |
ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље |
Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја са |
каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} |
поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те |
> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад к |
власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— |
њега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tek |
рај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S |
ј кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако ни |
ану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њ |
d="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели |
{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам мех |
<p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код те |
p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече |
«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p ren |
ам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво |
</p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
цама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас уч |
а то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, мо |
а, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми |
ита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви |
р ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради зем |
<p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић) |
nd="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend= |
kst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? |
е да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита |
компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе |
виш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим глас |
-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« |
јем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— |
море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео |
ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, ј |
друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst |
ује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« |
у, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, п |
емо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, |
едан човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend=" |
смо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена |
ај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа ч |
и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а |
наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p r |
азумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: |
грљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се вр |
} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разгова |
он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вал |
Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво |
ти се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. < |
анствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не раз |
Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други |
игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио с |
е била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од за |
трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, за |
о! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p |
"Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оп |
ле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се |
ђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човеча |
/p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се ш |
ичан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његов |
зара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређа |
род који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, нак |
о после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТ |
рен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, |
p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend=" |
"Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Отка |
">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога ш |
st">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после |
он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти кан |
чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики г |
е било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгор |
. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишље |
штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="T |
женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко |
у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одма |
рело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придоби |
t">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој М |
ривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, госпо |
вао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи |
а, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивт |
сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз с |
законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дан |
ку тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} |
скора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет г |
мулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана бил |
ду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да ст |
дговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар |
и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов |
ка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет |
ника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита на |
вине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва и |
змери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели |
о намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад |
неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (паш |
и а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима |
ртије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{ |
ст, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара так |
о у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па прод |
ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p |
аног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, |
ри га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безакон |
ар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади. |
да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend |
веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, з |
»чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} |
столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, ка |
ди, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} На |
"Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је мо |
во, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p ren |
ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију |
едника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« |
, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар ком |
пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једн |
пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју стра |
аће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже б |
уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А |
сног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а ж |
те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој |
о писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име |
а је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некак |
па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="T |
баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах о |
а је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није |
о је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе |
е.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици |
ас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> |
ут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужас |
лупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехати |
зда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа |
зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{ |
ва Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до р |
супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци |
јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће о |
вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А |
исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{ |
да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Teks |
{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад о |
е, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што |
рте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S |
е угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, бој |
ет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да |
је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада |
Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је |
о зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијан |
у је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега |
једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} З |
монђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst"> |
има и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да |
ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечи |
">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из с |
дсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине нач |
дан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, в |
и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па н |
е реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамн |
у с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одм |
су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с р |
вице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улев |
Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а |
х!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови |
ела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не |
послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«. |
ачелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани ужив |
> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпо |
свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остав |
стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетат |
стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око ње |
и ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— |
ељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне |
су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а |
акло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допи |
а куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> < |
весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђош |
лижих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </ |
ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, м |
јући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљају |
само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све |
ногобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и п |
срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године прин |
кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. |
ај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупље |
школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом |
је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — с |
ање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао |
ње свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, см |
rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, км |
ка урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испре |
а где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђор |
да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метл |
и и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мис |
а прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га к |
е од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p ren |
вели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! |
па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p ren |
ита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Дон |
{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дот |
, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнае |
плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару п |
ве се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо ка |
рши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га |
а, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, |
Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или |
с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога о |
сити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од ду |
и побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири с |
они и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је скл |
тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend |
то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у зна |
мио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p r |
да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што |
дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и |
вија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само ј |
"Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи |
ао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима |
="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! |
треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти треба |
итујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи |
да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татк |
ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо |
ана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, |
онови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта ст |
... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра |
rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели пол |
надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако це |
шљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још |
ило:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, |
амулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? < |
. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у |
твари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> |
му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом |
да динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски напи |
у му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и |
а једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном |
тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пр |
у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспр |
Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то |
дох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Т |
питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децо |
> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш |
илисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно не |
ју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилиј |
опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави |
ик; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио с |
тензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се |
облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измисли |
} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Ј |
ч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми |
ћет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћи |
зи, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је |
да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S |
нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{ |
рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, |
дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом |
p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S |
хвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збо |
ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, |
ндан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tek |
p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са |
на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да го |
зати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имал |
је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последњ |
нале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p |
јенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, |
не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под нас |
га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живи |
малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и поста |
{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Ко |
јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, |
с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад |
-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је про |
Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало поче |
дравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га к |
ио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Кр |
ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вуј |
у живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он |
вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што |
p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запа |
које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност наро |
kst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила |
ена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и разд |
е су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграф |
rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија |
ле које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулу |
г) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фа |
амилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, а |
ј и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду п |
продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, шт |
д механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, нас |
ло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно |
не бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst" |
бележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско зво |
е под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кр |
а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ |
ењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, |
то је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грла |
па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p ren |
дмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} К |
лише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него |
оже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с |
st">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по праш |
о; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А м |
жити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад |
разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школс |
</p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није слу |
шног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста |
к радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. |
узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено свој |
устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре нек |
расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst |
а, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било |
мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се ја |
{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту меха |
и собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S |
азда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то |
p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноно |
вуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће |
у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Te |
између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подм |
ан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у |
ти што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно пр |
, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио |
ли им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о ј |
арским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend |
ку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешма |
ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па с |
једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Ази |
ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и |
е то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне ст |
ва у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је |
се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p |
ле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде т |
сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац |
о дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале пау |
ет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p |
д ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испо |
лодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упо |
«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зит |
учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по ш |
видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се приф |
и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали |
сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-л |
одаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p re |
ше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збо |
и’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у |
а је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »споко |
листак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми |
за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адре |
вратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што г |
већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не |
па лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како сва |
ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за к |
рочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни трену |
фонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и с |
кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни |
са дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека |
ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти с |
Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га |
Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познани |
авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора с |
них буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; |
ротивник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политич |
ј мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, п |
у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша |
да је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, зна |
ндена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p ren |
донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је |
евће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мисл |
нио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје |
него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst" |
ично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Неб |
правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </ |
е да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; |
ице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вриш |
лер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зов |
имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, а |
да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накити |
о развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, |
и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се |
којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истини |
ћ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде |
вођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом |
трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад |
Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оно |
лаву сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
званој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђор |
<p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p r |
би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћ |
како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна ст |
вануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће про |
тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извади |
очи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси В |
х тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, |
бију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се с |
вољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! |
и, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Ис |
лику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију |
ш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен чове |
рбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе са |
зио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend |
усти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели |
оже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски |
мо ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </ |
сим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, |
И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што |
и нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у палан |
питује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије |
е и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гво |
вине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда пара |
и је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета в |
на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ванде |
ђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! |
коро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет припо |
а, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да |
на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад |
. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или |
.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за |
итет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђ |
<p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод |
ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново |
Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти упр |
све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може б |
<p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани |
st">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, др |
а Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="T |
едседника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог по |
к у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова |
код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, пр |
.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казуј |
м као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и пр |
Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То и |
">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежа |
и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад |
чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њим |
ан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели |
ицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће свој |
ате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада нала |
из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, |
вља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том п |
S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има с |
изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више |
">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио |
ри, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се в |
ин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« |
и. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а није |
исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на св |
љевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend=" |
блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича |
а.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако с |
ћу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна |
овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> |
пир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешт |
рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из к |
да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отво |
је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак |
ра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то так |
Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакеро |
а и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или ова |
питивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А как |
и да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)! |
познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим суп |
о се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно об |
акој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председн |
st">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако |
исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га пре |
ић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути к |
алеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се раз |
а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог |
, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вра |
ле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго |
ла дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на ра |
еке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим ч |
пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказ |
му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Ба |
ости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој |
т опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан ле |
ед њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз оч |
љају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јак |
едне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му вид |
еш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућ |
, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{ |
г, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за оног |
пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — твр |
они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу |
читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир |
етпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар |
t">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један |
ађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет зн |
е опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, по |
/p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на л |
у.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту с |
а, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је о |
ек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање |
довао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је |
ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} |
обио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S |
ру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и пос |
ж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како м |
а и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Миха |
Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад с |
Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Te |
ни.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину под |
је: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Макси |
га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! |
rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катран |
рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па де |
а«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде |
:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати д |
тина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="T |
ма је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ет |
газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помог |
сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p |
афане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна |
жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{ |
онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p re |
то се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да |
стем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави |
јевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се и |
ирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги д |
е или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година ка |
асенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је |
ам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— |
не, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати к |
d="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по п |
е се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с ово |
новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. |
е, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето ш |
атељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запита |
моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно |
решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни про |
р Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да жен |
ример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сл |
за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па |
итет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Нор |
де пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му ј |
ам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, ин |
мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас своји |
, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је б |
Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. |
ита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута |
чки раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо |
<p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад зн |
а ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су са |
ти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше |
е износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити н |
ка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђа |
"Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели |
у ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанств |
ећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и |
а се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му подел |
е?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као |
нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Зн |
Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </ |
<p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, |
звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе |
мено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели рас |
вом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економ |
ао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет |
{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове |
р Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити |
о вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно |
разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му он |
осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао н |
ак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p r |
ва погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу ка |
па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p r |
.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окл |
end="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија праши |
мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p ren |
боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти н |
»Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Ми |
ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глу |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p re |
>— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Teks |
Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и ста |
} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А прав |
Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — |
ли и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почасти |
ло да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет |
rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и |
малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се за |
а ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; |
ој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. < |
наге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p |
о чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{ |
st">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! < |
! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? < |
теве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у ма |
Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p r |
ут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
nd="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је с |
женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропе |
емо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на повере |
е: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су? |
дин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво с |
Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо м |
</p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tek |
оштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> |
Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хва |
себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихо |
дине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, |
не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— |
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не св |
азвуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспо |
риса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ств |
</p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на |
о новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавеш |
удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све |
у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} О |
их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако не |
ажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, |
апом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред |
за златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend |
та. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту треб |
нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана |
се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— |
народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том |
име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, |
м, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизе |
је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен |
ђане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
пусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устад |
стог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито |
то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свејед |
а, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p re |
ржи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које т |
а, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве |
у се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви с |
И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама н |
оље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p |
.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и а |
на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је лу |
у Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију |
свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газд |
и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Ки |
надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао |
е еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су ув |
не облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђ |
и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет |
волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p re |
ћа настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па са |
м одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мр |
уке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
реје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме |
један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако з |
ни па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих |
амо познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, ка |
Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« су |
, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столиц |
врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред |
но као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труд |
">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst |
ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да |
обоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ордин |
често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице |
осле тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{ |
ју. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик |
ко седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и за |
пи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве |
ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај ј |
И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо |
— а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о |
е био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било |
м бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="T |
ве се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна |
а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мић |
и и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не мож |
у, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде |
нцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским б |
механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом ч |
Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа |
капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дош |
а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште н |
ше кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обе |
ну (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако снос |
титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном п |
ео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир |
ка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље |
сникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема |
ви нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мрт |
осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, |
фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту |
нкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо в |
а какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p |
ића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год |
, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депеш |
дан број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознал |
> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst |
дједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћ |
е се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p ren |
. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељац |
а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Кле |
где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend= |
дине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S |
ено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни |
нских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, д |
и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да |
лику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију глад |
ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је с |
p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето |
примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништ |
ристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас од |
богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства |
си Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша сл |
га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чуј |
о одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, пита |
">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај мо |
месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ко |
ајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели |
ћа вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} |
а показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој |
ји, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власници |
ечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установ |
био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А |
ђендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="T |
у многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако раздели |
није онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама |
<p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми тр |
, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад |
вљања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем ред |
леж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награ |
љима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве с |
уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани |
ца.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђев |
запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише н |
p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира |
но, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје |
то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, |
на је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и |
седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа |
једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чаш |
е рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst |
а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И |
ра кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пре |
те!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и |
ти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисил |
з једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруш |
забрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно |
S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту |
Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом |
и треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш сл |
у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу |
истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочит |
не вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин |
Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и |
:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер |
а га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич бож |
позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, а |
а једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на |
двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су г |
у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у ар |
а понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и |
а се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} |
то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, |
шине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где |
многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и |
атле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> |
ешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитн |
а кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим но |
а; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Н |
»Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели |
ело и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа |
те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произ |
"Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој |
о је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек к |
спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саст |
тио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без |
аковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засј |
е марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде пре |
ху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend= |
осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно велик |
гнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг |
, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује ц |
је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет С |
слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Ск |
мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај |
о па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њ |
ку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} |
орези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газ |
.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај |
ржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је |
де, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задо |
т био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија |
зроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и ов |
="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је ов |
/p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патр |
/p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и некол |
чима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира |
ога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро |
} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ |
о човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио он |
аш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и |
господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачк |
ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде сав |
дружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи ј |
рава и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику мил |
бора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога |
плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се пл |
грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend= |
ле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се вел |
о, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допу |
р су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквиц |
јем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то |
ајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онак |
помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио |
лажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир |
ве спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комш |
сеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке |
адовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су |
ежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а н |
Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге п |
ио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, |
какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други ка |
мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита |
— »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи ид |
најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што ј |
и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнарод |
и живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку |
део од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отвор |
ез фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати н |
који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, п |
нај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи |
>— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> |
ном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не ј |
S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све т |
те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке |
ekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде ова |
који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, т |
Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И т |
ће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њ |
хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом паме |
ч божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао |
у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње проп |
бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани |
"Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расп |
ријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« У |
пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одм |
о му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, |
Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога |
како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком дога |
што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за обли |
тине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наод |
о у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађе |
рђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ |
о у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право к |
и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни нај |
едан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи |
Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи ти |
о?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и |
једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна |
на рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође |
"Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт на |
</p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте саве |
а.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на прео |
исао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесе |
тан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћи |
незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на по |
трос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга време |
ши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Te |
ане, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па |
</p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — |
а љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке |
рси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф.. |
а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и |
на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљ |
тала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антик |
аравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се |
да, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мрж |
се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год |
о је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, |
леда зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које |
де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петр |
аш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бо |
и оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, |
} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајт |
тањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга |
то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накна |
, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први |
вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и |
ако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p |
и за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти т |
, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није н |
rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове |
но слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и и |
а ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Те |
пишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst |
учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га как |
миде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведни |
, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како м |
ј чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој |
па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кућ |
на.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, |
и сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна ре |
ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја |
и шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не |
ди мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас п |
орим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком пр |
ош тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Про |
кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну то |
и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длак |
е, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут |
он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо с |
ах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана |
се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера« |
ос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник |
на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био шт |
је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tek |
и је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима |
се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend |
мпи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним |
st">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst" |
ехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Ве |
је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се у |
полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек |
стало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш |
и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру |
а Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, О |
знања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али |
три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове чет |
е требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у |
куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексикан |
/p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, ч |
а, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропал |
и, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је с |
римио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p |
аш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, |
у премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је по |
а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у |
д се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, |
о ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Ма |
st">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му |
па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и је |
ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчк |
о ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, |
плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та св |
весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде п |
итан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште |
ед Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, |
в није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслу |
амотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио |
то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Сед |
двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама ш |
л тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе |
и, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало гово |
ући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није т |
атлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија ује |
домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да сл |
и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у |
еља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом предсе |
реглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно н |
да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног про |
после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читат |
.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су |
ађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао ка |
} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, ова |
о се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред |
коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу |
ај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Мор |
Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза мало |
, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стад |
сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истр |
доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине |
љаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио |
лаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом и |
{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се т |
Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је б |
Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с |
, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашниј |
Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у |
бница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима |
ио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне с |
па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо |
о оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{ |
је велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и с |
могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p re |
казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, ра |
афу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} О |
окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето |
живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни за |
S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учит |
И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија |
а.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио |
није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом саха |
новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита ча |
певају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстој |
{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га |
</p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико с |
човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога |
ка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли минист |
у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Te |
ле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио |
уцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побр |
ијатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљ |
д Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је ми |
енографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом |
ела почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p re |
се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од минист |
мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend |
ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејан |
се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S |
ти и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend=" |
ове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре посла |
а се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на вел |
ете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и т |
p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — в |
!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек. |
ше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend |
обом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и |
исује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, |
и! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Зд |
па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријан |
е ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p |
е међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописн |
јеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и |
н он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend=" |
вати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па е |
де. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ј |
на ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све |
ити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да м |
он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и |
порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не б |
човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па |
ији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвокат |
»Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац с |
на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне |
ао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то би |
поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend=" |
} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S |
</p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здр |
То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати ј |
пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> < |
лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неко |
па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p re |
е многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, ист |
е, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој ода |
ан служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је б |
такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао к |
другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, |
уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одма |
много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вила |
мне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу н |
их навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима пов |
жа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> |
знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем |
ршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p |
мо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће в |
брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! |
је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што ј |
м ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их сто |
, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава бо |
устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и |
ог ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе |
о у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац |
одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих д |
на ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ре |
зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Т |
ава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корац |
са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља |
ти једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у п |
крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља |
. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> |
{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — |
светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета |
један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин |
м изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомињ |
нова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако п |
ова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и п |
транице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! |
: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнае |
седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелников |
илна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве пр |
.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана таб |
р је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београд |
за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пе |
а се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst |
екрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">» |
знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред |
поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишл |
ај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време про |
сар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> < |
, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ног |
је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{ |
рочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко |
ли!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{ |
ше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, ме |
ше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђев |
дном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га |
него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао. |
је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зов |
. треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се н |
искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А м |
с поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока раки |
ћи и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари с |
корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend |
один-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пе |
да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући |
ком, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе таш |
селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосл |
он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend= |
неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво |
тра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о само |
">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — |
се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакл |
end="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; |
ан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који ј |
не у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за |
зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па |
ралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинам |
завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам |
осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и |
циповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они там |
ао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
и; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p r |
воту Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље р |
ше у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бур |
ма, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се ис |
зда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се |
рсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био |
извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p r |
и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сре |
Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће |
им.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гле |
како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се |
а!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> |
</p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за |
ме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једн |
</p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар ни |
тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа |
адовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мић |
коро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend=" |
га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само ш |
му му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су |
аље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико |
а) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, |
p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село |
нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тир |
ekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје кућ |
и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си |
неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразили |
тична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и виси |
добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које |
и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у с |
јте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право м |
.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Уме |
kst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с |
да како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је по |
па од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му |
ко је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом пос |
епублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као пред |
end="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{ |
чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српск |
, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у се |
а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини |
</p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p |
и строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} |
што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ћ |
метио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован др |
убу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за си |
лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе |
rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Се |
лу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомо |
Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пун |
end="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све |
се и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Брази |
ла?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ств |
а, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то |
о је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је |
сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, н |
да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну опш |
је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да с |
како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па к |
з, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар који |
о у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци |
анегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестуј |
су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти да |
уке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! |
ја присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато |
е вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом раки |
м нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се ски |
»политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неко |
саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, |
елу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је |
и какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом позд |
гово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово |
о што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима |
та, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом |
, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећим |
тељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да |
е Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа од |
а учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар ни |
ма, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механ |
ејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и тор |
убио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је п |
ђанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је! |
, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху М |
Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечвари |
има, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници |
о једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, нег |
песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и кор |
евање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћ |
ку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један греша |
Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, шт |
еђутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — |
а, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исуви |
механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни |
де ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Teks |
тора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да с |
једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, |
гушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција лику |
том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима |
ма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који |
реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну п |
столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, ка |
што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђо |
ђу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, |
само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених б |
, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још |
ужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је |
слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није н |
зрачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и |
Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врат |
који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса ч |
ропи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје сув |
погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Ми |
еба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се |
умбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и д |
е како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна |
већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забо |
тик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтева |
у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перч |
ула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и пр |
дила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi re |
показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки по |
рсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе |
и.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу |
буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не тре |
и допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати д |
је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлог |
аравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на м |
на беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине |
бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ват |
по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне |
уди све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, |
лен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љути |
једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо з |
е су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне |
ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам |
слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго през |
противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ств |
ко ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се г |
оже то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара р |
климатао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално ук |
ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор |
часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ва |
цу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, каз |
скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се у |
кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби пок |
смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности |
или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А |
сме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за дру |
јенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ |
му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српс |
сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље про |
дне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ко |
оналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва |
ских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се м |
ати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли |
менути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бор |
где да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не |
теља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали |
у коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, |
ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића зав |
спијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак |
сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} |
митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да он |
а неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по в |
еђу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су г |
велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је к |
рад, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатно |
<p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета б |
е, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. |
учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора госп |
ска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим до |
га ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, |
знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend= |
подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим з |
S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Св |
ао нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како |
и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што |
је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту п |
море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбре |
се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си |
а се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да |
е. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује |
отписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан |
три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динар |
три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у |
ст хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика с |
одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за |
ве стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, |
је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћ |
је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који |
ва, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} До |
ко поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, |
у, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путни |
во с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога |
зну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend |
ских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире |
га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па и |
едан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре љу |
а ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова д |
а су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или ш |
није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) |
деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма с |
ог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Te |
амен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна вошта |
е, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти |
табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да |
Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> < |
таде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, пред |
ашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори о |
да Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А |
p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту |
ут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, полит |
маља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаре |
морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење |
nd="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није с |
ехане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и |
љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео |
ли гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сре |
="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико |
вољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници поте |
се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је |
="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА < |
">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — |
руго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг |
јпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! |
вам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно |
ekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! |
Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr. |
оже изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да споме |
">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да |
као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend= |
том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Ги |
p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чит |
на међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трб |
ојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза |
јгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да |
чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће |
, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је так |
ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше |
ке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако |
еце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и им |
депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Teks |
О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива |
нога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, је |
доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ет |
ети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату да |
зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око и |
а спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти |
згледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји н |
p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и |
="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро |
S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће |
и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир |
ај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена |
, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« |
и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћ |
д начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелни |
е.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смеј |
зиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога остављ |
доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакуни |
слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. |
време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сла |
е у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању |
наш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш |
после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна об |
сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, вла |
побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови д |
њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се |
тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна ле |
kst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фо |
апитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛ |
} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. |
ао!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend=" |
t">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајо |
му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и |
слу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздра |
утиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него с |
но што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у би |
избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Te |
па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фа |
у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице! |
ом селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и прија |
још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села промени |
ан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако паз |
ћима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога |
о и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску сло |
упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бој |
е свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим она |
се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи |
ликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну слу |
е име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, п |
барску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери |
како око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши |
дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом |
Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— |
тавио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака |
о би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p ren |
е и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, |
— како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, им |
S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска |
лавом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и |
дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p r |
са к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде св |
иште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с |
ли онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе |
и нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изн |
дским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљ |
о коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да |
и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} А |
ду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од сво |
у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} |
старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не с |
нео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на |
овор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — » |
ђаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} |
ав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали пр |
досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд |
и кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђ |
ла за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он |
</p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ре |
уља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже з |
мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избри |
ли је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— |
н народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био и |
икама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде |
р, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, как |
м вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срет |
о?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер моле |
оје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} |
људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре извод |
мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све |
најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаш |
> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се ис |
"Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко ш |
се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га м |
— одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим |
ара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p r |
што? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића |
">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписн |
не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезв |
лан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужас |
на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му |
а само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да о |
збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Оста |
рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— |
служавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, госп |
рабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p ren |
та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли ка |
ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој |
де. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од да |
им ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета с |
види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати |
st">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста |
има ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обој |
</p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst |
ад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а |
<p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му р |
. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш |
тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у |
оље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а н |
дају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини |
аја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— |
{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљ |
">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда |
<p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> < |
пет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S |
овор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладн |
ретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се исп |
ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају |
њигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се н |
га другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се о |
испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »О |
невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако не |
ље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председник |
S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови |
и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем је |
го ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко |
ивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубиц |
за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега и |
Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревиз |
ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. |
канскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда ј |
менем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафан |
« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{ |
прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џа |
ућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} |
паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је да |
S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка |
абакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе с |
пштинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend=" |
свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њ |
цу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Te |
и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњава |
а’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} К |
Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из рук |
оже свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ак |
ранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{ |
посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис |
ек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина |
">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечи |
м поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна |
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је би |
ако је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је |
стук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај |
тли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не |
кад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нит |
целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим н |
о све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као с |
end="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ |
је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан |
лу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је |
омену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити са |
се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, н |
у, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме |
је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а |
м зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета пи |
то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо |
зговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако з |
ничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке |
расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко |
ад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пу |
ај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода |
едовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети |
а тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... < |
вићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге ску |
ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а пос |
ена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повел |
није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они |
ама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се |
е турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игар |
је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И с |
ском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst |
у пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише |
> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Истор |
!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш |
ју се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у св |
ељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним у |
еће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се д |
стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свет |
ставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што |
има, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чуп |
поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са њег |
S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округ |
којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гл |
а министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у гла |
end="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше ка |
се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке п |
м свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од кат |
ме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је об |
е прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснам |
о и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој прт |
ег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даска |
ако то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима |
Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе н |
ари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне и |
свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, дај |
. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу |
</p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нек |
им школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаест |
томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру |
тошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p ren |
ного више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и ство |
довуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројите |
министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура |
оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел |
те и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели |
а четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет леп |
тписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи |
а!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p re |
еограда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се как |
антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш ч |
и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у |
везује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са с |
ишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А шт |
ке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све с |
нци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. |
винарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није т |
одби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у н |
адовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p |
чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жал |
не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ћ |
сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tek |
народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посма |
арочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а |
погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају б |
вари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Јед |
име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелник |
све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у |
аксим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета ув |
. — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, виде |
н био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за с |
начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се з |
рављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе |
тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла с |
додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад вид |
</p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зе |
дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Те |
ра, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и н |
цао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: це |
паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека с |
то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад |
својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и на |
е, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Проце |
">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по ј |
Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски |
ачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај б |
устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засули |
мо расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с гроз |
е све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И к |
<p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици |
Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде наро |
о исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га п |
а спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а |
ји просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у з |
после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали н |
ојим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а |
се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њ |
страга папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свог |
аширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, о |
штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по п |
авља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимун |
вега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао се |
небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том |
, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему |
кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога пет |
и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креве |
анога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Ч |
{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа ме |
ијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Од |
пут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само |
се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важн |
ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе |
мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одма |
Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не |
пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у с |
о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање. |
масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{ |
ран поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова наче |
st">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, бра |
иде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане |
о неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако ра |
, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, |
лу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа |
и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још |
е сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигн |
дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговар |
жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На је |
или.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају пр |
ног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ј |
ове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по око |
ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, у |
амо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — |
)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н |
ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не |
гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим ч |
нација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и ка |
з социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га |
па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ |
студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не т |
много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она |
имо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ра |
агодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је му |
а«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша св |
">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо. |
аслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спал |
р што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овд |
{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и к |
слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћ |
е (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или |
ноге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, |
неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— |
смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха |
времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак |
пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер ј |
е а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А ш |
је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је |
променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило |
} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с б |
дна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и |
а и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него |
ачеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се |
га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла |
</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим чита |
лично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла |
та ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо |
бе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као о |
еш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и иг |
се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, мо |
!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— |
ше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бог |
мишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће ј |
ли имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бра |
kst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и |
дгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, и |
} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако |
ом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гла |
им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па р |
и ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та шт |
бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто |
није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столица |
и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати м |
о.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне |
по човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слаб |
се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не |
ра Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не мож |
пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђо |
боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа |
евности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним |
<p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао |
нције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопак |
кад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш |
rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Te |
, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили |
вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са |
ра, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципаци |
господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и |
у свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и |
како су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а мно |
на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођ |
ино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако |
се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, |
> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега |
тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљ |
човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му |
Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко од |
најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће |
е јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и |
шој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала |
« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је б |
с. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он ника |
зда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силн |
еби; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, ја |
морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ |
вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« |
њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, по |
ла на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и |
тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океа |
нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које |
упљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању своји |
и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, в |
ма ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, |
де и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се прол |
шању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике |
надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пран |
рио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варва |
ета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду |
, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и |
акционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} |
кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још гла |
бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлу |
, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а |
ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; |
лика!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p |
} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као |
ти!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите |
страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан би |
</p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој |
је неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде д |
же и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија в |
запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши |
што по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, с |
главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину |
ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, |
ре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом |
бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђ |
lovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец |
осле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде |
ак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже пес |
усти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> |
је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично |
у овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за т |
дних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате с |
еменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у |
н.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад |
рети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су |
сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </ |
кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бра |
као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као д |
и! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само |
и.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. |
d="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побр |
код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, |
а и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш |
завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго |
у овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што |
ост; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и не |
у, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господ |
мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очим |
будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем са |
и види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду н |
} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је |
г дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на |
ekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас шт |
Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и к |
као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по |
и неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веру |
изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио |
у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река |
у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Срби |
Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још ка |
дставили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испус |
нате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него |
, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти ј |
тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледа |
д гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p |
и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно ли |
дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно вес |
е могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одус |
баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа |
дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога н |
их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду |
ере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке г |
{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. |
јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћ |
е »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, п |
/p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{ |
а се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као |
ела променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ |
само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића |
сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а |
вета белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи |
повољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да |
кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њи |
се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали |
воје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, |
!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а |
свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он |
г, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, ве |
авље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије |
p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек |
ни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште |
а наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наст |
увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јас |
к и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а |
И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштик |
ео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — ре |
. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређи |
стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> |
оће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе |
</p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговара |
т другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске г |
их Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у глав |
потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исек |
</p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што л |
кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промаш |
а »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није мога |
рске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брк |
кне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш нако |
тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у д |
p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p ren |
</p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још ни |
рајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива |
Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из п |
је никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и |
Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> < |
} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — |
»Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је В |
грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао г |
Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако |
у бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо он |
јуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} |
је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје |
и и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им |
пали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Сре |
углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну |
д му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их |
управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Сед |
ну, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим при |
вака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна к |
безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst" |
и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; |
>И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је |
, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p ren |
она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико |
">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p ren |
ar">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из |
р то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Ба |
шкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његов |
пљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и |
тељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице |
када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као ј |
е једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као из |
рна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то |
је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак |
ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред? |
ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб |
све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пак |
ако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и ви |
дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend= |
овор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет |
дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сеља |
а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је |
миру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и пл |
н говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати ка |
ећ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајем |
Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио |
селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Ев |
није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Te |
протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две и |
пет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; |
{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели |
тон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend= |
, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{ |
јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и |
ао један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисав |
к могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потре |
игама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српск |
нате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се |
глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлос |
љао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да о |
година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ћ |
и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p ren |
м, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанц |
им јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, ба |
е баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један не |
о, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна |
тео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као св |
ошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га с |
опашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара |
у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst |
— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко |
Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равноду |
к и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> < |
са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича |
ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> < |
у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, нег |
мо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти м |
гула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господи |
жне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. мини |
оју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како |
ха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе спомену |
м неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. |
ма, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Teks |
Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« П |
о зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђ |
ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали гра |
један баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нек |
без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општ |
се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА |
иде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е |
фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори б |
ршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овог |
ажити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том ј |
ику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} О |
а шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли при |
о да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће до |
пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а јед |
. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, |
ви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на зе |
лама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, б |
га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је |
дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Te |
веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта |
жем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да с |
ана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </ |
ног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао |
">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весе |
за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p r |
kst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја |
м корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним зал |
је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај пет |
пају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе д |
м присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уред |
их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкар |
од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и |
у која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се |
било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. |
рему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је би |
о се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као |
био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и |
еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, ск |
ретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него д |
е и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се ша |
збријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини |
раше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Све |
сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p |
а пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, |
речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак |
</p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па |
еће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти |
триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} |
о је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: » |
жбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетани |
таница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога на |
би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера |
а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, |
и.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје с |
шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јунач |
етири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест по |
ћ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам |
дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо |
било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис ј |
да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петли |
мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Ев |
ekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћ |
нео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му |
ана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо при |
рднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малк |
ва. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви |
мах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврћ |
ом пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак |
стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази |
на репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош |
држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И о |
се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да |
азиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу |
S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сл |
то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је н |
и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не исп |
тије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном т |
не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И г |
ед прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци |
овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао |
било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Сре |
ју, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Д |
своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, С |
ку задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, |
нама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Нем |
ко на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак |
d="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само |
урмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформ |
е чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се |
е ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га ве |
је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А о |
чи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S |
ко је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а |
це, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоње |
едаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо |
приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — |
rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта |
ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао ј |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не |
врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивот |
како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа н |
писано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, |
је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме п |
знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим панд |
о’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло до |
маћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што |
робе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, п |
рало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне послед |
, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчин |
мацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »кар |
нако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{ |
ио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узрок |
односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи |
о небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p r |
е. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодар |
ом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst" |
end="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{ |
и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује |
’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине |
ести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. |
ичанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не р |
ко мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали к |
којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкури |
дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора |
азвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем д |
ђе газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су в |
реба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени |
е вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем |
Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако |
"Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно |
ао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst" |
« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад |
и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што |
ародном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} |
своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
не бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни |
е шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи |
"Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, нег |
је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала |
ео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на |
путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">Г |
и оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пуниј |
олазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у до |
рао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из о |
да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник ка |
се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу |
спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поуздан |
е и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око јед |
, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста д |
ктрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало в |
пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst"> |
ругу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немил |
ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео |
као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако |
је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако |
скога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде |
рипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; |
и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима |
="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах м |
оста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и свак |
ћнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода |
ро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли |
st">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господ |
једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је |
ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Срет |
Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па с |
ражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога прво |
"Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шаре |
устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на при |
Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p ren |
Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, п |
а кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне сво |
ао све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учите |
end="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо |
служаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у |
опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ |
и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмл |
црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Te |
изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра н |
S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Нег |
rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? |
како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног у |
на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувреме |
јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, |
таде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега м |
} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћа |
та не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије |
га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу св |
Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа заду |
, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да |
лованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио |
ме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убиј |
t">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак |
апетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти д |
м гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. < |
е треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био |
: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај д |
терују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте |
ло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспо |
ји је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и истор |
">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула |
е и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео |
же. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, у |
ругог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинс |
е од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану об |
аднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господин |
други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до |
— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, |
ознаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Мо |
длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst |
<p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend |
ара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци |
о око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— |
љава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога об |
, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема допи |
ине до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда минис |
p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо изва |
униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака |
диличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и |
ао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек у |
краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му нас |
есто неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана |
у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче п |
колу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју с |
м ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} |
али и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му |
џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка |
{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> < |
а се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је |
омислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још |
ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, гос |
ој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како |
бјашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука |
неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крет |
а задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет |
о ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један п |
тити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваћ |
о речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда |
длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хо |
исте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и |
апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи |
} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто ј |
још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручуј |
цуске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из р |
="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој о |
производне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p r |
ји.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend |
на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну неп |
ира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и |
тога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капет |
штро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшн |
о ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Па |
="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти у |
ане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића |
као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни ил |
намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насме |
шта не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раден |
ар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође. |
речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умо |
ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље зна |
слетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохв |
онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе леп |
атније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
наест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све л |
басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даљ |
">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости |
положио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и с |
што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битк |
нога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе п |
али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући |
исав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је |
и га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта зн |
један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери |
тоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разг |
м, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем у |
а и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћа |
стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p |
ње Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговори |
је ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти |
т«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно миш |
о духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, |
по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године пр |
измом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економн |
у његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p ren |
Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче п |
ош донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па |
помињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога |
о је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је |
а за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, нано |
малао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда |
са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо о |
ар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живот |
своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на |
о-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и ув |
црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно дру |
много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом |
ао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао |
Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да при |
итатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списате |
ошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко |
торији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је |
гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по |
ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тог |
ивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га |
што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и је |
изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— » |
тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје ж |
!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по д |
сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и л |
тана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је с |
и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајс |
богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, тре |
беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад |
што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи |
ј задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило с |
ог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је од |
Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побрати |
иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е |
з те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све |
нашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је |
ужић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути |
не прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ов |
ли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да за |
="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Мил |
а нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колик |
бро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје кра |
— Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, |
ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све |
} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па н |
ко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, |
и. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и |
Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда н |
арих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са куч |
му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, жив |
битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном ума |
из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Te |
а му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра |
и тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жи |
шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели нар |
од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове |
ци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како |
о, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је б |
мах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се ма |
ала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше |
га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло с |
Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву |
њига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо |
кастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ов |
ко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се пред |
руги, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш |
ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печењ |
оје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим |
осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо |
ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не с |
Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо |
да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио т |
је ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде оп |
ст, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога |
Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Мило |
ворио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву та |
kst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а |
ш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и |
мљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{ |
ико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; |
своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p ren |
Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — |
мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и |
то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су ин |
и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: » |
х прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Нови |
механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и |
ekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће |
идосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђела |
<p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет |
о шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки раз |
лосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута. |
ули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га |
italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карак |
ве свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаљ |
е и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е |
{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера |
потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и с |
, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="T |
же много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! < |
ику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита |
S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињат |
запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песм |
ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p |
шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца |
идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, да |
> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу полови |
старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријат |
ј малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ |
а Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако |
жењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један гр |
век радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљ |
а Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није |
сположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, |
>— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, |
слом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше |
ekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напр |
> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устад |
акције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А |
таоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра |
значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамт |
оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у |
опис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је |
о се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да |
и цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични |
м причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за н |
да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађ |
кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога |
е бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит |
ац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда |
празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако ниј |
је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst" |
дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче |
па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи |
ру; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, прича |
да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки |
, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и о |
">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учит |
рава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада саве |
у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а |
о не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрд |
г и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се |
ов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, |
а у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршуј |
и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију |
ном газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне |
end="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на то |
</p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> |
оче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету к |
остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за н |
је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из т |
p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на сво |
еног природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, П |
а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p ren |
ретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски |
итаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега |
бу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан! |
наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и у |
ну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p re |
потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend= |
вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — |
краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице |
да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде |
је куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председ |
Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледат |
, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; н |
ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend=" |
рану и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а |
рода; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сув |
била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сва |
ова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему ва |
боду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за и |
друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досад |
ма! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! < |
, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женс |
рудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> < |
света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љу |
е аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Беогр |
kst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се |
то како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је |
ик! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено |
арећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко |
аксим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљ |
} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настав |
а, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу |
} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво |
дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — |
нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји вр |
} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна |
та, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потпис |
учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што |
а сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуно |
и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава м |
и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече |
d="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
ја, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и |
има, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе |
еса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то с |
nd="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и ш |
<p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева |
Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend |
фицир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S |
една, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — ман |
знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него » |
чи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме |
st">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књиг |
аје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђ |
једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само т |
осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет |
шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђор |
то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљб |
читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десе |
и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе |
њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених пор |
му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S |
А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситн |
орђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је |
ји би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала в |
ет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије |
ан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том до |
м марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове |
опа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њ |
ала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend= |
: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О мо |
тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, |
мет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Ги |
газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, одно |
ад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опи |
ткако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— |
<p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао |
односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија |
рези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав |
врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на пре |
мара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисл |
н првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, ку |
, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и |
оме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује до |
ље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S |
Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Teks |
дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах |
твована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио |
А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> |
ла је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је пр |
цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где ј |
о је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако |
rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снују |
вије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па |
} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пре |
љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes |
rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у чести |
то је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те |
како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета н |
на свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и ост |
лику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве |
rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад |
</p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоиз |
Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им к |
уме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њих |
« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут |
чи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, се |
подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре с |
о себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или |
свирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— |
у, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе |
ављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и посл |
они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубо |
о им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе |
деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се |
а! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и в |
нарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запали |
и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му |
запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst"> |
изелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије ш |
фани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и јед |
уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свак |
ути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сеља |
мац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумц |
нови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећн |
нветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p ren |
вљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је |
="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју јед |
после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и |
овац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са |
ећ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих ч |
еф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по б |
дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зи |
читаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и та |
="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине |
ату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било ка |
">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и |
е храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мн |
обро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе од |
p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели п |
ру о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада |
том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и к |
унацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S |
мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да т |
њавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним |
а’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ј |
ин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> |
Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и |
икијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели |
школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказан |
ију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је б |
и обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на слав |
е, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевроп |
ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да каж |
о га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он т |
ге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако |
да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима з |
из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је г |
9. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пр |
а шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« |
начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у се |
о звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере коли |
ир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета |
чуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долаз |
и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржин |
звади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубни |
врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи |
а с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Тр |
ај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља |
лете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га ми |
p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, |
ш познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, кој |
</p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге ш |
укавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и |
Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у |
тељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не |
му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра деј |
Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p re |
јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после з |
жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </ |
љуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је |
руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушт |
и и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке м |
воју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист па |
их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пит |
{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газд |
а или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушен |
ешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдн |
ваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им |
Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Диво |
ш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који ј |
далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке виде |
етну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend= |
остинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве верт |
">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ра |
браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ног |
е често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе |
!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од |
кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно |
него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразил |
астир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми |
тога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} А |
рида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </ |
еког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хте |
»Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири |
есело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с кр |
S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа к |
ји се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више н |
и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, |
вине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} П |
и апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, друже |
је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кри |
це, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst |
у обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки по |
о! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p |
је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истинск |
силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — |
ади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се доса |
Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и ш |
нар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двес |
женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p re |
захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Бор |
ама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље |
е пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S |
} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, сам |
шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји она |
ч, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетарија |
своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} |
ekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то пре |
у, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, |
х школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли |
Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, |
/p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја |
а измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаооо |
да и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па ка |
зрађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која с |
пристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џан |
зрачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и |
">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — |
rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће |
д механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има јо |
олико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А |
">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одм |
српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обој |
је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде |
{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ств |
ским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет |
селићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб па |
ако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разре |
го зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и про |
е: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек |
дама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим |
ма ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја |
јицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа |
рви мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скр |
позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је с |
Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је |
после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдур |
о. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада |
е.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, луп |
да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у |
лу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљ |
нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родите |
овита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим при |
"Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst"> |
своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, у |
ка та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мас |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчиј |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, к |
пашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Мил |
да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада |
петанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужас |
љно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слут |
опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног |
ди таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и |
, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним |
о весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а д |
кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да |
тари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприч |
де, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да |
и и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не и |
и неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све |
тни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако |
трогос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и и |
ењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републик |
радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај |
ешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их |
бакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно пос |
јд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одак |
ој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да |
ано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољ |
о оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и уша |
о пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, |
аде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председ |
те, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и поде |
ију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при поглед |
ије на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А би |
ерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изг |
!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о гру |
ам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Te |
леба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по |
јдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао |
егледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срет |
ш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Је |
м то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту |
Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S |
</p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! ре |
рвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p |
карт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића |
а-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и кори |
="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А |
а; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића |
вобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претура |
другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако |
ак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да |
много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све дру |
агали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна |
Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни ра |
не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не |
ито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога ш |
ли и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то |
> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако |
су приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан ск |
од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шп |
га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је |
вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искр |
иних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку брит |
бојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назв |
је било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперств |
ко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да |
аткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једна |
end="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} |
, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у иг |
али га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! |
ауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тут |
ш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није |
игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет |
ника.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман гово |
ре и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку бат |
а поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а |
="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утеза |
ито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци |
и, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по ј |
ље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке он |
»тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љу |
лу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">Посл |
, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек |
ј:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је у |
фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да с |
а почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума ка |
е ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс |
S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о ш |
чно непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама как |
ао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у вој |
што разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђ |
истојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум |
Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по о |
уда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу о |
га програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је с |
ствује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, з |
весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до |
ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за с |
ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </ |
звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као |
ропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку пуб |
nd="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; |
дан што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на |
у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису м |
е увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз |
ко, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за |
ки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst"> |
и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве во |
и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, с |
, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђо |
; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; ку |
асне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. |
о Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно шко |
ад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове доп |
а право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту свој |
смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Ре |
ног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир- |
га!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми с |
ине како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до триде |
газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је так |
размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; суш |
стички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Te |
ети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човек |
ер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савес |
ти, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европ |
, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да |
данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги |
ропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас |
у униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођ |
противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз |
ве ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж |
сенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто |
рађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, |
ри пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трип |
ка ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p re |
та да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки |
м. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у |
азилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. |
се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац |
»Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tek |
озе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред |
p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати шт |
оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове |
није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p |
ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, |
посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ре |
се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није |
ма не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео к |
По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у ску |
о плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује |
Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће би |
ко се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Таш |
мо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сре |
Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из М |
е од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије ст |
Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити ник |
а је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин |
бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p |
ео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан наси |
и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су ј |
слав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако у |
да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико дру |
стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка |
му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као во |
дан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се сва |
увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу |
естога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек д |
м, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту нар |
шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хрка |
тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак |
псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва ве |
уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p re |
газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био н |
пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, н |
помена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући |
се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и на |
talic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, |
твртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали |
о воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе |
аром својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у н |
и ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафа |
о! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлега |
"Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила |
ња с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о с |
је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није см |
о.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо г |
ер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће р |
.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га об |
то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро н |
p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече |
олико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те нов |
потребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са |
цка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, |
е знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па |
ради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац т |
о, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после пол |
аво. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју св |
ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, п |
ш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме |
ику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и уж |
rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест |
понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило |
, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може има |
аро време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Срез |
опу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробу |
м, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да |
шавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале с |
де! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похв |
доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} |
ekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне нов |
а.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги ч |
олемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их про |
ује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бун |
допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе |
t">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужи |
мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том |
о, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона |
">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привр |
одушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза |
се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко п |
ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало ј |
д то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле ц |
је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је |
иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да |
мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, о |
, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p |
друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и пок |
дресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу св |
речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога ј |
{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи |
ипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса |
ти контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник из |
а качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за наро |
је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше |
а га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, |
било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често |
говора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дир |
прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полеми |
ј стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не п |
, јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме |
nd="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и |
, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу слам |
уби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада ј |
мена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tek |
ут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а д |
на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе |
и месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави |
и је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато ш |
ађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начи |
ла црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, |
да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред |
па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради куп |
анове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео |
што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био преме |
»И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се к |
ите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst"> |
пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуц |
и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник |
за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насил |
начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ |
молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двест |
га. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Офи |
више еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су |
Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно |
ђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! |
Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} |
rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p r |
лашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop |
>Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још н |
вак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{ |
бачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица |
дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Gla |
d="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{ |
руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— А |
зни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се ше |
да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="T |
дејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена с |
пио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Гроз |
онарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио з |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети как |
чај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Срете |
павао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. < |
ситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће |
а још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Мини |
ели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан |
шину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: приврем |
а, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан |
ини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо до |
плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, |
>Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па |
фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у пр |
st">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Teks |
кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропуст |
{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као |
настир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети |
већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у соб |
нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и |
овања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мношт |
t">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и |
о погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна муше |
ека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај |
ласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђу |
тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да |
ње опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му |
p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као предсе |
не нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у парт |
казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборав |
како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је поли |
Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или д |
нате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у |
је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{ |
на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани |
одаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеш |
ре, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Сре |
вље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за |
«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи |
очитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћ |
уде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљ |
егове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све л |
е клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> |
иста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с по |
га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> |
рви, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности у |
се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« |
воја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на т |
човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, |
писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске бел |
од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је о |
списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију у |
примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито д |
опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи |
а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одса |
рија је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђес |
Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин |
/p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што с |
пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи. |
та недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином |
х гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гиз |
дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесе |
Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; н |
није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst |
ио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне |
друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена |
d="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља |
ури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у ми |
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па |
} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе. |
у Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. < |
еле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године ка |
о говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка ма |
утро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после зах |
о уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа л |
би ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао |
ала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> |
ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто |
а изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу |
Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ |
и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p r |
читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био кр |
>Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поб |
спослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је |
да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сре |
о о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружи |
до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p |
дан па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пиј |
ремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти |
већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} |
а нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, н |
и.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при |
марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове к |
х у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног чит |
алазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Ву |
та овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја |
део?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> |
акије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш јед |
посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам н |
— вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, р |
до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилав |
ворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном |
гледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у |
ци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да вид |
лисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електриса |
илно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — д |
очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога |
же се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кри |
доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га |
а на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета |
го, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. |
Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и |
е освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу |
"Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику п |
за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако |
ечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али на |
главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе теч |
бријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допа |
ар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до |
био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био |
ову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се |
скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, |
с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, ш |
чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајк |
обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Teks |
S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флаши |
од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и он |
<p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монумент |
тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. < |
онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се |
те га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћи |
спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с масло |
есме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне с |
много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не зн |
р бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а бе |
ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн |
трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p |
00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисањ |
</p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председ |
орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога |
оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Н |
ек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир |
ekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем њ |
.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педе |
тало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ в |
жени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend=" |
читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружић |
намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је |
ко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И до |
ки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја |
де било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на с |
ер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. |
едан и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{ |
ком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре ин |
p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак |
о ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="T |
и Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша |
ојствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али м |
баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за |
равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио чи |
н да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегири |
ковала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад ј |
једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код с |
слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, дух |
>Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није |
класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, |
једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој о |
а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности и |
p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову |
емена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга |
знату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отресити |
рани. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па |
е новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит |
одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на |
зиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi> |
лико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна |
се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је св |
лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, |
ледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А б |
нда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. |
ао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од те |
се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је |
/p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи |
све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушу |
Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и |
тема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера на |
а тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — |
ле:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов |
ли писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ни |
ку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке њего |
додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути |
допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао |
киваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} |
лике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и ж |
свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се |
ак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том прили |
сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на јед |
е кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допи |
ворило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала б |
ости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не пов |
ekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него |
укао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бриј |
ица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за ко |
изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак н |
ни тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у гла |
А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину сло |
д би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прос |
слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им пре |
о цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; ка |
љ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">Н |
упштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са |
rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје |
да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови до |
Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понеш |
и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: » |
уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је |
оши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамул |
и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{ |
»Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у |
се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе |
стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана. |
ма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро |
дседника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен и |
т и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле |
о од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, |
у народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и деч |
а код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако |
а престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен так |
таром председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово в |
и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, |
иста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С |
дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број |
Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће с |
поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p |
ише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину |
nd="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А вели |
љалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — |
а одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи |
да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у наше |
ају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{ |
и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А |
ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархиј |
, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би |
Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба |
е су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек д |
— смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да бу |
пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — |
та просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов |
је се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! |
ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, тол |
школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — реч |
Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p r |
јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} |
му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру |
ро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово |
ио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она пота |
надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред |
их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је |
о поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глу |
— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, |
и бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на сто |
t">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле |
вељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а н |
добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; ил |
, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно |
знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> < |
ама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатират |
и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако по |
десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин |
аг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да |
је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких |
та све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све мор |
ве, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне поне |
хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, увера |
ли згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних |
тише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једноми |
му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} |
зрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капет |
или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешт |
аче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који |
ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-ше |
о: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: » |
па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контраф |
од насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље |
а другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње з |
ђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p ren |
да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особи |
урка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још по |
и. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника |
ого речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитк |
ело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је |
к читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — п |
свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке |
дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челични |
ароду који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ванде |
то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гле |
онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! < |
>Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; |
ознају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у при |
ју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> < |
овађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњ |
но само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} А |
и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се та |
ежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирал |
се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођ |
у у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету п |
Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, |
подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадниц |
.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се н |
јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му па |
ћу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана чита |
</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, |
уду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{ |
у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за |
ју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, и |
end="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће |
е беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ |
им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend=" |
морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болу |
Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један мин |
</p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд |
ах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа нис |
/p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским ствари |
оји га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А |
ко све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </ |
је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и |
департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од иско |
Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела С |
.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова |
жипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може јед |
свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа з |
о.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, браво |
, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И |
а који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служи |
ртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово |
му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек н |
еханом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на |
згледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као не |
се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претреса |
риповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница |
ранцуски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, |
ермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради сво |
уквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде |
офа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. |
ји.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{ |
st">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, |
отанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као |
иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добр |
{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме |
ако је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забаг |
зва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, |
он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да |
а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се |
орта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог |
ат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у н |
којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или |
њени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакл |
и пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« и |
и тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се ма |
и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова |
ари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађ |
х одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео |
S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} |
е девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије н |
ислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; уз |
ењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно |
дним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом ка |
ла.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p re |
rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стиша |
са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне |
један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога св |
ћи се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би иш |
ш кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су |
ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако |
онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута бил |
је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог |
на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кућ |
тим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне |
Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу |
лумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко |
њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени |
{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S |
ају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у диј |
лавом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А к |
се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ |
окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мић |
к одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме |
лску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветуј |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, он |
бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и |
кну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако |
а их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> < |
<p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да за |
о у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запе |
t">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што |
осматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то о |
то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жи |
сханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али |
капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у п |
"Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је пр |
зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији |
ли једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и |
/p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона ја |
Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — ре |
литетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли што |
kst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p r |
била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, о |
ешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумб |
ал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је меј |
црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун леп |
едседник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} |
?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку с |
’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети |
а, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— |
а једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што с |
д он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрв |
амо почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су |
ва дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ уве |
е то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на приме |
ове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име |
аната, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било и |
и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрек |
псу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони |
лавно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке дан |
с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их |
нио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико |
ске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало |
општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он оп |
ио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па |
ове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана. |
играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду |
а га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један цир |
тао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети ме |
ле слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
ропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend=" |
овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и |
све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се дав |
о ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и шири |
одине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта |
кве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из |
их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве |
у и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за |
о чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p |
о не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле |
ни своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично пос |
очита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода ил |
их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће о |
ајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, св |
nd="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Ш |
А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, в |
допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако |
, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не |
све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. |
ном, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је б |
. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у |
на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, к |
али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и у |
ш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p |
о Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим |
је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а |
можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У С |
еши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: » |
су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су |
и, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} |
и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних стран |
е каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна крот |
политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, гос |
rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газд |
лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је |
лаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада |
ак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му тесли |
а, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дођ |
ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик |
st">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њег |
м случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. < |
. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо н |
дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташул |
каква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао ј |
ово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, |
се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега |
а, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{ |
једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у |
н корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи к |
ија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, н |
га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена |
верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. |
да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни |
на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, |
у! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, ј |
кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога мо |
и.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као |
роћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и под |
ћа и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазја |
затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако |
је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А |
чесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јет |
p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, |
а.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Срез |
ије Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S |
ци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до о |
приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон |
ву да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позива |
ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — |
врти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује |
"Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и бу |
лко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде и |
де:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. < |
о и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} З |
е беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко |
е увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел |
е, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако |
, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет г |
е вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, |
он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена |
рао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пу |
о ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. |
ом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не |
цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна исто |
ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="T |
»Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бј |
није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst"> |
вљати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ру |
ко више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама |
е да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: |
ави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и |
њајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно г |
ажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Сам |
умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио |
место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, ал |
ле се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку |
е за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу |
од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
гаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} |
и народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде о |
даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаш |
ића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толи |
, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмил |
ати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Пер |
најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћа |
мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун |
, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке |
најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} |
јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, ч |
аш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само про |
воје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ста |
ок му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај |
речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S |
но, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуц |
еслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, |
је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, |
пао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, |
име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и |
ди какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на |
његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи |
одина млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и ста |
е се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у |
воје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би |
легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се |
око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— » |
<p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и |
е фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође на |
да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Ме |
да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мисл |
у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријате |
неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то с |
И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Б |
d="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад и |
и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких |
служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био |
ан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај прес |
="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети |
у затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и |
ени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и по |
.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— |
афска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу! |
то сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вел |
е! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само |
"Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај у |
е може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнт |
!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражит |
оји пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса чов |
глеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља |
а му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> |
јближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S |
свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде д |
ом слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као ш |
коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не |
су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Т |
ицир« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треб |
то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p |
ко да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни |
и што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде он |
о: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> |
овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а такви |
ека) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају т |
ољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована |
ле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, |
а његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарск |
"Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. |
јући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад |
Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то сам |
пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе покл |
Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледа |
рђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је че |
иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име |
је жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком п |
разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гр |
т. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па |
борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милиса |
т није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе |
то тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представни |
ет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А |
радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан |
ику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет |
ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективност |
р, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све шт |
га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редова |
ужески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гурка |
тина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не по |
увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} |
и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај врат |
ни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он |
негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашир |
уверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак |
за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде најве |
то си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го у |
Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ |
е.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си |
ако пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет ка |
у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p re |
Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај п |
Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако |
мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете |
омад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа |
а вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? < |
ио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а с |
у један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како |
д накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла |
е, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! < |
орђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, |
пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја зап |
ло на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, |
лом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народ |
лим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви о |
о запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетан |
{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и |
толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га по |
а.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Ст |
реправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Же |
инели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да |
ух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p |
(коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), |
су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а т |
напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима |
ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност |
, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му он |
о видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и једа |
да Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био и |
му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кмето |
, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се испо |
сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није н |
ћи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љ |
ламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. |
рашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће |
ји су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и |
тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне |
као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као по |
који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази |
а богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Изв |
Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tek |
ика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир |
> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend= |
е!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! |
="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и разм |
S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела |
} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту |
d="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} |
о то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима ка |
послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; пл |
селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасн |
занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је |
све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се |
мпе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо о |
} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p re |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за просла |
; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје |
десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а |
о подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си |
од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и |
Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече |
олитички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколи |
, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни |
како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па в |
дједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као |
! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> |
е продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="T |
{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend |
жу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз г |
слио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да |
— и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само нам |
едно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S |
добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што и |
рђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљ |
"Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као о |
есту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и иск |
ачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледат |
какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. |
м очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански |
nd="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ра |
ио десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипа |
и параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску ра |
ог богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банак |
свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у по |
гов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да по |
исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молер |
је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак |
Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. < |
страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах |
мо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много зн |
та?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни |
p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, |
Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst" |
ала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше д |
а вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као |
alic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се прип |
>Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="T |
посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; |
} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та њего |
радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће |
је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren |
и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не |
rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек но |
народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар јед |
е и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесе |
о: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tek |
о, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир- |
><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} |
ош једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Зау |
и, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p |
Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, |
га Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси с |
тим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу ж |
ниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која |
/p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, |
и? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да ви |
то да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и |
гу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватро |
о као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p ren |
рета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то |
се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула |
она! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">З |
во, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Teks |
S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни М |
ник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, в |
ловима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну ис |
ински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св |
бодоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате бр |
ци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић |
а свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш |
етно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега. |
ао што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу ( |
трпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам- |
баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неве |
прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то ј |
и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи д |
} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она не |
е, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро поз |
истовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражав |
воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. |
једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још дос |
Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p re |
е у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, н |
"Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рука |
у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељо |
ка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један |
не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а пи |
етла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије |
механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупниј |
век није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом |
ни лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: |
Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупш |
из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима мес |
е обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре » |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И |
забрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst"> |
о сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> < |
м!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је д |
промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S |
} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Teks |
е важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p re |
рдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече |
ојих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који м |
, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> |
описе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} |
цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично |
зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји |
, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p re |
том, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, |
илисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ |
теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је про |
је кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ |
а.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Te |
а.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо |
други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епск |
ом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет |
дам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у |
ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађај |
па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за сто |
да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно |
>— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не да |
прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода |
сникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни пр |
раз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белги |
ставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је |
купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недост |
реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине |
много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Сре |
шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем |
у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне там |
и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — бат |
тикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек зап |
Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за |
гав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко |
се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начел |
оса бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца |
краси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народно |
ремишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану брад |
уче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелн |
Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степен |
аљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро пл |
нама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и г |
оспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Е |
о и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одјед |
задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умеш |
.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако |
га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и |
ма их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ћ |
ћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, н |
и као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марк |
по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако оп |
и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га |
ти као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} |
ину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо |
који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред ос |
ри књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска с |
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и п |
паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; |
својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилен |
човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли |
дело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а ка |
задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, о |
то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђе |
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа ру |
гре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристој |
И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бр |
линова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{ |
есник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклимат |
аст, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника |
живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прс |
епирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати |
га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз п |
р!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђор |
али много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му |
ше па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је и |
hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наско |
изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли |
да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену |
и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> |
што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да |
и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша во |
цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕС |
једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од |
о. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда се |
питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле сл |
а воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, |
а па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џа |
</p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Зб |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А |
сам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађуј |
ин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допа |
итељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што |
ека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га! |
/p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p re |
ле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{ |
="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни |
о, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p |
</p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фам |
nd="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије |
} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше |
— газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество! |
S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срет |
/p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и |
дем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend= |
p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако |
p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вел |
ете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у |
во безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфо |
рском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео та |
та!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst"> |
да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и |
а — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — |
<p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— |
управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише при |
t">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко |
лужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> |
ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p ren |
морански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље ни |
а, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе до |
Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Te |
рипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка |
а њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не |
вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одма |
осе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам |
дњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мо |
ој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, |
ку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </ |
остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене |
kst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за в |
лави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ м |
Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »А |
аш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али |
орење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учев |
ње у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, буда |
d="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вел |
урио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, |
италац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка |
сет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend=" |
ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и |
{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
ели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ће |
">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме |
ај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst" |
е путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за ве |
им пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка |
е, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Te |
не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здр |
{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу |
ђен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман |
st">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> |
и мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="T |
утито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће м |
корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар п |
о сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се |
оба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само б |
уга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли |
свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остај |
е л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p r |
тин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа |
му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци д |
апетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо вла |
ао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели о |
, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје в |
мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас при |
рез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би |
орак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend=" |
во довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово д |
прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што с |
пола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш |
јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једн |
д ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш.. |
механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину |
ет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ д |
пски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојиц |
би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јест |
и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак чести |
} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље с |
попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} |
сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљен |
Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Нијед |
— рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— |
ктори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да |
ам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет настављ |
лећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Te |
rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{ |
у се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="T |
си. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој |
А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </ |
олили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend= |
овек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Мо |
kst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту |
ем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, |
њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Т |
ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Te |
лоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а ш |
и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прик |
} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то |
лаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек |
ејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми ј |
дна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге в |
се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло |
>— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p re |
ачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам пи |
</p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаж |
р он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p re |
ic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, х |
мо да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p |
kst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, |
и дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p r |
родици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуц |
брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, |
у. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет |
p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако он |
рж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стеч |
азуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је б |
»Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде |
end="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем |
кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом М |
ксиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Ј |
kst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван чов |
једна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и |
<p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија п |
вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Б |
есте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сис |
а тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина |
резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касар |
отиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чува |
а задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, б |
вакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> |
да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; |
неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема ра |
ужио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, го |
алисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет |
а ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме леп |
тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, |
ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интерес |
ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p |
икола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама |
је имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето к |
t">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За к |
зилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend |
— он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Т |
ладе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марин |
ли Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине |
е: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарств |
штва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на т |
а. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција кој |
</p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш т |
ва признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а |
говара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакцион |
итање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе |
треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу |
st">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујт |
ш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш ја |
упао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стран |
јем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде |
>Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета |
знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још |
>Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend |
авање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламен |
ла донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, у |
, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета п |
сме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и о |
стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и |
Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до |
ички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у п |
{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као |
слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељств |
са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке но |
печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоње |
ана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста |
н сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учи |
еним људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend= |
« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} С |
(а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на |
о назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често слу |
успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико |
ократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а ова |
kst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— |
апкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно разву |
гане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу |
(ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* |
но, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а |
и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Репу |
што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и преву |
ј. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља |
о сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p ren |
а једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш в |
и Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tek |
} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, ко |
ног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваз |
авом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено |
орио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га з |
ниформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, |
е.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешт |
је, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидн |
се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи з |
та отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и д |
е је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али |
кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мал |
не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новина |
дин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерн |
а на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреб |
зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да н |
да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујиц |
не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} |
ли, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ћ |
Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехир |
е све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га нат |
е свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и |
видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био |
добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша сл |
деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">Г |
t">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине |
етен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад |
јми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслаган |
} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски |
им за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја |
жић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна љ |
и љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од |
rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му |
мете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо |
то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p r |
неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познат |
вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пел |
о неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Ив |
end="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о |
ке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки |
p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још ја |
е Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst |
rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како |
о свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend |
је »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је б |
ого ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не |
{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — |
и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, не |
ору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али |
ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да |
овом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} |
сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p re |
.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ |
као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако |
е смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам! |
мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета |
ш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p re |
о тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p |
припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у |
ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p re |
st">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p |
их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и |
Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамт |
Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Сре |
rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p r |
58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев |
rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не |
како није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Как |
другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Te |
занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су |
срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!« |
ија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као м |
<p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би г |
и да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— П |
о одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разло |
ијава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећ |
код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, |
S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против ње |
и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграби |
чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче је |
е чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни о |
био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче не |
ешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{ |
је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају |
други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да и |
трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће д |
ме отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади |
ло па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одл |
а чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кмето |
"Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар н |
а је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би пој |
еље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и д |
обио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је |
њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство |
овољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, |
е и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, |
је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па |
а, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га |
монику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и |
истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак |
шао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те нев |
ољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовоља |
ло и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је з |
чепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто на |
обро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капе |
кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео. |
су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви |
... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} |
и.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах |
олитика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав поли |
косног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а по |
илују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу ст |
И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве |
евоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председ |
какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Teks |
ући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година |
х корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend=" |
и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, |
ни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} |
ако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане |
ер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио |
онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> < |
молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рек |
ршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врл |
звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води чит |
зда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — |
човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би б |
на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, и |
менима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоброј |
nd="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и |
вно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, нарав |
— како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst" |
очарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двап |
слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде |
чевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p |
{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одав |
инско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас |
<p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да ј |
сти.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута |
јпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi r |
рали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, исти |
пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> |
">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, посл |
И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, |
е сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S |
ација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то п |
Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола |
се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна |
ни вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — |
истри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништво |
о затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увели |
ти какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад |
зела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — ту |
Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </ |
е, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с |
факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуго |
и он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирн |
сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мић |
коро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи |
пује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији |
зговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Teks |
ани виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек д |
леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пц |
да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... п |
траг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, не |
а, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И |
тојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује о |
им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакер |
да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две |
мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као меха |
Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га м |
многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је се |
адије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир |
S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио |
режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића до |
S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног д |
о штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, шт |
држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је |
тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај |
г учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем ре |
ржи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и |
али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што |
ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на |
Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ни |
">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као |
где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно чове |
ад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он |
на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерик |
о лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, д |
оветке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле по |
ела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Ви |
и, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у |
одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и ње |
ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и |
ока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} |
је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао М |
ах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу п |
, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да за |
А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их |
разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Teks |
оје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас св |
дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне ту |
} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспреко |
, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да |
о је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштв |
последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријате |
па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодит |
и боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и з |
Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Срети |
двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређа |
ику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у |
(јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а |
ке носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писа |
нако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p |
бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану |
ку«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била |
т.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и но |
евима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да |
е, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p |
бојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госп |
моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и ве |
на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа т |
, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвир |
ко сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се |
Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио |
слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже |
d="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — зап |
неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре |
њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку |
d="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p |
<p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дах |
ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем |
ак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, |
а тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само пон |
учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу |
а идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да |
а срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} |
камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим. |
рђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади |
и други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милис |
, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за он |
ума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђев |
него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, дал |
> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћу |
в био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувреме |
онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то |
st">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми |
о. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јак |
однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзит |
неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, а |
ке политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не зн |
{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} |
народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, к |
о да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да |
азда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« » |
тприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће |
у и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{ |
а законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би |
ену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице з |
шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку. |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то ј |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против св |
то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света |
раћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били о |
грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава п |
од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p |
е.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S |
се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко |
да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији |
ја, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког стале |
p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, к |
ирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се |
естили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за м |
аписано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како |
морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јо |
омало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног |
јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима ко |
се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђ |
реме скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са |
више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклони |
рана њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочек |
менивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љу |
ка принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него |
ђе за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бег |
лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Нап |
после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелик |
онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пар |
да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па |
други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »пр |
могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од |
!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, |
и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. |
повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се м |
цу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после не |
S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ре |
, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако п |
har">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ ј |
ам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и др |
{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и с |
може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, д |
} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице |
причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој |
присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је |
Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него |
је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се п |
ла има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта ј |
ружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако |
="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар с |
ели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сеља |
нако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој в |
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане не |
х последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхо |
обојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као |
утирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који ј |
а ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S |
ци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога н |
е тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телегра |
уштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и |
рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, г |
d="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst"> |
ше замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича- |
у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме |
су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај |
изор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{ |
лигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с д |
н Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још пок |
ани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; |
ља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од |
да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да |
оји је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек ка |
као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, ка |
рности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као она |
еграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се ут |
аписан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако |
ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуст |
p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и |
Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га |
рна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се в |
о се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Проме |
иђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, нег |
Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности п |
к наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли франц |
то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспије |
ану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе |
ачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај |
/p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p ren |
"italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је |
и поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је |
и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и |
ју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, с |
а умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грл |
вршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Р |
вати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећн |
орђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst" |
прека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} |
ћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— |
темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Сл |
човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} |
уде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клеш |
уме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назва |
к и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се |
за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у ред |
ра« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је је |
kst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом ша |
> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њи |
оје ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi |
равио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатл |
тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је та |
лико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише ста |
зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад так |
к онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже |
обро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао |
. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, |
промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после ум |
епеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, |
а?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S |
ош не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Te |
егова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина се |
в капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви при |
, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није |
емо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био ј |
ар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашља |
> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића |
{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђор |
облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и з |
ки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала |
з тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власт |
тељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p |
узме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старинск |
само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али |
(тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су би |
ци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h |
бом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт је |
">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко? |
е уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то |
о продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађав |
еби слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, ре |
ве и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља |
о један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Te |
ји је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле |
епо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке прода |
аденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио имен |
а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, нег |
и у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћат |
, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад |
бликанскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онд |
ош и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког бога |
је име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим наш |
</p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигд |
— Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Te |
ели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst" |
да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно |
им онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једно |
>А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није јед |
Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заб |
осподину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косо |
га је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела и |
ило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, |
ом није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу |
Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неко |
менуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једно |
само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју заду |
Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико ј |
само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајм |
би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђ |
t">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старинск |
далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао |
{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов позн |
оме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад |
раф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капет |
Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са |
снути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он |
из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем к |
олико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst"> |
Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да |
во декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опо |
ом речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато |
се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не исп |
а ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{ |
променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики ( |
, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу |
гове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад |
се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сеља |
, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверени |
му је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; зати |
био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћ |
зрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, прилик |
д је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, ди |
ше и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне |
какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и |
да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном |
ски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и |
у.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше |
огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — |
Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после |
да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи |
ам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у меха |
рете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну |
апоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине ка |
ут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, фа |
ото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју свет |
а ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, |
у, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са по |
А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурк |
авно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад |
иш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађ |
Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповере |
итиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је |
да-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је |
орију! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко ун |
ипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} |
d="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> < |
уже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћ |
вник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гл |
ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао |
а, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих радени |
новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а |
емо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у |
тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је |
p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па |
ђати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки |
!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба д |
казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са |
Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога пр |
>У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност м |
них силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира |
је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави и |
, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је такв |
д дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цин |
и размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не |
урка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону |
о у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало |
Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">М |
егове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања |
Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог и |
ити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје |
е среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и |
">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш |
>— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе д |
ан допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко оп |
Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета израз |
кад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон |
кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано |
о и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. |
тива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав п |
пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да |
аке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај ст |
ди у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отиш |
рета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће д |
или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем пут |
у скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет пр |
иш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које с |
овољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у сл |
во питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога на |
искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p re |
упи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник |
<p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти |
арио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћ |
евање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, |
че и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </ |
али прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се |
О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tek |
и и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним п |
о трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком |
рђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је |
паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> < |
и дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то. |
је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио |
и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још |
етин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говори |
t">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> < |
е у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале |
Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се на |
и то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на |
аш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. |
ко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабу |
ети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И |
а по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на |
> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у |
а је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на |
да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је |
неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде ви |
<p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с км |
тив њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} К |
и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је |
де без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и |
} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржа |
ри понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш м |
ари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши с |
упа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био |
је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама о |
рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend=" |
>»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Ср |
кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српс |
ило уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз о |
ој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као |
ратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Не |
дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета о |
чима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је пла |
па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то |
ко насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском му |
, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на |
њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посеће |
.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. |
рендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све на |
се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што г |
е, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радни |
а.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кра |
е Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p re |
јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита |
кле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноћ |
ма.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један |
леко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по с |
ужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за ан |
да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ћ |
овинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница |
ом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би к |
а табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташ |
село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се |
кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te |
, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst"> |
већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p |
наш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба |
не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака |
и: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, ш |
{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко аста |
арте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се на |
ње — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради нег |
а ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с рук |
ште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње. |
ски одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а ш |
азносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у до |
rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом ле |
оћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног н |
береш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Ра |
ебе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — |
ету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> |
жић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> |
нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га |
а ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И |
нертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове по |
ринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав |
елу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна г |
и ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Te |
ш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредниш |
села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дан |
. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} |
да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло ук |
ш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, |
а своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено при |
ло није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих с |
тану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престај |
пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шар |
ручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих г |
л је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече |
баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег ок |
конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опе |
иш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књ |
уставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар |
оде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend= |
Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетк |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политички |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретин |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним |
пева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — поми |
а лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала |
с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p ren |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напо |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Оф |
бе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава |
Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јо |
е по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, |
а видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало гл |
њен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побрат |
елио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчиц |
у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и сил |
ве зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића |
аћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава |
ст је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у |
рбину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну п |
и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то |
њући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Срети |
ћа много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам |
азио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народни |
је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једик |
јгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајг |
и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте |
бично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најлас |
о тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав |
та Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобан |
} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председников |
имаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собиц |
дницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend= |
осе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava" |
сав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p r |
ли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, |
d="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; н |
ели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатк |
је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља |
тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, п |
своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, |
а се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S |
ци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да |
а дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени из |
А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Ч |
ом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњ |
оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће |
S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу |
је«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкр |
т?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш как |
рина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И мага |
">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао сл |
поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и с |
шу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску |
анпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао |
</p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи |
ио сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у |
оједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји к |
.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говори |
ад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута н |
ича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време ка |
ро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p |
ангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу. |
лону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад |
шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде |
end="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати |
о је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели |
осле и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само |
но власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, |
ва од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не м |
точник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на кра |
бављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи |
Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктери |
ељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну че |
еном, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Г |
те Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, велича |
вој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћ |
»ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и |
ад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније располо |
и његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао д |
то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му |
да за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу |
ицир« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном поља |
то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с мног |
у корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан |
селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село |
лужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је |
се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега |
механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допи |
о ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S |
свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо в |
рих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштер |
стао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шеће |
јим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; |
а радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други |
ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p |
мбра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за |
а га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике |
рчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на св |
ари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње ка |
{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из |
кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и |
под носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулу |
и на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се |
/p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долин |
није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је д |
све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса |
и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и зада |
стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: < |
држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и |
а може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па |
међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дуго |
ак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим |
S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на при |
е друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода |
, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик |
тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешко |
ед њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је тре |
з књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само |
у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон прир |
и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Н |
вим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране |
а — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пу |
с није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, |
а дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шеши |
у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, |
мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свако |
зговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредн |
акве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ства |
ек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика |
уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и врат |
ору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} |
ечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p ren |
гогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и |
уто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се |
разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Јо |
већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године |
.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са |
а дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лим |
rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао |
раво са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку |
војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{ |
аш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »пот |
оставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у |
ога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! < |
предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« |
ада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Ц |
да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација гро |
пу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних ст |
и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песта |
смо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онд |
или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, П |
де му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! |
ло више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. < |
коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фо |
ало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него с |
о одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а |
није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; |
накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко |
јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако н |
да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је |
арине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим |
не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гу |
и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за та |
разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и н |
енични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомиња |
ј полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици |
тера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био |
, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет |
само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дуван |
доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан со |
аст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља |
Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </ |
} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Исти |
да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео |
ам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био |
до лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је |
о нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, |
ји и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А пос |
онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише м |
ај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасн |
е тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следс |
S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе |
ко за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p |
овом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда |
знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у |
у, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира |
="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га |
rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бар |
да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељаци |
та него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поод |
, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само |
та пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године о |
ли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда так |
аће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Чи |
ва као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је |
p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend=" |
вропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично в |
гао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љут |
дног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног призна |
е имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допи |
роговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобн |
да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{ |
о на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је т |
и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се д |
д кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази |
је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је |
на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поје |
уд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао |
зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава о |
пштинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам |
али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан н |
, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а би |
ионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Ка |
долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприли |
тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик |
а!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш |
пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не |
емско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му |
а му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредни |
lic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините припов |
редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафан |
а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и |
уго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и |
е у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши |
тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може мн |
за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на |
аде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!! |
е дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пр |
запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а н |
ицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вред |
м селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај усит |
ље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња |
— Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
им ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збого |
да у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој весел |
је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда |
kst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, |
.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — |
му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке |
треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако |
х отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </ |
чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само |
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је |
ам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други в |
ѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфе |
st">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после |
јважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неоп |
га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним |
оже, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може |
рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је |
испели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, о |
инистра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекула |
вара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим |
nd="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} О |
Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би |
балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингеров |
S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{ |
азлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је б |
.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да |
ним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле |
с кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна |
им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да ј |
прави после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта |
оје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми |
х права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када |
себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се |
ност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на |
е Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није пом |
доше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и |
и, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих |
не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула д |
љи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, пр |
ича како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже и |
у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопи |
вих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана из |
који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село |
ана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава пон |
сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зач |
ћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио уж |
за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. |
ј овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга |
ла, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око С |
ачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је чов |
о како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико |
>— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{ |
(јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је |
даш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме т |
то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, |
Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и |
ко тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне |
с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једни |
светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и |
је и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи |
лом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst"> |
је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме. |
емо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потр |
hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се |
м с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађари |
и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Прв |
} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би |
ако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме |
сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капета |
ог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће |
је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, |
и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и н |
Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред какв |
} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst"> |
онекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако |
сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} |
ложењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се |
па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини |
кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; |
танове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред |
д није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена |
беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамоти |
е и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је до |
Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје |
где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличи |
ужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски |
као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји |
разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених ок |
у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под ти |
<p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од |
а, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Св |
уку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад с |
ако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и |
о персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до дола |
а нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а |
оложени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p ren |
и и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му ш |
су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који т |
</p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Teks |
затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p re |
а који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи |
алио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (ка |
а потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји с |
тен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласк |
Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да батал |
вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на раж |
p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} |
">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и са |
гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га |
Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео ка |
капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеј |
ета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, |
ој кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази |
/p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила |
но; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изм |
ekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— |
а, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, |
ика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момена |
н или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, |
безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако ч |
ом кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео чов |
спуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Сре |
тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. |
но и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина |
јој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким |
да и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у сел |
леда тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета и |
но послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, |
у попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њом |
ке и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног г |
оју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскор |
ригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће т |
да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у в |
ако то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ос |
требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са |
и вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и |
се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕС |
резову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и |
а шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као м |
Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је о |
е Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, |
} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечер |
подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} |
има народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенит |
S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, гос |
сало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p |
тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била д |
о хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после то |
грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено нек |
у пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} А |
је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измал |
године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочек |
писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих св |
у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Ж |
овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Ж |
шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p r |
га човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно за |
а његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска |
Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми ан |
оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настав |
.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће кру |
тисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до први |
новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тог |
о да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p re |
орити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијск |
да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, |
сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p |
отов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и |
, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанс |
то Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћили |
о за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином |
естан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега нов |
равајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то |
ора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћи |
ије продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и |
а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врст |
се Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једе |
бавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних сил |
то задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је д |
рећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, ка |
ам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доб |
ите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може |
, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу |
лимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p |
и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допа |
аша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви р |
S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вел |
праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих в |
тада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да ва |
огике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, р |
однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћин |
очобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије мес |
на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај пору |
нешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважниј |
разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Д |
ко знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворм |
/p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{ |
ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дан |
то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капет |
ерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; |
к да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже |
ицир«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледа |
по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце |
се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« |
ки (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја |
ио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова |
та га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако |
е гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак мо |
инску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се не |
те се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро п |
е ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај |
.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да до |
о га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, |
ове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пу |
Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има вре |
старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, С |
трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде с |
о, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst |
то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Оф |
ац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* от |
ва као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој |
е камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима |
научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, с |
је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дуж |
ра, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа |
Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је |
е! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да |
менце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те сре |
<p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав |
А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} |
шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вје |
азнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Ми |
азумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зач |
онеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример ци |
ир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се |
{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу ви |
ели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није по |
их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику |
} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са је |
слуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, нег |
тају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима п |
ена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се посл |
а навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Бес |
етен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и т |
о.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људ |
ите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припад |
ају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S |
њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци |
вале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је би |
у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине к |
и се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се |
— ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не б |
о себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. |
љно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— А |
ичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се |
ико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што кри |
утник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с |
о тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у |
оро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Се |
Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побоја |
ма раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметуј |
другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и пр |
изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: |
амета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и з |
целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све |
хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несре |
t">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, изву |
, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак н |
а са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је |
нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе поз |
на напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би |
дмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а зати |
очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентариса |
накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако ниј |
да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tek |
је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држ |
је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али |
} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био предста |
} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend= |
и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи« |
ко ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља. |
толом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже п |
жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »ј |
Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} F |
ком главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе |
S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана ре |
позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држ |
оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, |
ечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу д |
{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њо |
д га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб |
е и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред ње |
ри се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане так |
— Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири годин |
свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села. |
је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ј |
за се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао |
и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p re |
и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда |
летео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у |
ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, |
вао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним |
</p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет |
о и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, |
д газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и испла |
исто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А |
ика, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар |
, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна ка |
а Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био |
не фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у |
Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пе |
="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је сл |
ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава |
спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити |
насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и |
Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{ |
танка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, |
а ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за с |
само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА |
њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељац |
не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако извед |
дмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и сто |
и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. авг |
Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као он |
ли тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учите |
ку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још о |
им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу |
стати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудн |
ануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, |
га тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тер |
S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се |
у. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руш |
— онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, |
кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а |
{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало пос |
И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је св |
звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а нас |
а, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и |
ма бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лује |
а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности а |
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срет |
на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све |
воју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један |
ко жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају пр |
и с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога |
својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији |
вом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је ру |
и песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојн |
Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо п |
а их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га ви |
бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве |
а те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема мора |
краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присус |
е.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев |
чима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. < |
<p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога |
Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико уп |
ого да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило |
ететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поган |
наеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па зб |
ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му иш |
а тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду |
} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско иг |
домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да |
замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе. |
европејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газд |
но. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« |
напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је спо |
убици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, ал |
А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Т |
ндир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, |
па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ет |
од ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, г |
Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно р |
лужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p |
ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође |
ростиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле |
ан од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend |
а и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има ст |
куд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се |
"Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један парази |
по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још позна |
ираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије н |
ћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује да |
окриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овог |
к их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао вр |
, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом ниј |
лете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко |
и му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо под |
е девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова |
} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба |
ако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="T |
мах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једн |
Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слат |
{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све |
ишто за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је |
хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула ру |
цију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима |
ретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник |
ве стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдн |
тена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета с |
артију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему |
љу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али |
d="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... ве |
ма, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до |
радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га |
едном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхуна |
ти!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра |
ј се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе нап |
том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољав |
лбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао |
, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p |
је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вин |
вадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у |
ијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је т |
е!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми |
испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с д |
друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за |
им добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за т |
>— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. |
</p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Ш |
ема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразил |
м се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{ |
p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој н |
ама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски |
и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једно |
онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу сврш |
ионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што с |
ола и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказаног |
ветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (п |
Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину рев |
примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети |
усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p |
и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч |
уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечера |
па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јес |
ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, |
ричке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џе |
а да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... кој |
д зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у реда |
год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као |
а прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан |
Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, |
, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој |
ате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Teks |
st"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и п |
лико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је с |
рског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја |
st">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича |
да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} През |
</p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под не |
ладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, ка |
седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог ок |
узи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, |
д њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим зај |
rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко про |
а паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и бе |
у.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други |
измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
атка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи |
и је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар |
сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошар |
Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а |
а, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да па |
друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типо |
рас, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту м |
га не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други |
ма.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетп |
се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре |
љем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћи |
или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу пос |
рости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да пр |
сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајсто |
ло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. < |
ичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Мил |
едам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове |
У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у с |
их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој |
мо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уред |
етан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду |
ћа завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst"> |
а, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p |
ле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес |
ло.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима д |
о материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао |
ли или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва су |
обро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Te |
је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако к |
ки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говече |
што сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који про |
аустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси |
свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у |
е обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, |
аву Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, а |
сту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковиц |
} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи |
ије наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend= |
p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— |
ставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тог |
ава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога |
е Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат |
ка ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је |
<p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend= |
лу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сир |
дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива дома |
ње, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглодан |
г вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> |
ом пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst"> |
је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих кости |
о и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, љ |
не!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Х |
свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по нови |
човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја је |
ко дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend=" |
и од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је оста |
анас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година нај |
. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} |
дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропи |
за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу ост |
Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године д |
аћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушн |
ти, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овак |
ацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Жур |
, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. < |
еле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они |
и!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном те |
есрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара |
t">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога |
освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена прав |
си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете чов |
војица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики неприј |
nd="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и |
тим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљивар |
за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим |
Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А н |
му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да г |
био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста ж |
ореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше |
он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала |
тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где |
е и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p |
t"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгод |
>Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележен |
Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир |
мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p r |
видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попу |
орица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tek |
откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају |
се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и са |
а те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend= |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета п |
тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S |
али. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим |
слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и изв |
иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве |
а и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг |
="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шес |
ом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких |
за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, једа |
која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест |
ји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Te |
ста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фриз |
ло?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, |
боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремеж |
кче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, г |
њем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! |
вник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! < |
<p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </ |
нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ нев |
неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend=" |
се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и све |
{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председни |
е па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{ |
је од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског ц |
ог дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене |
итаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Вој |
ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и пр |
ући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} М |
шке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или |
о фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне |
онет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што т |
аш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одб |
и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад г |
ва, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђо |
тка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман П |
Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, |
е хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; ки |
аћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева |
у и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} О |
ета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа |
ете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писме |
нашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — |
st">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S |
града, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како |
жи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога |
а носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и ус |
з ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака |
его савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не |
о и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="T |
апира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, буд |
оњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су |
ђено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како |
Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује |
’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="T |
ет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и |
о форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, мож |
ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песм |
чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, |
ви дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две год |
врће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend= |
е честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакида |
«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књ |
злетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манаст |
дравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити ч |
едност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шу |
. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа н |
и у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном |
да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p re |
ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него д |
ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} |
="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p ren |
Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начел |
t">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народн |
диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, |
у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав. |
ласти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му |
.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави је |
и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обилас |
ију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после п |
има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све |
фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), |
е око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би |
рви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и |
! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Ј |
е бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик с |
жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антериј |
р Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поско |
а који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, |
</p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst |
S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то |
е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Свак |
</p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа |
една »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не д |
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким п |
це кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће |
ере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милоса |
Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! |
деју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend |
<p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за |
ио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао нек |
оследњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: » |
рангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеид |
овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта |
им једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p |
; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да од |
и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што |
Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш как |
аг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празнов |
са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та |
Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сеља |
у и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, д |
млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« с |
дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као |
"Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пр |
та пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи |
а је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у т |
а девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике |
.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна сре |
чавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend=" |
ог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па |
амало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно в |
пољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут о |
у.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића |
му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други! |
есте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме нез |
ример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо |
није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу ме |
а, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодеј |
олази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи |
p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој |
ељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао з |
ачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, тре |
је дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у друг |
напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он |
у власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то н |
и они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учи |
rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј |
а загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е |
устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све сн |
њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, |
плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има пра |
наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих |
ко недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као |
ве боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоо |
Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно о |
рхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао с |
јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића |
и Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капе |
ку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фала |
ва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — |
о зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љуба |
е.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштова |
села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а н |
тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли |
ених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му заустави |
ије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света бел |
ли Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, |
d="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том |
кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — |
/p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А М |
мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмон |
а не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, |
је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песм |
досте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој с |
рда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> |
т Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} К |
упи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S |
це, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш |
ара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од св |
г и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, |
кој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панег |
душника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде |
ђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету |
дан другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ ј |
су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и |
причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило |
i rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да б |
е Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге пова |
st">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље зна |
унаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. |
корну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована б |
ао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, |
још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— А |
ан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гво |
хнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности |
комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Госп |
едседника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде |
се, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Ал |
врдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно друг |
Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. |
ле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и мет |
један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде |
но пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио јо |
ћом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфт |
воме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима |
Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="T |
ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} |
У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаш |
у хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{ |
Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend |
ва му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обод |
иће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уста |
исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес бе |
ога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да |
, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конс |
о, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четр |
сплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћ |
т.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само в |
иши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао с |
Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, н |
веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </ |
да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разло |
па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од |
џија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мук |
испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу |
уде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само |
Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадова |
а далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету д |
у ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се пок |
до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке рече |
ике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављив |
дна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се |
умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраш |
вали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има |
итавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али |
Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се шта |
многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвик |
ку наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан саст |
у увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све му |
оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још ш |
тације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом |
ну-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав ес |
тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после |
о говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове |
опалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, о |
st">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло. |
ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не би |
ачин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и |
ic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интер |
ав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чич |
је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку |
не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је |
тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би ча |
н, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Ст |
rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је |
и, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, |
S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на приме |
>А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, сам |
неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — |
Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу |
ица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међ |
овољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај |
одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се ниј |
ушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Ве |
p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и г |
о.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора с |
S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та о |
емаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно м |
х заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, |
се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него |
о су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне н |
ужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које наст |
му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме рад |
могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку |
ђашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму б |
е читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А они |
мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да |
је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — |
твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и пре |
ји је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја он |
и једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо р |
е, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, |
То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет |
ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« д |
о се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамот |
јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо |
кле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, |
едну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, а |
четка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати |
"Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је нек |
ињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у С |
Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— |
истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари ње |
авно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји д |
само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту чов |
му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и |
ста, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још |
} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, |
ој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једно |
творена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се |
о да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Ко |
оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па |
улија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} |
е Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе |
да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а |
да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ак |
и рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у т |
то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске сте |
kst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова |
них папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала |
љиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгл |
едавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жи |
аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Мили |
евају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> < |
st">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро з |
од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> < |
ћа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем |
и овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам |
"Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је ре |
ви то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, го |
цију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситн |
ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба |
њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави |
— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и |
и вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш |
вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако |
рђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tek |
жне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, у |
ловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни изл |
не рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p r |
ог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права в |
Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега два |
дбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мис |
ио. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја в |
према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после |
ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине П |
ије, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђ |
дмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи |
порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том п |
ура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у |
до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако простр |
оследњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{ |
Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend=" |
их људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у сел |
ра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа |
p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} |
аче оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти |
ваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њо |
цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, |
ти и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног т |
nd="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велик |
ајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да |
а свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда прич |
м и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="T |
Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Te |
лужили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја |
S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, |
st">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он с |
ан човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Ср |
и модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — |
одну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пи |
ребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одго |
аве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с |
о је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају д |
ва и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милит |
дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с |
вољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, г |
онао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у |
да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели |
ичала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено |
кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да |
орисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи |
и, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Te |
он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу |
ако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овд |
атим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док с |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
ли нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> |
о мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добр |
а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насре |
У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове |
га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда пре |
вала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и |
и, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се на |
репоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију остал |
батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — р |
е грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној ва |
газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, |
неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму наше |
ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта д |
ко му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p ren |
е ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом |
вога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо к |
— повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А |
мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst"> |
</p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округ |
атиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tek |
ка — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, |
.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледа |
вом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и т |
— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јев |
а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта |
авом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину к |
јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Te |
. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, е |
се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело за |
го пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, д |
даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није м |
комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогл |
ом, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p r |
то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се с |
то није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи кол |
овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за дру |
ће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није |
ир«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те |
ави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу |
керисту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелник |
у ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару меш |
ло Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S |
, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, |
вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још ник |
у, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у |
иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — |
кости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> < |
да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend= |
мо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} |
ако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао |
ко радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме да |
и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однет |
есни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Te |
у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго |
<p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља |
дник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То |
о! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас н |
на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у |
е свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p |
м целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика с |
ви, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у кака |
и много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бу |
а му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је нек |
} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна |
д му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидов |
а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек ста |
ило весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање и |
зната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефи |
пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар |
{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад |
S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује у |
ађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одс |
рлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, |
, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан |
ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Ч |
ује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глав |
у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој |
штена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, |
те.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих в |
кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отп |
пштинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је |
орму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, ро |
ли се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="T |
врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па м |
које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} |
адржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље |
> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, |
и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glav |
ћа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тирани |
ј и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, бо |
диле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стен |
кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; р |
бер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, |
d="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по |
му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим |
Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и |
а »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би |
ало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај ис |
о научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облига |
д које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканск |
Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} |
ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је реви |
ел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што |
а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и п |
етан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођ |
бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и она |
Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и ст |
бавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није ост |
ита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ј |
тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није на |
итике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, го |
">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Teks |
поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p |
ела.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неуд |
осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога |
ило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин мини |
траховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим |
е осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и два |
{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p |
како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође |
а свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пије |
те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да |
</p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, |
има. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="T |
ња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога |
се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара |
варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљи |
и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на брани |
рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst |
е, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, г |
ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, |
како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p |
по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још пров |
оћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до кр |
ије тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта |
етог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео |
знати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да |
а, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху |
— вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изне |
овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и меха |
Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити |
гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе. |
добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако прид |
} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — |
уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто г |
варају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Кат |
Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о пр |
а.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годи |
у пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још |
им год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Борко |
опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но |
ски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много |
во, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учит |
уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сеља |
у лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Су |
да тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хај |
ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за поч |
оже да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{ |
нио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И |
је хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је не |
чела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песниц |
идети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Teks |
ћа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећ |
пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личн |
на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу |
сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> < |
одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« |
одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаље |
зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан |
гребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нис |
и у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан |
а седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и ка |
.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кр |
јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима в |
тена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је рад |
st">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није р |
изације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">С |
ка!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поје |
та задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле св |
врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад |
он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Te |
. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, |
и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној а |
па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, б |
у Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје! |
kst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, н |
механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозо |
тид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Ба |
рбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — мини |
. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! |
дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> < |
пша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не |
чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парић |
Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и |
S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газд |
ви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измота |
депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи |
атко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је |
адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудит |
{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Ф |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p r |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро пр |
вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је прима |
крете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> |
штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, |
једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи |
е може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно стар |
ад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p r |
редајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповет |
; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам из |
— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, к |
ћа поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. < |
прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Teks |
таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p re |
веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, |
оља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми |
стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим |
ен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други |
А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави |
ецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво |
ијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се |
.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га |
ок се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут |
ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на дру |
збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад с |
доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а ц |
да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава бор |
е, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, кој |
се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш |
овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке |
на!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вал |
рета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан и |
едва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико |
Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет |
<p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се иска |
да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; |
">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути с |
може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и по |
>— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, |
механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњ |
л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њ |
ави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем свој |
ва.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема г |
боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} |
е Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он з |
"Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> < |
Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и |
же бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни |
де да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, |
вом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, к |
еља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пли |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи |
нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле |
тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац до |
е и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијан |
к је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли |
ном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме с |
повеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst |
а позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се ст |
с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је влас |
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на сваш |
Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба |
кле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! < |
сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви |
х диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све ч |
rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на дру |
осле поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сет |
ekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол |
по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> |
ет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народњ |
о кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, нара |
епиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбаруше |
ла се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је |
p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! |
« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, поч |
ла довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, пора |
ма себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу |
, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека круп |
позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учит |
рђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а |
само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend |
у је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашк |
питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е |
з који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све д |
је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море бата |
лио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђо |
d="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л |
те лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке п |
мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамн |
га доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, са |
о насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да |
онека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не оп |
ини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земљ |
ски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева |
А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који ј |
а ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам годин |
данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда |
гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и |
о о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са с |
S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар |
о ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — з |
растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у с |
их раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио |
и, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакц |
другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и |
елу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, |
а, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: |
е умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, в |
то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито поше |
Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а |
} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с |
">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек је |
лободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико н |
начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, |
лимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао |
та, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, |
републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, |
дсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="T |
буниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен |
ене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето |
нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је т |
их груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дуга |
решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играј |
орђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; |
ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p |
— ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или ј |
а века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она д |
оје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах с |
Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, н |
је још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког |
лаву ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љуби |
овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мер |
апита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према |
а Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А |
шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе |
тарије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим |
је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код |
ће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} |
end="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с |
ушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вар |
има те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе |
р.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше |
их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p re |
ного чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то ј |
нтересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му ниј |
и за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством мо |
тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја с |
ељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не |
и и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и |
rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђ |
ка! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend |
поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује пор |
ји се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже |
ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, |
ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, ни |
а, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Te |
тави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу |
еле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хват |
ако да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му |
сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао ј |
nd="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} П |
kst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није |
крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и |
S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, д |
t">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а |
ш као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за |
, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се накани |
ио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календар |
овио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прим |
ор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти |
Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисе |
послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без к |
здан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледат |
Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по ст |
управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Teks |
риво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и ње |
кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим нови |
су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице |
у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право кас |
и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори |
груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — |
ало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« |
, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у ч |
глед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно нов |
о ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради |
(ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или п |
која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се у |
да, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> |
ет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног р |
дознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Д |
S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst |
етаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у ме |
да мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће и |
а, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи п |
{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у |
му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако |
из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купи |
ламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, о |
ко сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун |
споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Ј |
је — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да |
ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ј |
м да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће |
зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир |
а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свилар |
оље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да с |
не?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и |
чека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам р |
отурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих д |
Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викну |
за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много реч |
ољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек |
р Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — к |
ит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да |
роши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, об |
— вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведос |
ораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> |
ла се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски |
одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Во |
љада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју |
="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао д |
<hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
nd="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та коли |
мти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а |
ко није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> |
е ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо на |
мац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао |
једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tek |
ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— |
и разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а |
и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни |
али би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћ |
погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и |
у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је поче |
Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по стар |
поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан |
отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови |
ђу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама. |
етиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвал |
. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко п |
и видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а |
S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не |
ди, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а |
скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима |
d="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је |
зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брат |
ekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље ка |
о да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Teks |
и у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па з |
али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га д |
али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре во |
кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње при |
</p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак кр |
јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, |
ве, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап |
чао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов |
ти!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шус |
у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији |
араграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст к |
st">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћас |
груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> |
ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како с |
а некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вар |
забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљ |
ламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва ј |
има из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам каж |
којни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече ми |
и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— |
ју ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} О |
атина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} |
лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад |
и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} |
неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tek |
а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав ра |
ику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није намета |
жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво |
ана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђор |
тне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис |
ја ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе |
ламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљени |
аписа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Од |
а прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{ |
коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди м |
е, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је ј |
писано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустав |
d="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја |
ко завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционар |
ући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало |
дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкај |
р Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а на |
он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађај |
е вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p r |
’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу |
, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> |
зе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или |
е — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p r |
може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прили |
} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, ч |
рао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски се |
, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, |
итајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак з |
их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, ода |
етиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешк |
end="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћ |
а писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — х |
господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет |
е почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — в |
нога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем! |
е засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у к |
морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој |
ћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што г |
дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </ |
оже?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не сме |
дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан по |
дмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се |
еме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем |
rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго за |
и, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора |
бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њихо |
лимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти |
/p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти |
о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу |
ем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капе |
аље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неко |
име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту |
ало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поода |
t">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу |
ва.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> < |
је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћен |
— говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о т |
да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вука |
nd="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а |
ност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос |
м?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а |
ило кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у с |
еље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га ј |
наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер ве |
у Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало |
наш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. < |
седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} З |
Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> < |
ава да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накр |
шао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добр |
ао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се |
<p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепел |
вредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег |
ба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписив |
ла па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили |
да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је м |
н и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе |
азда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> |
рпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиља |
ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онд |
ико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе |
едседник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе |
едијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу |
!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — |
st">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је с |
га учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо врем |
мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, зн |
лану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst"> |
и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> < |
Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се |
ед собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. |
г пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног |
ксим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весељ |
јлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило б |
у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто |
тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да |
<p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао |
је, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир |
— да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором |
ако се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend |
ос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет тал |
ј већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа |
ес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умируј |
е... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Мил |
м је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешћ |
end="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па каз |
е служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето о |
зи, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав пр |
ље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест д |
> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — реч |
на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене |
="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} |
руди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p r |
седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у к |
е неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље |
изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње |
рељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је А |
х дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му с |
дарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан |
ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја о |
="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари |
вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир |
аксим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеал |
алисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Са |
одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду |
} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам |
А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и дру |
наче жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друшт |
p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе |
ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> |
">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а ка |
сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну с |
кнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јада |
о за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... |
.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје |
S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету. |
а продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли |
е читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </ |
">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, |
депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њ |
је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих не |
ком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одм |
су у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио |
обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа |
ати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропеј |
е под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а |
обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни је |
у дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако з |
редна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и ко |
ањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драг |
у Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је н |
ој величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са |
цивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандур |
ир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те |
ких, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да |
али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, |
дом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један |
сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хо |
стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. |
отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада |
пуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и |
млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни |
{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис |
дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама |
дагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу с |
муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Оф |
у криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени |
о да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чит |
’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би т |
аг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огреши |
вао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терз |
end="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} |
чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је м |
о време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом п |
, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« с |
је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије |
олики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што ј |
сли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народ |
хов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разгово |
т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку |
а-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милис |
оме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и |
Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био с |
ик био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="T |
раја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је в |
џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— |
ха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гле |
о ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} |
учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га |
ново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се. |
ако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? |
љати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и |
ало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капет |
но лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с |
о онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбин |
војој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто в |
другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би |
<p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче! |
/p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина |
и једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи |
— »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир ко |
петаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} |
кав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд |
тавио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Н |
одмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати дра |
p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, з |
део како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апат |
биљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— |
њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Син |
други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> |
г да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какв |
сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, п |
е метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђ |
е имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, и |
овек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и т |
аде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу сми |
кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онд |
ка да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, н |
опасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио |
аво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па |
онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а |
олико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и |
Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељ |
уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи го |
и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p r |
ма, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени |
ика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она |
и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужнос |
итања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрс |
жи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не |
> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, к |
лисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S |
видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каж |
бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе |
чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} З |
ишта не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не т |
Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! |
вно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst"> |
овори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S |
умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опор |
онтра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога д |
Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице |
еба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ шт |
дова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторим |
"Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у сел |
сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst" |
ата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два ди |
ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p |
етходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апо |
а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на |
та нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Нар |
но било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на |
rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисав |
ше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па му |
чица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажи |
лим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пус |
ледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларм |
е, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели |
Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан |
јте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Teks |
ла.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда |
— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p r |
т власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p ren |
рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </ |
тања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, |
и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а |
ва те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а |
е, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио |
добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиг |
еди у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом |
чима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда |
гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа к |
ре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да пре |
дише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три допис |
у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да |
родних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, |
рља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што м |
брао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно д |
овњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјај |
!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и н |
едној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна ст |
љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, |
а се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног прона |
ако се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа ниј |
а стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло сла |
иде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар с |
ас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није неприј |
а му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Таш |
познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кме |
"Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама |
се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је к |
итатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје вољ |
исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} К |
двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре то |
ни се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем |
па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, п |
канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње ре |
рат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, |
осле неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p |
! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циг |
орђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарнос |
оведале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинов |
м, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако |
ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} На |
ах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих да |
чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свог |
ине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — р |
уо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше |
а он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећ |
века који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити |
дложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Наста |
милијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњав |
пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од |
ија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарст |
, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и глед |
није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оно |
о ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један ке |
та доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом доб |
о, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. |
ио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, |
тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо |
чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање вл |
анџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфа |
је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде ва |
и, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па |
зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема |
зваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам д |
н за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што с |
ти и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tek |
као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У то |
ти.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон- |
свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, |
а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газд |
а од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу мех |
е нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="T |
угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја су |
е молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо н |
, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласо |
и као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из сел |
другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уж |
епо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове гл |
им слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са |
ади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво |
лужио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, ш |
да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милиса |
ита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч |
бећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шесн |
фатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврш |
<p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљ |
преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} |
ке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и |
ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским |
просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашт |
га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у мал |
ављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе |
има, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсе |
се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не |
’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А- |
> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p re |
ма.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове нау |
четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, |
"Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам |
>— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p |
ког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чок |
ма, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, |
ртман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! |
t">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србиј |
ekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама стра |
дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се от |
брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали нар |
к се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћат |
лим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста.. |
з очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде |
аљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћиј |
па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним » |
бодом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског ца |
ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам |
и читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљад |
о телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и н |
е, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше н |
бије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакл |
е, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене |
тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уси |
ику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здр |
ених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, |
пружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода љу |
нципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} |
е и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се |
end="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде |
спод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести |
не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало пос |
убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Беог |
бијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе да |
у већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал изм |
стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> < |
зда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио |
селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак |
е глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике |
о бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ |
ео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да |
ја није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале сва |
иотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и |
ута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И е |
ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Мили |
ба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, су |
тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, к |
пске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто ра |
и и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице с |
шна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изо |
е, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масн |
и, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и |
гове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима ф |
дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта инт |
ећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p |
свим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су верова |
ији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма |
помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно |
ога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то |
да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само б |
дур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на к |
н народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога |
од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а |
какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном на |
ру.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта р |
тем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »пом |
им кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако |
о иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе |
вославни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у |
, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. < |
њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супруж |
спрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствова |
ују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По |
и, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} |
је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« сто |
хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без р |
мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без |
е у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним балов |
во село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славон |
да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стран |
онију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко |
а и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекр |
це натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је |
</p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу пон |
е понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И ка |
">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај ис |
рбији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Ш |
нбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанес |
лазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, |
ћ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим там |
оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> |
онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега |
тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, |
ор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера ка |
левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужас |
а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћ |
p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате |
<p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је на |
знат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадиј |
, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакат |
ија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst"> |
гог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути гл |
пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, че |
своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске |
којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда к |
и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна |
="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava" |
дник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало |
аменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Ј |
rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА |
шчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им |
а. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Макси |
, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">З |
го сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао к |
ћа заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву |
!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико ц |
ана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општин |
d="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — |
задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се с |
удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за ц |
један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао |
ођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бур |
а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од |
у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику ве |
та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се |
S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би иза |
ј је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је |
ако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; |
но за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети |
Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да п |
чтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још |
Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког |
па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грознич |
е воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћу |
дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend=" |
му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, н |
њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst" |
је отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смели |
Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, п |
, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Ми |
ељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар |
а нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљан |
је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је п |
вакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он ви |
љевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не д |
t"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неко |
а је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу |
ко врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки о |
о крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је б |
устим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и |
о удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, ма |
едан, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле се |
, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка жив |
овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро |
ти, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p |
се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} О |
у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре |
а раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и дв |
ионарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити св |
та па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кр |
{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чуд |
иш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и |
, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, нара |
него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече јед |
} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб њ |
ше је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је |
загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} |
хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду |
што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ о |
поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону |
не главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на водени |
S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бог |
ужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледам |
деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је п |
сим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових |
жем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили |
st">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље.. |
осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткрес |
ога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица |
само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и оста |
причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удови |
ио хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самос |
други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете |
па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се |
лужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, је |
ађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од је |
а манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла С |
ћао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где |
однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то |
оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, |
лно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} |
у расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то забора |
он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био ј |
крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна |
љица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тр |
еображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava"> |
у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао |
штено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин |
па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедер |
се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесиј |
о опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам |
о подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »в |
а и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend |
ји у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које го |
свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта |
одне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете |
читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео |
лати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно бр |
хани и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, |
end="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{ |
у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она |
на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је |
те.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан |
седник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад |
се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и из |
ологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизе |
с, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена а |
се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скоч |
само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он |
та.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито |
саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично |
појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Te |
и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му |
реман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). |
чима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p ren |
ма њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би |
е хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он |
ко нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па и |
дир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецир |
ких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том до |
очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штоф |
ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Рад |
kst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог пред |
чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пишто |
ао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p |
земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он уз |
ло у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и веч |
љу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} |
S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост |
ти да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зн |
и је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио |
ан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По |
стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви. |
навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и |
! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst" |
} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на т |
лава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народн |
st">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend= |
kst">— Капетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било д |
бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неко |
кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не позна |
ета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst"> |
ам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечер |
t">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, |
већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p rend= |
е био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем с |
поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није |
нама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учите |
који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читат |
замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и |
ља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ од |
Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дв |
село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклет |
то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и |
к«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како с |
га!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који би |
времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај пар |
аврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је поста |
, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} |
књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести ш |
ки дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њ |
му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди |
отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа м |
у и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће |
новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу бр |
свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море |
не, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је |
пуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; и |
kst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прав |
да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга |
их права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} |
ве што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисхано |
унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то |
био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је б |
рећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекулан |
једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — |
о пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за |
овода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, с |
в блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst |
пиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав р |
влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, отк |
end="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим |
од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде ка |
само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против |
оворило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у |
опису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу ј |
амо цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба д |
же, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допис |
као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женски |
зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш |
н мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо ег |
и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пиш |
днички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Te |
но видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и ло |
Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у ј |
овлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је |
о:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а ни |
у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p |
то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми |
То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге |
е морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што |
је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и |
епше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p |
сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде |
рца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали |
Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице п |
је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога в |
пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и |
ела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— |
ад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе |
ш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништ |
ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! |
ен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштани |
запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек |
дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и во |
, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију |
о, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади та |
њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, оп |
био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премешт |
slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S |
и престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, п |
а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише |
ед госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје оби |
лаву«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ |
н, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која |
тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија засл |
ужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други пл |
— рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst"> |
ш много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесни |
а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плач |
d="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend |
не али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела |
једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> |
лавно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире |
"Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се одне |
да свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га |
сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и |
ог или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису предс |
ист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су с |
економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и сту |
роши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле |
е он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> |
афану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком |
та, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају |
непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S |
лство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једн |
цније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, |
луса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заоби |
о је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{ |
би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек |
нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја |
<p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нис |
ратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе ко |
ео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шал |
фане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство |
онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим |
тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојако |
/p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац |
као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механ |
рише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А |
ата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како |
Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па сед |
овање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети ни |
попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као |
ије вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, рад |
те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло! |
аки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће с |
и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући |
е непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за |
и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{ |
Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољ |
задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Teks |
ор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А ме |
рђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч |
} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш к |
, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично ме |
но школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а |
кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p |
же да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, |
ма и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst"> |
д њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једн |
леме брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, ал |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се он |
е, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стад |
е што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природ |
и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћ |
а, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво ш |
дио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше н |
o_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је |
инска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није пости |
тао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе |
играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу |
мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њ |
ико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А сл |
да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p |
а динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега |
лвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само ху |
} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> < |
дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му и |
че рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p ren |
Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдо |
е баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре н |
, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} х |
d="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капет |
i>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој по |
д чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, в |
ма око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш |
кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили! |
ош неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само |
оваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло |
а да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку |
и туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и дома |
ослужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија у |
<p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му |
вио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака о |
тен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него дру |
end="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (ме |
чито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко њ |
их волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend |
памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и |
о на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, врем |
их и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки б |
{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао |
ва стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господ |
ашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну |
књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета |
ло!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и В |
ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да пр |
од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапћ |
лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину мини |
оме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити чит |
да први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слут |
моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали |
бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе исто |
со пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем д |
« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша |
ик!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
евоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешт |
иком ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори с |
! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p |
бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела |
пријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, зад |
ости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и са |
ти селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, |
пка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он од |
прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и |
ана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, |
г, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права |
после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово |
, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчи |
једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него |
ке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна с |
и му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућн |
се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општи |
{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе |
тинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертха |
као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, |
ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} А |
у.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и п |
а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не п |
то би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— |
аг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спр |
на.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па н |
а, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокош |
апетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све |
се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео |
’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо уд |
нимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да |
овеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и |
ваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... о |
ав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему? |
А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дод |
итељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен по |
душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и крас |
ирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завади |
стало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад с |
баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија |
, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа ле |
оме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од М |
p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па |
а у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука б |
end="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, б |
усти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети |
ећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети |
еданаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збо |
пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак от |
ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, |
(јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кр |
пштинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта ста |
а!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела |
жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографс |
е пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојиц |
ине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, |
из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за |
о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим |
под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с |
шуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта п |
им стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и завара |
што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напа |
књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (кој |
лужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре |
под једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов |
д силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путов |
ше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Ка |
, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} |
па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говор |
ета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све |
ти си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме |
Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар т |
вост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Ма |
прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверат |
»Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{ |
end=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела |
ат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београд |
ad> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац |
strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац |
ngID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSize="20" |
Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана |
вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пиш |
ча Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </ |
а. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> |
ди и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш |
ту и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Te |
се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava" |
да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер |
italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините при |
овориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад |
о тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend |
и се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се |
а у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу ка |
наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га |
rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и кру |
а неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и |
«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову |
нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти |
пита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А к |
зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? |
ј умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осе |
ожда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — |
— помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Ми |
о овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Teks |
дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газ |
аком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија све |
објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси наро |
г јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље |
нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко с |
">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио |
није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај би |
ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако м |
nd="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да |
овољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под |
о је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са са |
ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend |
ротиву народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и д |
а нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита ( |
те, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је |
одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр |
ах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у |
Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може |
у и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу |
="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда |
ред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избац |
ја свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расип |
чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игр |
ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха |
— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, м |
га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, |
} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га |
м жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама в |
дмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бо |
{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере с |
з новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и |
тирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити ч |
и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где зана |
офије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећ |
и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у |
аром селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај у |
ругога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, |
еко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече С |
и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend= |
Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p |
Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> |
пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{ |
о му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па д |
, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како ј |
обоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како св |
авио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend=" |
виту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање м |
<p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко |
а гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend= |
варајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио д |
вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвр |
им радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијеви |
} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад |
а, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да |
буди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они кој |
сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се сла |
и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, |
ословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, п |
и и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очим |
рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре с |
ну и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима. |
је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), |
една.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђ |
моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитар |
га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипет |
рукче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, п |
ника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} |
{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, зако |
} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обичн |
о.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отп |
а људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун ш |
Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље |
истајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на п |
се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да |
и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да |
? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— |
аш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мим |
њу десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Te |
и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за с |
рилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће |
андура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и ле |
к натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обрат |
не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. |
пија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом |
ги читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, н |
огу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема д |
простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собариц |
такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће |
аред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (а |
опис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмог |
rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према с |
д, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па |
ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића |
лачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако |
ханџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одго |
рни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друшт |
асет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландово |
сом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића мн |
ки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу |
ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — |
лу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплати |
и пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задре |
иру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде |
ење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — в |
тнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму |
лашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и |
инара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А једа |
ри ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу куп |
наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на обли |
е боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир- |
?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори про |
окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је гос |
њу, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то шт |
јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише |
ам’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ д |
а мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта |
и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот б |
и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, н |
Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се ј |
; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend= |
, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чиј |
е, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама зад |
своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p re |
иву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскур |
и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он |
т; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уста |
укао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све д |
исти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљув |
азначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим по |
том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магаз |
повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте н |
оче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« те |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и прот |
новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био |
таво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Ко |
дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што г |
то ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и |
по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би |
искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="T |
а које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Је |
/p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst"> |
чунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет сто |
дну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак мн |
и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душ |
} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S |
</p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ј |
м, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила веш |
жасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака тр |
су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетк |
ад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улет |
је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљено |
говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису и |
alic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичн |
чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет ж |
екуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, |
ивредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ дв |
} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, н |
његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} |
и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изне |
о и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашнос |
или су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивил |
</p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали |
рке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дуп |
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за з |
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је |
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како ј |
бог оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од ше |
атељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — |
грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти т |
новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом на |
о о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су ско |
ча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би б |
цом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искида |
овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој гл |
о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или н |
st">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су |
о се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слуш |
ом и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта ј |
њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанс |
p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се п |
етино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима ње |
акав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли |
лагодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част |
ана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Беог |
захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за ве |
— рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско мест |
ико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да ре |
ним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S |
а својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је С |
код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да с |
кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндр |
в’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче |
сар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; де |
st">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend |
; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићи |
чем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном р |
н, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Воле |
ељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцим |
л’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. < |
ду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао н |
— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и мно |
јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је иск |
силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а |
ну петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком сл |
ги Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, г |
S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не сам |
је. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему инте |
, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и |
а; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни |
’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем |
га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлог |
рета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежм |
Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене |
"Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. < |
ичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му пода |
лације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске на |
да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да дај |
в, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта |
сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се бац |
Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића » |
и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као шт |
{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упоз |
а продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у св |
ак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на К |
е увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обичн |
тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да н |
и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је |
и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. |
> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата |
љу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> < |
тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у |
му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћње |
се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, |
е ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа |
е, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је |
ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе ил |
нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала рад |
идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p |
у у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све |
да Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На к |
ајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну |
свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, мета |
већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их и |
{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили |
ље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} |
!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску шк |
У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а |
обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти ужива |
и (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, в |
добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Оно |
hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да преско |
} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника |
да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурну |
е, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико на |
никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и н |
треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, |
права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tek |
>— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председни |
лије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, |
пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, д |
а га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се ов |
его глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочита |
</p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао |
ловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А |
хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или О |
е против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао. |
о, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Б |
слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. |
пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а |
и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по нек |
, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend=" |
и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирез |
су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и з |
вир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </ |
, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би |
Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, |
е ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вар |
им нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај |
све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му ј |
еј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и н |
мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прек |
што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фо |
Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима |
га отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Ал |
ежим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новин |
. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, |
н Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p re |
им насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а |
да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; им |
унације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Пр |
тра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако |
Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему |
а труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири г |
једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцни |
мо чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита |
се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на |
ани зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову |
лији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педр |
{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако ид |
мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p |
ри главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општи |
учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље |
ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хи |
и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, и |
мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Te |
у, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. |
орвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и у |
alic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине при |
и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, ал |
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о пол |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у прет |
ебац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити шт |
, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета св |
оју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио |
јајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада јо |
ше било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бо |
који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, |
е одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести свој |
"Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, |
тина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта |
једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насло |
једно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да н |
некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С дра |
ета.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за |
е тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а н |
!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, и |
ривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмариц |
скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скоч |
d="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— |
па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види б |
{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, та |
лу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам повед |
ор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рек |
жност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Кр |
нда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те |
дно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, |
па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а |
арав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвент |
ављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао |
о се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. |
end="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека |
— и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и |
а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — ре |
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p r |
nd="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p |
nd="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. < |
извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p |
ао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошн |
не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од |
али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p ren |
орте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, |
">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока |
тим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — реч |
двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако |
плашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових д |
елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то мо |
а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко |
никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије |
не и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар |
знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« |
леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав в |
само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и |
о да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне е |
довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину |
обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, |
наду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ла |
ћује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та м |
> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, |
end="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и о |
па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се |
па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, ви |
звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« н |
ија«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst"> |
чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и пранг |
мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} О |
почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у |
а лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених бура |
реко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — ти |
гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму |
ај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па од |
и овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{ |
пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински доч |
и: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је обла |
се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узво |
мћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој |
тне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај |
ник, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт |
ао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — до |
ако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име с |
д интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца |
другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама |
грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« |
ије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јес |
а дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му |
е кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра |
е свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, |
сте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете сел |
Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле |
чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на |
ekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, с |
и један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потан |
је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци ж |
ао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благо |
ekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомств |
аљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота по |
ола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе |
е ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета |
ри да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће |
о своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих де |
">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као |
је, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане посл |
ао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад |
">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају |
а нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о д |
), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то напи |
је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој |
во дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци |
0" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. |
енијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је |
ане.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне брук |
. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам |
тавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку |
око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи ка |
ћа добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак |
е споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала о |
ког факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypeset |
де овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме |
у. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: |
по и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало н |
собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то |
олитичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> < |
ена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на |
е и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па зала |
лежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а |
и.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи |
у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Пр |
Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то бил |
немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и н |
с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а |
ганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци о |
е: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вар |
коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се к |
; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а |
ата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века |
ео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p |
, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана с |
слетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара |
, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен |
То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да п |
народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{ |
им живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а јо |
d="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао |
њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога |
отписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клица |
} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, |
н што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош |
да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица п |
ву главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и н |
шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није пис |
уму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Офи |
or(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци п |
дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педаг |
то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који |
нио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и свој |
сли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. |
ехани и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механ |
о година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта |
st">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове |
ета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје м |
end="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на при |
а.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се на |
и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат |
Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није ме |
курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио |
бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлат |
допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њ |
за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и |
четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S |
подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{ |
rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и |
а«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим ви |
од једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst"> |
и брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас |
знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му оп |
ја била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин са |
ако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљив |
олико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p |
пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи |
а »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку в |
одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се нали |
— вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ |
се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељо |
д тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S |
нце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретини |
, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукуре |
ретекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе ко |
kst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p |
оли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испр |
исповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио д |
една реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара |
> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђ |
добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, п |
е код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике |
st">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p |
st">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да в |
{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst"> |
ција женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Ма |
ито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспосл |
и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апоте |
аламе, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неум |
ом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ сванул |
сподине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писа |
називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му неш |
ђе а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет |
иш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом ра |
ересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="T |
з граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао ш |
дајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је воле |
да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то чове |
е Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед н |
ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као је |
ођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — |
> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколик |
ерзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би см |
да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодо |
.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га |
S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, |
аше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, наз |
и ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и п |
јама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама |
х уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управ |
Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да |
ли Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и зб |
на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — д |
две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато свак |
пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године одне |
неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо |
екулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца о |
ан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{ |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и |
и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек поч |
о ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па о |
иктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S |
нструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му » |
rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депе |
што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p |
иге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости |
и урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p |
чи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p re |
збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поимен |
већи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш |
читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре |
и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама |
бише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелников |
ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисав |
ло је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом |
да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђор |
ре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да |
л’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, |
, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше |
дан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p ren |
старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту |
ekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време |
ла из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са |
у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и |
ра! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и з |
а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге |
лагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} З |
! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а друг |
ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Чи |
е) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и кре |
о своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ног |
еке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газд |
ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смет |
та леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким |
ба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; |
ло, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како |
оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под кре |
задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задо |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих |
на, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба |
{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира |
Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и такво |
а ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} |
еде на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p r |
вољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје пла |
чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је рани |
је слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован |
петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад |
то је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на |
раво вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам |
љине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу |
томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек |
, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров приста |
мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те н |
несе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет |
ује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас |
Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само сл |
ај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели ап |
нам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} С |
у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а |
на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква з |
е није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, |
ј удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико |
не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка |
, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђак |
то неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана за |
рипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А |
st">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да |
да, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То т |
’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, |
!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само |
ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени ј |
дећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан |
.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис па |
ад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак |
end="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би |
»Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Te |
укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је |
и дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е |
а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим м |
то, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а ј |
риличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, рези |
проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање |
игуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, д |
спода што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и ко |
бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно гд |
, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Teks |
!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и л |
мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Teks |
е за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице |
упавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако повазд |
ехане и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши н |
механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забел |
се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, |
пустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајо |
улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут |
овори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од с |
ти подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не д |
акшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збит |
лско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а колов |
е иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, |
а ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се |
аву ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </ |
д. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали |
Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend=" |
зводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места |
јавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништ |
прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум |
к крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tek |
о’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а бо |
риле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! < |
фтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Сре |
ад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући. |
то цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој |
едседник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Т |
ићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта ст |
елу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да |
ламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има |
меше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Сре |
гло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцелар |
а. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Te |
</p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко обли |
м с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети М |
реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend |
ајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па т |
А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле мо |
ма, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ј |
уцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће |
афани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако |
S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже |
разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; К |
решног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газ |
зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле |
стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и зак |
то; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p re |
послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: |
и Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би |
ад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је ме |
а дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S |
сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, |
азе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашл |
лужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала |
умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сам |
ан. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И с |
је, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако |
елике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начел |
ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута п |
могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још гл |
кружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је |
разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је |
н пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. |
end="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући |
ујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ни |
тла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} А |
лиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш шт |
неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕ |
епо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трује |
’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало |
</p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај |
адовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца |
скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst"> |
уда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје |
и господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и |
Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш |
м: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер наро |
ка треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хл |
едног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена на |
обе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са |
кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозн |
ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених |
чију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни чит |
rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, |
кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два а |
утвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побрати |
а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> < |
ече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да |
а променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ в |
а коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре пет |
е са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, оп |
рбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Teks |
ма поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је |
Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарно |
</p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан |
се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збор |
е добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимо |
ао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља |
вет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да |
рстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу о |
не његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се о |
они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти |
отавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} |
— Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута прич |
сав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески пис |
ата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од |
пљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Сл |
чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од |
датле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од ст |
оту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend= |
и пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} |
е црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само ку |
рија на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђав |
к је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> |
опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се сва |
</p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! |
ека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста |
у собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још н |
Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женск |
моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чист |
ује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му |
у се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> < |
јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђ |
о кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, |
вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Св |
ата; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда |
одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио о |
чка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа |
у дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје с |
омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у о |
Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро чита |
места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи ч |
Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на поса |
старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend |
а Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и но |
он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, к |
џијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; |
е; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!? |
заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина с |
Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар |
е председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није ме |
мом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних |
поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себ |
крпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе ка |
ца дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово |
иде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— |
">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир |
латога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и |
н све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капета |
ас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућ |
} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па |
шулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Таш |
тољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи |
чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској с |
ку, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли д |
</p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели |
а је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да с |
<p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки |
телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој |
та и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђ |
е свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то чест |
, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што |
нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови ст |
них. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испра |
лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако |
ке авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје с |
шетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван нов |
аде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме |
Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као |
капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он |
есретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук н |
ија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило м |
све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за |
који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — та |
ац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе он |
она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, са |
тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда нас |
тине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун ч |
ађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и |
а се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође н |
љанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе т |
ући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а крест |
му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета |
је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле |
иња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све л |
вили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или |
да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. < |
овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: » |
ом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прил |
је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и |
"Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. |
јалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају з |
н отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у ка |
ни, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један |
и! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Мо |
»Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад |
, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, |
досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-уч |
t">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! |
азда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог |
руги допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупо |
додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита |
знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на д |
ских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, |
— у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst"> |
Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уси |
устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће |
м, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Јед |
м вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend= |
{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend= |
врд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> < |
оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend= |
>— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p ren |
d="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не тре |
о није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како р |
гој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst |
ј дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; |
има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта |
му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него т |
а. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћем |
»а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, в |
ло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А |
а, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви с |
и што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ |
! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p |
о мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким |
е и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора после |
ка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир |
о доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође |
орнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало г |
за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди го |
свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p |
то је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси |
ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да |
{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не |
жем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, |
/p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам? |
ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, гос |
нчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватр |
</p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и ода |
што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само д |
ју — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да к |
ћи, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми |
S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гл |
ан, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst |
ише ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао но |
е бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да |
ан по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко |
гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја б |
чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него |
е, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околн |
м заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p re |
ту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио је |
се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst |
љав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како |
арене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све с |
азбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало доб |
уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} М |
е под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend= |
више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Срете |
имширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па с |
завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и пове |
о да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{ |
деш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта |
т) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто п |
а), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за ма |
ше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш ова |
Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — |
, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најпо |
зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише! |
.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tek |
свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гања |
чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, и |
ње, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један |
од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} У |
а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да |
м у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кри |
на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек |
н’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам к |
ко читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} |
домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, |
</p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања |
таде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће ј |
убе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче |
на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, |
и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге д |
се.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога |
"Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му по |
">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Нем |
rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још нек |
!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота |
от је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу |
мо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану |
цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево |
рици нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? |
равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се с |
во.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши |
и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што |
декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих |
е је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све |
еч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћи |
овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов |
, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, п |
имунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, |
тине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих ре |
е, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор |
пус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборав |
шио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и |
беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине д |
ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђен |
епелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из |
не објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа |
ну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова |
н немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова |
није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала |
е али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али најви |
— »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има |
јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му јо |
ту!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, |
данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комш |
света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена |
у! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, |
ловима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у м |
, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свр |
утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало |
овуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артиј |
е одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се дад |
већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, по |
и новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају с |
као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто од |
ју га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњ |
rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решиш |
инући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на |
ро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левенто |
што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </ |
аву и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшиј |
ова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да п |
пи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> |
те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете |
жно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">П |
рао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је и |
умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">С |
елим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико |
Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, п |
имао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом но |
лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ев |
стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестраг |
еле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у |
ри; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној ду |
!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер |
"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавај |
е они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак ви |
. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу п |
десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних ок |
Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра |
врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и и |
t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове |
овек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, не |
си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отво |
> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да |
ваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и п |
е већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p |
конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и |
p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће са |
стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више |
о вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један др |
p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, р |
тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим нога |
о овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служ |
и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота об |
, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; о |
е знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано |
аксиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а |
kst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама стра |
тне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се |
жимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — ве |
ам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га јед |
вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати |
му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад с |
би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше |
и Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове маши |
погеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А ш |
зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допус |
сле две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} |
јмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, |
-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао |
од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Од |
ији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријат |
се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више ниј |
и то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ н |
пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ам |
утио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опо |
е шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, са |
о.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао са |
слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелеси |
утим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
о зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад ј |
причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за нар |
то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и С |
м допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледа |
го, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Ср |
доскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не у |
апетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан |
ле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају |
за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се |
се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У |
d="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима п |
ојој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио |
зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је |
некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати к |
и памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} |
е вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} |
ки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срет |
ења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта |
м очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је |
и, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он |
ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и ст |
но његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена ом |
вољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се виш |
намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева » |
трао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај |
st">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је предсе |
>— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend= |
»Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стоти |
им стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђ |
а пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или из |
ика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, |
на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том прили |
И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако при |
му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков П |
атром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма гд |
тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском |
p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бр |
ако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих ко |
»Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чува |
оји је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренул |
већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило |
ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, н |
} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је |
што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако ор |
ипалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у сел |
политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, |
питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начел |
сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само ра |
наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> |
рла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за прир |
гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst" |
d="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе |
rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још маниш |
учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једн |
чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и ста |
ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијес |
амулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господи |
. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гле |
од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од бе |
ло, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је з |
м, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департм |
еди, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; |
ако магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијанск |
у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин |
у купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Te |
ајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Ми |
ти и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли |
ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад м |
— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати усн |
рета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се зад |
к. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја |
е ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био |
у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p |
Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> < |
омахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар |
ekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли |
слиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p |
{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="T |
лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од зак |
е ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst" |
пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p r |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) н |
ти за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} |
онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли ду |
Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљив |
? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати |
небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p ren |
асно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савиј |
ут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би с |
са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима |
енисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да с |
напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не |
А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> |
"Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst |
а!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па |
kst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ра |
Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — ка |
, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А ба |
аљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га г |
које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p |
је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend=" |
одину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово |
p rend="Naziv dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ |
>Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head |
>Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize= |
"Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p |
p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пре |
. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанциј |
t">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је по |
Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је |
оји је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и н |
<p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> < |
изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења но |
ом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. |
да зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које о |
е се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по пал |
ебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани |
зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. |
га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева |
е остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи |
и је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било |
Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речи |
новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист |
оцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки под |
, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, |
занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик |
нушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважа |
та,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалашт |
талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре |
ржи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да з |
онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ак |
рвијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра ста |
соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства |
ича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га ј |
атрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно |
звија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер и |
е и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се дог |
времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се |
ио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвен |
у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам |
и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа |
— дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко у |
на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађе |
тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} |
ита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призо |
е доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} |
хане.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни сп |
твари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, |
>Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио |
у једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епит |
ке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер |
з Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h |
p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{ |
својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Drop_slov |
сека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар |
с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена ника |
ма дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђе |
а.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: как |
менијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst" |
е којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чич |
ез своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општин |
ео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у но |
а није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, |
nd="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласи |
ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у |
{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја! |
По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, |
партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехир |
у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац с |
ти.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир ди |
ционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Је |
лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи |
ош! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министа |
ашну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав |
аред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао |
за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потпис |
ема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б |
естоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> |
играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p re |
">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Сре |
d="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Te |
ао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торов |
о му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> |
г, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него |
нављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕС |
ше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више |
та друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој сам |
ако се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Зн |
таде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефиј |
него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend |
ао што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p ren |
Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранино |
севдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још мн |
ика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје |
е Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче н |
моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се |
обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава ту |
гани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви р |
стрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја мин |
не, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све к |
о зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја н |
не. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добр |
учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неол |
хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— |
С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, п |
твицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били С |
павање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близ |
долим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћиц |
глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ с |
атку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А |
"Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у |
="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S |
се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за |
и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глу |
у у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том пр |
за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па ка |
.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио » |
развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза вра |
као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога |
пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, к |
<p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мић |
{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била и |
S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљд |
род.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од гл |
ше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће |
ман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био вр |
rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и ту |
е и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нар |
ју као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. |
и. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим прилик |
имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p re |
Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчун |
е на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S |
че нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десн |
р Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима |
абра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказа |
рилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{ |
p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значи |
о се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је |
> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвира |
{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загреб |
онђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend=" |
ојим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, н |
учеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p re |
каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то |
а: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђ |
јбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, п |
то«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где |
о, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоа |
но, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави |
неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријан |
еје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја пр |
ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, |
Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета |
ли тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst"> |
егда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не |
ове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати |
бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко ка |
ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све к |
је ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — ве |
</p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="T |
као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде пол |
шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану н |
а вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пиј |
ш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио |
с.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend=" |
овинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у ш |
?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамо |
ан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> |
зар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се |
"Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми |
kst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Брин |
но више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес |
међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су |
), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по не |
да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, д |
исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у пр |
са за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и с |
{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одл |
ругим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми |
мах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Сав |
а маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу |
и император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио |
Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да |
цу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју |
ећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле нав |
и даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства њего |
е ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — |
еколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што |
— отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> < |
ти речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га на |
памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразил |
а њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« |
где!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и ни |
дин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак. |
кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — о |
е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако |
онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза |
зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјал |
ренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а |
д му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио |
ви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда нег |
то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед |
и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира |
кали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо б |
ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти с |
лисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{ |
се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито |
обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету |
ао човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је же |
се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска |
се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, |
Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седни |
="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — М |
ефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Te |
!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је доса |
ко, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> |
kst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — к |
} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса |
ваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, |
st">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, г |
волуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у |
ма! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати ш |
nd="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест |
оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толик |
ети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кљ |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зг |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије. |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје |
е, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго |
">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, в |
{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео св |
а рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и |
јски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом п |
</p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, м |
А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да н |
уги плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има |
га ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе |
авно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мап |
кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страш |
ли од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује хр |
арачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само |
збедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— |
ехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S |
ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо с |
зда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни |
, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће сам |
ати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам |
многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио |
а чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је |
его да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао |
код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити |
век дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, |
је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар |
уб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у в |
а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала |
в допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="T |
.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општин |
ивим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама с |
зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} |
аже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, |
а у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, б |
неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у в |
ијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црв |
апу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече са |
је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве пан |
бет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом с |
ради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и |
Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је |
егова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па пон |
nd="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни |
једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има в |
мењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао |
мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би |
реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полиц |
а је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо |
ањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, кој |
нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новог |
њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ет |
тика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политич |
</p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си |
ци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, ле |
rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и п |
сподине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и је |
ек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па п |
уо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору з |
рета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па |
и, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског |
весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у зв |
азмишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не раз |
а и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, поме |
те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — ве |
end="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прили |
ст? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје |
во? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допа |
разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} |
м је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајг |
> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... |
p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко. |
ас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког |
е су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> |
Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p ren |
ити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов по |
а кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад |
?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели |
имо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу. |
оре! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— |
и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Макс |
о сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у каф |
p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чу |
раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен |
еба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави ре |
хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Макси |
о прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас |
ајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Te |
е? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власн |
и и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p |
слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна |
контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком |
ани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то |
р диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто |
спаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један дру |
жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, м |
уге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну |
е била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји с |
">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза злати |
бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, пр |
те, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И |
о нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Мор |
А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, |
слу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми б |
дња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина |
его хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи |
ели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, ве |
етар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Макси |
ху. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Л |
kst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све шт |
rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p ren |
ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује ни |
бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, |
} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — |
реме.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} |
сили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом прил |
му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густи |
end="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="T |
широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцелариј |
ужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да м |
н, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђ |
Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава |
дин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и |
ече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мић |
ај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда чо |
да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му пи |
плим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица пр |
грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра по |
орђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти |
учи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију |
</p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо |
лајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер |
и да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гав |
Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића |
аник са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта в |
и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење |
е!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и нам |
. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на др |
</p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема мн |
седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек неш |
расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ћ |
фану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не |
} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тети |
тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе |
а је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога |
љке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар з |
, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко |
ео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, |
ече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — |
сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедиј |
е и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и д |
Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим |
вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> < |
значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љ |
он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путе |
ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе к |
е на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tek |
nd="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако је |
сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и сауче |
ео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтир |
ео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно |
авуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га срет |
преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико |
Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и од |
и, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћ |
не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над |
Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукав |
иге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиг |
звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, |
да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личн |
у метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као |
} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и |
пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{ |
вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се за |
није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужу |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнак |
!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и п |
ило, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. < |
ер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што |
ар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитив |
S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта! |
ро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или на |
а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а |
седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — |
и је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; т |
је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend= |
Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Teks |
а угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као |
та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета |
ти цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ исп |
за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p |
ћ Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирај |
да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и к |
у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p |
нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички муче |
} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и |
вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> < |
асно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама |
их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности |
орђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, одн |
нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend=" |
па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што н |
обоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар |
кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао глед |
тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} О |
даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа п |
готови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о ш |
жђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — |
да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он б |
> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер |
звали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном п |
а кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, |
прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога |
би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата |
">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам |
један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти |
Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи |
одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у |
нако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар ко |
ко ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. |
ре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве ага |
селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупшт |
ству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јад |
оји је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на |
као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из |
, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Срете |
nd="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се |
мо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто |
еч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркн |
kst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а |
, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник оп |
дан кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> |
он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује |
Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p ren |
каже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Св |
ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, |
њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су: |
а, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће |
реправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода » |
вади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, он |
дан и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима остал |
те, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — ху |
ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче |
н то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћо |
рема томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све |
него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, ни |
Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend= |
<p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и поди |
} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, |
а да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађ |
аљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки ка |
је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и из |
су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе |
новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен |
мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} |
Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ип |
азити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизел |
мни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никакв |
рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> |
ће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: |
је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим б |
(не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађа |
ашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међу |
да Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, ника |
онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир |
таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му |
већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту |
Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се |
твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе бр |
них земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем |
тупило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка |
окламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарант |
р за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у к |
је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље пет |
је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и јо |
је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће |
и око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те ста |
акле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од ламп |
седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Сре |
а и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће г |
S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо |
младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љу |
пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију го |
предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још |
и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једн |
бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке кој |
имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш |
о наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари ј |
стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и |
атељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљад |
е Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} |
учно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ј |
јатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше и |
нци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе |
аву који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где м |
оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је |
ом уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека |
зговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај г |
ри дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од чов |
{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је |
ио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало |
крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, а |
чки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ |
Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај |
... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
st">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упља |
ити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди |
</p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате в |
Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst"> |
— вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује ш |
S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
ске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, с |
’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је насп |
<p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А |
, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ н |
и свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени |
џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим |
дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто ни |
рбин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да с |
rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један друго |
путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета |
ипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чи |
сто? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио |
Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, |
— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p |
kst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако п |
rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Че |
у изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чи |
час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
шкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти |
могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и |
кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека |
јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, |
о с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјениј |
анског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику |
ре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. < |
у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру не |
бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, К |
нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачки |
ма је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозл |
руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ. |
По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш м |
је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац |
ак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето |
почетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе му |
рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју |
не тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да бат |
р« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачко |
био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељ |
они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа б |
, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у |
о и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, ко |
цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући гро |
ји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. |
и, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиро |
ки дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегда |
апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, |
кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда |
и. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега |
и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевт |
ис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут в |
о говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко |
толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким ис |
етаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету обја |
="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавг |
ва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узм |
је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомил |
а мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблаг |
нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је |
му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, к |
.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже |
<p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину |
="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који |
ву тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има |
една, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и |
као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину |
kst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; |
о какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Пе |
у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p |
="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели |
рилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја |
очастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на |
— рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја |
ша слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запал |
је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник |
захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} |
је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst |
} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд |
рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво |
зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p re |
кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те |
rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend= |
а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једн |
је, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И |
ј њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета |
— ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Чи |
од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} |
нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много |
мет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о м |
} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, |
одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошк |
ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет иска |
t">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти |
чим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стар |
анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, п |
беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Te |
</p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! |
анџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="T |
p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здрав |
н! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу |
kst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и ј |
м своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> |
nd="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он б |
о овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бо |
из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па вел |
жу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка по |
ичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} |
rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологиј |
и га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљут |
рнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша о |
Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} |
лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакл |
па се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Te |
запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку |
енидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend |
нистар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« |
де, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћас |
та. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње |
н у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе о |
а леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— М |
пис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђ |
онесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног |
е се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p |
аше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га |
а већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад ј |
је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин |
> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако |
Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, |
да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и д |
аре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из о |
з једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестог |
ије био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе |
потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дош |
роја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пив |
у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене сло |
е иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била с |
ко? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p |
и и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује пр |
хани; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, бо |
скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у од |
мазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и в |
аву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је п |
о и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љу |
бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрсти |
ена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је |
види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то |
едседник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend= |
није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како с |
о што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, к |
рета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p r |
Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да |
урко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, |
Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам |
унила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удеш |
а тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Бео |
то.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра |
пака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнуј |
увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, |
окле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« |
ме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав |
"Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео |
и и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шт |
е ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имен |
екад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци |
бом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и ле |
ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у |
т и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима |
црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на конт |
метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У с |
пих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота |
нио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакоја |
ад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, |
тио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа по |
ека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грд |
џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би |
еба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту |
безекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад вид |
јице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, |
опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мер |
за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја |
rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му реч |
сно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек поне |
чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па че |
ски шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газ |
ба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне ц |
Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем |
га кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада |
ама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са |
аска Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, к |
ир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се по |
t"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто |
аки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — » |
јективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да б |
"Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, к |
е онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева ме |
нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим |
на, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напомен |
већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога |
би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лел |
а, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је |
исла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет |
емим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, г |
евентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље |
ује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све |
</p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац исп |
младина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник |
фаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend=" |
земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А |
лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, члан |
и.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно |
о њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је |
ош пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привреме |
тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко плат |
против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни |
тошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по пла |
кога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прв |
истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради р |
Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} При |
ац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по |
"Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како |
Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у звани |
ветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> |
дала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истин |
.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она т |
уки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палц |
p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па з |
е на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису |
="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> |
p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или |
аоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам |
кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а дру |
одеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и |
латио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И о |
lovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе |
путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p |
t">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певу |
S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер |
дно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се |
штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и |
ћемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst" |
х набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да ј |
данаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште п |
ече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«. |
тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за т |
ме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, |
како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знак |
! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, |
на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p |
браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском ја |
сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по |
так 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу д |
ир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од ду |
механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина минист |
а! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је |
ј вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу |
а из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му н |
Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуци |
Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, |
тиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом |
од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречен |
иступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — шт |
и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, г |
комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник. |
у, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Св |
d="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p |
код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стад |
ик општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до |
рочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а ми |
ност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде т |
био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут в |
азда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показ |
ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Бор |
кова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам не |
гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> |
ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице |
м и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весељ |
nd="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, б |
стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвен |
живанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џа |
обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, |
по би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му т |
нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нис |
</p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће |
?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо п |
од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Да |
мо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да ле |
ни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не |
Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још ми |
лисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа |
но, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што |
</p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми а |
де су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже вод |
јој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
у, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да и |
невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако |
од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још п |
аређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, по |
кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље |
rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми ј |
ц под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних ја |
варило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па |
новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су |
у! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек |
и. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и н |
еће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај р |
силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и |
/p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, |
едети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети |
>А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, је |
p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса пал |
ва прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па |
куд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S |
вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам |
</p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико у |
у.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. |
а Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват |
p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан нови |
им чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром |
ман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мен |
ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симси |
</p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не т |
еда, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Teks |
рату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! |
тити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Teks |
ekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том сми |
!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па с |
ekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема |
, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из |
... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крв |
му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. |
од моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену ч |
} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори |
} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, |
кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и каж |
ј реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћиц |
вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по ку |
">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џез |
Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спин |
, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љ |
>— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="T |
rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у |
ekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ бу |
онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да |
не и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки |
/p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после |
а дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> |
ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; |
А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. |
и, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја |
end="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме тре |
Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити |
мо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас С |
ке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим с |
љаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« |
="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зно |
не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; |
татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи с |
гу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. |
оме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу пр |
— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ет |
пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’О |
ећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо пр |
ела. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те |
ањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, |
end="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{ |
и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из |
а окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; е |
А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду пола |
, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по |
само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како |
руги параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће ч |
атити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас о |
м фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се |
p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам |
чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти веру |
д ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{ |
t">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамил |
ада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend= |
А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да |
ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги ш |
етан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пиј |
рвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дув |
сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседн |
утвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tek |
Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаш |
нко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријак |
»О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте г |
први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и |
це.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко а |
и карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се |
ити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости |
ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} |
рета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. < |
а влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и дваде |
по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, засед |
утра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити. |
дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} |
рљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради |
»Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с |
јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с игра |
о трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чи |
аризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Te |
се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћем |
мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} |
е ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што |
његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да |
Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему |
, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео све |
будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше |
end="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај дана |
грајући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријан |
/p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </ |
пада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, |
ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу |
ужески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, |
розоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш |
је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе ве |
е, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти |
а тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај |
и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у |
аког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза т |
зврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стар |
, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га |
="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га н |
и зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мић |
јбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога |
дседник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како с |
у авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апоге |
ашно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било |
њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може |
аче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај мета |
еселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се |
. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend=" |
енишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — з |
учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то оп |
ће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га |
rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p |
су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за |
капи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend= |
чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба би |
иматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укоч |
— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост пр |
t">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти онд |
умитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Ч |
у, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p re |
На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p |
о за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, |
еакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине. |
нове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то б |
ин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, |
ече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. |
т а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је |
ога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Ра |
ије смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да м |
љасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар |
ули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стер |
Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан |
p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend= |
е ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и раз |
дом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{ |
друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађа |
течену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако.. |
d="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; |
нуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи |
Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачиј |
је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у сел |
за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на |
чекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{ |
лику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} |
} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} А |
ити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јад |
на за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> |
духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и |
тна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духови |
па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; ниј |
Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово |
е је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље ј |
р исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p re |
жоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само |
ажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забавља |
st">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасв |
вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцн |
>— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — |
сетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери пр |
ко се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p |
одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта |
нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти др |
ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао |
огата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба |
А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор |
— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију |
сан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене ње |
иња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово |
вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају |
и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у нови |
да Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * |
аравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад |
протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зе |
и скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који |
и себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један |
вље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. < |
го ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Gl |
</p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипло |
— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— А |
неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето |
еоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} |
то учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> |
нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буд |
{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав |
дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке ф |
аје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па р |
">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече |
јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је те |
трашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — мин |
љних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијам |
министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет |
председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — мин |
тирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. |
у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ |
ше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одм |
анчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати |
платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и огл |
хове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме |
ад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме |
итања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур |
им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дарод |
и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошт |
ка револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе ст |
а 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — пр |
начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио д |
цији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и |
авља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst"> |
опис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капета |
S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво пит |
елу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему |
ран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има |
сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразили |
краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p |
вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се |
титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. ми |
мо да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под |
о прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и |
је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече С |
изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога би |
у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше |
осто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одлик |
га урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше |
а у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски и |
rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуш |
hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам |
t">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме |
акле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог |
а је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне |
ога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то ма |
бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му каза |
аде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »пред |
ао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских згр |
и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуц |
а се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађа |
утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, |
ња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И |
Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечиц |
се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу |
радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да |
нуло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tek |
ју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p r |
м да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прослав |
чи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталеж |
се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S |
Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и п |
е му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задат |
сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизаци |
се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше гото |
и се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта |
у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго |
Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне |
а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфа |
ко ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гле |
p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} С |
ве из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили |
ру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му н |
лаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огор |
што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; |
ш доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и ци |
и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере |
не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле |
вао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Ове |
st">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унекол |
о је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сва |
<p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и же |
<p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако каж |
раво од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише прилич |
да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p ren |
године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} |
човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски |
кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Че |
. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јов |
ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како |
бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ај |
о било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи |
</p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> |
бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ок |
е многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p |
устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати р |
, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је |
грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред |
треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А није |
а додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрп |
ма! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да |
цима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst |
о, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, в |
Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S |
рета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend=" |
једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе. |
маћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. |
ако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато |
тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му |
као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица |
зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове гус |
вде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p re |
гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« |
а кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} |
праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек н |
ман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Ис |
да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још к |
ногаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа |
амо хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој |
ако треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен |
. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а |
/p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столи |
им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретин |
виле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а |
излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цига |
викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна |
шти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полак |
а! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, а |
Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу |
о се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи |
ekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани с |
> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсм |
ма трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у |
едан други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst |
истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник н |
домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица) |
ио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милис |
ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} |
сно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то |
оштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у тво |
из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао |
<p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем |
<p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здр |
rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише с |
орника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако |
да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а т |
rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон П |
кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђ |
о је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није ка |
селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од т |
} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, |
ако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те |
итељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} |
">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом к |
ра, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми |
није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужи |
м, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту |
ком реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну служб |
огом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде |
">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста вр |
аше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га |
уде, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S |
а’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми с |
ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар |
d="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате |
знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено |
жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем м |
сс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па ста |
ћу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је |
</p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писа |
па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљуј |
е њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем |
к, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много че |
једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док |
али да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p |
Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накри |
а у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интерес |
дње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски м |
дају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад |
мах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} О |
ј!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк |
нако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуч |
ише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да |
ио десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људ |
једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се м |
Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао в |
о лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио |
себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћи |
је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описан |
ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те д |
никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — |
од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стај |
аких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна |
c">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скор |
у не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљива |
="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару |
ери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, |
атим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каж |
а једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је вој |
виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусек |
само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па ј |
rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух! |
манета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рик |
дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди ов |
одупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа |
/p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се |
шу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели С |
пша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Teks |
по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај гр |
nd="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— |
/p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелеси |
кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрл |
а Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излуд |
алио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> < |
з сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивн |
сано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у |
/p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав |
знатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад ка |
ли и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Te |
ез паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше |
авице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу ку |
р-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, к |
химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све ч |
дмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој п |
овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како ле |
еноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и |
S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухвати |
селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p |
rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим |
к и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend= |
пеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипа |
да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја |
е госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst |
име и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих д |
адовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на полити |
з Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пар |
нас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у р |
пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </ |
»Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити деви |
се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, |
kst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прили |
питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па п |
— додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влад |
шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не б |
ако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада и |
у, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} |
лада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{ |
и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о |
овек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га |
о је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће |
е каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си им |
се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окруж |
бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили |
на се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се |
ним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штет |
а је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је не |
је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред пог |
ео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и |
кине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што |
и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислим |
вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а до |
одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на |
ело а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и |
е Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут нем |
дине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ |
st">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вел |
ма.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим св |
"Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета |
овор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако зам |
а!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »с |
<p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнак |
ијанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, |
е опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после |
у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто |
о унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој |
на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па и |
ало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Б |
ерга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који |
је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много бо |
окачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторс |
</p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа |
nd="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. |
колицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафан |
и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; |
да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногам |
<p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, д |
ле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> < |
у у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократск |
изводну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, ме |
в мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске |
а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба |
ацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моло |
то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па |
као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше |
и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности прич |
— као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, |
о исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и пр |
је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била |
Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се и |
="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство. |
се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p |
и, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош к |
ицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема |
ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари љу |
— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мн |
татистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале |
броја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена пот |
осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не мо |
вачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по |
. старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало зб |
е.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта сел |
други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингер |
!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му вер |
све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета |
пијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — в |
као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да вид |
Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Ил |
, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, п |
d="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> |
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне ми |
уше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није |
је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, |
отле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="T |
нако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо |
оложи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, б |
иде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђо |
некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задр |
ко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синк |
ак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst" |
мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји |
у зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој |
} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једн |
="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— |
како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с крај |
описе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, |
ир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, та |
ича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није предсе |
фицир«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би каф |
изорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор |
нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе в |
ек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треб |
здесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није |
о врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они |
убоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и |
ом и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не |
у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао |
доми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и на |
? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настра |
аја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да ј |
Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким |
ekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — |
st">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p r |
ем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати |
видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али н |
па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Ј |
енуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао пр |
арску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S |
н није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, т |
у ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више |
у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и |
ко скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса |
rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кмето |
уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно |
сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш |
прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, пл |
а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према |
о све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, |
аш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, не |
је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно ј |
ану, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и |
јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде д |
ричају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И |
тов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се |
неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј |
И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости к |
ок је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувал |
} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те в |
тале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати и |
а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S |
есио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску ста |
омију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога |
милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јус |
прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поре |
е је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из |
над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом н |
о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод |
е то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнет |
Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрд |
механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, |
тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је |
скарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио |
{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више |
!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од вла |
/hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му ј |
шу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, бож |
</p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац |
не и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа све |
да у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек |
итељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћи |
ој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога! |
ени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p |
d="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учева |
х радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло |
} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле |
и пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTy |
а здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend= |
њу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњск |
Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p |
е Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао |
. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао |
д подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир- |
отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади ко |
ље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Teks |
атеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ |
о пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" |
очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фал |
и му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге |
се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да доз |
оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, с |
{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен чо |
ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Ка |
ој беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да |
фторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на зат |
ekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, |
— вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у |
се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. |
а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{ |
, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p |
st">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај |
тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да мо |
rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће |
не. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p |
аш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend=" |
ње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће ме |
овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, |
држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај.. |
<p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац |
пет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, та |
шем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Кел |
рђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Te |
гани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића |
.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као шт |
’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Te |
а се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! < |
та ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p |
ита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу |
рђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин |
p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> |
ко... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир |
шко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, |
оре, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може |
е казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p r |
Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има м |
илику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови |
ке, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилаје |
с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече« |
то је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи |
ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам |
!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се |
го те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мисли |
ло?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћ |
Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све |
новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир с |
не, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу |
. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкр |
нако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије |
а се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, |
, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да |
ekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио. |
м.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседн |
ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи |
е: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се |
">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју |
лу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глу |
рло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може |
с, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташул |
ред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу ма |
слен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и д |
пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад |
ко, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и три |
ко Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће го |
у несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми с |
а и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с |
а од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и ф |
дом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте посла |
м!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из |
{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па |
ију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грув |
="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да са |
Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Teks |
удбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погр |
ме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да т |
село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више им |
а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остал |
права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш |
у. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tek |
ekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> |
боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубиц |
d="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} М |
се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, |
и и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се |
и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend |
тли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се ж |
одине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; в |
народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »сво |
е запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — |
еде своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој |
и селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ |
о да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод |
у, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту о |
d="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ ш |
о, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате |
, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни |
егова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и п |
ечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, |
у ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш |
вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите |
а онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао л |
ка. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; на |
он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радозн |
у годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са ср |
лепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка мој |
.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда |
а!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! |
адико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и |
и мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката |
аба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му с |
натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ет |
моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и |
а у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend= |
глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> |
тан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао |
Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко |
здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. < |
овнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Сре |
</p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ам |
нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом |
ани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министа |
е Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све при |
тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир |
сплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и вели |
ре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} |
пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газд |
Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А с |
а ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојиц |
му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се м |
чке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варош |
рстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»За |
тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Ј |
у страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Ри |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају |
а Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђ |
мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијски |
не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— |
>— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строго |
име — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Д |
, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst" |
ђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски р |
ило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу |
сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да вид |
, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном ка |
молио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје з |
и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Teks |
орђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћи |
— дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно ре |
Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ п |
метну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат чове |
а па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите |
о пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори |
за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све ч |
и после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске |
дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и |
наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта |
сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач са |
ока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се ј |
ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под у |
t">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tek |
сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> |
S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са |
тлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ у |
теном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо |
ко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилик |
усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, са |
м и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по др |
аш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин ју |
јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новин |
ски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаесто |
<p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га |
kst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и но |
} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших |
уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да р |
тички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за |
биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четврт |
рпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглу |
е клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њи |
и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе ас |
аш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! |
га преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац пов |
ло изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је |
; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у све |
је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је прич |
наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудос |
сарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш л |
ебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напр |
и како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан зна |
сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend=" |
председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! |
nd="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мисл |
цијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна |
таоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представи |
<p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешко |
сто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском вла |
ољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, |
вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је вид |
ио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки |
није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих стра |
и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима |
>— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали |
теља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито |
d="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај ил |
ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а |
ал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тук |
иш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види гд |
он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ |
нати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно |
да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше |
ам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да |
ијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, |
p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изи |
ест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву |
аксино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави |
поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ал |
је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из |
аци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Ж |
та. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p r |
ед око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се зау |
— вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели м |
врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака ме |
рао, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже |
ало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси |
се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, |
rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти |
ата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Б |
ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и д |
} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за |
ли четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако т |
ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! |
а суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за вр |
ече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млат |
им дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си т |
та, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p |
адознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулум |
, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано м |
молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« |
евајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче м |
ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо |
е једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам |
богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к |
најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend |
о што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. |
једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко |
живети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним крово |
да су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. |
се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било |
овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не п |
о си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку му |
ун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Тр |
се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ч |
раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој ве |
лу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком сел |
увременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим. |
а?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, х |
и па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слу |
олске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас |
био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цеп |
радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета заг |
с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним оч |
ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? |
век да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, |
ђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> |
и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p |
Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и |
.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико дод |
пријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је тако |
есет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпе |
е, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића » |
зна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци ди |
оквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер |
лако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весељ |
господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фа |
Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с |
го много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој |
че, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај |
а веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопе |
с — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — |
е док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> |
хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају ( |
алосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна |
!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе |
ину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Ги |
Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, |
седи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> < |
старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито н |
еобријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико |
плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је има |
не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета |
ш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, зн |
Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; |
(а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам |
о, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женс |
дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S |
ево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко |
се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и |
е муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког |
ислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, |
другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе как |
S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то ман |
описа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p |
"Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва се |
и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти |
кантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су мно |
је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако |
> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
их буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и |
е дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. |
асно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на т |
де онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, госпо |
едседнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него ве |
м!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ј |
чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам т |
Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на |
ку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Е |
теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а |
Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за |
. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И |
ан циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне |
{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — |
дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ов |
те да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend=" |
су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други до |
ранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </ |
чина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је |
обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је на |
гао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута |
вари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно н |
Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — |
.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био пред |
.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p re |
ст, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити кра |
екако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријате |
а исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата |
а столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуж |
рађивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар |
Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ |
ту, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно би |
бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су бил |
жу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе |
и неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави |
пита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господи |
није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тка |
t">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S |
кивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш к |
машка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да |
а и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако п |
дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А |
урском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене гла |
»Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то |
е:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана |
орђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да |
њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито |
еру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капет |
војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и о |
војој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, |
rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану |
н исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи с |
апкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје |
је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и |
>А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газ |
Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав озноји |
{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесе |
! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно уп |
— једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} О |
он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ниш |
ном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst"> |
дбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књ |
а вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што јед |
капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — ко |
мила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на св |
а«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и |
рочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер |
ика, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише |
још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули |
ету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир |
у иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p |
и, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг п |
у, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђор |
одице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осра |
великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — в |
ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом веро |
то то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло |
кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је на |
и, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издига |
нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосут |
вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се |
ше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с |
лице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред |
то закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што д |
иктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst"> |
рвозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се |
пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p r |
био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« |
ка, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ ос |
ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица о |
.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама |
у будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради так |
у газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </ |
ободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство |
ђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: » |
дравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан |
p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко приве |
> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио |
ди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p |
адовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мил |
.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева |
Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане |
ње. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири го |
х, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst" |
ео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију се |
вде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а |
ма школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му зака |
као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p |
гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да |
осле пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обо |
му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, |
нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend |
жио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да |
па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> |
авни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постад |
м, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима но |
с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шт |
једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и |
е игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично неприс |
и јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst" |
, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете |
маше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф |
јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по некол |
злазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе |
ше ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да деклам |
ци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало |
их учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући стра |
а ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћ |
Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега р |
ије моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећ |
е л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим |
идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државск |
етао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало |
ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</h |
избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бо |
науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А ш |
го скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подр |
; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst |
само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, |
иш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ та |
што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово с |
више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човек |
">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стај |
е задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја |
ца, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко |
од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцет |
Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био |
д газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, |
!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели друг |
да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко |
Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармо |
ог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо |
и глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики |
реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{ |
еповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао |
продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст |
к уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично ста |
отписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у мех |
о и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пч |
ути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p |
то и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је мо |
полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта им |
вар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страш |
ање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелник |
ало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{ |
одаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз |
њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се с |
то и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај в |
.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на она |
цира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а ја |
мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, |
ад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и |
у. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} |
> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како |
ине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — ве |
rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум |
nd="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му каж |
ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, |
d="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи С |
</p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tek |
p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— |
</p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Вл |
а запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један |
<p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрск |
стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест х |
нас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назо |
тељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и мног |
ј, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} |
чи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати н |
не, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и је |
ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го т |
му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </ |
и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради ово |
петан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Te |
емена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски ка |
ветно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и |
лава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути |
осподин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво |
ица« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат |
ар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Дад |
де се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био ј |
диш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут |
је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име њего |
нтовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црн |
а. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то с |
Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и пошт |
и је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Ми |
вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он |
нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он м |
t">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} |
к’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама так |
p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечиј |
ито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос |
као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Сре |
ш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде |
ирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Н |
орђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забр |
пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до ну |
, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и ис |
на виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, |
и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst |
лагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир |
адника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље доб |
"Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да рад |
у и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука |
ез икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржат |
p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, |
о је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност пре |
на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здра |
неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p |
дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— |
ије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна |
унања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија к |
ом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника |
} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — ре |
чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и |
д оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочарис |
стаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после т |
хватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{ |
чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p |
, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пази |
мах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих ј |
по видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти |
а с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш |
газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је би |
во, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладн |
end="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је |
ло ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Сла |
че бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало |
еке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамт |
вољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, |
под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлак |
а стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је св |
и капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку |
ио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутира |
останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако прид |
ја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Брази |
, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је с |
p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол |
руга ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако з |
ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако мог |
у — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТР |
рима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар с |
илисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="T |
рође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, |
ли њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови се |
едњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера |
е Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има |
се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако из |
е одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и |
д су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић |
ва и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. |
ру.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или |
се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као |
} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за уч |
ава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може иза |
ман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни |
ади, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралел |
их да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си |
ита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин мини |
p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — в |
бито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад |
ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе ј |
телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви |
у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном |
Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p ren |
е најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њим |
ви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један |
ица у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да |
илисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија! |
да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних |
оме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше |
и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он |
а и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред |
па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; н |
Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велик |
Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после |
а свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу р |
Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би јо |
чена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала уку |
шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена |
ка и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио |
rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S |
га изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно пр |
ао антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од о |
афану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; он |
орам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Ср |
<p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја с |
равља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S |
ас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се |
се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта |
н’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог |
, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> |
«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година |
имчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то она |
сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и |
ити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема в |
, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. |
ав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџ |
као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у |
је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо |
ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одак |
цирском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, |
ог мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еп |
сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Боч |
ена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметн |
ити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, |
рета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Леф |
! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеш |
да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој |
ис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе не |
зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— О |
ав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену с |
, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђ |
тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан м |
ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа дав |
бећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, |
вољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га зап |
се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, |
оји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добр |
} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А |
трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро в |
а за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти от |
оша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} С |
бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бр |
ажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели М |
може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst" |
кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете |
евима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нем |
ћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е |
и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му |
савши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је у |
погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе |
"Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, д |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Да |
="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал т |
е зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се пон |
по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они о |
робуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расп |
одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је дост |
доше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче |
љ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, п |
се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend |
ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћ |
ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?! |
аку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је доб |
ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо |
м местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш |
ко да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што с |
жњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега |
механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести У |
/p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — |
ир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за |
зноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да |
ло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дан |
јева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жа |
ивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађан |
Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се по |
ло!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... |
амо нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу јо |
ој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа |
је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек ниј |
а наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одс |
часте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодуш |
стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да ј |
дан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује |
де од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути |
о из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ов |
иви готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па |
S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом |
м руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата нек |
а, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Ме |
је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек д |
асну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла |
их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио |
е где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на |
апах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад |
ору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га п |
ња дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend= |
Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, мо |
онда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви он |
о!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p |
изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама |
а закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача |
овца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чино |
">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њи |
но мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово |
су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких з |
меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира |
аокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А ко |
ипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шак |
градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаш |
а, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикант |
га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне |
е Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} |
ри, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га |
сподин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— |
беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто |
ах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. |
је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па о |
госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место |
о још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да |
женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан. |
лу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдеб |
војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Ha |
нодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па с |
кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се изм |
сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, |
А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни о |
<p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама из |
и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко гот |
е да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p |
но видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу |
а које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по куб |
е према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као с |
ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да |
с?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо |
.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумим |
гледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо |
е, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизо |
олеми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst"> |
е.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да з |
га времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда |
је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је до |
Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не |
вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек бесп |
не« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке ап |
и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног н |
и и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно |
једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад г |
с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју ув |
— врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend |
ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађај |
ој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто врем |
а кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам |
p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде п |
сусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдн |
дговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} |
узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »др |
!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, |
а и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се л |
м.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ни |
ац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе |
драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост |
тисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из варош |
де.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p ren |
е подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погл |
првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то |
дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фа |
итике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити там |
постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене |
>— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а с |
исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гос |
вине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора по |
а долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} С |
kst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље мор |
Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је ради |
н допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, кап |
гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то ду |
рник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срет |
е онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, |
видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пус |
н ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак кап |
оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла п |
»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и весе |
ио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус |
ога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века |
а свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне п |
од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те ј |
његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, зна |
ао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Ч |
пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S |
новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да вид |
не захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му |
ити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ва |
вио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао |
чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико |
њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p |
га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му к |
сматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам т |
kst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — р |
, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а |
ом младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати |
<p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгул |
ш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека т |
нертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо про |
вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним |
и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и |
оклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што |
а. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза кач |
а потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно кл |
а све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја г |
колу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми он |
оликим успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве водени |
плашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — |
о банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, н |
о.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради |
и бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискар |
ће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па с |
/p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Te |
н без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не б |
мари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси |
а! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend=" |
="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко вре |
Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? |
е ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или о |
какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се |
кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика од |
ба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако вел |
е у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шес |
и на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви |
ме да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше р |
кагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то |
st">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, пал |
пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један комор |
октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по |
е разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и свет |
и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврћ |
ави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придеље |
орђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, |
; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ о |
су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинам |
ум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учи |
раница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две |
рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једно |
аш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst"> |
цу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути |
ели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, |
од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренви |
писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових рад |
што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} |
="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама с |
као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, ко |
"italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себ |
хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то у |
и причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњ |
ору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само в |
и као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око |
ир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа |
ла.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head m |
е терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би |
а воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена |
з зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, с |
сито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири |
Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Te |
о поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није да |
ра и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету |
он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није мог |
љеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих |
амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, |
ине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила н |
ојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај м |
никове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на страж |
ченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке |
да из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после |
и да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако |
а, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов б |
ш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћ |
од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у с |
тио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добр |
ут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </ |
ога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’ |
о ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни на |
озивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако |
ојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глу |
е средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произво |
ора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — |
и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је |
допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да |
ким стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљан |
иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако |
вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета |
а, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупав |
о је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела |
расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозни |
ге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, б |
ресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је |
е кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, го |
вече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му ка |
и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанциј |
собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него |
само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да ч |
књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме про |
ekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — |
ро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно |
етку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохват |
ла).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки |
цир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} |
ше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је |
е добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је криви |
му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној |
окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> |
е и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, какв |
докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, |
ј омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Подел |
ке и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она вр |
а. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће сва |
лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцн |
акле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и об |
ј би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да |
ио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета |
уке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »предст |
брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он |
вађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p re |
ник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа б |
ухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је |
Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend= |
колу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек ује |
<p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после не |
е, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми |
ели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: » |
"Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му |
е предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета |
коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу |
и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да с |
ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим ла |
а богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не |
н не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даљ |
имилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте |
се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку к |
рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па |
а је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена ви |
лије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слобод |
е мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, |
Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова н |
ају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И |
озну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар |
прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис |
!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од есна |
кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу ка |
А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </ |
публика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па |
d="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst"> |
— де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћ |
страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш њег |
S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали |
</p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са |
арога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваља |
p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није д |
ао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на |
родужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и |
авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-П |
народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тоб |
брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S |
и се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да ве |
ћеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, |
је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад |
пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и |
е се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове по |
који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} |
чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји у |
S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад |
во што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи кома |
ошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара |
а главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst"> |
та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад |
ика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго посл |
наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представни |
кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дот |
имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатин |
слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он |
са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазн |
мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну раки |
онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно по |
неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој вла |
ретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку б |
гља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нест |
> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дођ |
кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што |
ши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета |
идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте |
ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S |
и удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде |
јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како м |
nd="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су де |
ан дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се |
требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p ren |
прави! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле ка |
ијатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошиц |
амо он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и |
е то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шле |
ња.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео |
а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога |
не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било |
ешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му б |
нства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, |
мати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу |
езекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, |
етну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Ал |
павали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље пример |
о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} |
сле неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права. |
га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{ |
ј је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто |
а одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу и |
рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипа |
</p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах |
као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису присп |
ир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђ |
ио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, ка |
>А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на |
ече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="T |
една пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог |
нда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, |
{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га зап |
шула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи |
ожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође бо |
во.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — де |
тим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, |
у да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које |
о би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само р |
ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срет |
ада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на |
чат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу ч |
неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није вре |
о кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељ |
ћнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него |
еле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијан |
ића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Циган |
е брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> |
а ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору ка |
, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити |
су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Наро |
у и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога |
сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета |
крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не |
и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове ос |
лазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друшт |
улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад |
им старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p r |
а, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Мили |
зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно |
ској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потп |
огибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него с |
ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— |
вима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника |
репавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу |
о у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи с |
чин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потр |
А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о |
улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно вид |
име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по че |
а лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право |
да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђ |
слук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир |
’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсма |
глици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим |
лазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не мож |
даш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш |
ача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из вој |
пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Н |
и Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предаје |
као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљ |
еди у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није |
е оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало твр |
у затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то |
етне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они |
ешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а ру |
лужи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По |
ше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst |
е непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим |
, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »веш |
t">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, т |
ја!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Мили |
фициру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вуј |
право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест |
сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна |
још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} |
се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њи |
о све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах |
стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешћ |
а и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао |
зила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено |
о виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких |
ше симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити |
р!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатк |
и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема |
ји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгле |
ек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже п |
ућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни |
ђама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког |
ио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не |
де, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведнико |
: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да и |
сти се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово зн |
не звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем св |
о дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељн |
н друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у ан |
песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здрави |
end="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које |
ашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{ |
оносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гиз |
затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћи |
јглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће би |
маџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу. |
јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет |
ему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установље |
ло је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако ли |
спадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Офи |
оји нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи ви |
ов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађа |
и параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини |
Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p |
о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне |
е главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише |
кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још ниј |
<p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше |
да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти |
говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора јо |
ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, |
о могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што |
</p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> |
ам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој св |
че, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад см |
н се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, |
зуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камо |
те Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мић |
није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго |
га, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо чо |
ачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и п |
па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се с |
метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у |
} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на посл |
="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прил |
итају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си |
ше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све је |
као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, у |
а пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на |
p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу |
рдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није мала |
е потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што |
а бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико н |
еву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска |
себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, пр |
гови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканиц |
губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад |
без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> < |
ад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним т |
нцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинс |
торији код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће у |
ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора |
годно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о г |
није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — |
келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и |
p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а |
и живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме |
, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да свр |
ном«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту н |
површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полак |
енутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра |
ом месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му |
у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући |
{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та |
њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе |
га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако как |
у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању да |
и, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паме |
, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција |
тога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им |
ослу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набре |
> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеј |
ј мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал |
ekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће |
агао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно заз |
с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир |
онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за |
ј руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно д |
они; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону игра |
Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — |
, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају |
ве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи се |
ислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо а |
турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, |
} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунис |
ме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник лис |
а јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p re |
нети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити с |
амотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска |
} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу |
еха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћ |
читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изос |
аборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинс |
наче шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село |
ом лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се пр |
га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кути |
оро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из » |
иле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао прот |
/p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Ма |
вршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз |
доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најду |
а врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела |
ређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једн |
, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели |
у — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још ду |
разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. |
ом тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га ј |
тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусови |
ио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана ј |
естио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на |
тампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов |
зор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као п |
у даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге |
<p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предлож |
« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се |
пеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у |
мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку запи |
двајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фаму |
открепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио |
Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— М |
радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</h |
адеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а по |
дим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му |
еђати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од сил |
вршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго с |
">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо |
о варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харем |
Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних вели |
. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су |
е и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу |
то је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро за |
i rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћенич |
на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после |
М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ак |
о међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу о |
т према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; к |
} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио п |
м нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Te |
му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све т |
заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Te |
ање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа |
велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себ |
да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S |
А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су о |
ик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} С |
Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« |
за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је |
је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и |
то дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето |
видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио |
о Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту |
о је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир |
ико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припал |
то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у |
ругој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак тре |
плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше г |
га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као д |
оносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, |
осито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред п |
сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па |
м стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око |
л Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а г |
лизина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говори |
S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред |
је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону ти |
мењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <di |
Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледа |
Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена |
прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А |
обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дуг |
донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тад |
ђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, |
као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му |
јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педе |
и ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на |
рали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу |
однаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштов |
е на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које |
толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или |
{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену к |
има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, |
<p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у пр |
p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није уш |
му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица! |
си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и буб |
тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, |
ш даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, |
ан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му |
.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема м |
нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Te |
ше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend= |
d="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толи |
</p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то |
на!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи |
} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фал |
’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — |
е политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорит |
к и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му ј |
есте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — в |
аиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву след |
да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} |
им речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, |
чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погле |
погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије |
имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само г |
риде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка |
ар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа |
еду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада напр |
лан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће нап |
време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> |
ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм |
ко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с |
<p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, м |
и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртља |
у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фел |
и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар |
, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, дос |
оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолил |
едседник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главоб |
ори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у н |
били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких рад |
написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« < |
рјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца и |
него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А |
"Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци о |
Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад |
— нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба в |
рета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли |
; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само је |
таде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш по |
ом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</h |
комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, |
обуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је |
у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га вид |
ка на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна как |
своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаља |
им!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао |
да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, п |
а чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем х |
ајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Р |
олази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за теб |
Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискут |
, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst"> |
забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах л |
’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и о |
се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, |
чи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, |
едан допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се |
р) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и |
а је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се |
описа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чу |
">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шаров |
војкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета |
штују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да |
</p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим |
end="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе |
д почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш теле |
ела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па мо |
упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану |
намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде К |
поменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S |
ција народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела |
пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу рак |
дни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви опш |
ј поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ |
ао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио З |
кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти ч |
д је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је |
дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико |
и једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светск |
ну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се |
ца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се |
не: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата берб |
као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је та |
а, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он |
о плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још |
{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да |
а женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у |
орикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у |
један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је |
да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задо |
је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А ш |
а је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а мл |
епешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst" |
Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој |
грају џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по |
но код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржњ |
ам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се ога |
ђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И |
аг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли в |
ети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} |
о. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се ж |
ро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— |
нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? |
rd, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољс |
му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољ |
и људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не нач |
<p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо |
S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, зна |
st">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то преск |
Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели и |
дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки н |
је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. < |
у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за су |
тати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Сте |
, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p ren |
им призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још |
ора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да ниј |
куд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и |
уству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је наву |
да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst" |
ма право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му |
је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно ста |
ебник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што |
ље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Мак |
а седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на св |
рђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко |
— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да за |
ти, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst |
ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, уч |
вапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те п |
овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет |
rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, с |
, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спо |
-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То ј |
о само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао бољ |
е и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага да |
господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S |
ника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{ |
прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао |
ивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срет |
лас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А о |
и, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, о |
скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и меши |
свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако |
аћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tek |
е да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај |
а се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља д |
и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— |
ужан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрп |
</p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње |
ко ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је |
параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју |
ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно |
тније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они |
, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И тр |
е и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се |
тавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; |
ога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад. |
љу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће |
ао лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или |
заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако м |
ни и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и |
ем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што |
оде дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њ |
да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који је |
роду?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи н |
и »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на свој |
с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и д |
« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је су |
од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, |
ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да |
<p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историј |
е зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tek |
, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власт |
То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; исп |
шност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме |
наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже |
личу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tek |
и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше |
а рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који при |
вник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p ren |
Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{ |
kst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам |
ити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспира |
Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог |
kst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње реч |
урета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљива |
наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну настав |
ни напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који с |
t">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да |
и пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »н |
на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је |
его другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Вароша |
аначке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов |
слаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле п |
пићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих пре |
">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газ |
Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у |
»лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend= |
асловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље тра |
да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну ко |
зор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и п |
је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И п |
а пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с т |
о.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафаниц |
у и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о сво |
том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и сарк |
којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ћ |
лим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, ј |
учесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, с |
сфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — О |
послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> < |
или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје |
Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет н |
учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми |
!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му |
одњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не доби |
ета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst |
ађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> < |
а механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и |
А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га |
} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури |
орђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је о |
њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без свед |
е и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке. |
и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово шт |
је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту |
ало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева |
врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те |
е Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су |
е туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска раст |
ече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна слам |
Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи нар |
ад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И с |
то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо |
, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, прис |
Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наран |
</p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — пре |
е састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као у |
екламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> |
итаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није |
овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђе |
у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, |
а нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, |
Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, с |
осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— В |
rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапа |
дало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{ |
свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су |
же да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} М |
часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чем |
прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Верои |
?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш д |
то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво н |
беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чи |
на дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, |
, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> < |
онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе ш |
бом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је |
и да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као пор |
прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је |
нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у |
о једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> < |
ви богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљуби |
чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шак |
ање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, |
у и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у санд |
ивим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а са |
једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустав |
неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p |
еменом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље |
народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајт |
јзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета т |
м друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где бу |
ш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа та |
певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек |
st">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе |
фу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола |
ао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког ма |
ута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао |
о кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а |
пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово с |
е тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А |
и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и ко |
ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А |
овек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу |
збарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам ба |
очетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је |
уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мен |
"Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредн |
му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, |
ли се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} |
ји број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један п |
викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, ж |
и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, гр |
жио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На |
« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна |
">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{ |
блике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те |
пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини |
ушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S |
— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да ј |
новик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам |
обротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто |
кама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> |
о је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови |
ст његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко ч |
је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. |
описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има |
па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалог |
е да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније уч |
тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши ст |
Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старос |
тана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у |
> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога |
селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све |
апетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опе |
rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst"> |
а механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не |
али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још |
ekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учев |
ворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{ |
.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од с |
човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, |
батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и |
, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Дола |
дине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код |
ини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, он |
ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, а |
Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем |
оду, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а с |
едсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа н |
рича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротв |
том по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје з |
дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школ |
редседника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села поч |
{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend |
— вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу |
стом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја са |
им кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распако |
н, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање |
ко арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А |
— А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али |
{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми |
играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као под |
се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на з |
, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst |
и је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, шт |
суђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да ј |
а и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за |
!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два |
кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ћ |
риликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па |
е.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst |
ложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p re |
едседник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а |
, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да ј |
сподином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и наче |
ог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим изву |
ато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господино |
рка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онд |
ћа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам г |
ије.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) пр |
анаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору |
ст поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затури |
аред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује |
нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала син |
осрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У пос |
го оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела ј |
них дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за пр |
нско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до |
ше монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до ск |
а ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример |
о вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред |
ене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Teks |
и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и |
аље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} С |
евековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну сна |
аж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-од |
гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p |
непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, |
тао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и по |
ке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташ |
е ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, за |
роћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од ла |
који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ј |
st">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p re |
и не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} |
<p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са рашир |
и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређ |
та ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало |
љи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није м |
зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогу |
ате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује л |
<p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, бо |
перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку ме |
похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </ |
и се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци! |
било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђе |
<p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српско |
едседнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} |
торијама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — » |
е Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »ст |
ња нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кмет |
до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само ка |
нчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Ал |
народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и |
ледње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p |
ом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} |
а педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и |
е, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милис |
то богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели |
end="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обе |
е то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али ка |
end="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, испол |
ецентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, ел |
е то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет |
имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски |
а га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! |
рено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, |
нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније |
d="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто ниј |
трапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; |
и доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бед |
порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом не |
ко тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке гол |
је мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је п |
е тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твој |
смеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има л |
} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорис |
у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти |
својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још репу |
окачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи од |
ју права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, |
е прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је |
свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још до |
овек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: |
есет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове |
ла никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико гл |
о закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке |
Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад |
се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да |
ешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да |
ош и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без |
м селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине бил |
м мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је |
одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у с |
ко им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми з |
диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју |
еним колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шп |
ојом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> |
, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутил |
и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има |
р-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла |
нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst"> |
и, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује |
<p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, |
ekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти је |
писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од о |
итао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и ле |
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend= |
Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се М |
угој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и |
ного утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиља |
о мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> |
р певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив м |
!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, |
и и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок нар |
« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе оже |
им гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го |
га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> |
его после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце њего |
.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наков |
тате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате |
блигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже вис |
лант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засе |
допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, |
.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за пече |
си,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Мил |
се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. < |
ебо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којо |
его их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак |
још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет |
ест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као |
о, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до |
, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p ren |
Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend= |
} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима чести |
S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, |
ислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, д |
се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда |
ану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режи |
аву, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бр |
корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку мога |
људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S |
и спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој |
е ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет ре |
само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </ |
ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕ |
д кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али јед |
тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни ок |
ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више |
ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да т |
-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он н |
амо Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, |
ској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из |
разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не тр |
та жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све зна |
нтно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И ма |
ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} |
, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, |
</p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p re |
и човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али ш |
у, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; ос |
ри рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао и |
к видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је с |
, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже |
у новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камо |
st">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак |
на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њ |
тко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p r |
га ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе |
пир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А на |
, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту |
="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбира |
rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један уч |
саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна |
Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не |
је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зо |
м?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} |
апита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> |
танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајко |
запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и кр |
скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их и |
фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врл |
ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p |
а је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> < |
ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не |
-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Тур |
дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће глас |
чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара |
о учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и |
нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсма |
тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, |
сподине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево ов |
орба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваш |
о да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример |
учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{ |
чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со |
пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да п |
да чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га |
> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, |
га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после св |
и некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задрж |
људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посма |
чисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Ла |
</p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђ |
ом увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, леп |
месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана. |
да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst |
{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да |
овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умиру |
лу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багр |
уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="T |
</p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </ |
анак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније поп |
а«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно ка |
родужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха про |
морно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А |
тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели |
р Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не |
мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти реч |
кли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да |
грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">Г |
!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће ко |
там? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слуша |
Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и |
ога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем |
е све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам |
посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, и |
едак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодн |
не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша |
двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, так |
У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на |
се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак |
ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељ |
овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда |
рзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, |
и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Све |
, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, м |
а се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> < |
рво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село им |
олазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно и |
аду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S |
радници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити |
а!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади |
нак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурик |
ели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока о |
е што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају |
S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend=" |
ах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај ч |
прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија син |
н развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако бе |
воњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окре |
end="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али |
ових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отиш |
у претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно |
урске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вил |
едне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, |
очариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио |
писи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и |
на не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а |
амо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, |
у јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и ком |
ким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве |
ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, чове |
адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, нег |
орђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу де |
за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеш |
овина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, |
е овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head |
сање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дел |
гу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p r |
му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p |
заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Нег |
е жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слуш |
и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми н |
и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се бори |
шао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је |
и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу сво |
трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка |
.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дак |
Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној наста |
t">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању |
ан на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задув |
о што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што кр |
; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сах |
да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата со |
st">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куц |
а редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки она |
— Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за ш |
а без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти |
инистар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћ |
као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не д |
ана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато |
му само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку но |
га за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ј |
ле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мор |
о ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, |
end="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим |
ти! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме |
све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозб |
море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у тат |
ли му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб |
лисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, |
т недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{ |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки чит |
као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, |
i rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и |
тана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ч |
kst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала н |
/p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За |
"italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову г |
само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">До |
в и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око |
де они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у к |
рђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А |
жим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га |
end="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито |
итеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара |
пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни |
лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једноми |
.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само |
{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} |
торијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да ј |
те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста |
друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, ми |
скало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за п |
и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим |
о чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ј |
ицира«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то |
фицир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињ |
љуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p |
ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столе |
S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табак |
!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, |
d="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; с |
какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздра |
н; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито |
аш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="T |
одобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зра |
га што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер |
оста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, |
и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зи |
end="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Teks |
, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, |
репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у |
, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">А |
оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија |
не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у |
о да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или |
ест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђ |
нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико |
азноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није |
е све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— |
ако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ам |
то радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их р |
Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst |
ко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на дес |
но новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Прови |
рета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном |
умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчин |
kst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend |
који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер |
нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и |
у свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке |
p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треб |
</p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник |
ем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше св |
пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да с |
д ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} |
то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... ниса |
брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А |
nd="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S |
вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда |
у по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно оба |
се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћера |
лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и некол |
кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа |
о неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично |
њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазил |
ните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и |
почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад |
еспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами |
и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} |
Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то уме |
чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из |
ека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са |
Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Н |
и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после |
о да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, |
рује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште |
познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити па |
— ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чу |
ење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспосл |
ше од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих ус |
ишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, |
о и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке |
макне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа |
ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровал |
ени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — |
— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелес |
, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шт |
арбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једа |
аш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај ч |
распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А |
неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— |
ћ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је |
параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако |
који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа |
о и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипа |
исли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописим |
је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst |
>— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш т |
ароду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало јед |
е фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуг |
а потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три |
— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа |
рење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини друг |
ни и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга |
да их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и |
! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја св |
">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend= |
ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није сн |
знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету ј |
е да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турск |
кин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде н |
!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </ |
ли удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} С |
Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџи |
батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсм |
чије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Ма |
ад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, вол |
ан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ |
х на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: |
ка и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и |
вања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не |
и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим |
графску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у |
претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити. |
а јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету |
учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страхов |
хватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, ов |
="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мисл |
се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна |
да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест г |
како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно |
ојих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене б |
итам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да зас |
во ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — р |
ице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неко |
плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Б |
оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету с |
вот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S |
сур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир |
"Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све |
ео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на ј |
нем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Срете |
ш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета иду |
вршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Н |
звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина |
тни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане! |
н је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинс |
лаве. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и ки |
в!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен о |
, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјај |
аве.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карак |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Небо плаво;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
нархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта |
— поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ он |
господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили св |
догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било |
наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја |
у.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за сила |
сав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед |
</p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{ |
; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по бел |
-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, |
красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још виш |
а таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро зак |
у наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, је |
rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. |
— рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, со |
есу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану |
а, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен |
по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђор |
споредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, |
село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, к |
емачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуци |
жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} |
ера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу |
ро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе |
kst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, оба |
ија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу |
орђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згод |
!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те |
»јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој |
ко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} |
а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не |
рбину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде |
зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису тр |
о? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst" |
ријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва изм |
з капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је |
орђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Te |
обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају |
је га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се св |
end="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке па |
-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, оби |
, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{ |
ића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — уп |
ицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живе |
p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једн |
зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хле |
ту.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у |
омство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред |
а и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Н |
е и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА < |
Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и |
{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самог |
маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још с |
притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила |
тили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Ник |
а јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и та |
скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио |
на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љ |
солити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисл |
напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се |
Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арч |
им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} |
амаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газд |
племенио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{ |
<p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и |
остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и ј |
не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p |
те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљ |
кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовне |
та га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде |
глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено |
Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи н |
им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширно |
ло мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p ren |
речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend=" |
кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније |
рећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало |
ве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ |
стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила |
рескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве п |
дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наш |
оје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и једа |
едан подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних теков |
е осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуд |
дина како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари. |
није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш ка |
А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод с |
есет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из п |
дине однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Бе |
рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата |
Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми ф |
есетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Ст |
{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на п |
} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља |
d="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на при |
тар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зб |
ато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде |
ар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за |
да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало ново |
nd="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа |
живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — т |
, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Ус |
!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Си |
и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и та |
јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и са |
Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и |
мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово св |
а то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас |
чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свр |
су ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад н |
икако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат д |
} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, с |
има.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи н |
да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна см |
рдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. |
он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крен |
ати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, |
> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имат |
баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може |
је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколик |
хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гиз |
да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мр |
а своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а |
! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу |
:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А доп |
м писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="T |
загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не ти |
а убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет- |
p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна с |
братиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, |
а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S |
</p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} |
d="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахи |
d="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је д |
>— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачка |
оју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф д |
а нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p ren |
а, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригод |
ледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој |
Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. |
ко је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тог |
»Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади |
биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице др |
гани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и д |
! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други |
удала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога ли |
А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају |
нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово |
мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst |
де председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. < |
, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово |
наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зе |
а, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друш |
о рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под имен |
д наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми |
<p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а д |
ала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учи |
и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти му |
ици потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бр |
ти се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо |
дницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећа |
и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека |
је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историј |
о да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко те |
са и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милиса |
се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли |
ако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног |
гађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је ос |
кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, |
изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше у |
Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињал |
>А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Г |
о је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, |
мству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend= |
допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Teks |
вници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси |
бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и удар |
ораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори |
ркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толи |
о друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је |
ем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ |
исталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она |
тру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било |
право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребн |
у тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређе |
положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврст |
управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био |
смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с |
о је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухв |
="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p re |
"Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на |
е од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} |
Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И |
да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старог |
еме купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због |
ега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и |
им од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредн |
прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да |
мештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну и |
пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме |
тавак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафа |
ије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље |
ови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је с |
зда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека |
ежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вере |
те шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви чита |
Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о |
хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је |
">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке к |
и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у с |
чено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су оно |
аници, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{ |
лу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упр |
ада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у |
је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи |
опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама |
траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај |
{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ј |
зме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно |
ато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трум |
="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је |
о још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун |
rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је |
<p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пол |
су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао |
ме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год |
аснике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваља |
е позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај з |
па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, |
ти и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке |
ерезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отим |
бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народн |
ест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много |
кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памт |
поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе с |
> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председ |
пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по |
џији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пит |
на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. < |
трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. |
а председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га н |
њих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend=" |
да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с такв |
слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или |
генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десе |
сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба |
Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p r |
а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — |
а се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зуби |
а, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p |
адесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњо |
принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што |
Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке и |
текао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто з |
по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} |
черас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио троша |
се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама |
трошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће |
, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на муше |
ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трош |
све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке |
ауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је п |
неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. < |
извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу |
<p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дош |
р Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу п |
а са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реа |
а пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Te |
заше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са ок |
end="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало н |
p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, |
rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живог |
и са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и ре |
ги.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јер |
седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви з |
њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички прот |
ет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочет |
ло му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А по |
Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (раз |
ше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </ |
расла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али |
опис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити по |
ло га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет |
на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дан |
о жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па доша |
поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џам |
о кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; пла |
дна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије |
де на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му ре |
дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он с |
сту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику |
и кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И |
р за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зве |
{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, п |
Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst |
ли наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће д |
ов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну ф |
ћ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво |
годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, |
rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређ |
није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном ка |
у поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му |
ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Пи |
де преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> |
тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, |
и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Срби |
и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала бо |
бакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му с |
rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп |
ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst" |
реме, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав слани |
она: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеж |
кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет в |
тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар |
од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних |
а главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен |
вод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати |
оле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му ба |
. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе |
ад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина чи |
ћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па |
st">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста ка |
че и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страхо |
само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — |
/p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да пр |
о им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као ш |
је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва |
расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадиј |
да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме |
end="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend |
ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други п |
ekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по јед |
многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p re |
— ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! |
м оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дувари |
оноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одат |
ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир |
панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пре |
S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend=" |
м га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну сум |
ократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} |
густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} |
а га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, |
он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у |
га газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко |
ема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим о |
ког, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! |
о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препир |
сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} |
утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице |
<p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику п |
/p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у |
же!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен З |
а толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само |
е у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се |
цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, м |
ад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, |
ао оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и х |
уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда |
дне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Ми |
S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показуј |
абља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да |
шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад |
исује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од па |
од? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p |
елом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и инт |
и се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!) |
а... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако стр |
у — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p |
че скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — ум |
st">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен |
овао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} |
обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се до |
ма, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце св |
тељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што |
му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend=" |
»У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, по |
ако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Ма |
</p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне |
ла касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} З |
Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ам |
">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> |
има. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту д |
ично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петр |
ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> < |
— он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господар |
варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко |
ко он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, |
њавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило м |
ренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века |
бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst |
марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде предс |
унио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш ни |
, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рек |
прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђ |
ро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p ren |
ова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га |
на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам у |
оје је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Срети |
} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет ч |
и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а се |
бријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га |
опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао р |
крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, мор |
смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресира |
е своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелников |
једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је мора |
лом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S |
лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био |
ећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је св |
овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш |
се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер |
Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво д |
трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="T |
за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нар |
нио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пи |
сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није и |
ле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу |
сто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим ко |
стом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зат |
или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весе |
азирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест |
p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је |
њи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tek |
ениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је |
lic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили н |
је и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или |
с, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми св |
ата! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му |
премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председн |
S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада за |
ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет |
од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може |
d="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа |
не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те |
! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета |
"italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било на |
објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђ |
руштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јад |
мка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, |
/p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је прич |
езуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана |
kst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета |
ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше |
ли ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направ |
је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на |
убав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, т |
леко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео |
главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица на |
едном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, шт |
га ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу |
ко запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог |
неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и он |
ога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p |
је за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Мал |
тра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опе |
сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде |
акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ п |
правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама км |
он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâ |
стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то |
ekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај |
д ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели |
rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога ст |
ребао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; б |
ам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — |
отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове |
друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, |
</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не |
датле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертн |
атицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико |
} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам |
ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господ |
чаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке б |
rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. |
грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер брков |
nd="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Освет |
реба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица |
</p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па |
рочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— » |
! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хо |
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како |
их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па паз |
и брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје пол |
је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад |
се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисат |
бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца пос |
ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вје |
ти дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p r |
rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е |
асти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом |
/p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја |
ветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде |
је дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако |
питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и |
} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле |
ити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло сл |
{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путе |
даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </ |
</p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, |
тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p |
Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула |
л што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="T |
чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни |
ала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </ |
првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то |
Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неумор |
ник, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи |
ти, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на њего |
никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око |
аком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — ел |
} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и |
овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тог |
не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда ш |
као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцка |
ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се чо |
rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из с |
ви спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах |
адовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потп |
да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst" |
ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтив |
ири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет |
већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања д |
ањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојич |
који своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим |
ви у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега |
намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут н |
запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села ј |
ј солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... т |
ужи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамен |
сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе пре |
ела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, нег |
вали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p |
рили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— |
ога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући д |
један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не д |
а што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о ства |
/p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се |
и су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила |
е тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује |
е по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако ни |
ашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио ј |
у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и п |
рода, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као |
есно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, |
о млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода |
како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и и |
се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не |
Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} |
раведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је |
да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагиће |
тац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и |
онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко |
бице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозни |
Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео |
у Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што |
ати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Дои |
И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, |
мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује |
.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради |
црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију |
еја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њег |
е на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, д |
та не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво |
рђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загу |
е« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђа |
Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачн |
о глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано |
kst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чи |
м ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst |
урики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </ |
>— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај |
војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда |
Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим |
му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући |
молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој кал |
његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене ра |
аше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потпи |
rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га м |
rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је у |
.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S |
нарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш |
да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило по |
kst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак б |
сет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом д |
жеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако |
једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од |
S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. < |
кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све шт |
ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразил |
ру и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све ви |
трана! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био |
ашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи |
">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну к |
века — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али |
ери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »мно |
ир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— |
је стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврш |
једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи |
ичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господин |
век шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, |
p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад т |
<p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гл |
илавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »О |
рађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се |
уди па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; е |
"Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког време |
говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као ко |
! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да |
сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича М |
а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо па |
рим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, о |
ира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров при |
је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час |
— ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ни |
ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сам |
већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево как |
миње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вам |
и оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, |
а кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша |
{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, н |
ј крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакл |
оги од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много ј |
умбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, |
ла; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље нег |
посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, |
јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису! |
ат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — ре |
које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које С |
шта не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! |
није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљење |
стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске |
уби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи |
згрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и уч |
није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по једа |
S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком треће |
ивину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди |
х није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби |
гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина |
а и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се веч |
ма носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад ре |
старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Teks |
ањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гања |
end="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Te |
и бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, |
м! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst |
едактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више |
с!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено |
треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Ср |
ким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге в |
љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, п |
тавља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, |
»добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја |
</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој |
} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође |
оворио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="T |
ше ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле! |
Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па ве |
о њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесни |
Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} |
ајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док |
нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} |
А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! < |
шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би бил |
које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим све |
о име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво |
ћи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао |
ир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само |
решни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица. |
на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога с |
се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међ |
као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако |
p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се вра |
кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. |
да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} |
ође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред |
d="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— |
ене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не сме |
ем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа др |
} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чу |
то није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му |
ликим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у де |
} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући |
у броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и |
мирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабран |
/p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улази |
да неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и |
мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! |
рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} |
и прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а в |
у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема |
јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} |
ао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слобод |
ера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај |
ам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Te |
та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} |
д чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао |
председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та гла |
ве на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће с |
о велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, к |
p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то ве |
е луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то |
известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, |
end="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p |
ovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода |
и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ст |
пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта |
бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав п |
мо могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што |
rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему |
имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове мога |
чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, |
оже чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвр |
ој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у |
о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, |
ас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш? |
тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу т |
не, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке |
d="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за на |
неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Лу |
у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за ф |
е задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго ло |
плоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јес |
ића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и п |
имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наст |
сподине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем |
ентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »бил |
за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, |
речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, |
председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, |
родревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очу |
о нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друг |
није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пр |
ђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да |
буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро н |
је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту на |
ик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ |
т му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; |
је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако |
хи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта |
рство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власни |
сно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то п |
Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Teks |
ељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га ј |
Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах |
му у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића |
Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим т |
његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Те |
а плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend= |
утим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш |
">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бер |
мати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад тр |
и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ће |
никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend=" |
су, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутро |
ше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни нови |
сав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Teks |
а се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи увер |
ко чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске |
} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па |
пи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, |
о, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су |
а идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p r |
гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је |
о корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{ |
е рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја |
игао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу |
капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро. |
цу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена п |
ао што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p re |
ли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, н |
још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и исприча |
е док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и |
а му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако тера |
о старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst" |
чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракиј |
г њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бик |
опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене |
е: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу |
вечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, |
то се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми |
им цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога пред |
оји је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику рани |
ш у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} Т |
уције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, б |
варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера и |
, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! |
љске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чед |
шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâ |
) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Дру |
.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србин |
оји је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и |
Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је |
код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, н |
и а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута нед |
а га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tek |
d="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend=" |
а звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким |
другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после |
аграда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; и |
та и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет ста |
ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бо |
личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај |
>— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може? |
а дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ниш |
Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим ста |
књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Так |
Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} |
Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена |
} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село |
ћа.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она |
ом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ж |
} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без |
довољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оста |
и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — |
родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио |
ио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Сред |
за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоол |
за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута м |
ита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко |
присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ спо |
приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} |
изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, ш |
и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ чита |
орима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крст |
ета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парлам |
бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна |
шта ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Te |
о механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p re |
вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоум |
андура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће пи |
ом духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса |
нама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свр |
пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и аклам |
већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пу |
ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива прим |
тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизо |
<p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад |
пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има |
ио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да |
у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нем |
и од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — ре |
текао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се п |
ванлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и в |
сту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} |
S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хв |
ују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне сил |
расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! < |
Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, го |
сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти сп |
што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како |
тељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али нека |
>Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се од |
е!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први п |
ог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што |
и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причек |
r">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако |
ко му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не од |
едан бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, |
није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да па |
на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} |
су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га на |
дао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта |
е додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се |
ве на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до |
требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њ |
елу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспослен |
итеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господ |
оре!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи |
овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што ни |
и и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му н |
јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок |
фу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пр |
ите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај сам |
али, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб |
борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени |
лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чу |
дне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши |
су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад ни |
је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он |
оклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често з |
ије баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гос |
ти на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу м |
било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, одно |
но великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом |
; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога |
место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} П |
ом стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И з |
аца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио д |
и омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та |
да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. ( |
ар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднич |
е тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. |
ским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово |
гиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p ren |
и никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, |
и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме |
елих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вешт |
на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасл |
га!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета ли |
у страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако разм |
лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многи |
ћи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пу |
дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-ка |
и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао |
председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Комен |
о панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета |
чких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од о |
пејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично н |
, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за не |
дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разу |
потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети |
ђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, |
рила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати к |
вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груд |
d="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је |
је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да |
а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавш |
st">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни н |
рно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог изр |
еник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети |
а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретк |
се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а из |
смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, л |
ће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео |
о епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend |
а настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посе |
жио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тад |
о љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао! |
ог суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнае |
ца.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чу |
децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама. |
на при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би с |
нда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од |
, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитељ |
немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, |
сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p |
иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу нап |
ачин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи |
(то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзон |
тељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је |
остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно |
лази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви зат |
st">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега |
мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мор |
_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља |
стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ак |
онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господин |
ник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај |
е! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути |
о га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено |
а на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А |
оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовиц |
u«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— |
сеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; |
за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механ |
ао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с инт |
њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему |
кове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претњ |
скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући н |
ијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи |
мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи |
ије ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек |
{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесно |
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање ов |
причаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од свој |
ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро |
стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљас |
х је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог ко |
о су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, |
љи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, |
трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и с |
о. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те д |
није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он не |
: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум |
му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? |
беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не з |
судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Teks |
и нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! |
’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> < |
си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти ме |
его признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен |
ес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи |
ре, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како |
st">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p |
што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> |
годнији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја |
оји кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразил |
српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А в |
d="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! |
истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сва |
рудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети та |
} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, г |
Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима го |
ва за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под ј |
е ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису ов |
кар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћи |
овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па бра |
а-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механ |
ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збо |
да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по њег |
морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било ко |
nd="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за |
шњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове |
рје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке споме |
и му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амо |
термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе |
земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жаб |
сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, |
вих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је туга |
, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога м |
о бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, |
говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И |
ко му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му сам |
од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало |
а јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, при |
ер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тр |
итира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да бу |
раду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад ниј |
н од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и од |
се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала чести |
таде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst" |
а се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а гр |
ама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Teks |
она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја пл |
што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек |
ер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, п |
гу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу |
оћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« |
Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, |
">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— |
руги петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до ње |
! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено з |
ашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није н |
ога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{ |
је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јест |
воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни в |
весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избуш |
из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису |
: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од парагра |
ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ел |
азује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по па |
кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратим |
си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем |
а кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, ре |
Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у во |
ари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па о |
ма; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend=" |
илију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло ле |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није чо |
и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један |
ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S |
же да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst |
да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретни |
p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се гл |
јиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S |
/p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ле |
агогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш |
господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца м |
разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад ова |
и!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад |
p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{ |
вачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— |
што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и д |
, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло |
а народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и |
rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не ум |
завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слоб |
Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с |
е, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то |
о описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске |
овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и |
ду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсц |
раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није |
end="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни по |
же! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst"> |
немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динар |
у ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му |
али) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати |
е сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до |
и, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и |
чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Ср |
.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу га |
њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада |
и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер та |
га, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од би |
утрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне |
. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди |
та сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} |
{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наш |
чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tek |
Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене по |
ти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра |
t">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst |
о до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадош |
> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> |
само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци с |
д бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметов |
ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију |
рђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу |
га времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарс |
ју се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и |
ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сут |
о, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се |
е паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и |
/p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко пр |
наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и с |
чајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво ка |
еколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као |
ис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па ст |
ло не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шт |
овољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се |
и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које кр |
о округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p |
, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није до |
стикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. < |
ад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ет |
господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекула |
ако је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{ |
и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакл |
уђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну |
а памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је |
уради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, д |
по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита |
ком покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада |
им педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само |
то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба с |
ма једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а к |
ред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend= |
рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у |
ечи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, |
латимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како |
афу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауста |
</p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — р |
заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, д |
јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а |
на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дан |
лику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изне |
p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек ми |
, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијало |
ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут са |
то, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и |
су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од чет |
еко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а |
} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жив |
е пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према |
, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али за |
.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета м |
ајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички на |
у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{ |
"Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и то |
олико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узавре |
ћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису |
нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан |
ри, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умири |
рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз |
е, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p |
сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло |
по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим до |
у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му |
носно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се м |
ш и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нара |
Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш к |
<p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst"> |
редседник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. |
ке уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не |
м приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код |
н згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма |
и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с |
ртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А |
rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присили |
авикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама |
Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни до |
едседништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској |
акидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p ren |
и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана |
им били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе до |
госав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, |
нат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина |
шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме по |
вао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија сел |
во са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита ш |
ух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и |
Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S |
обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки поно |
касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све |
ке финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао |
и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де |
p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако ј |
Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држ |
ц мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у |
селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p re |
ћ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који |
ко око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — |
у је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке |
Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике над |
, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на |
нама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; л |
за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си с |
ати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћ |
ко пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине |
а вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три д |
="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или пр |
ци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове |
кићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и |
р овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропа |
{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос покл |
Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једа |
у бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван |
што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам |
се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљ |
а има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </ |
де у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, су |
еднога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дође |
p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир |
или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађ |
је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и |
аљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и |
инистар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депут |
а лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана ш |
страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и иза |
много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске |
ој собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Ши |
rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то звани |
гачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и |
Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, с |
kst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, стр |
ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад п |
дати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године. |
и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; пр |
подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту |
његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим |
и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и с |
е једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им ј |
стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новемб |
тао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно |
тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пиш |
човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о |
и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, |
д водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му за |
А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окре |
леда да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и |
иш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле изла |
ај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде |
— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се сврш |
</p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој |
"Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине |
накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде и |
омендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </ |
х и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последње |
свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га вр |
S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S |
помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, проле |
астаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. < |
то се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, |
имо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Св |
рима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је |
оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> |
азвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и |
зостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи |
А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући с |
своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уред |
последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата П |
им настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend= |
ј пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све кој |
дне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно |
местио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
ок је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама |
} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанско |
грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и и |
у тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек |
, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по |
иликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње |
одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, |
механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, г |
Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до пе |
Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се |
уху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки » |
{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му |
днички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа |
и претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са м |
то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као сло |
зује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са ста |
преко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо |
, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend= |
ћи: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био |
ла се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокак |
ђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отвори |
Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађ |
S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е |
дуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— |
ваш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загоне |
ли Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупан |
ељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваз |
малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће чо |
пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора |
hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. < |
фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у с |
="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне сам |
лагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепи |
ора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задово |
зведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли |
њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S |
паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо про |
чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котур |
на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога |
оре!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут с |
ехани, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се |
згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад с |
дан метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским згр |
је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би |
у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, |
rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измак |
а потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви го |
Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} |
свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како |
rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па |
ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси о |
секао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата по |
и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носит |
изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услуж |
му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла |
{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не м |
воја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један |
а га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је л |
теља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} |
сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру |
а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од п |
у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, нег |
:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само пи |
н зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељ |
него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што д |
и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове |
модних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантн |
паки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне |
— боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће |
а не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера у |
а у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, та |
српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} |
један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио че |
о је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре |
. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пиј |
, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш |
ње и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће гр |
а, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуц |
могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестар |
е, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће |
ледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p re |
могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S |
јој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним ве |
/p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звезд |
и ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми |
ј приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend=" |
х дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом изв |
један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко каза |
</p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих тр |
уги другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, |
rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немо |
а Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним с |
о се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име д |
»Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућ |
Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда- |
брени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend= |
па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> |
е: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатаци |
добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш л |
га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, |
а учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрди |
} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где |
рном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поиме |
своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па |
д унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га н |
слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно јед |
{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend=" |
о по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се |
о.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, кл |
се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> |
, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоћ |
, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представн |
оше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вел |
ане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а м |
и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, |
а и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац |
ој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети |
љивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ б |
анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — |
учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никака |
е (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме |
гоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се узд |
страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, |
бре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, |
ханџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пић |
аци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! |
ао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, нег |
унака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке ср |
Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и с |
итам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst"> |
а има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлук |
батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове к |
ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели |
анатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском ж |
нтан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не зн |
је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне под |
мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле с |
га год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као д |
— осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> |
мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели |
свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, |
ту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и кој |
њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио |
тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом плати |
амо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не и |
ву налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку н |
мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки |
е, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо |
здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицам |
d="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци |
оме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти б |
мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уш |
ра му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше |
стога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, п |
азговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинам |
{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како |
низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадно |
и трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста к |
(тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио |
Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слик |
ини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав |
старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="T |
ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, це |
е троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њег |
; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, |
аље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на з |
на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час он |
те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’ |
ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p ren |
и ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и |
ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И |
вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Ста |
амулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писме |
ти и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га з |
ка што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst |
и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: |
о изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице и |
знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst" |
их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, к |
{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео пос |
дникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувремениц |
ош милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} То |
пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним ци |
авио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чи |
тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика |
убав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може |
је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, непис |
о чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико |
љов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окре |
зраза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекн |
дбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на распол |
из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и к |
} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча |
и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу неприј |
оре, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу |
о бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, |
га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} П |
>— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго |
а у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, одне |
ема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није дале |
авде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{ |
премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend= |
није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да тр |
кој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комши |
н дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир- |
ије у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! |
ј догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} |
се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учите |
{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у м |
Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и |
и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драгови |
ном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако |
о. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су |
и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, |
ника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела ве |
ом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милиса |
ам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша |
га догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Евро |
беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитељ |
да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не уме |
ва, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно сам |
унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имат |
Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љу |
ајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и |
ти десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo |
азбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли |
и пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и н |
; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загоне |
ом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он с |
а; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентат |
ама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцниј |
d="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима |
вине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо |
не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београ |
етанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ства |
обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како |
амет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити |
рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитал |
е, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама вла |
а је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> < |
е, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака |
не лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »П |
неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико п |
— те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} |
а се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у |
елим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, куми |
end="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим |
ако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно т |
Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или пл |
да није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према ње |
уди ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S |
н га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, свој |
отребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ |
китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народн |
ње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђим |
ости и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди јед |
их људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде о |
писано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у |
t">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је до |
баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се |
оствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је |
веде до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у т |
његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се |
"Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу |
прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S |
. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и бо |
а он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала |
мо најближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија пос |
о ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништ |
н према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помисл |
све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погл |
ић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу гл |
ји га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту |
један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, |
тише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као в |
</p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал |
грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, |
ди до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа н |
.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и |
ке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и |
еши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чи |
{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »бр |
аше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук |
ласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, ма |
само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога |
за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом он |
, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек к |
Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто |
st">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— |
новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у |
као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ зб |
е да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, нег |
е није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, |
осластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим |
ла које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуг |
се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а ти |
него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год |
ама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако |
о Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне неп |
ала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Ал |
или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то |
ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је |
ој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и на |
божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Неро |
бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдн |
младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, н |
ем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту |
т одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово. |
е у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — преки |
аман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’ |
оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одат |
Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! < |
ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они |
каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше |
јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да |
е дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који |
држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново |
са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хар |
ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећ |
, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву он |
уги, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весељ |
</p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторо |
, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се |
, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, |
ен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Б |
права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од |
иру, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и |
кијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито |
иде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задрж |
ик јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> |
оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако |
не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он |
ш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цита |
и председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска |
вих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се он |
Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S |
p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке |
свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви |
} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и свак |
онетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </ |
о најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепов |
огат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир |
ога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под |
а’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завал |
зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компете |
акви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прили |
ако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима ко |
дбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни уку |
атим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама |
олазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа |
новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича |
о да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чека |
ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута |
као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Ј |
е по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу |
и читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо |
бог његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и нај |
Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте о |
ћу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема |
сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, |
мо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он |
ње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« |
а притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је |
hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о га |
скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да |
утствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољн |
ламу ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </ |
а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичк |
оје Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »до |
ника из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима |
1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације |
ла трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! шт |
st">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> |
већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био ра |
а до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и пр |
ве укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар |
овине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. |
; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и |
ни ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, |
их шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправн |
дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, |
Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внут |
ли они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механ |
је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Teks |
једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања |
слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, |
да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујем |
егаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опе |
и од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, п |
акуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и |
о поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и |
њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није д |
грудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не |
о просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се о |
на као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и |
не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p re |
коб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p |
читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та м |
ати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{ |
острана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо |
ок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак |
сти, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се |
а је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантн |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Офици |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за |
чајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го н |
, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити. |
ао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш он |
се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег ст |
ла од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, |
духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, не |
ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опши |
е рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневере |
партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба ч |
све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевет |
брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко |
еђутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну |
иче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положил |
јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га |
ла, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито предсе |
) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а |
к се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p r |
ужни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а с |
не шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био |
Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удоб |
S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да г |
шењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњ |
Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотек |
реба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањив |
онкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од тр |
ама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа |
} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју н |
лемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то |
ерика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксе |
стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које |
{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су г |
!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи с |
је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, о |
лијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали дос |
ачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од једа |
едно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја |
ољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> |
; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџиј |
е је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одај |
а је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомст |
е знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Јо |
нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам |
ицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«. |
садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бих |
ко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p |
А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p r |
неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде |
је, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе и |
смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од п |
екакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на при |
(у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у реда |
Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и |
још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан насл |
S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и |
је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као н |
ајласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, |
чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек о |
правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народск |
а у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{ |
ногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да |
у. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tek |
у само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главног |
му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, п |
угима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, н |
а за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом |
Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбо |
коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћи |
ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек |
а, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам |
боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем доп |
талежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати и |
едњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend |
ати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити |
st">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">С |
Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе |
тву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о све |
А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одма |
исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете с |
жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узи |
нимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске ур |
м појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему |
еће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о ф |
војице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двој |
rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што но |
војим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">С |
боду да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} |
премим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, |
<p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свако |
ко поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту д |
ма више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама |
="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одат |
е лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љу |
загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповед |
а вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а |
Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађар |
тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима |
S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље н |
љати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да дола |
ично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и ср |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она |
ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правит |
ако пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обо |
свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па с |
рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то с |
"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
t">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, ниј |
хану на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре |
ко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је в |
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p ren |
alic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, |
d="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде рас |
rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћ |
p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српс |
су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} С |
виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана п |
први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то |
за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, |
рђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он |
st">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да |
рифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, и |
наш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не да |
сман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине |
p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим |
ekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Так |
драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци сл |
је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности |
аписмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом по |
, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира неш |
ојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока |
шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend |
као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше |
исао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека |
уге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показа |
он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. |
мено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — |
краденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље |
p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у |
опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, |
посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, |
.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике зас |
кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси |
а Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му |
зети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни |
теде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst |
уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим |
а столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова« |
суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме д |
/p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би |
очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева |
— вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend |
(а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у |
парен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао |
у следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катра |
у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав |
; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, |
улусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако |
е не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море |
дина амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А им |
не па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз со |
арцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чок |
ада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Teks |
му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како |
им се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по к |
ујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Сре |
ам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растума |
једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, |
Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; ал |
а; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врл |
ско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{ |
вост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} И |
-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову |
и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница |
а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару. |
уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној ст |
рошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S |
а, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опак |
и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; по |
ограду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога прогр |
е! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p r |
И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту |
био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја п |
p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву ча |
назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па уве |
op_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S |
за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, вер |
"Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у он |
а Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши каж |
а глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И |
се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Сл |
бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало ра |
Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа |
очито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а он |
кад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна |
ну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а по |
ш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држа |
ти, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из |
то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је |
ог оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није |
к, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{ |
сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него ј |
претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Н |
рола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растерив |
е, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље |
ко ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и ра |
писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, т |
трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, |
ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се |
а капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, |
гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благ |
злуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и у |
ке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају |
нула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако |
ва.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагов |
ата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био |
осподина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужав |
од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S |
руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као |
end="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно ре |
азати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разг |
} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако ле |
ли онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтиво |
м да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Ј |
Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. |
повано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо |
Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразили |
кламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где |
} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би |
Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пун |
м приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече |
е услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га ч |
е!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен |
, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајс |
="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића ув |
м сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем |
{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) |
глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња |
тену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос мога |
из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пр |
мога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је зве |
ekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу л |
га или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда- |
здена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим |
<p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар |
ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак |
Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропали |
, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — в |
илике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одг |
ипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — |
белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом св |
зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је одне |
па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што |
је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме. |
ћи баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика ид |
о се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер |
</p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, как |
ше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде |
овољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, |
к, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у |
селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по се |
или«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мић |
!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срет |
тавнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, по |
другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} |
S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срет |
аја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захте |
че, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него мн |
е свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: |
о на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Ку |
st">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а кој |
p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилиј |
а ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према влас |
нтаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он ок |
везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане мн |
зреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон- |
Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и |
као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој мех |
звао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао |
што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако |
екако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што с |
и паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена ш |
љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p re |
.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим |
ekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начи |
Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Окр |
емена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-п |
се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је пр |
речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда ви |
е неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих |
само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, |
ледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета |
њем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђид |
спосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећ |
ав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем |
">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени с |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по |
о.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је |
чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер |
је, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и |
та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то |
!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst |
пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и |
у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти с |
ао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Б |
вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам |
други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, |
Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје на |
них око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по пла |
у и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само |
стервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Ср |
штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend=" |
ком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупље |
нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Teks |
смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из п |
ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> |
ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спа |
успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот н |
место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далек |
»Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без |
о хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, |
света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло |
</p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересоват |
руги дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим ради |
на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p re |
Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђор |
који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим д |
ова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они |
е последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нек |
!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари ч |
јући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље |
сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узро |
ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend |
еном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовоље |
иће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало |
t">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Б |
ни?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици след |
пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отез |
једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> < |
како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно с |
ерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и ова |
вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је т |
чно одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{ |
задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се |
ем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали о |
ем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскал |
Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Te |
ђују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под н |
зилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Срез |
веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; д |
о што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не |
ки непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа нат |
оветке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, т |
о суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимои |
јанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, |
и ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, |
о прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за т |
ут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином |
њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берић |
лус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, |
ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвори |
зи ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! |
ни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претен |
ама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потер |
— вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tek |
грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, брко |
мо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица м |
ље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни |
— »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Д |
треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи |
лици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да инте |
све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није ник |
лелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама |
љом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама на |
ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
ећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа ру |
мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p r |
послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а друг |
којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се |
је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и |
револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина |
— није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! |
асе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после састав |
шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не ве |
то му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне |
елу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и д |
ца, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће |
аведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америк |
ра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за |
за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је |
и одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништ |
му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође |
цима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики оп |
Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељен |
не пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и |
лу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много |
ред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, н |
на наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који |
е влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још |
и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер |
арод да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација |
сподин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фа |
а неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жес |
лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитани |
} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика у |
га није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, |
мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог с |
све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="T |
кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог |
смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација |
ада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умирива |
сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов д |
ио од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богосло |
Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{ |
="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да б |
вишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића » |
демо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не |
апетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријат |
амен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима бић |
ро! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А |
оследње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље |
? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— |
атељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај а |
тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе о |
ује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, П |
} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p |
лаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоће |
му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра М |
а нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек |
има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи ра |
</p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада св |
кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна ко |
т Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </ |
t">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их и |
ност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} |
Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га с |
абавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst |
ш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа! |
ле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд |
гађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> |
ре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак. |
твија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да поз |
е је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац про |
дном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и ста |
TypesetSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, дод |
ка где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подај |
о комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одг |
дро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend=" |
у једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спо |
рђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни |
Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запи |
ир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> |
да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је форма |
p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисл |
ога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да и |
ћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
ко је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није |
је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу |
ас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p r |
у (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересу |
ичици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оста |
питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst"> |
скокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми |
ва оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом |
ан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је |
t">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја н |
има немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, неж |
на да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
ифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и |
к тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — |
{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend |
и знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како д |
настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend=" |
цира«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro |
је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошт |
ице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то |
е овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога ве |
</p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим |
пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим ле |
/p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у |
колико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија |
t">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи |
ијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели С |
ића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако з |
јатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило! |
p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми |
коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасал |
и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прил |
дељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p re |
} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај |
</p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капе |
Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан |
и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и дру |
паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена |
х код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њи |
, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, |
литиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитељ |
ти којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. |
не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман |
а да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате |
онимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађа |
">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S |
»Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не |
чином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затека |
шно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, |
, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем |
о! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S |
ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другов |
лико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута |
дио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контра |
!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из |
о слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако на |
једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином |
аном; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљ |
ушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица о |
rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а |
уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога да |
министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење вели |
орченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он |
сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме |
акоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Мех |
замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у о |
ењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) |
} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — зап |
nd="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер ова |
околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који про |
д сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, са |
уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келн |
висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и |
амује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да ј |
рославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше: |
о се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бро |
амо још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, је |
да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? |
своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и з |
и? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — |
егао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што ви |
чану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели уб |
си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> |
аничне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе н |
он, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја |
на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, н |
даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај |
м и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито |
прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две |
им ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле |
слук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потес |
здаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше |
прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча ка |
а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend=" |
а каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вел |
и иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, |
у радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше зна |
ихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би чи |
Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто су |
То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и |
се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду т |
а тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пр |
сле тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија з |
пролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и |
S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче брко |
!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један срп |
еограду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{ |
е под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Teks |
ом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из полит |
монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Ни |
А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и |
ати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћа |
дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казн |
анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера |
нога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p |
, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ |
толицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој оград |
ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се |
с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst" |
амо хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} |
ше сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био у |
страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светисл |
се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике ус |
ања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па ча |
у тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг им |
ш и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Б |
а! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} М |
ли никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. |
т!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био в |
ршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst |
ој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend= |
хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у |
рговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе ск |
у, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина |
ка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситн |
не слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јел |
ма.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Teks |
њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кук |
књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S |
води Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како |
маде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чуч |
ких кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свес |
тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тач |
држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох! |
о мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша ж |
ако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господи |
} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Teks |
ице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држи |
о уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p re |
стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од |
ло.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вра |
могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута |
ели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од г |
них догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје вољ |
цима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосн |
дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да |
о, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога |
Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет |
итај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Ср |
ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">О |
едајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} |
ад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким |
ekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »З |
бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слоб |
из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где |
ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председн |
и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске чита |
е да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи по |
ува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и послови |
д шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Св |
, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све уд |
у као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то |
што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у |
ком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. < |
а пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују |
од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се |
и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада |
сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час пог |
па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трља |
раги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни гл |
се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и рази |
ово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, |
би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, бо |
ће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се |
иђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у |
имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад н |
о подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ов |
спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а на |
и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште т |
да ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као јед |
дина, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће |
е негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао |
шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разго |
пева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму |
а омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председ |
ену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог |
кима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у з |
љу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да с |
не на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не мо |
зда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а зн |
(селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њ |
и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да |
rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у вој |
{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од мил |
је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црве |
у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло вид |
оме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су |
са бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend=" |
ви од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рец |
р Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас друг |
ко шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак |
.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} И |
аги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели |
ав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, |
м протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама |
м хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на ср |
м ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки |
тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и |
тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се р |
сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} |
пу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учеств |
трпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, ве |
и које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, |
, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Ра |
испрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шај |
некад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га |
и, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, |
повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, |
а. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst |
братиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> < |
них мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице кој |
са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нар |
kst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! |
а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољ |
">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, јед |
е Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend= |
’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, го |
у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му |
ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му бл |
гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све |
окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло |
о, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> |
а-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена |
а папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Миц |
ена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледа |
плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а |
лна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар па |
сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Све |
— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сé |
нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није при |
јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p |
у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад |
у се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама ка |
{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли ј |
у пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично о |
у.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао ком |
!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S |
rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто |
лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко |
му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор |
ш се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свак |
и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заи |
rop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђа |
ако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> |
сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако глав |
— запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, гос |
је смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адрес |
ао ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend= |
а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: |
посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} |
х му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао |
, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир |
и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најг |
">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима та |
rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што |
м допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђ |
за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. |
рале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати |
о би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S |
азда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: |
ане обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а к |
ћа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампај |
ебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као н |
"Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — |
ти пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од |
ашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. |
о бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао ка |
лана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. |
и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омаст |
н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»С |
вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу |
нтерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју к |
ивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар оп |
тао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} |
да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава |
мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је у |
ису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је |
е сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народни |
искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости |
аса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-пап |
сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво сел |
куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а м |
е собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове |
је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p re |
Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! |
а једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си д |
прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико |
збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: |
а неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине |
ам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. |
да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба ма |
ет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је пр |
м што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемел |
p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће в |
о, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно |
ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и об |
видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} |
ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли пре |
ље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара наз |
. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са зв |
="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Сре |
викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге |
ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, не |
p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прља |
и.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији |
више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако прг |
!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је |
хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо |
st">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога прав |
изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича |
а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p |
е његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време |
не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> < |
што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манас |
ин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет |
а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за |
гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није ода |
рано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила |
беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село |
тиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелаци |
рне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем пр |
коло.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прили |
мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахну |
Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се |
еч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку |
м’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала б |
им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p re |
ш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и |
а у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазе |
ослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами пр |
/p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од ше |
испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујет |
тписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, |
шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредс |
а она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то сам |
ик листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот |
на.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, на |
и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— П |
деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђо |
додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Ср |
скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= |
а, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst |
ти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p |
к оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим л |
сте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ би |
прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срет |
ло мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изб |
а љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> |
>— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p r |
амулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и |
исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде н |
d="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у сел |
рету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буд |
ио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Ми |
е дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један |
а, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако |
удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, мо |
из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по меха |
о размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Бра |
Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорни |
а Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја |
е делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{ |
бојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певниц |
ана по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домаз |
Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се |
ио би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лим |
и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе л |
рошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова |
ом, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не |
873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препи |
/p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве |
d="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не з |
ти је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S |
и како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је жив |
р Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио |
дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypeset |
та се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и |
лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто |
ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пре |
држати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Teks |
даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у со |
p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељ |
Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p |
. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе |
га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </ |
бројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја мног |
бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држа |
зе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst"> |
и их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће ни |
ће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљени |
у.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачк |
о; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p |
о је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако |
ета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst |
амолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђор |
, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p |
, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на зем |
се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе |
— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда ча |
или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева |
м пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно с |
, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно |
ен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор |
дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напас |
м специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места |
жим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист |
ад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило м |
Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љ |
ивице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклић |
поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охл |
ува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, с |
оцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механ |
Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да |
, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> < |
— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељ |
е слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполо |
и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слобо |
на. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! |
што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst |
управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде |
е дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« |
познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан би |
арут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па |
ји год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако |
ци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бриг |
ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах |
штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S |
е нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{ |
еститка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се по |
учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па |
ли не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће до |
и се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, ча |
, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друк |
ом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и м |
о за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложи |
е у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест |
е ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на ст |
не се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребаци |
што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њег |
кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера |
end="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} |
Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и у |
мао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{ |
пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе о |
је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао ј |
о у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвори |
и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом завр |
чна.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину |
нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде |
у! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике |
ким школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ни |
трпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним пед |
ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет |
м стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стај |
: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанст |
општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну допис |
том селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у к |
дник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Не |
орђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend= |
т, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра« |
у уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, |
а пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« |
</p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика |
дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не зн |
мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада гла |
други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је дост |
на било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црн |
ица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета п |
у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се пос |
ксим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не |
ом како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу не |
н ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а по |
шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони |
а вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај с |
">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан |
мулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену со |
/p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се |
рефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, са |
има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је с |
о.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина. |
<p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече |
лада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав |
и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, с |
нима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и мног |
вна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и |
о је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glav |
живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађа |
о, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој |
зели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и туж |
гдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »н |
, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао |
и земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила ови |
да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама |
у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку |
реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође |
ру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плат |
а за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар М |
а ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он |
осподину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« |
d="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели |
p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збого |
еру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, |
ијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Уда |
kst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога аш |
kst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е |
а Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то |
ане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p |
и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог |
од овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да |
нило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend |
> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst |
— »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се |
ји се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p |
се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворен |
му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у с |
очасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="G |
кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механс |
Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо бл |
играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоал |
власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, ве |
ћ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијск |
је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода |
о!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му ј |
сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђ |
у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не |
се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним мар |
ћу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војск |
ју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсе |
, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поква |
{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ |
сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све ниј |
памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend |
пне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши г |
такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза |
се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад |
разио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не |
е то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпуто |
S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му |
астирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и |
изеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад с |
ос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства |
, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сл |
а, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst |
Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! |
t">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да плати |
потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, о |
д је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, |
нучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Је |
ом ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна |
баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ |
је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га с |
и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили ч |
ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо |
фицир«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде све |
већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и |
зда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, ко |
видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л |
— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језу |
х предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, |
/p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост н |
његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде |
d="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених бур |
лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="T |
квом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни кој |
е казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »по |
м и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, |
ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{ |
внодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених кори |
другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, |
, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине |
nd="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p |
на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти п |
{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће |
е облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара |
и такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} |
жности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад |
живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да |
ошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога се |
човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="T |
а преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбо |
ејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је зна |
а видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више |
.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољ |
, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а бил |
ни крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима ја |
вих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са |
о једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића |
по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов |
ити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори вод |
ртије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам |
храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мног |
’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, |
ове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па |
арактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у су |
е, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста к |
онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tek |
лике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p |
ала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му |
мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали |
трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усп |
ему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. |
претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава |
и.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако брад |
ник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако н |
евет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир- |
сле их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу |
се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да |
дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га |
највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и к |
д носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само см |
го све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додиру |
а.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као о |
даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистр |
х и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна пр |
ране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, с |
из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала |
аксим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио |
рђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро позна |
пис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и изн |
допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допи |
сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, |
Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вер |
графиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако стра |
рупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{ |
пла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата |
никовице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у |
по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И |
е пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и |
таде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хех |
јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао |
kst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љ |
ели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на |
се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне ру |
комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, |
и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљ |
е послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију |
Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће кошта |
г прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако чит |
ли плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па нећ |
да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник |
бирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за при |
а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и сло |
накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле |
то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за так |
жи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико |
би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, |
афану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочи |
ланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се |
st">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> |
мпају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од |
е, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да п |
и ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а не |
н само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму м |
именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S |
а неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чи |
ољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па н |
још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва |
гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га |
« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме поло |
кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, вел |
{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија нокт |
"Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{ |
и свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не п |
редседник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, |
ли »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, |
а кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расп |
који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристаја |
испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. |
и љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много |
азлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да с |
ећ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{ |
rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га |
служује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необри |
ило то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што |
ања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти |
азмишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{ |
носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од |
гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче ме |
»Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном п |
ну у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да |
диш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна |
ико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, госпо |
аше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах |
це ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је по |
свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="T |
рном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, |
а би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однес |
љају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — |
па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело |
што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, сл |
} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове |
p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати |
Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну |
ети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из |
же се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— |
о, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му ј |
ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досет |
ило, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и к |
ивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је |
Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамили |
онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна в |
а шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само т |
ле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске |
ове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опруж |
ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend=" |
десет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозн |
ивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаред |
end="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то ре |
ју пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, |
а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, зна |
је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с м |
а рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као м |
ери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада м |
гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погл |
— вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како |
Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па |
симе!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беш |
Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А пос |
t">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, ве |
му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S |
мо једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Им |
е нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши |
и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што |
ек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нар |
и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се ма |
днику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, је |
мајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде |
ђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и |
као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а |
прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то |
и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} |
тетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно њего |
, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господи |
ељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ак |
ого ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље ов |
а’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ по |
ан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да л |
ео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, |
о род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p ren |
веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S |
богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p |
тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим |
ерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! < |
} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да д |
на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Te |
дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком |
о је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> |
и о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од |
и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га |
роб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морна |
вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Р |
јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Офици |
н.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и тако |
аљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није б |
за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Тат |
ђу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошу |
колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, ка |
трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он к |
и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено с |
је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за |
d="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst" |
и; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, изб |
гово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да пов |
ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће п |
љства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис по |
икове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема н |
едаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћем |
беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да н |
кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Ј |
ма лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« |
Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ и |
чка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="T |
ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допуст |
ример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах |
ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најма |
огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је |
о како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p r |
чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући |
н је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо ста |
о је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе |
што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море |
овинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак |
се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велик |
међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник |
ило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> |
тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га |
/p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p r |
лику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је кра |
рага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога |
човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабос |
<p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и |
ма осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, потк |
о по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све |
се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као к |
лед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну ја |
загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је |
ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памт |
таних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако |
ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио |
систа.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света |
с’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине |
миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом |
ад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причат |
о је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе |
ekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало м |
се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је п |
дељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те бесп |
, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tek |
з ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, м |
Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пр |
е Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Сам |
ети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос |
зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систе |
не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Te |
зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито |
их школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданиц |
коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на п |
у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно с |
кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p r |
е то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протум |
допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него д |
он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече о |
.. </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </ |
е, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре |
да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у доп |
бали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а дру |
ekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели нес |
послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да |
га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код ње |
чун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том д |
еда ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Она |
огобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја м |
ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео |
ет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у стар |
сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац |
е у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била |
st">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, |
да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе |
олеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре |
Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а ш |
Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман |
шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да |
ја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али ник |
S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се прили |
се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку о |
ној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Te |
сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копиј |
за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обо |
и тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од |
та само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас |
ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати к |
аво био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, мој |
ђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем |
зелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва г |
о новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам оч |
не мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридес |
једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви ум |
ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу прич |
а-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир |
{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спом |
оди рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте поп |
ика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била |
rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето б |
бићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у му |
е, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </ |
А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови уч |
ијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђ |
ница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога наст |
сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а о |
знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За |
слагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцели |
»живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се |
!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} |
ије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напом |
у Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда |
е неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, |
еста са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо |
ао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су ј |
ко, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у |
кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описан |
се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Пог |
</p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, наро |
раво и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир |
би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити д |
вља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита |
ају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му |
азбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми |
мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запе |
надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с |
? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вел |
го му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} |
Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} |
о, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продуж |
»Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газ |
као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче |
родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Д |
: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Teks |
који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ |
">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је |
власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета |
је му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни пос |
је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле до |
ну не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану |
звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа М |
спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшиј |
оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, пр |
ти; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето |
, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа д |
ор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет о |
ла, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин- |
је пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те |
, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst"> |
само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракиј |
исмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну |
илио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанов |
па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо |
о умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом |
шмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман |
ко сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и пока |
човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још мно |
рата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обука |
ришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, П |
ст послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче |
понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича истори |
учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човек |
д тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и |
промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих |
о? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о |
еле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти с |
у ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске |
ти зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра |
новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин- |
није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Кара |
вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније к |
е јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> |
остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величин |
ешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало м |
Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— |
ко то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му пр |
, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, |
>Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна с |
ар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то ј |
и четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без |
да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или у |
rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. |
p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S |
<p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што |
да, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мић |
— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за та |
на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="G |
немирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмо |
ени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће но |
оре му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам |
"Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капета |
ан дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend |
, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то |
агладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скрома |
господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле с |
је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахн |
о бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад |
а Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно |
одвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, с |
му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> |
ет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном |
б према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Серви |
не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што |
ћу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића м |
ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали м |
што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад о |
је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб |
са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо |
, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, од |
је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се |
Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главам |
свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинц |
лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство св |
{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове |
мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога п |
мо прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разби |
ожеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срам |
који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним |
"Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти с |
end="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав |
еха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијск |
те бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за и |
о раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јак |
акеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе сво |
еш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим при |
у ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине |
rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p r |
да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао |
исмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијеса |
осподине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој |
олерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није па |
лађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време |
на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, |
контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуни |
-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио при |
она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газд |
да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политичк |
p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> |
ам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst" |
и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: |
д је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, |
ву и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{ |
о и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај |
зађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуб |
неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећ |
, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна з |
ао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »д |
rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића по |
’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо |
и у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} |
А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми |
реко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера |
мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред |
изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад |
е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада г |
Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календ |
готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и су |
купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јал |
е натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Тр |
а се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада ј |
="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, |
стично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А |
се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, |
била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале |
и му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири сви |
ерио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли ка |
Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Т |
зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде |
« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле с |
председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађа |
"Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p re |
ко није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за н |
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћи |
себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да |
ерсоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка |
умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} |
е добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> < |
м блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори |
није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за вл |
уке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао М |
ечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, |
ебили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Teks |
ете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то рани |
о у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће |
ко, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијск |
јом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или бољ |
да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше п |
о ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Teks |
ара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је |
ек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако н |
, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши каж |
прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци к |
интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или прод |
вет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце |
одатке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето. |
то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за км |
ета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изн |
пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} |
вао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не |
вора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнера |
ачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њи |
="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... |
сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и њег |
о.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан п |
патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« раст |
гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што н |
седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осм |
м својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново |
ехани (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чул |
p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треб |
опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њег |
то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне гр |
ор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А |
ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што |
о заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је нег |
си и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се т |
ларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству на |
му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају. |
nd="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају допис |
еда по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — ј |
тео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају |
о је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} |
и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend=" |
цима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он |
ушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе |
«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино« |
је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих |
и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. |
р на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само |
светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ев |
па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опе |
Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампа |
дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S |
т и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши М |
и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле |
капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни |
ример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполе |
двоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. |
ир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си |
А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или н |
Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много |
и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и п |
ако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p r |
т и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога М |
амо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем |
} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ва |
живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако п |
једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на др |
је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се |
пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Н |
хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три чети |
ш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p re |
<p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> |
Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништ |
Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-ч |
арости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst"> |
его је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако |
ек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко брк |
богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го теса |
на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један зан |
rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је |
теље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како и |
нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера |
вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицај |
келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Б |
и, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој |
камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го |
S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чу |
ина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — к |
однаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола |
едан пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакциј |
народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да |
op_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам |
оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе |
а дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да |
алаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, |
ије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад ј |
све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и преп |
јсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешива |
ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговор |
позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су нас |
инцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Te |
је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се |
st">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што |
њима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што |
Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за |
пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Бр |
о или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све |
ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде. |
божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, |
д се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне. |
— вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а |
> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} П |
страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој стра |
у смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро ви |
тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ног |
селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стар |
а толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне |
ко је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је |
а овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, |
на, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа ш |
усио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфи |
во изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јо |
главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је |
к« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан |
>То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити д |
вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то ба |
га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па м |
, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна |
а, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а забора |
јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — |
. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend |
ји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета |
изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отвар |
баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје ил |
дно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах в |
оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђо |
је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је |
зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је бил |
ило и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је |
за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек |
вчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допи |
Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оно |
звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз она |
збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> < |
Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и до |
шну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као |
ив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људско |
одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у |
уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А пи |
ва места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњ |
И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо шт |
и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Ски |
о је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи |
нуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је |
} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео прем |
још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ |
ије вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Мили |
ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово сред |
је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у с |
за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не |
г пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казат |
ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво д |
о био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цига |
Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом слам |
свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и |
је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру воз |
з политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и зау |
трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што куп |
га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратар |
нако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру т |
е одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бу |
ога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је |
има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: |
има месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, з |
ли ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{ |
змакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само в |
одржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово п |
то? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног |
, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« би |
угој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пу |
а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="T |
који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Ми |
досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући |
но узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Сам |
ик!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећа |
а!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо |
ли онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђ |
и се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да ба |
ких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади. |
ем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову |
оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, |
следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером |
он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и не |
петан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на паме |
и имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав п |
— »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може так |
нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се |
не, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе |
рко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богоса |
е све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим |
едне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофе |
t">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљ |
у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: |
едње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок з |
епидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је |
, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта |
="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си |
у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку ру |
робуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персона |
паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи парале |
за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом |
госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао |
куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе |
— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад т |
и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судниц |
јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да |
сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима |
ћ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква ш |
и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за про |
ти!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се |
гавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на д |
ечи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, |
јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, вел |
ekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели |
нда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само ф |
бро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: д |
него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док ј |
жасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Мак |
и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним ра |
азда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} |
ео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколик |
што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи |
о што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— |
био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Да |
ћ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећат |
д шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срет |
ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војн |
смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Макси |
Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
t">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, ис |
, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, зат |
хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. |
. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим |
ду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозни |
-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да |
е жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него |
ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гла |
је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у восп |
пао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
аљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело н |
се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и |
(или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на ле |
лике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе |
наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што |
ао онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна |
, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју |
иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен |
злук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне л |
пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитос |
»Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за |
ега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. |
их глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се мож |
и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S |
ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо к |
д ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и р |
ба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени д |
а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да до |
А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, т |
е Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председни |
етана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појм |
Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> < |
Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педаго |
газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начин |
Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласн |
војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлос |
— вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити |
да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="T |
во од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tek |
чуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано |
Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена бил |
S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! |
му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то |
ешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмак |
живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако умор |
некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p |
rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! |
="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у мој |
и један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Кр |
и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешт |
та и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћи |
Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и у |
е и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве н |
рогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине |
главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, |
а говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по де |
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би |
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{ |
раво наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне лично |
цира«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после сл |
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Офици |
д псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога |
{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. < |
ју. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. |
</p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се о |
ретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи |
назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер с |
ти па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љ |
исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и у |
о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он |
овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит в |
е, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и |
вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; |
ја свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини свој |
, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђо |
то рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? |
ли писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује |
ако је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фра |
ек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али как |
дати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на тел |
ј ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан |
ар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, |
ом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски |
и а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци |
а другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да |
исац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је ж |
Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показал |
гла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и т |
, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако |
зражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зов |
човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="T |
предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је за |
, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p r |
Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за пред |
авца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским |
end="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново |
поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту дес |
авни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађе |
се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p |
азилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да с |
разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером ста |
ли на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође га |
А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седа |
и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове фин |
едник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p |
ило опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на |
је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део му |
ирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесиј |
чео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први п |
е Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа |
ама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено |
огађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин |
јим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </ |
ествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Еви |
је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим ц |
е певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова |
само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си р |
ао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђо |
kst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село |
!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} Н |
греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из |
раду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} |
равке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.r |
у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су ж |
ељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара паза |
на је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће |
о капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна оп |
таве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на |
е у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и с |
инара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окре |
је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и пос |
"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: девет |
је начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они |
ко се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосавље |
читог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу |
се, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а нарав |
рђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу |
и ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки ств |
њак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, |
ој светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску |
од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и |
ицом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и ме |
е се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и наро |
жа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа |
па на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у св |
човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори науч |
зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на |
наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Со |
ама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на |
него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет пос |
нији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не с |
ако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе |
Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађа |
ци!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници |
цка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Чи |
нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је по |
а и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинија |
rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми од |
и да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се |
а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па |
не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиф |
друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чу |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: |
ом месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p |
луса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сом |
асно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је |
но члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у |
а није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и г |
инска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: |
едамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо |
се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам д |
а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p |
илисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је |
им бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да с |
ити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може с |
нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин |
ејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку к |
st">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да по |
Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала |
.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} |
и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све шт |
умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. |
<p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати |
рвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Teks |
о, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета н |
а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« |
ли што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило к |
} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не |
>И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изв |
ади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је до |
умац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интриган |
једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза |
nd="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му с |
Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и труди |
о га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобро |
рће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај |
је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела изра |
место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео |
ли куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— |
ете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем |
г те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву исто |
а. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Н |
целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на по |
забраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умири |
мећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега |
; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он ш |
м пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад и |
гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође п |
уг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а |
његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend= |
рође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па оста |
st">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намер |
дник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није ме |
о неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумар |
nd="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где вел |
ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај к |
ратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна |
!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Te |
а нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из при |
хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета до |
е веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио о |
ободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто |
ка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, јед |
том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора |
коро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да |
ица својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише |
а после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »моле |
о сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи пропи |
зузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и |
Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и д |
и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
ије прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левен |
е, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изг |
ло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од ова |
одине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужича |
бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ |
и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо |
иљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, |
е у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив |
вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да |
а ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, |
p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало ка |
му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} |
н, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило |
га што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о дог |
не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао |
вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се ожен |
је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад с |
ве пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу тер |
ставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и д |
ко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{ |
уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци |
о је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је по |
Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратл |
ик« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставил |
о није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда |
е то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад б |
онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића припо |
ине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти |
а својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
е не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли |
ста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А |
ну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst" |
тира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од |
ик и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја |
прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици |
ежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја |
о набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је |
а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику |
а из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму |
ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви |
је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људ |
учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет |
пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и |
етничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула мо |
сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те |
петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са свој |
трати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се |
тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Мн |
, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, |
жичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свог |
и дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак |
доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама |
авити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што ј |
о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сва |
а ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="T |
овак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет |
сама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна д |
<p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst |
rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p |
раћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременије |
успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобољ |
велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; |
на и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А к |
м Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S |
када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, |
о свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без све |
hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоц |
еј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се на |
е дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! |
ој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чвор |
</p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst |
амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, |
арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— |
ко знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита |
к, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно н |
споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и вес |
Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Te |
ји је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако |
сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнем |
у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и он |
наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа с |
келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим ја |
и читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе но |
} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и п |
Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни |
ју.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад |
адосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да н |
<p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим св |
фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати нек |
ка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљат |
бране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Teks |
тен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трљ |
ише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Teks |
.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend=" |
.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној |
игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Ни |
ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што т |
чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео р |
едничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S |
rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћ |
ме премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилик |
ћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размиш |
лу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онак |
трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst |
лочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече т |
елно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа ме |
спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколи |
о причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и с |
на Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи мо |
љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
ло па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у с |
е знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не |
мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p |
то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам |
камиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tek |
а ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јес |
оди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједом |
ти тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио збо |
покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па к |
ује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој |
господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како |
се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест годи |
ржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте |
великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дим |
селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Te |
а ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вел |
каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се |
ча све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина прич |
кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кмет |
е окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првим |
nd="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! |
јем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубиц |
и.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није |
је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, п |
н понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно |
} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну р |
а сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђо |
ер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да |
р за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог |
неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{ |
тка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и је |
нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице |
игинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем р |
испута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој |
ојој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих |
у неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је |
осле Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој припове |
атребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend= |
"Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је мн |
ка« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим љу |
знанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким |
rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испече |
, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с ген |
теде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на |
олико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst" |
смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — |
ха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Не |
и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеш |
Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срет |
скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Лев |
не податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га |
је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и мора |
бро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и |
а већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, |
тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравн |
ратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли н |
ислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} П |
ије остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако |
од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се на |
х, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за зд |
о беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Пет |
престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зов |
Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запита |
узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, |
ран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га |
Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механ |
кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, т |
ши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне |
а у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече глас |
ро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p |
зија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један |
> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој кра |
етне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту ј |
на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрдн |
р Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џез |
Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храсто |
љства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику |
— Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба с |
неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вел |
лупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости |
че — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола |
говој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не бој |
коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p |
ије одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће |
вно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошав |
с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, |
и тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протектор |
раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају |
nd="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети д |
ри динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи |
ву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупа |
усле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Бор |
оизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p ren |
стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући јед |
сна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} |
еке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам из |
е, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и зад |
а одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, ко |
ј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p |
из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму |
шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још че |
!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бе |
би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће и |
ко кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то за |
одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Та |
е песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је раскли |
арица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је об |
Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији |
ко ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја |
ханске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет |
е славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке |
наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, ј |
овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше др |
еко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p |
мени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то бил |
чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ј |
оре грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа |
воје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успост |
ва турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, |
ним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпој |
kst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет |
оји показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, |
и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух |
а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst"> |
ш много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а т |
ати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци |
о; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се чест |
то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се |
у сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — |
поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао |
па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пиј |
струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst"> |
{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као |
} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му |
то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да |
рђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике |
рава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај |
ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига ниј |
бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту |
а, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Н |
вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-ка |
t">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следо |
њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тог |
иди и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборни |
ати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би |
њени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе. |
јте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следовател |
ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, бр |
ио војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ |
љу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, ре |
и.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, фл |
се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека |
у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели М |
Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, |
н, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумц |
све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са |
рева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p ren |
d="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, а |
а мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракам |
, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарни |
у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а |
је за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог |
анитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно њ |
им пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде прек |
<p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капета |
<p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да |
м је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на |
ву учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они |
омаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А е |
заћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да |
ћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевро |
све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића |
на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија |
и, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није сл |
ка за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— На |
— вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (так |
ирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју р |
задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А |
ам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прили |
ачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, гор |
ко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљеви |
="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја |
са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва коме |
едан исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испруж |
ир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за в |
и ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија |
Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскок |
где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све |
шну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гроба |
ме које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим |
самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љу |
механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који |
ко, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или |
титања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па |
им, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама б |
ло што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли |
Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде хо |
о чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! бо |
ку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећ |
све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на па |
а поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити |
им, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најп |
и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује |
елу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купу |
рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева |
е.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst" |
евету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних пап |
анифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је |
Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има |
rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и |
дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. |
ао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљ |
здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси |
обеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у з |
ло! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће |
ако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не зна |
осла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако |
еле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну |
реми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством |
се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и с |
ечење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим огло |
у; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, зв |
инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана |
ве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти |
оравио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend |
рпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, и |
а.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове ук |
же, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— |
ају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не и |
смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих |
е му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг |
а на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, |
ифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако |
у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се о |
} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минер |
тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше |
сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизаци |
абар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда сл |
p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; |
ежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, ом |
м у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита |
t">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> < |
на опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst" |
, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује к |
еђу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би |
поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша! |
пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а |
његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога о |
дна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се |
ва сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{ |
nd="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији |
ом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да |
А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« |
пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу дом |
кле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то |
и.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се |
господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише |
ша да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Teks |
оји је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из |
и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ ле |
па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба |
ваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се |
таје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га |
на да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, не |
ито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио |
а за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако п |
то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је |
м неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, ко |
и свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из |
о плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиља |
чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врб |
салутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, кој |
да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна ште |
ича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко |
S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да пресел |
моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{ |
е. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tek |
е мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! |
овека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво |
их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst |
влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају |
ђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у ист |
ено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p |
над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него |
ке трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеско |
пет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ј |
, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много |
nd="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемик |
st">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst"> |
дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p |
овек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за дру |
итог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на па |
а му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је проти |
rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао |
један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па |
з Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на |
бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог |
амулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује |
ате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и госп |
ажњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат |
није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} До |
ачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у |
нгије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад к |
емена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А т |
S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав озн |
и изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у нек |
о му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења |
држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, ис |
иба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Ма |
зе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и гр |
ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend |
заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мал |
је и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} |
као кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И ов |
кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, |
ку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двад |
а, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, |
ећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно |
!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово |
d="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неу |
Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне ка |
ерици женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српског |
ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="T |
оље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend= |
читељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу |
еше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде К |
аш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, ра |
вимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend=" |
« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па |
све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, ко |
то је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, га |
иће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек о |
леон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код |
а, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p |
е међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато с |
овим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жик |
иску записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову |
у се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у теле |
Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће |
га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада при |
тио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа |
{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, се |
јатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекак |
татељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, |
одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави |
пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend= |
се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражи |
еће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> |
писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте да |
дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гиз |
држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је |
олико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешн |
хну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује нек |
"Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога |
Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а м |
лу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p ren |
, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окре |
ихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке |
, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама |
гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој ре |
.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p |
вој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу к |
S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш н |
дурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто раз |
и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објасн |
олици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, пл |
д смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, |
вет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на ши |
црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде |
nd="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p |
роглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p r |
асликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва ди |
ксим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да с |
па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— |
м а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{ |
подине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти |
има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и с |
»Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би |
едови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у к |
на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био ј |
млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </ |
се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и |
S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и под |
по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђе |
па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на |
ина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S |
rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, |
батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону д |
пали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће |
— еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исука |
друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, |
бар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за |
е амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћиц |
еоград, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима прија |
старао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само п |
, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду з |
поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је ј |
шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није верм |
ке борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Мил |
ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није |
малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљу |
/p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срет |
ла!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код |
а би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p ren |
к, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend |
зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе |
ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој |
може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, б |
твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у нико |
ума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па |
аконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и љ |
е народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ва |
st">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend |
>— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе |
мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за |
даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен чов |
<p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше |
елу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst" |
и дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј запис |
дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, реп |
о и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисав |
добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас? |
знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p ren |
подине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за |
а, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} |
инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p |
вине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst |
бише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Минист |
ране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и на |
ј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече |
-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са |
... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend= |
kst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза зл |
ла — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како |
ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени |
ачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се |
првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у |
дан као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и |
ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он к |
— рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? |
? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, |
н учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst" |
пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p |
ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Te |
орђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst" |
онархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад ј |
— виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако ко |
њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гом |
зговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не ре |
— рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам |
питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ај |
сет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по |
рста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти |
зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин |
м и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па св |
ко учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора г |
За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти |
м је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А.. |
ашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославим |
ажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па |
зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по ди |
саде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, |
казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколи |
прави то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, |
">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постариј |
ekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијеп |
енутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И тама |
ства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tek |
зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнак |
и — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ меја |
му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо |
ки?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је м |
— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend= |
{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише д |
ико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета ј |
о баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst" |
е дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зн |
вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend=" |
је у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан бра |
пада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је за |
води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадни |
ије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбин |
тиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књи |
их кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срет |
платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — в |
н прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем |
се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један |
. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела д |
ар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Н |
rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А о |
у министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадал |
и. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Ч |
ол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе |
си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p |
у понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта |
">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој преб |
ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле |
Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим |
едан му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S |
за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} |
ешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p re |
S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И са |
ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонс |
а попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на д |
ше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па влас |
ића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се |
.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се т |
ом руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на |
лниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а з |
миње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p r |
њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо |
да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само об |
поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се |
јвише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чи |
} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски ш |
шља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је н |
да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, |
дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири |
столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по |
једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Teks |
!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Teks |
. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се луп |
ељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Д |
умфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst |
поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је жив |
за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај |
ошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га С |
држао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком ј |
</p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, н |
амо набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, нег |
анџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога |
орђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си сва |
а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа |
знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет сам |
пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, |
огле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?! |
стао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му др |
ма знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p re |
рамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и |
колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израч |
kst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стог |
се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{ |
познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, |
Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо |
е сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А |
t">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум |
kst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се |
румске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није треб |
јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Бл |
а чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља пошт |
е у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Један |
/p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} |
не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био |
</p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у пр |
к и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако |
стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се зак |
ише у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино р |
коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Ви |
ају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зн |
вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адр |
уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове р |
, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробу |
{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да з |
у како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет |
му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио |
зом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго |
="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Кол |
што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па з |
Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајд |
е истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} |
ме; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са |
као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Teks |
Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову |
ете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка |
омози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми |
уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку |
kst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} |
Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па |
свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} |
а леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се д |
је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његови |
{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накрив |
е исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и |
оста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend= |
кора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја т |
да тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst" |
, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сеља |
а.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} |
е као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), ка |
оћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, |
живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога |
Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила т |
цију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и |
је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и хра |
има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули. |
мо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдици |
st">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tek |
t">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о медениц |
фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет |
о мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је |
море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе |
их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а |
ворио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет |
!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се |
шара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са долас |
м »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато |
хи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од |
">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, |
е није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његов |
ане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђо |
>Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="T |
зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђуз |
дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> |
мам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу с |
што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант ш |
— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе н |
кинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је |
шао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци |
, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, н |
хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога |
као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} К |
инчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан г |
екне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што |
едео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли |
се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend=" |
ав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је ко |
rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прес |
Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле ко |
ма се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p r |
<p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, гр |
ница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изрази |
са него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је про |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах о |
су, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, |
у старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једн |
.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазил |
, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она н |
.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, разв |
да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: |
идан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичк |
и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и ли |
нархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког |
о и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst"> |
/p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово се |
депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће |
ис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних пра |
црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а |
и званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остав |
мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злат |
ји се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то |
лупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати ци |
се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко пр |
е, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте не |
другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{ |
о је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам поста |
} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже ру |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па |
— ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотс |
и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за ва |
ата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно |
једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руко |
брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо |
атрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и пр |
етом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је |
песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење« |
полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, не |
човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршл |
сао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова |
бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број |
rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког |
скоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника« |
тељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу и |
аоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а |
у, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од оног |
ом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже пауз |
една реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покој |
е баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он |
женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично го |
и је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{ |
му интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се р |
и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{ |
много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и н |
ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта |
и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он ст |
деничког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразил |
и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у јед |
се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Т |
аст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и за |
еле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра ил |
нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} |
им и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капам |
једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога са |
да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја |
овек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту |
, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се |
и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура тит |
ав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst"> |
(а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једно |
све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: |
стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао |
. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се |
дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пурков |
»ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу |
ари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно |
кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међу |
ур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министро |
га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стад |
} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — с |
, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђ |
оји је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога |
хану.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам |
им таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни спосо |
у фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, за |
, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: |
"italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати је |
м ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако |
ајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има |
оје је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фе |
— »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врат |
и се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон |
.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраће |
празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељац |
грчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних тако |
ја на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tek |
тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, е |
ћи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо чове |
и, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> |
штво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p |
ако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-пап |
ако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше |
обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе |
денику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих р |
еветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може умо |
шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љу |
го на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{ |
Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а |
лутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« |
ћиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се п |
Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуч |
па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава |
о је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> |
игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« |
е сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p |
триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко |
двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе н |
двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. » |
добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује |
Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во |
афане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, |
ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик |
сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, |
рним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај |
д од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} |
зволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни п |
огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, п |
осподин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ св |
ој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{ |
међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом пон |
стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Teks |
а у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде |
ва у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине л |
а. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у п |
је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ће |
чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Te |
сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада. |
попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те |
нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из |
виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако кошта |
а чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум ч |
шки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вар |
ли сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао |
>— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, |
!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на ње |
{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша |
а никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} |
st">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p ren |
S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! |
Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tek |
, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче једа |
т стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за |
вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазан |
— баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, в |
и и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивал |
ог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај про |
ики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p ren |
кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да |
ио је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p ren |
а зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак! |
ирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, |
ита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако и |
лома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
дио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учите |
кану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, так |
дите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је |
задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, |
могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Твр |
је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да |
и кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p |
ело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или ка |
ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То |
анизам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли де |
ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, |
аже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званич |
> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћ |
стављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га |
овима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне за |
ичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани |
ији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и |
елу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend |
а захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шеш |
тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута |
бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на м |
"Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Te |
причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити ви |
— рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми з |
звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџ |
у отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатага |
пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то |
ке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већином поли |
ла.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевр |
јевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, |
ала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tek |
р Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} |
Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, х |
Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече |
рве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. < |
ако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па св |
Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанино |
d="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају |
само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљају |
ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме |
и као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p r |
Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на ле |
својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Д |
амоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитато |
а и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на с |
мах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не |
силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све све |
ри хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћ |
хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сум |
стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и |
е свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир |
е бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p r |
нем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, |
вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tek |
ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је |
чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жиц |
тио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим |
d="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капета |
прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљив |
да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Макс |
а је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се |
Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S |
м пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и сави |
е: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звез |
ив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћи |
згледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председни |
е и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то ј |
импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних |
ање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју |
етао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор имп |
ћ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, |
Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да г |
, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша свој |
вина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита |
е, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни |
ана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend |
окле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио |
редседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор у |
редседник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу ни |
не публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">См |
ази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успоме |
ја бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допуст |
е поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да ку |
и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета прем |
ио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Тал |
их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> |
, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Ка |
буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="T |
</p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, |
на била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом |
овицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и |
и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље н |
зоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра тра |
> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рек |
етама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљ |
војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни пет |
ету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, |
жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па в |
ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може |
. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим |
Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{ |
} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио |
евабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода |
а њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend= |
утем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛА |
добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборавље |
положењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неод |
ријских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај изда |
ва његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, ан |
е био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} |
раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају прав |
пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разл |
ра остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend=" |
, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жут |
ривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и да |
, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она |
ан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште з |
е од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S |
спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика |
руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S |
. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, у |
ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожалив |
ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овд |
е шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како |
дну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са ш |
ију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и и |
славе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак |
м послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} |
rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском об |
он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и по |
м, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се ут |
живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у ста |
Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи п |
наестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} |
тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки потки |
жу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције зб |
се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </ |
S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и о |
четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих |
ико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло |
Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, |
ена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је |
он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за ко |
аћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из |
ило у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета |
.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се пон |
муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата бил |
а доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњи |
још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико ле |
о! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд доб |
етнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео |
биђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од |
је му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни |
} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има |
појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потп |
е кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко ш |
поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он |
ла ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротич |
ну.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељ |
> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели С |
нтерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чаш |
је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако би |
С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао ј |
начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелнико |
јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим |
Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламу |
nd="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} |
ајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од З |
е с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој |
ерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треб |
и: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан |
Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, |
p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што ј |
{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је |
очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде |
ртни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти |
још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано |
затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су |
">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај |
х костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све н |
е виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А |
о изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} А |
им цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, |
здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли јед |
једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће веч |
С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« |
и фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварц |
бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им ост |
{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад |
} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређуј |
ође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешм |
та их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране об |
то ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан |
е ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам о |
Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </ |
неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </ |
овима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, ок |
ју понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бо |
} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S |
</p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Ко |
а враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p ren |
то је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а |
кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма је |
ко, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игр |
лодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend=" |
ше и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вје |
стично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово |
ери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо |
пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај |
ом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што |
ци мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, |
у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом |
џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да |
мири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му |
Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може! |
после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је об |
Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, те |
е зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатес |
и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет д |
у, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бо |
настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанст |
d="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна |
но пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend=" |
сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и |
кријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вр |
а је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила |
ита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа изма |
је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љуб |
но!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а |
} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна |
тка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, п |
слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пи |
ла, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробо |
е у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако |
и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако д |
S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми д |
Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол |
ика, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини и |
позантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, прот |
а све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек |
кле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању кон |
ekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да б |
а и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодни |
милија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским шк |
оме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледају |
Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који |
олицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с |
у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> < |
га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји |
то не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — |
Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му |
био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} |
ас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете пл |
у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и промен |
{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је ј |
<p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала св |
а је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, |
чула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико |
оцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у |
рђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику |
, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не ч |
деран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« < |
га који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто спом |
ховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S |
="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Св |
, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tek |
власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То |
</p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и на |
— Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst" |
отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде |
аду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. |
rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо ф |
<p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му |
исмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине |
нај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би |
Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да |
на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и т |
и ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели реч |
на зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к |
из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по С |
одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе |
господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, вели |
оже; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} |
двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој доз |
око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилиј |
свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто пис |
е, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има јо |
гу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља нег |
на, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе кр |
вић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више |
чела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све з |
а частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће? |
Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> |
ко свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још |
nd="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, н |
> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају м |
очава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, |
адовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херу |
ор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а |
ебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="T |
чевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задре |
то ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и |
треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случ |
е то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара рад |
у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p re |
нуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три пита |
се — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Он |
S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо ги |
торитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учи |
одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> |
ја је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} |
Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набиј |
/p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да ч |
/p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пу |
<p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве реч |
дседника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досл |
ца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, |
је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна |
добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} |
Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Тр |
. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док |
еретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и с |
d="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> |
ли: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би |
ити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и » |
, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој |
од један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пур |
ина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је |
реко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се св |
е Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох. |
али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се измени |
о господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), |
ну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, |
раво стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, |
»слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кора |
суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које |
га.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје жен |
ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе |
p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви ј |
еће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па о |
’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити! |
, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио |
лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне |
end="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг напр |
еди у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао |
орђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst |
, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Циг |
господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нес |
S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за он |
Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад |
с. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти |
kst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« |
Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? |
ика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само обли |
крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само |
ако омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, са |
вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо л |
, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграф |
} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их шт |
дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, |
кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да н |
у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби |
то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пи |
лово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буд |
се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и го |
мо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поноси |
раговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти |
ндила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање |
у!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знај |
е морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писм |
Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби |
тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p |
рију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као |
а, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, |
жала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђ |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Небо плаво;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бра |
-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пл |
d="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: |
анима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљав |
ред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} |
вездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Teks |
="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела |
г свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, |
неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једн |
што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па |
ангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успе |
мљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких триде |
шу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окити |
ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хл |
ед, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђор |
шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који |
> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шам |
ори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је |
еднија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој |
те, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постара |
д неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описи |
малко облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. < |
!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, на |
ета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се з |
и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, б |
оже, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министр |
себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вел |
</p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Н |
ме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партиј |
{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стр |
се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је ч |
и да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Ал |
га Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. |
t">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, о |
а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педе |
авши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одма |
ликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго пи |
оследњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер о |
боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за |
о са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, к |
ав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да с |
="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко д |
борници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! |
ше вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а у |
st">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини оси |
а нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, |
на имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситн |
: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као сл |
бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да с |
, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а М |
ко... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На с |
и врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа |
ик његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким по |
гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пош |
мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; |
едован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај к |
трима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошк |
треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати мин |
калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за |
{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па |
ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем р |
авук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, п |
и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само поча |
и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, |
живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, |
вропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви |
а народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} |
ој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Д |
ано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, д |
пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро ј |
и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави |
дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви рази |
јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он |
Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани изброја |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
а јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пи |
у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, н |
види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзин |
ту!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна м |
борник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасв |
нтересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права |
аменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њ |
омшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице с |
и шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! |
кости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина |
Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учите |
За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и крка |
ала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> |
овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јо |
он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у ње |
ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан по |
мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке пре |
ежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што г |
да претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а он |
осама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по ку |
а и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинско |
, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по заб |
ма и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села |
ма баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој |
в рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина |
ублика! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Te |
ксим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом живот |
врши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу би |
о чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима |
на, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на прим |
ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чи |
када, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија ко |
не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, те |
био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срет |
рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар |
је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне св |
Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они |
чких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад м |
стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чи |
о две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ра |
путовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и је |
о шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико н |
љена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких |
није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је |
{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у |
ир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} |
говори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија |
угледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у ов |
по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па пли |
о »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниро |
nd="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро! |
; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек |
, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Пров |
ма па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да вид |
.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он |
на висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно |
отињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било ј |
си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Ја |
ре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst" |
е нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако сед |
н левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кош |
шао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада т |
ек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било |
знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се пост |
ханџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису |
<p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама |
етан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједн |
да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то |
тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, у |
ћ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много оп |
установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке |
, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, |
егова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин |
у за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених б |
е овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! к |
га.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p |
таоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком |
атле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али т |
— таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ра |
мачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је обла |
сио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао ма |
о поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патр |
тале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимили |
дгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако ус |
d="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— |
кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред |
е, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па д |
ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и |
ећ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забора |
е краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пр |
ије могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама |
по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испуш |
а једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена |
е, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића ј |
тку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ |
, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога к |
е то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. |
една реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол |
амдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет д |
та стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе |
у поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било каза |
устио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у в |
и које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади |
а; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst"> |
тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа С |
у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> |
носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне |
вљања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Кол |
амнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. |
род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{ |
дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад |
. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи |
нако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле |
nd="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, к |
е људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује |
да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфа |
че у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а |
kst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претур |
нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, |
ред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац за |
ко.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, |
ашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па |
једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кр |
hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, ма |
.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује |
Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка |
— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практ |
дине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! |
е! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним по |
е да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и |
ли мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије з |
ан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политич |
и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писа |
а увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Макс |
понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Г |
кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; |
те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око се |
Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="T |
ем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жал |
ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капет |
м због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути |
о: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити |
} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прих |
ј опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтере |
ије требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Уж |
ога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си м |
Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста |
ђе ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега |
ија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; |
ха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што бољ |
а ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле пр |
осао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њ |
rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељац |
али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је б |
тлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло донос |
и обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, н |
ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Те |
ослове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, |
туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је ја |
и чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичк |
итрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је стр |
само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него с |
столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она |
вољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч |
ци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђор |
је оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, |
из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угуше |
је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајб |
у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће |
се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички с |
арога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p ren |
повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша |
а ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; |
ену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушај |
на или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — |
<p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Па |
човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онак |
калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S |
ба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивањ |
своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је |
о јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst"> |
а у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Te |
орђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим |
ица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у н |
рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и пош |
ир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никој |
р Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Teks |
t">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за |
»Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти |
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају |
</p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен |
p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаш |
ефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици |
на.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst" |
гу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде |
ре и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био гот |
ло, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, |
а, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га п |
а.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосно |
лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример |
S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите |
њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима |
екан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало г |
а, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијам |
st">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и |
инио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексце |
вије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се |
од би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, ш |
акле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у |
op_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише о |
>— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајоне |
> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се |
таницу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мад |
<p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — ода |
Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је |
иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имен |
ао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је р |
те. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с |
обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити |
="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Та |
/p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и |
— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Мож |
м би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај |
ша; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућност |
ну сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише по |
и цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </ |
трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гиз |
чком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или |
седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S |
аврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друшт |
ећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они |
а пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сур |
пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе а |
и, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S |
у синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове |
> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Мо |
осади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају |
је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста ве |
дна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јов |
та ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само |
ер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, по |
о су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst |
ретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst" |
своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst |
мам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p re |
мет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а бо |
ина, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намала |
под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигуј |
ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се |
ави чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се: |
Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало |
а и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден! |
">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S |
аме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај! |
rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуч |
Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро ни |
ена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срет |
ета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко нов |
ите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам т |
апира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ек |
те. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ер |
се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, |
а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш |
озлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти види |
пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и как |
леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Te |
амо гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? < |
ако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке б |
мо се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна зго |
анас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препаранди |
есто је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у |
ај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише |
а, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло оп |
да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> < |
ет, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка |
ривременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно сл |
а је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова прив |
о га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како т |
е — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, |
море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекл |
ц забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско |
рне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је |
ио и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених |
тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, |
е и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само та |
које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о теле |
озвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раден |
ели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шока |
и данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а |
зда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, как |
ка и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срет |
у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест |
крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S |
на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају |
је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А вр |
рији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и |
фицира«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајућ |
испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио |
други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учи |
љбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Ус |
свете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као ро |
о види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се |
нцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет |
равити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на мини |
ке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, |
руго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја оку |
жи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову ли |
, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није |
кса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану таб |
н, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно |
е!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше ј |
end="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не ос |
авна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ј |
ичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после ос |
.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што н |
коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвозден |
о наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису ка |
довице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га мног |
да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и |
обиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одел |
Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и мест |
го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту. |
поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су |
беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле |
тати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и П |
ачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и ви |
, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак |
одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора |
изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома! |
и«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то |
човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прил |
то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А |
о даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Ре |
ако се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавам |
и, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано |
а, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак |
иле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где |
ице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> |
ће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети |
јој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он зго |
је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомиња |
раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> |
есмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је ч |
војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима |
његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па зб |
"Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио нат |
као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, |
Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас |
па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира гре |
ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend= |
насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако нек |
е бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад |
или многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кљу |
је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »дом |
ао смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак |
амет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ћ |
задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Teks |
о коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накаш |
т била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизе |
у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причи |
— Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбок |
у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, |
ској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се |
а је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какв |
ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па |
end="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља |
за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и |
е; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, |
»Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идућ |
е изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене |
им лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Te |
то да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, ко |
м да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново вре |
главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на ис |
икрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А |
мен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жиц |
ерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије |
окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> |
чека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах и |
куп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у |
правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао |
иле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад |
о зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему |
своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви с |
меоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после ст |
де! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му |
ње од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> < |
зван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлиј |
тао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе как |
токол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине пр |
а’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли |
дишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да |
Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и п |
рати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ра |
ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и н |
ко још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срет |
вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате |
к шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="T |
асно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом |
ецу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома н |
шанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву ж |
ушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презим |
власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш |
велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило |
ници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од |
сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата |
тању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже |
« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, бел |
део да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на |
сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином |
kst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, ко |
многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, |
назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменем |
p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S |
х слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет дел |
е ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend |
да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад |
зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Teks |
заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствар |
ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинар |
наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се нас |
и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, м |
завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе |
о написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су инте |
t">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком ку |
: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника ( |
су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне кл |
афу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли |
диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостим |
е се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него |
омаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвај |
у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{ |
код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и доп |
nd="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далм |
ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Te |
бично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је |
о.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да м |
черајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двоји |
пет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цига |
ешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава |
ам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно сел |
силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира кој |
рекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} |
слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ј |
понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам |
елу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сиј |
{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао прот |
орђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други н |
ком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом |
тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту |
буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »п |
лопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом |
ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми. |
а, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочи |
ekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој ј |
њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да |
end="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} |
азаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопат |
ј наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — ре |
rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под |
стаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend=" |
а, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— А |
го време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине |
овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Teks |
приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправ |
асало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га наз |
м приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизе |
и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, |
е. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> |
е? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst"> |
чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је |
сути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или |
увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна, лепа ј |
а много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst" |
/p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га |
чано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријат |
све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да |
републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ов |
длежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај по |
европа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас |
st">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очи |
Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији |
ет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона |
аре мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Пер |
цу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови о |
јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да мо |
један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салете |
а, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а з |
реше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пу |
е речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што ј |
: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе |
и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да |
и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спев |
јдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па г |
начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газ |
тен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фа |
у, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, |
апетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе п |
дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше |
оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p |
Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи п |
Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend |
ећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко л |
">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, |
разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, |
раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ч |
станио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они се |
оме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend= |
р-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћи |
о пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, вр |
штински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био |
о мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} |
ксима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мал |
канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ т |
могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend |
<hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте. |
ир« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да |
друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс с |
rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, |
о прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и п |
да човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки п |
чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p |
.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати |
о дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих |
акционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пре |
Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као с |
мњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио |
да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И |
S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка |
везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни |
пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} |
лико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне прек |
аник, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на |
ред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко |
ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! < |
ђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај |
>Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, је |
те учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре ш |
лнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором |
и апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се изм |
је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни |
ош какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да т |
убе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан н |
он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шаре |
шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник ње |
анство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта |
лгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ниш |
затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или |
али! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере з |
еко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељо |
ало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само |
но популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у |
аћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> |
допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила |
ци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свес |
амфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Ус |
је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству |
пу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном м |
р, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} |
вакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и |
средно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе |
.{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки да |
некад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве |
ја и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и т |
иком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да |
рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p ren |
убер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — |
p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тод |
ужбу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит мо |
д се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, |
етен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропа |
Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро |
има био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као зн |
ра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и |
укуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћат |
служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се уп |
то из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији о |
то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеј |
огојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисни |
е«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на |
ући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се |
него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавн |
Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако т |
зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије |
ваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење измет |
slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигу |
Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а пос |
а од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати |
рете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета н |
Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против ње |
дазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, пранги |
S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није |
ого светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председ |
деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било |
прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и |
ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево к |
ола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрд |
« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече |
оћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ам |
даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно |
еја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: » |
Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засиј |
задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то ч |
начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду |
nd="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилик |
S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="T |
е и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све |
има потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевниц |
аравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане п |
rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали |
kst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фи |
пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и пр |
јих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих сл |
ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али |
о каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на гла |
љаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или |
бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже пра |
Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне |
лазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и см |
им је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасов |
и на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се |
сарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се |
удио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неки |
обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је |
ивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања |
о, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен |
ј други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости ск |
као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица |
рилике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Ср |
кве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом т |
ачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту п |
џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва |
година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту |
да налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од поз |
кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек нагове |
а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Ср |
у) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало |
је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек ниј |
ити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изос |
ета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p ren |
стрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па т |
весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излаз |
е нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински ц |
е.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада са |
S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону ње |
, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Кр |
ар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, |
човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а ова |
о кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> < |
rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане ш |
д накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес |
па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући с |
ета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ |
гу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлаче |
ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} П |
апоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив ум |
и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у |
ј догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа |
тен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши к |
Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац н |
што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном |
а — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако |
а цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То ј |
ир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} |
се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не траж |
ек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде п |
ећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш |
ечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу |
ивотиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко |
л’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит |
је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он |
о част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духов |
није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл |
{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Л |
ши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Св |
бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а она |
пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком об |
ваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче |
а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лије |
ва, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако пос |
не и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже п |
d="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, |
t">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонс |
/p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га предст |
види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на |
Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је б |
дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на че |
р, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p |
боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа кој |
о сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно |
kst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким прилика |
и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник В |
је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задов |
{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће она |
ј тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне |
у се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било ши |
н свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бр |
да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе |
стио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао њ |
инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама ста |
ајжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме |
зала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест |
ило је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Јед |
вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у |
село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ств |
петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} |
се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, упра |
и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на п |
е само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово брија |
и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, ус |
и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне нај |
штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фаз |
ир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем |
и.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао |
еће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта не |
ч. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један |
који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и к |
дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им ви |
го додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више |
оименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му и |
име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па г |
преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зеј |
влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао |
Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И |
а, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом |
љено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К |
ан допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, |
измама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему |
обровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од |
ида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осе |
Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и прола |
Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко ш |
ковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а зати |
ј тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штати |
првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше пи |
ча Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Мор |
у ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше |
е да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треб |
уди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако |
есије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним уп |
јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељ |
ви! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као п |
де деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе |
ерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се |
му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован г |
ог времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p ren |
мшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, не |
је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је о |
и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору |
јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти наро |
му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, п |
паму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Офиц |
свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — реч |
ије учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је ос |
т био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашо |
е, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи отка |
исао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занат |
оиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend=" |
а: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} |
ужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, сам |
но. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?! |
ао таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа |
је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат |
елу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радил |
чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не д |
енција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалниј |
ј продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега |
<p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend |
у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га н |
цу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и |
сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био |
с из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о те |
а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пип |
е, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче |
t">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га |
приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у |
а гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да м |
та шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} |
у да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p r |
> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} |
ата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога |
ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у |
а је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пош |
ворима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми |
реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познав |
о не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњ |
ше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Teks |
кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак г |
једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вин |
S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој поз |
kst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У ц |
ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из ру |
ој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она ње |
ђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже |
је кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних г |
отребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, оста |
ружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојиц |
о заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом |
морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, |
има значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин |
нице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак чес |
мало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газ |
, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се с |
ве се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем |
да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ва |
сле тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре |
ало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стој |
ила друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће |
самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, да |
и њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, а |
ример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке ме |
генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да |
м.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био ј |
p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> |
ато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам |
е рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао |
ца људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} |
е старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове и |
су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко н |
чни точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао г |
а.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био не |
е џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и с |
а остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало |
кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обриј |
што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била п |
т нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, п |
ме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а |
рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst"> |
да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку |
а — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацим |
е само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним |
аоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега се |
на.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му |
лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћи |
а је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила |
толом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако за |
јде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета |
</p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Ро |
т него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су |
рско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они |
па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено дру |
, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га |
ер, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шт |
се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном правед |
и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче до |
тивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро м |
е — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи о |
за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као |
олама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале п |
о ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једн |
Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, зв |
зо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухва |
nd="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо |
значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изан |
десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала |
витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је |
одни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, |
ли Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst"> |
се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска |
е него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шарено |
ог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па |
ој ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Офиц |
грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекл |
end="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани пре |
ћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Про |
једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« |
стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли |
у плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том п |
твар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки ра |
ку милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикн |
ав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реш |
.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, уп |
јући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одм |
има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким поб |
е, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмск |
родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— |
К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; |
еља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послов |
тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше пос |
о је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним сел |
и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилиј |
дсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за пре |
аше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p |
свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надг |
»Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, |
har">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је би |
учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није |
би ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у нез |
и пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка ј |
и иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} С |
рета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогрес |
ekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, |
ера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p |
те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бр |
да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше т |
низи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање о |
учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога чов |
анто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу |
ући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан де |
, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сре |
Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао |
онтролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. < |
е задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, вр |
помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије |
</p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} |
угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и |
мало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим крити |
их баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у на |
ју него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: |
rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђор |
кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — |
како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst |
p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном кл |
се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле д |
и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пиј |
жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, в |
свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; |
је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се с |
тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и раз |
афанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима поч |
бора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао друг |
о што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партиј |
да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих |
итати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене ж |
ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напуни |
са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више о |
адовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу г |
тина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чи |
го место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst" |
је ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио сво |
кером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и |
бица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) прав |
</p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и |
еларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брк |
де ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Ми |
исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо |
атра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} В |
г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, |
ије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају |
разован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бро |
о и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово |
ан, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чинов |
онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око |
удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S |
антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга вр |
>Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља он |
rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно т |
ару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста |
ички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он с |
а; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-М |
>Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општи |
ају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једн |
зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ и |
ко никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели п |
} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не |
S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено мо |
е.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато шт |
етен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и зна |
и« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је |
ра Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и |
ма и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање мно |
био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја сл |
st">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у |
} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} За |
« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешт |
авос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и непове |
е бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти м |
мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{ |
.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одле |
Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи |
етке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p ren |
а се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвен |
као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је |
да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Ова |
иста неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебљ |
ећ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по |
ао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су |
аки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију не |
е онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели с |
вимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запи |
чкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живе |
ад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања |
е ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико |
S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често |
раћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореск |
итци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше |
t">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразили |
»дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у при |
ше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него |
алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst" |
за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задов |
снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сре |
иротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај |
еске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом |
о лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst" |
лед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend=" |
где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му |
раћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p |
<p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село |
и се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним јед |
агребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилац |
заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка |
лски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три реч |
не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И ка |
ви другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са јо |
лу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tek |
аки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> |
питати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш |
о букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на чел |
арочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, оно |
ђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као де |
rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој |
као својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни |
те и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као |
било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, |
један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву |
, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се б |
снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљут |
рати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога |
ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам |
овати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, |
} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа меха |
било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, |
скиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа |
орђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за п |
етиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а ни |
d="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, |
d="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о |
есец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изаш |
ући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, к |
а ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst"> |
ука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: |
па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепа |
али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квант |
воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а |
ро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кр |
ољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Te |
а слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Нег |
а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst |
јући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је у |
ве ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове |
едну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере |
nd="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, с |
овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно |
И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се наш |
треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не |
Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божи |
и посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> |
у му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земљ |
, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али јед |
rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира ја |
иреним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од |
длази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита |
заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst"> |
Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, |
, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави б |
} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће |
не Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На осн |
ткако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о бл |
и Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и им |
прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца |
га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагате |
ти унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао с |
сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се |
рибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ |
— Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановат |
неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској уп |
ујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, |
hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Срети |
с све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, |
и ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је сти |
још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и |
излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је чо |
лед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да |
rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p |
да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келне |
да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога |
} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав ни |
ича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, |
е.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађан |
тудира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у једа |
асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће |
ађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и не |
ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе |
бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не мо |
ве ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у се |
акво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само к |
ице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто |
љаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје з |
весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен |
ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајка |
А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим в |
">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на п |
{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића пис |
читељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо |
и за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасн |
нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна! |
не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка панду |
да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и на |
опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си д |
ину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и |
ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> < |
свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље |
отврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со. |
p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу непове |
.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме с |
јући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend= |
ама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и ј |
Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају |
ћена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Ми |
напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога лист |
ма«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код С |
Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S |
S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише |
у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка ба |
на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога к |
-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа |
иса тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне |
а дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чита |
ну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по |
S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер о |
и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде |
и на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто с |
ме ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји |
е, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend= |
овори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамул |
и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој. |
па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучн |
, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћива |
ирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу соб |
шта не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз нек |
дају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по |
главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, с |
ју ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пр |
ватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше |
оју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и н |
маје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и |
ана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико |
два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој |
Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Сл |
имо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутн |
ког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером пр |
идуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржо |
end="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитц |
то се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре |
моту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз пл |
из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не мо |
род пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у ко |
бака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано |
позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задово |
вине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак |
пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ ин |
<p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си т |
тавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добр |
егну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и |
н поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела |
министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора |
само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он |
/p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савест |
рка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p r |
робом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, вер |
обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као |
и памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђ |
st">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Н |
з оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађе |
р у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву |
бакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да об |
по.{S} По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој |
мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане ка |
а му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p |
уку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што |
!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више! |
а запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај |
ги свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне г |
онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога |
то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужит |
је и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па д |
ви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну |
чекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово в |
алост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, |
ао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, |
емам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов н |
па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан |
очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затраж |
док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако сит |
почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су гру |
м дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да |
е код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рука |
ако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе |
S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и |
али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tek |
х потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порок |
, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да бу |
end="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Каа |
/p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света |
тар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то |
ају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p |
елно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Teks |
ст остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S |
p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Ц |
орђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто |
употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у |
пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији о |
а га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. |
а ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи |
ихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла. |
е то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме |
а славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љ |
честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на |
затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, |
послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би о |
и све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, к |
страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{ |
{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; долив |
, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад |
е Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљ |
t">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради |
чевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи |
оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје уме |
ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџи |
сан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна |
дравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то |
е и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за други |
Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао зам |
end="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако н |
са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по тре |
авале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако г |
Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p r |
st">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Ј |
ач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је л |
љада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, |
и злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} На |
о ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало а |
ељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и сл |
борављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Ср |
} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује шта |
нице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </ |
t">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће |
исли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и |
ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
етири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У дев |
уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је |
t"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан |
ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде |
Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето нијед |
ађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио |
оји гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био пор |
ај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новин |
ужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Б |
ј управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписа |
м упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели др |
што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — » |
очепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов |
то се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се |
а сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек вид |
ко лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. |
додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оде |
елим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, госпо |
свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опш |
није, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а |
чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран |
а, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му позн |
те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, госпо |
селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара п |
Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Берб |
ој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера |
да и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је |
е љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онд |
o_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће б |
у на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Алекс |
азда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер ка |
чети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса |
живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико |
н, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антер |
и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили с |
nd="Tekst">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе |
<p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћ |
ити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треб |
људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер |
старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љу |
их десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име |
је је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне иг |
шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из |
је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него |
end="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као |
сле таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико о |
ретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогл |
х пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде. |
на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и в |
ако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад |
ања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али са |
нска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« |
и једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако в |
гом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском наз |
није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та |
писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од сви |
rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </ |
{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу |
абере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им забл |
а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Т |
?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести |
, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је |
азва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвал |
а.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, |
е је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мал |
е тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то н |
е: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дош |
елазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ства |
ом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђ |
и: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепе |
јакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и |
Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од мили |
И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће б |
текне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па |
у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Ј |
на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прег |
и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али |
е апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и ст |
и кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњ |
да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с ч |
а кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т |
ти пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах |
у самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и |
и, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p ren |
руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијута |
х година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду н |
д Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да прим |
један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђо |
ило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је р |
ца се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жес |
Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је |
једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитско |
једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је пева |
бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подс |
t">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p |
итати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
а је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер |
"Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или |
/p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је |
ездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пут |
својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Teks |
, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p r |
} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман |
али.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке |
је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соло |
се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљ |
тида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост |
ео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst" |
аш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p ren |
и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— |
ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! |
народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрем |
кад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи |
од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S |
се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим |
редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па |
стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p r |
реко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њи |
боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет с |
саву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} |
р-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо! |
ни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан |
че опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бриг |
олитичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пч |
к, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање |
приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жиго |
end="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узр |
а тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи |
меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје ш |
о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште нек |
графу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћи |
мила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— |
бода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан |
реза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</ |
нији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ |
ач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност |
о, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је |
уто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном ј |
раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоме |
ва вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Сре |
осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — |
ало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. |
овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутра |
подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учи |
нџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује |
икаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа |
ели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, об |
а ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па и |
рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па ш |
ни се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као механџи |
Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, она |
то после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, |
ио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А |
ење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а н |
st">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће |
ва сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, госпо |
е, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и дру |
у примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; пре |
ме много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њ |
у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци |
заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управ |
="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а |
неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин пр |
свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend= |
ика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелес |
{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински |
!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Te |
пис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и |
днекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом |
оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прел |
рији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљен |
/p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући |
ис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да как |
ки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чи |
ј се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, |
блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лиц |
ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како о |
азне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној |
свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере |
у га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу к |
(па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S |
јако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више н |
а је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, |
</p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власт |
и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужуј |
еднако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и |
end="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче ова |
у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привреме |
ад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p |
почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутв |
, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, к |
и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињ |
извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме ј |
.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ |
и да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по |
нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и |
најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор |
ре, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше куп |
мет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, на |
и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај после |
руго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и е |
од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да |
етрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} П |
рде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend |
што ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Te |
-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име |
а бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар |
огобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пиш |
омало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је |
селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се о |
ли тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А не |
.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се |
ли се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али |
бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџ |
на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му д |
утра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tek |
а.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, гос |
ало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за |
ј је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила д |
ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кух |
, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја св |
љутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну |
и дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класични |
улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да вид |
су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хита |
жности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто в |
дне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику |
е сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, шт |
а из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје ку |
>Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну |
Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; |
м газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фа |
обито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, |
ате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета |
{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно |
очише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, |
, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф |
ekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за ина |
један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богоб |
уте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у |
и срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим наст |
а израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био к |
говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> |
си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се б |
мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати о |
Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којо |
на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казне |
">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend=" |
ља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, |
чај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у слав |
е одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по обр |
о да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије бу |
аст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се ви |
чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе |
и Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и к |
t"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о |
а оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — в |
праћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — |
{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не б |
.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, |
е помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је к |
! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта |
м корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гле |
г канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, |
нути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори |
дећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет др |
у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, |
него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење стар |
те попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме не |
и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у |
Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плат |
лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће |
што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељ |
да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољ |
и једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а |
шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{ |
захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је |
> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њи |
ду на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послу |
у ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. < |
Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу |
варима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које с |
које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољс |
о чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда д |
<p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад на |
као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не |
онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и т |
Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписник |
а.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално |
у.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и |
не толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и на |
ици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то |
ише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом |
и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> |
емо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал |
разио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа |
ављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред |
е баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Сре |
икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати д |
мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p |
rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министа |
носило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин ш |
још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му |
либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на |
о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њи |
а настане мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то |
икандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p |
гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о о |
рских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин т |
о »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле шир |
оју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно. |
а ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p r |
p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, про |
лности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а ког |
њу истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пи |
ма и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је |
неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка |
и си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Пон |
рбији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А ка |
еднику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели |
дседника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а в |
газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој |
бичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу гд |
како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушај |
е онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета |
им вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се ре |
се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао |
је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је за |
вог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> < |
ближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо к |
им грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мекс |
је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препар |
што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S |
ајнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима б |
а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти ш |
S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! < |
<p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити |
шиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — |
та, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И те |
је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору |
шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићени |
народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет |
ништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској поро |
{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јав |
анеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Ф |
{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Р |
А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), |
ети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како кој |
ућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Ми |
нас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Стар |
а.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са у |
преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је и |
оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита п |
а видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихв |
сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како с |
мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="T |
страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо |
и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратим |
послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за с |
на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао |
па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— |
дим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очи |
комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био |
ед чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му ј |
да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представ |
"Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога |
вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак |
ају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о |
ћа био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако |
гу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p |
тељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} |
ложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Teks |
љски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да т |
Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се |
арији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељ |
ћа »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, п |
том, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; н |
</p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши са |
ај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубима |
лутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> < |
несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала |
јек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па |
ekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ |
ли Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у |
плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па |
— умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвали |
огима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвож |
, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред |
климатисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну |
о предавање Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, |
а у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за ин |
земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине |
ке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде па |
у, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему |
ом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра |
е својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отп |
је стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путе |
ио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео д |
што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно |
убе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима ву |
жима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио |
а газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће |
који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике д |
»Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о биро |
ктерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у И |
м рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се |
о је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то |
је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања |
побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни а |
<p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вел |
и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за збо |
си ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се |
да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и м |
Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? < |
то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да о |
и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно |
рда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="T |
што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова неср |
"Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеш |
е се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета |
и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с вла |
таро време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову ка |
op_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколик |
<p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиг |
застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо |
ратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа |
амо је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и с |
на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за |
у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује |
магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и |
му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и иг |
ер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у сел |
ладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после кој |
ржи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од |
, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Г |
ед механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једна |
секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарис |
на Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend |
бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика |
дазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend |
диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стад |
сим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета уврт |
старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет |
уђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички располо |
теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па с |
та могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир |
е, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} |
руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро |
то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за |
естима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по |
да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су г |
анску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уред |
мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана з |
по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује уче |
од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; а |
готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га |
има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, с |
но пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз и |
добнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у |
само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесни |
тска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као ору |
чки дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он |
рта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А г |
домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним |
а:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђ |
све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још троји |
се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч |
ним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико |
и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни сре |
ер, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијо |
в комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упо |
овачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине ши |
о не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да |
зилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банба |
да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и за |
end="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се нач |
један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред |
бито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор кој |
држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити |
о ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако |
ужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господ |
рном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </ |
имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-јед |
ом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend |
о је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате с |
али и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погле |
избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и п |
rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то |
воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, усл |
и се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му |
и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабра |
у за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p |
иродњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир безд |
ешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршит |
f>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend= |
вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала |
адоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ |
о се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном |
ац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi> |
де што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »п |
е, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, |
ји је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била |
, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slo |
је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
/p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p ren |
ошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмо |
јете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо |
о удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> |
шљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и ком |
асвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а м |
јем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p re |
, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве см |
товање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка ка |
с, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и прок |
ција, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћ |
остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика по |
и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију |
Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим |
истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. » |
p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend= |
ђивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </ |
</p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређива |
ецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љуби |
ужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа |
p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчи |
то мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и наг |
е и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне д |
p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му ј |
иже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> |
ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџија си, |
могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребн |
а написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући |
е у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, ви |
, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати |
/p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) |
е крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно по |
; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био |
е ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико т |
ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа д |
радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца ле |
а те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, з |
један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, |
м, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend= |
је вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купље |
«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — |
ету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд |
а. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја ил |
. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— |
Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној |
S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под |
е речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ по |
јући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет |
го више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створи |
ут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им д |
ј старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цр |
о исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> |
— господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p |
шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктират |
шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после |
ињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке |
клонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то упр |
саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири |
његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметни |
допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је би |
з прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш М |
Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али |
рдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти |
њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну |
а и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, ба |
тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p ren |
и ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци |
ећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још ве |
дио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете |
је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
јатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скр |
е још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. |
утито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео зв |
вира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио са |
на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у п |
се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска |
загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који по |
рују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, |
метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из сво |
мати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвал |
end="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро |
о да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="T |
И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид |
је је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго усп |
— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве |
само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакш |
ко изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно |
алеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ ус |
ишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уста |
сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не |
на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Маке |
агане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити |
, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав |
/p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарад |
нској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је пита |
твителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и с |
з рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему д |
, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задово |
/p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </ |
алидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилиј |
! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је б |
{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад г |
{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља о |
народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и з |
ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="T |
ишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p |
— Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира |
а без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао |
догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ забо |
">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три |
ало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцари |
то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет |
ена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, |
слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борц |
ових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиран |
визиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађ |
»Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">У |
} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју |
рђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа к |
међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбух |
и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлић |
ј дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту л |
ти тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на |
нке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче |
ного финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом |
је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свр |
<p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да |
иповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — р |
и мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по |
ко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и пог |
ивели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На жив |
о. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — п |
"Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио |
као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш с |
у или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend= |
ам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па |
ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари |
репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку л |
н, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете |
kst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома доп |
— рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у |
ниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад нек |
иш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смеј |
="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> |
кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, пос |
Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не |
ир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам |
гације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе т |
иси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наи |
d="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окре |
мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend |
после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а |
} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у сел |
ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Ср |
вале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, пре |
ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а |
га ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора |
знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. |
nd="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му |
њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="T |
е то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка |
рисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, |
собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учи |
кох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут п |
ста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по |
ове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем |
ачин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу |
86)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевнос |
трибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</h |
ање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију изме |
тернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодор |
ни ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па ш |
о мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што |
са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да н |
да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкарти |
rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима |
све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је к |
у или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он |
ете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку |
ио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па |
p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} |
p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. |
азак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допи |
рисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еман |
мима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме име |
винама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога б |
е свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготови |
њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! |
то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол опш |
му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита прост |
толом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као |
а био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поно |
ократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште |
е после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} |
емена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име. |
та.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравн |
аква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала |
Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слобо |
ин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још тал |
st">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће ве |
kst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти |
ога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми |
е могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи |
ом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него бо |
о тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанс |
бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива м |
не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манасти |
тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и |
словице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас ба |
мрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{ |
rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим |
е намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико |
аму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразил |
е мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли |
падне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора |
ај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу први |
="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} |
апнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест ди |
е, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда |
лопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да и |
мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је прил |
апева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у к |
ција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет оствари |
ана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p |
у!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили |
и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на до |
p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти гл |
је.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а |
ekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се з |
економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S |
довољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} |
се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — |
висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни |
бро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у |
rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао бе |
пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{ |
а; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све |
>— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Панд |
актику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, |
и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово п |
и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је св |
по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски |
ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то ј |
а кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се |
ду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за ина |
после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! < |
жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p r |
правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који |
догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov |
приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији б |
nd="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборн |
прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве |
а то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд п |
гачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није |
н јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се ч |
nd="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме |
ту с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, |
или, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео ј |
»Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет |
навајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао немино |
а се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала ника |
страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на |
била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био |
Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи |
еханчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува |
арања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је пр |
који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се |
т, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови |
Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати по |
као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би |
а!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p |
оје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је т |
викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног |
в окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потп |
на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихов |
ио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој п |
ка сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и тур |
о цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капета |
ађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се |
тају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питај |
броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, по |
оправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са ов |
није и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против суј |
. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега |
итичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа св |
једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја но |
сусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противн |
ка да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а |
Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће п |
него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, кој |
?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и б |
мена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни ак |
да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке |
са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst |
потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да од |
не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> |
му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут |
их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у н |
му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични |
ре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — |
ekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта |
интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштв |
извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не |
х дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисл |
ра, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из му |
баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да |
икли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од с |
у стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, п |
имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се прид |
нда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно |
паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као чов |
</p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ |
а, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је д |
ражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и и |
јватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цит |
јим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо б |
авадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна |
вамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга пос |
ужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас |
дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат |
а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — |
Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у |
p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао д |
лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА < |
у прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му |
ку па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан. |
м). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не б |
а то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пан |
d="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од бра |
ница, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада |
ни свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да прова |
">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш |
и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се |
ир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p |
понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче |
гледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко раз |
и оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не |
оју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио |
прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕС |
ру за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p |
да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па и |
тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... |
</p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад |
има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премеште |
овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо х |
уто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној свет |
Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бр |
т и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> |
и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и |
и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, бо |
, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбус |
ате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из |
отанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">И |
рисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-мо |
иких мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачев |
е смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учит |
тарих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срет |
смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, |
} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кр |
ару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке го |
жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захвати |
Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио мн |
тписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица |
, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, В |
ролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске рев |
чка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролете |
его сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимуна |
е лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— |
реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану та |
папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не з |
S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst" |
а је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend |
о! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља посл |
ра, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета |
Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручав |
ред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су м |
и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац! |
е у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњ |
ако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у дру |
дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Ср |
лед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Te |
а им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их |
Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права ил |
а:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="T |
сила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија прис |
ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, |
биљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« ча |
пасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А |
а сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито ни |
у дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак |
њен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије к |
пијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жа |
</p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро п |
и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента |
најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао п |
и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с |
вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. < |
се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с |
неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао пар |
нистра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његов |
ве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а на |
> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други |
нистар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно панд |
амчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а |
писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst |
неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече |
због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме |
илисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тира |
} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само пла |
то добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, слав |
rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p |
па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} |
питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш |
/p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из гл |
да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђо |
ући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако. |
у!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу |
за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима позн |
у играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад ст |
.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је св |
бро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И С |
хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Ми |
редузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак |
ки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У то |
по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгиј |
д га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p ren |
) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет о |
онтрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све пота |
а уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зго |
кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита гос |
олици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања |
азним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код ње |
ила у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механ |
чуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђел |
а, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ оста |
он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјер |
а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанам |
о се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и п |
ај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и лом |
<p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Teks |
докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, |
посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио |
а; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабуч |
ђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђор |
јатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, н |
в скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану |
дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко |
ечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, шт |
та на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред теле |
ици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак |
и по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба н |
газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега |
вљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend= |
га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само |
е за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите |
од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} П |
поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече |
е комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је |
се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и в |
т Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у |
ивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује |
</p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке |
то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати! |
рочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, |
rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да с |
погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чк |
вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир |
макавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, н |
ви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да им |
ин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и ј |
давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, п |
S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је |
т’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде |
ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда |
Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Ш |
к носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стар |
и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патри |
одаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, |
је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели м |
чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слат |
и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, |
ала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Б |
одарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука |
Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме |
татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да зап |
и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, ве |
атнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је |
ом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њег |
пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је в |
жем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад им |
би цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p |
баци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет |
већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да |
в за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ра |
st">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг вл |
, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита |
ет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољн |
главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ел |
а уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S |
у тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се |
ваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, о |
е ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува |
ставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се |
новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — |
а и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније |
испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се |
, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А М |
.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по те |
пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе? |
знало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта з |
не, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Паз |
пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S |
а и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе |
да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше рази |
ти тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја |
ије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би |
е у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута |
оран дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с пон |
е да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде |
ко оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као шт |
јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, |
о глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и г |
спричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан к |
н легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спрем |
стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до ње |
ан и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и |
p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали ник |
јем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ ј |
ју му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} |
ени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и да |
псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевд |
та једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од дв |
један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба |
а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљев |
одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Ал |
за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао |
ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену букви |
>Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја с |
честра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру |
читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест |
ри хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, |
је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« мона |
где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њ |
</p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{ |
ију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина |
и смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— К |
е многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако с |
а’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се ни |
тога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омањ |
ари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ |
е Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на |
>— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е н |
н, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дува |
апир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухва |
Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: к |
е боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свило |
о неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
а остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p |
а.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то |
ге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природ |
е, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест |
ђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend= |
лаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати |
тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Он |
дине.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицита |
е.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на |
ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече в |
а умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманципо |
одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни |
итеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> |
он Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p r |
оже!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се диго |
А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по ме |
криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту нарав |
носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у |
p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека |
ењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад |
се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро позн |
те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све ц |
састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој д |
е име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоћ |
но; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дуг |
личио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало |
аденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о о |
на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али мног |
описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већи |
рого женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако |
една штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си друг |
о лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> < |
ник што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по сми |
Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: |
д му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али |
свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у пол |
је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав доп |
<hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас с |
ане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине |
ом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори ода |
p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељ |
чено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро |
да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почел |
ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је би |
ао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја с |
мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запита |
ота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. |
е, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право мес |
">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tek |
</p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе |
ш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и п |
нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо на |
м свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш |
и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са |
естом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу |
ња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Teks |
нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, |
е читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу |
дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали |
— Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов д |
нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="T |
међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p re |
да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p |
чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи свак |
сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане |
чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капет |
у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да |
право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу наро |
, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме с |
зненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »См |
бан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацим |
е мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, |
не народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tek |
на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне с |
савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђор |
/p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst"> |
Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда |
че шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да |
вао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дуж |
слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га |
те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се |
тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола |
Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{ |
д новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их |
="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и |
ут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: д |
да, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« б |
, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим |
о бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити з |
ши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад |
kst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ак |
храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — ве |
е до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не п |
и седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобо |
d="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве |
alic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му каракте |
, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S |
мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погле |
. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има |
огу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допа |
што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, |
уп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша с |
је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, |
тудира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не тре |
о њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — |
аво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од за |
совим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то з |
игу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему г |
е ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће |
аљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни |
се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се |
ојима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкуриса |
подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне гд |
није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би |
пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо прав |
> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. |
хијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је м |
напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу с |
тавили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да оп |
ања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, |
е расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p r |
</p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и |
кунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за свој |
е пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизел |
прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије |
се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњев |
рли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека з |
а некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама пр |
оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се |
ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Н |
мена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, зд |
рекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентар |
пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опо |
ам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетс |
И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писме |
леграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на |
ашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срет |
ставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скро |
ротивниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствар |
е и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво |
отеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или |
да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava |
сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше |
d="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на |
<p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Teks |
да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, за |
тао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај |
раду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захвата |
kst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући |
мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из с |
у је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковиц |
на Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, |
жио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио |
знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у |
талачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет |
— осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти с |
даред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо зап |
! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој ку |
нску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурик |
на Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад |
ало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и |
на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само п |
ако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај та |
канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, н |
авне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски бил |
е бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш |
ства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бр |
« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p |
">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер |
ића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само г |
ило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође |
</p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као д |
писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне |
што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад |
оду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе пр |
напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као в |
друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам к |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне |
</p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек о |
пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p |
и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није т |
лиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неко |
е платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре преду |
осте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак! |
.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} А |
рње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није |
пише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу |
га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шал |
ашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних |
о.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој по |
јући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску |
ти и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, паз |
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
ја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не з |
а. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све н |
ка.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико да |
обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> < |
је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани п |
десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њ |
и нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецн |
свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катра |
је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се п |
аконита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се |
а види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да |
иђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још п |
виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим |
као свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужа |
е представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S |
гао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чу |
p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} От |
зелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник |
ио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Н |
е фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и от |
греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S |
ава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи |
ешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и |
оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се |
нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек |
st">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим к |
ки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или |
тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешт |
а-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоц |
ица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измер |
тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице извест |
тито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћ |
имер »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад |
и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варија |
не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног п |
виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио |
после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће |
ица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{ |
вачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне прос |
с’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала |
окле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. |
не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе |
дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишље |
онстантин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојн |
<p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење |
е! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад |
оје ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића |
омили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тог |
не завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштв |
амет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објасн |
јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав староза |
шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирск |
дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> < |
ација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није к |
и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако о |
а?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчел |
ју добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које |
о је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога ил |
после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оно |
е тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није х |
кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки |
да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— |
ekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога у |
а учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није |
те, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас траји |
наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Te |
вљај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милиј |
ли цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета |
рсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једни |
о кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну исти |
стрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декл |
тиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета |
разио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним |
обележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови дос |
емила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а ода |
торију уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види как |
ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потв |
kst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја |
ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега |
баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра |
штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! |
а сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверен |
оворница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела |
д виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир |
, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> |
} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их |
ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један |
ану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да с |
ишта.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте |
тошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што н |
прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта |
гла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу |
што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и друг |
к али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} М |
коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да пр |
се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер к |
ављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је од |
мена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, |
дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен |
ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела |
лисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Тр |
цнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина |
ције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А С |
како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p |
end="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не з |
ставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не оти |
вела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете |
ути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људ |
<p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend=" |
ија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врл |
уди; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, док |
извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да |
аћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. ( |
дова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. |
е те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама н |
је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашо |
некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S |
-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуцион |
писима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима |
ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађ |
у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун |
а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само |
могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерају |
ужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и по |
е својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су |
гризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst" |
е живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и бедн |
ми, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из |
уди и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи |
поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њи |
вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по |
засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у |
у тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а |
у да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом рест |
ну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се п |
{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко |
ци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је |
и и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, зборе |
петана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село |
дин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под |
није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци избе |
де још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви |
етина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_sl |
сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде |
<p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; в |
. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном |
живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске |
весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изоста |
истар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки У |
Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана |
чају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, не |
кима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда о |
ао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска со |
д своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Gl |
p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну |
човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задов |
да послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, влади |
сла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, |
очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задов |
»љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прег |
осећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилиз |
ти ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p ren |
свим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! |
она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријат |
а једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пи |
кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа леп |
амишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и |
стани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И ш |
у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и |
не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; н |
к, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попије |
власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отеж |
замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигн |
к један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живел |
, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману |
ш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па |
и, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tek |
едељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} |
ам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде |
ктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама сух |
"Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Г |
ли му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си |
лус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst |
end="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, |
rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на теб |
а једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да у |
губице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере |
зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, |
. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, б |
<p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог д |
је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега |
ам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и луп |
р-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица оста |
вољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило м |
игу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} З |
које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} |
он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још кора |
с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели |
>Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит |
шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Мил |
његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спа |
бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико и |
јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај н |
Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа |
те! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Репуб |
памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p |
Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} |
rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде тр |
Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам ку |
а ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се |
> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и |
о де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Мини |
о де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледај |
Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p rend="Tekst" |
ребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њим |
се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика |
ва, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима ми |
Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »и |
и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушев |
пису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише |
добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет |
kst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ет |
то педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељ |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него м |
о, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав предсе |
по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па |
суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни и |
жем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst" |
за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не |
нео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је ј |
танко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити. |
ј овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p r |
ласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког време |
у, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, |
, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да |
ропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — разм |
st">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад каж |
н и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било при |
села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човек |
т. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гла |
је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако |
гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шал |
е ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и ра |
е где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф |
ављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек вид |
ави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешава |
kst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако с |
а сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добр |
t">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="T |
н! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијави |
шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, |
"Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све |
девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада т |
kst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно |
ражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинс |
је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мил |
ис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је п |
ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко |
чеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p r |
тписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> |
t">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест дина |
у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част |
о обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски |
Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — |
реће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и ни |
ије одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од |
.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја |
ekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре |
, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — |
end="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде |
гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> |
е и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад |
<p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да |
мет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг ка |
">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас н |
</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђор |
— потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p re |
ојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђ |
d="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна дру |
га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, кр |
ад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес |
ка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чуј |
да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> |
их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја г |
p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... |
е од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере |
хнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћ |
алетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право |
е помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој |
у се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест |
антиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А т |
е!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро |
о!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. |
збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, |
ку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веров |
и је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S |
ица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мут |
ара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« |
ен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у ре |
а од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— |
е ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. |
Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend |
»својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — |
у; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци |
авати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена |
! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не |
ико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговор |
војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господин |
њић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
је ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћућ |
доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend= |
ласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред с |
<p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала |
република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </ |
че!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укоч |
ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, |
-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку |
си? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p |
/p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га части |
="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћ |
Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и |
"Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал |
а го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, |
end="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, |
и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно |
и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога |
ekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати др |
ф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— |
, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бит |
/p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не |
га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине |
ешен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па п |
мете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и |
} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— |
тена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га |
амо мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милис |
олико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море |
вића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— |
/p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос |
тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend=" |
Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући з |
rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се |
ekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Од |
, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање |
сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о друг |
</p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend=" |
p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитам |
p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухва |
урисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што в |
а!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак ј |
уд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, н |
<p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој |
а си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p |
и, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је бил |
тоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> |
на. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и |
</p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио |
</p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги ј |
</p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! |
сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио |
ра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — |
а велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, ја |
осад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то? |
p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од |
, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да ј |
ћа, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{ |
И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сре |
ва гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савест |
ли Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
у зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, |
p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </ |
пусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозв |
-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да пре |
на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одма |
колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Се |
ekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Teks |
рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend |
л’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> |
прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{ |
за увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> < |
} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S |
t"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја с |
је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па |
ате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства |
> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи по |
на мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се |
е да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон за |
ед судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стар |
још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара |
ју.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш ш |
значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа |
други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Teks |
ју и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је једа |
Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (М |
зговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти с |
амнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и |
нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би |
рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћ |
ече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин |
не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де.. |
не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика н |
об!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће г |
сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој н |
ило је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест |
затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један |
ва му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то р |
, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано |
розори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица н |
речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписник |
ла исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што п |
</p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим г |
то задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p |
Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није |
задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми т |
">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се |
огословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отп |
азао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p |
еби идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — |
е коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешт |
љак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с |
еспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад н |
еби, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — |
им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и |
а много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се зва |
ан и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у п |
а се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: и |
имо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се р |
колико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се пот |
аћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прод |
време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промен |
. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к |
а се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да |
орђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка кој |
о би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута |
едао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, о |
нице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ с |
ти се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> < |
морне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, |
задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска |
у и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено |
и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска |
»Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p |
овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупље |
, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач при |
апетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, и |
"Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
илаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенк |
повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шусте |
Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, т |
ико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, |
руги — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може |
римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана уч |
па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, к |
цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђо |
же, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости |
у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и с |
таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао р |
у«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи |
нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизор |
рупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендато |
а и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend=" |
дручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешер |
ата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад с |
Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездуш |
леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше д |
рао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је |
чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима на |
оје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на з |
претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{ |
Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Тро |
те боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушнос |
грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву к |
сник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} |
еана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, с |
мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју ј |
у донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао пр |
Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке |
t">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од о |
ском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви |
благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се |
о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу про |
а, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умирив |
="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио.. |
<p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли |
се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и |
јицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, |
ла једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђор |
напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би че |
Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p re |
nd="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, |
је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужас |
механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend |
у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је ( |
а прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па по |
ки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумц |
Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се |
шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква ј |
келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луд |
лабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно реч |
у од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по |
тену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милиса |
а и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и |
еру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевају |
осподине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батал |
ли кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веров |
ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи ц |
пет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, пр |
, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А |
ма, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, гос |
ти и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, н |
.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепото |
трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а |
е тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу ш |
, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљењ |
а све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништ |
лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му |
вет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Ку |
ри! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретен |
доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, брав |
рљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и она |
т, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци |
из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге зво |
ла главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепав |
е тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се |
а ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p |
{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да |
чету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и ше |
њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде |
т прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, |
орити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend= |
што му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, нема |
се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. |
rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да пр |
тар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намес |
малан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалан |
у: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на |
да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећ |
томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За |
ло више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте |
ика, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку аре |
ао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то |
дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме с |
жније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, |
сној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, |
S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </ |
а твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, |
Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, |
о.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се вел |
тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и |
вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p |
ио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седе |
ено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекне |
<p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље |
rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да жив |
d="Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом |
д очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па |
ет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и по |
>Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљина |
начајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го |
то, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче је |
то Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој пл |
си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама мале |
ир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — |
ра титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. |
т’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш ник |
ри и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гле |
је, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он |
S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Шт |
ила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибар |
е да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то чо |
с, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћ |
ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! |
="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да |
ине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за дру |
ко да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с та |
е савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћ |
да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} О |
метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор и |
ске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед |
е и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend |
им чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и |
други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Вес |
а. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако мато |
е ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као |
ло, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па с |
догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Срет |
ће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа |
е речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно влас |
у. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кме |
збора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задо |
пада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака |
ли кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сил |
t">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p |
{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срет |
вала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и вик |
један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакц |
још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је сам |
а како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с кр |
Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и |
е умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Н |
ео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после т |
једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пи |
фу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно |
.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да |
ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму |
е се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се мор |
етен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и |
а права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели |
ојекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} |
Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим буб |
е, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што н |
х, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Te |
не, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} |
— рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здра |
м допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима св |
Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа |
е малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће |
де далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, |
носила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија пр |
о богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифе |
еширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак |
ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочит |
st">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узро |
и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде |
у јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да г |
ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана зад |
и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, и |
. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и о |
ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Изво |
је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p |
о је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви |
st">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, |
">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дира |
дник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </ |
S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их дов |
новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Се |
напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив |
ви, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је |
акоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од |
</p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— |
у само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио прот |
је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик |
стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита |
/p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсви |
кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; |
ekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А веру |
аљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ |
је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онак |
, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља |
е.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео |
Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је био |
ре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдит |
вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета |
ило пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, |
</p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био с |
ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, г |
чним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватије |
бе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— А |
и не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може о |
оје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говор |
жда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да |
пусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче п |
о! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst" |
мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силн |
гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, вла |
нај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише ва |
га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље п |
ст народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме |
тиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости |
као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала |
ори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да |
то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и |
може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А |
рилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S |
меш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом ци |
закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође |
ари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинс |
тказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. < |
ио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јев |
за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума |
те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p |
kst">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и пошт |
"Tekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, |
end="Tekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако б |
кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Шт |
ео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година |
па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, в |
S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели |
ле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцела |
увства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархист |
т са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлук |
лским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све нам |
а истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да д |
иони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник |
.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, |
Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље. |
м клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе д |
човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском гла |
раве дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у ко |
на Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« с |
ра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и је |
амулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сиј |
них и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке пе |
у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врх |
вна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки по |
буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову и |
а и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима пе |
да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима |
едно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне бас |
ави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује |
ед!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно од |
памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједош |
и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужи |
омогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нер |
ави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што г |
rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јута |
е наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Аме |
>— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tek |
ђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасн |
у, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово н |
ирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија ин |
нскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је |
тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песни |
енијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у се |
капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на п |
">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господин |
, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће |
егове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранин |
кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције |
без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогрес |
ога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни |
и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудрав |
а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале и |
му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића наст |
многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, пантало |
они деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« |
је, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па гото |
елник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осили |
на и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{ |
о и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пук |
p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерин |
оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — |
е ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као кака |
итеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју |
ђе о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако |
rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Д |
о после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељс |
зао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дозн |
али би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} К |
<p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом |
једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је гроз |
један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а |
ече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа нас |
еце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и заг |
его продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, |
ic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна |
тне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику |
вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се о |
="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта |
тиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у |
а њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претек |
здуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па как |
онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане нек |
адном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S |
некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам ви |
Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки приш |
знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, |
ост заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потап |
Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одборнике |
тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радоса |
сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха |
"Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си ч |
, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је |
.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчу |
з муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више меха |
гзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва |
д ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред ка |
а гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: |
ен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Ср |
— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!! |
е дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, |
носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус М |
њиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цит |
ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкач |
нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — |
ром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијени |
оре, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела |
е на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, |
луком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да пе |
ји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед |
опало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend= |
ећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Сре |
што још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не и |
и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто су |
у ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како с |
му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути |
ојни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и за |
и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> |
коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — |
<p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита. |
ц десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst" |
уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благо |
едњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна та |
ес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, |
>— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ с |
учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој се |
последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина јед |
пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst |
вет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Пру |
како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да |
кле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst"> |
неш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко |
окојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у за |
жем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње |
/p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p r |
за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у с |
суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје це |
ч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} |
и мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председн |
е затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ |
одно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и |
: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не |
а стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... |
дњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато |
гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким ствари |
ког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад т |
се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја к |
ога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву р |
што да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend=" |
стало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, са |
{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, |
сет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у сел |
за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, |
да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој |
ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица |
ко у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... о |
па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’ |
сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику |
љака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације |
ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. < |
ли Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса |
а! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једна |
ка«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Ка |
реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака ја |
а Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужн |
р«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају |
бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем Х |
р поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова |
очито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комен |
њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у |
, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време предс |
зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зго |
S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај д |
живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, |
Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! |
е крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend=" |
ом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Вели |
и тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четир |
маћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служ |
S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S |
роменила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и |
гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p |
очит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око пас |
е у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Наст |
а. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst" |
p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли ш |
сет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав |
дио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — |
</p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са р |
Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви |
твак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на м |
{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна нап |
ш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макс |
шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S |
е по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо ставља |
школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу н |
по! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестр |
га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, |
онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend |
збу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине |
а: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst |
и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џану |
олитички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције |
рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend= |
и да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као в |
ји су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети |
rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да |
’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не |
ње, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније он |
првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужасн |
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и н |
о била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица |
довољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека! |
му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{ |
{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога |
kst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst |
рандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и о |
то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се велич |
ос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена |
скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађу |
па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори |
игао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче ка |
варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе с |
да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела т |
ет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и |
лико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као о |
ао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </ |
а: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад |
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Садржај</hi> </head> <divGen type="toc"/> <p rend="Nazi |
егирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Полити |
гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За |
и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубни |
а?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је |
елу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђор |
<p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђ |
лаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, |
на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Б |
ак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дуг |
чета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, |
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTypese |
а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета |
пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, н |
</p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко ш |
ника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и |
енеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Пруде |
</p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко |
наеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И |
о! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ |
ет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја п |
метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, да |
за, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министа |
рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, |
ештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћат |
само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она виси |
млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њ |
болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако с |
, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, |
ава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га |
Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба. |
под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каж |
, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократо |
а као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу б |
ам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, госпо |
пајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не б |
е учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки е |
шу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље |
кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код ме |
опет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p |
кву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА |
дик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од рад |
</p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи |
а практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе |
ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S |
</p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} |
p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулу |
е знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше кр |
<p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели С |
) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А к |
брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за |
па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вел |
— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, |
но ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p |
на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> |
и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tek |
ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли пи |
ло крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас пример |
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— |
е као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— |
ад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога ве |
Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда |
rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, |
се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте |
rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
а већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за |
одине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на |
кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке |
бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где са |
ифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај т |
ељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} С |
ен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хте |
Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} |
ом кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и |
о с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst" |
почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и с |
Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дре |
о’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нам |
б, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, б |
стаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одав |
отаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио д |
многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истин |
акви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао как |
итмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она |
И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све |
рангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џаве |
ани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Т |
i rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био |
ену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само |
ех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и |
а права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и г |
{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бе |
ам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Ср |
народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — |
могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одуста |
</p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потпис |
ан продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и су |
ето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend |
могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је |
он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као |
обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и при |
ангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, |
је, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у ов |
Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе |
се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst" |
"Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађ |
па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао ка |
ог старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства |
онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима |
чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> < |
<p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их ја |
ћи Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само |
} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} |
сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све |
м!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море |
у.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дар |
ене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </ |
, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећ |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене |
ате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здрав |
ао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а же |
! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— |
ми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја |
да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо м |
улација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и |
nd="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте |
вимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти |
ко се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и |
ка, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није ж |
Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос |
ди него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отро |
се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос з |
и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут да |
тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо не |
латком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p |
човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="T |
S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке |
ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! |
спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из |
, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао и |
е то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту про |
е круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светле |
одни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш |
>Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам ка |
а припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове с |
а се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах |
ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме |
из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p |
механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још |
мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као |
се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> |
а памет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељак |
инама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му |
да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру прос |
музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће |
. то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им ј |
можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend=" |
ам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде н |
ekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
лисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да |
његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а шт |
би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрет |
</p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, |
ема грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радос |
шем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он сел |
како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вел |
у умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend= |
S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често об |
ехани или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи |
ска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, ј |
верен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табаке |
три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то рад |
ао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео |
да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео с |
и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред ви |
ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, |
ложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Нег |
е!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у пес |
о манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у л |
ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницо |
т да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тира |
ученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, к |
и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> |
ekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га |
ра. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлиј |
има, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још |
{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћу |
и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво примет |
тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: |
ом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> |
а и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до |
онтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на н |
давно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће |
p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето |
а довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је р |
шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не м |
сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угле |
, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња ша |
Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S |
дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека к |
ваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Te |
, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није м |
ав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича и |
лац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па |
— вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго |
Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а |
ких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде |
екао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера |
!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат |
за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ |
ем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, ј |
и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни |
букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Ср |
учаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? |
а раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst" |
ро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад ј |
дим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и |
Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Teks |
толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећ |
даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јад |
ља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће друг |
ако се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Св |
ер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред |
историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло |
к зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом |
арежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјав |
што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се |
им историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету |
отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у |
ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, ду |
јих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са зад |
ена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао ч |
европејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоци |
за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју ј |
ами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да |
ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па ма |
ти мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заи |
ега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљ |
ром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их |
ад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из д |
-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет раз |
а. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на г |
т и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још |
џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па |
="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по |
чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је стра |
">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Нар |
.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, |
дбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле |
ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају |
ма не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, |
па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опе |
се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо |
депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као |
и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогл |
<p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочек |
ожио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрај |
егирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем |
пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад |
та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају љу |
его каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се |
Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава |
p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило |
о стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} |
!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иа |
уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам с |
"Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — |
ако павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштери |
али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте |
изнао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и р |
вно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан |
— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се виш |
{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година |
одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava |
, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па |
од нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред ме |
и с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права |
у.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да с |
век кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред |
т ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је |
?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна го |
а.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војс |
вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му |
ер, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах те |
е и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе ти |
а не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз д |
ви људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на полити |
по; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њи |
ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угр |
о се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде д |
и напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а |
и не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стра |
бично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из к |
њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он нећ |
два га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно ема |
јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљал |
гао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту |
и само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него крис |
ечи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tek |
lic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, |
допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На |
започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно |
ом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се пом |
ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује |
бија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога |
а правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих |
азилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су |
акога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе |
мају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне |
варао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, мор |
вним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у крев |
ародњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни п |
боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је так |
у могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате з |
ју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир |
тице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очим |
ико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му |
тари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не поза |
катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Па |
ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та рез |
је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек кој |
ћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да с |
сно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — реч |
штене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и нога |
ако је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и ли |
што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није ник |
кон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је доп |
а слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморим |
дносно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи о |
е, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се |
о је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мал |
тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, |
ку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можд |
хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то |
Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а |
и.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто |
л’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарск |
ла једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи |
тају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p |
да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се |
едан до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p ren |
н код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па м |
о за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... |
диних чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њи |
рта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на |
збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропе |
а сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst" |
и може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{ |
забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим д |
сним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, |
еђује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто |
ека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, |
а грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај ре |
<p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропа |
да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И п |
азати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично и |
без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за |
Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, |
газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су вел |
наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, |
обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што с |
ирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више н |
е дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са |
у да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док о |
avaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; |
тво, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане |
један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p ren |
тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских орк |
уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се преве |
Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости |
о се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га с |
за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, ув |
{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа п |
тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тог |
ле по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцар |
знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину нар |
ја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прега |
ко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега сла |
о право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — в |
интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и св |
S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној к |
дна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената наслика |
икана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама д |
, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући |
и гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келн |
је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није |
овек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени |
о задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« < |
брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане |
год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и |
мената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, |
ер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али ни |
одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе к |
о окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара |
односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт |
кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен |
ске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из реп |
сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бег |
бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде м |
ико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле ј |
ласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбе |
е и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште ра |
једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и бра |
рагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то и |
зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, з |
се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те св |
те (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; |
то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем |
на противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} |
силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »т |
t">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се пр |
, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, |
а зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војск |
ели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па ве |
седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се м |
је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе |
">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и д |
каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се |
ка; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела |
"Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, |
он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да с |
е свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и |
а другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у ист |
и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Та |
се у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али |
матрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па |
« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу |
зда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито п |
рафија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задово |
је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и н |
ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај |
ир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он ј |
ло овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример ј |
а на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио |
Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из |
силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд |
.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збо |
<p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ра |
сподин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки |
ћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или |
селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријате |
Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска с |
ти!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће |
оре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли |
олицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="T |
ртијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Висо |
рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{ |
у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, мет |
ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише чести |
та пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од |
дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="T |
ош није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочеки |
</p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у ка |
nd="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, ист |
<p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пише |
амо био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је ве |
>Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читао |
оје је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна |
ећ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, |
задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p r |
у треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Кр |
асположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од |
божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао д |
њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> |
дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова стале |
ажној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, |
о сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује пло |
<p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро познат |
/p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председник |
поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина би |
Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, |
т око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке п |
, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или |
очита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, |
они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки доп |
елике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо прав |
ане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у чети |
; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писа |
анке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њ |
"Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као |
ога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени сво |
ило у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да |
се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend=" |
правдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета ј |
нако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кр |
у. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ |
се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим |
е, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће |
в петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу би |
оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета мор |
толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Св |
је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бада |
— што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република |
у новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} |
м он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од ти |
а отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном о |
њује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац уст |
ади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту дес |
тање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина з |
!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и ус |
е књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нов |
лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати |
ој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се т |
«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар |
Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необи |
/p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо оста |
ста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек |
} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе |
end="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Ср |
а и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо н |
побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пут |
небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Оф |
дине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само |
ли док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима један |
и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« |
ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу |
т, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Te |
у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекула |
авиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и ви |
господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш |
, тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видет |
и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срам |
о само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши |
редини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређи |
у све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Ази |
што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве не |
ици силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Франц |
ла, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседн |
рици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљка |
шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње |
навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} |
е; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и |
rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се |
="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, |
ло, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је гот |
не! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као д |
ју се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању |
мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум н |
м перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пу |
уку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уз |
о да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нарав |
њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела вра |
/p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гу |
право поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесн |
А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Teks |
kst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако би |
илаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово |
} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једн |
о, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно |
едну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а з |
арски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је поду |
це поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што |
припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински р |
а ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да |
то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да |
з сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде л |
">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек |
p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није |
Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и |
ример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, |
{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад |
S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p ren |
мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је |
то време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост п |
падају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморанс |
топод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по сре |
сипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничав |
д сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се |
ји био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него бог |
боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а |
прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се за |
а вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у |
инистру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, |
опуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу |
ога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеј |
писа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, |
индри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како |
жас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је ф |
гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је м |
из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи |
ло и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим |
то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стр |
т цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњав |
било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки д |
неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине |
»Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој |
парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђ |
>— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше |
ио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврз |
вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али |
оклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бит |
непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то |
варе Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да мет |
и знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог иску |
остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним прич |
добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књиг |
, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на |
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним гл |
иру) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од |
а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим ци |
чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула дове |
сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} |
кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет |
<p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им |
валио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога |
ђани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколи |
ву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војн |
духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада с |
пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst" |
шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата мех |
је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} |
ц да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
гове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и берб |
kst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и р |
вет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на |
.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да с |
к, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солд |
сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... ов |
чи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га |
ве без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај бож |
сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и т |
у. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти |
перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после |
rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу |
таје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара |
време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву пр |
ком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај.. |
мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру ( |
као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне сил |
ече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Са |
те у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и л |
</p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p r |
катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Как |
раму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> |
волнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне |
у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако |
дам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима |
ивот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да ст |
о Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био д |
а не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај |
пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслу |
ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако |
p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="T |
ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти |
царски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Н |
ви лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и |
ске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на паме |
да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време к |
буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, с |
лко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не оши |
је да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може |
зе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћ |
ни оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњ |
ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми п |
добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер |
е своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу! |
ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је |
>Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новост |
а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од |
ше како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једв |
ванлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј |
а нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао јо |
би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} |
рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан |
је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад |
од инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо |
Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. < |
обеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постида |
смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и с |
мује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p |
се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окре |
на, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и |
ше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов срав |
рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натр |
/p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоре |
ерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А |
мина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико |
у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се |
је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Боч |
Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он о |
ј јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но |
упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоц |
о опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, |
е су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадај |
редних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. < |
си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, с |
још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p |
овске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за са |
е« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на |
ас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочи |
ао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са |
оменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је ч |
је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Срет |
t">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и |
је настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом сел |
="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а за |
а бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па |
, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p ren |
кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет га |
од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и |
да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p |
и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годи |
хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јак |
ку слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне |
и речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара |
ве или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто |
само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мог |
едседнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, |
читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« |
и на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луг |
Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S |
еми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у мех |
ну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend |
и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Ал |
њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst |
Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли |
итатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га |
и не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје ру |
у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} |
х мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">У |
катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p ren |
иге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова на |
м конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још република |
и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је св |
купљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, к |
вездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим |
почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Тр |
зам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликним |
де џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна |
и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
ина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где |
она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казат |
сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову |
деја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакл |
{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе |
d="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. |
а ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети |
једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршиш |
красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све ка |
!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њ |
се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! |
редно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда |
остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих |
.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »на |
ћином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А уср |
принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Не |
тишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицо |
дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана израж |
њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крс |
селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на допис |
бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и |
="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише |
ди!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се |
остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> < |
помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па |
{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, |
га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јев |
покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да |
.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дак |
за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tek |
ekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакуп |
о, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак |
иљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А |
ји живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или |
еоградом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте |
ве није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изгово |
ом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале |
е лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst"> |
огао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бр |
</p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, п |
Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ |
ло кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пр |
летку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога пр |
смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мо |
овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! |
кретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна |
врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко |
шња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, |
колу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год ч |
е да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, |
једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су с |
озорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и |
еве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмо |
днијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> |
игај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферент |
исленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. |
загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће тама |
Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће по |
воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогн |
kst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си чове |
ље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко |
има стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све о |
сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку |
а на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а за |
се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p |
лачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и заму |
е којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се |
по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београд |
, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим покол |
апкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, |
ерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то з |
зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писа |
ло ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад о |
гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — п |
е могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Прудељци осветлише ову нашу |
о, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деве |
авни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим нас |
тим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних |
!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а о |
Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још |
</p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпе |
раљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир |
презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и |
имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на он |
и!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизит |
едња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раде |
се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Ж |
од носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише св |
им, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ |
треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а плам |
цишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто |
сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њ |
, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се |
S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на |
зађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него оби |
Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p |
— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— |
а и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се |
одном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Ба |
ијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћ |
га села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без |
толова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама тр |
у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S |
еренитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пр |
а данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му ка |
еруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисав |
kst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Зна |
е куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Б |
ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколик |
ди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изја |
одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама |
>— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{ |
— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, |
оњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« |
ва песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и ниј |
е, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са за |
ем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га |
Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend= |
гану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} О |
— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели |
nd="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марат |
<p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече |
rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из |
се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Г |
ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек |
бора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Teks |
азда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односн |
таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чу |
огос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и иза |
ај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није с |
ер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и ст |
ј глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари к |
ожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се |
ега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира р |
да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао |
— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на гл |
rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поско |
милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} |
десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само п |
зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламов |
ма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само дв |
">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели |
kst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и по |
публика Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја |
еље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> < |
му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раниј |
е хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весе |
тат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председни |
а мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи |
а.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у г |
ва имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читал |
је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Te |
Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милита |
бично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад |
d="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> < |
st">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш |
да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини |
није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито м |
!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем један |
треба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико |
е.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Полити |
оћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној |
, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље свој |
га пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром |
е могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, |
ли избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде при |
</p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ би |
сподине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и з |
d="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње |
м ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— През |
слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на |
ко замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где |
ма и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај н |
ети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као |
И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, |
те, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, к |
ем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: д |
но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи |
ке). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне |
S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му с |
н; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, |
"Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату |
rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend= |
ио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу |
»Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> |
па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу |
чено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављ |
ове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шт |
оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта ј |
т онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима као отац, |
контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извес |
који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} М |
за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви моли |
ен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок!{S} У кама |
куд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то пон |
ања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не |
рине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше |
чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш лар |
лу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацим |
А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећ |
врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из |
ти своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је у |
то стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује и даљ |
не, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ни |
и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари сам |
социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко |
ислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да тре |
вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редо |
раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И в |
јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од са |
м фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан |
али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке мет |
м па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и |
е испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту п |
а, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="T |
ознато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у |
им гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разб |
чке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћ |
о од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга |
свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакл |
огу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жен |
је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те с |
и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у н |
ек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, |
ј.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете |
чком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и з |
аљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Ми |
ник, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из францус |
из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саоп |
еве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, ве |
стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији |
ше »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Наро |
га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst"> |
p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ш |
буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим а |
> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигам |
а брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и |
је воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и зато |
{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио |
догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље н |
пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од њег |
епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и |
, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених вел |
је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} |
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не д |
за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у р |
да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо |
ћи једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гонил |
во кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И та |
роко.{S} Као октопод пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском |
равља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу |
ом могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титу |
сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, |
кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се |
Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздиг |
трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год пад |
е Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, |
лота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а |
учавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његов |
дан тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да |
и смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, н |
али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле |
о познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши |
како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко |
или »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим |
, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! < |
н неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била упра |
кафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а ду |
ације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, |
задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану |
зи: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стој |
е сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби с |
се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то |
, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И т |
жасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису из |
још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут |
p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tek |
ренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће |
дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и |
а, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер |
end="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испа |
ље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено |
бележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о п |
рета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбед |
ља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју за |
овог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледим |
ета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и |
зговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишућ |
е док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је |
а и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и п |
раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши свесни Пру |
ов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући |
Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нем |
лужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зг |
весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да н |
а — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. < |
, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> |
чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« |
(коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа |
еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај |
, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркас |
репиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирк |
буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, к |
е друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм св |
ренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш |
е, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} В |
говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђор |
с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; и |
неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} |
а се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S |
веде одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета |
и, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле приву |
, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и |
асно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснос |
амацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за но |
<p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином« |
е двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени |
еће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, остављ |
! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик |
Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се |
лог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више св |
данаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио ме |
ости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{ |
<p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst |
заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији |
е, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објас |
у, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а |
оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, ма |
а, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у с |
ако прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, |
у, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и чести |
догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугач |
ећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио |
седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати |
чини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико зго |
те да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и |
још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend= |
о, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и |
се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соб |
браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре |
та.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S |
своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро ниј |
предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop |
у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и |
и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сре |
<p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо |
а реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав как |
’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једн |
а?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће ж |
у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на проду |
тром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; |
грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на к |
">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати |
Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на |
Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собо |
ђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога до |
е разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"> |
ој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Ен |
наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, п |
внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани |
у сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све уч |
ерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то |
ласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, |
ивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жи |
.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафа |
је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе по |
ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија |
rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tek |
</p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да и |
ги, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отва |
о је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И д |
дакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и рад |
rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло |
да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива |
рају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst |
е, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагод |
гових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним р |
— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — |
Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде д |
S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припо |
председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и о |
ранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Поче |
Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се вр |
и погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сад |
а морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник о |
, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љу |
ине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. |
ове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни |
се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини с |
рску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери д |
з шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Teks |
већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министр |
ј надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који |
са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне го |
је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Францу |
и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава право |
војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, |
кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан г |
на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p r |
страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— |
!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се с |
је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; сте |
поменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »и |
вој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу. |
</p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог гр |
/p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бо |
седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, |
ао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три ро |
гу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држ |
оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst |
ве једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке |
помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове |
та. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је ј |
волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравн |
у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна сме |
рафос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет |
оје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио |
уководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Сре |
ен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори н |
запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није |
Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по ме |
но љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— |
ом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> |
Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се |
даред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би каб |
е та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и д |
ђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треб |
а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећ |
саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њих |
јере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао |
ога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није |
помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим кр |
икој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, тре |
дера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле |
решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да с |
и, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има |
о, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} При |
а чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и посл |
свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за предс |
овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — |
итичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од љу |
а века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледај |
Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на ку |
ку зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно матери |
ости причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је |
а он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета |
тује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог да |
уду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет он |
едан џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst" |
тим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па и |
е може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим мини |
е пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинц |
књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог при |
диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-ше |
о јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — уми |
еска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; им |
а гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ра |
ко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису стр |
је, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне т |
тоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шт |
зумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тес |
лучај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели |
смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— |
.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то |
Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па |
и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог |
! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим |
а је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидил |
лца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{ |
даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, пос |
воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекл |
} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска прав |
мене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> < |
да обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава |
о навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га с |
фани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање |
фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену |
Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, та |
на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може о |
ше времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десе |
нога таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро |
о је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село. |
образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим |
rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољни |
оводни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви |
p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота. |
зберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> |
мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукав |
м изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесн |
ске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p ren |
тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, |
љи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима |
><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио |
мају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стиг |
рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи т |
де тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на |
Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђ |
апетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst |
сподине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па к |
сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend= |
"Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају стр |
нито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом |
нџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам |
t">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? |
о насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео |
авуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам б |
нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од ко |
/p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике |
да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се раз |
ажава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно |
"Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пал |
.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још ј |
кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{ |
p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке год |
он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га по |
Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Нек |
м Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски |
бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Teks |
вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима |
— собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизе |
епублика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробу |
тво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па д |
на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколи |
е тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља |
еме.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> |
ила пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, је |
, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, сам |
ј за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Ми |
ски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Te |
физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</ |
и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умиру |
алежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Т |
ше да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и |
олу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим жив |
м у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — |
о су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — м |
чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој с |
е: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па |
; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да пред |
p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! |
">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и |
веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... нека |
— »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одс |
је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели пр |
о весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања |
оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Н |
="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чокан |
па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрч |
к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, км |
ш ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не |
е њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара о |
раг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Трианда |
који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру |
nd="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, ост |
е књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији и |
к један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикну |
е Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, |
је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим |
ом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џ |
љ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му |
безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос » |
rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хе |
Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гл |
мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— |
и, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и |
воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="T |
.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде |
ај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски д |
end="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му |
сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, и |
ела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо |
укла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала сво |
t">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклиј |
и ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што ј |
розору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па сам |
иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсма |
та, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу м |
те на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза с |
агази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ак |
дари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Б |
мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће |
готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета |
а, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не по |
а-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. |
д њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају |
аци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена. |
добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често |
и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... |
кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да |
смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још отк |
се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му |
о.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му п |
, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касар |
о кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, и |
з Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм |
, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеум |
ане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту |
и ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била с |
днаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, и |
не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{ |
рук а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Све |
Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као нај |
и од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} |
ве гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Макс |
а кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници. |
rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да поз |
ој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубаз |
ту крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча |
nd="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и раз |
.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде |
на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и |
"Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а |
да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко |
сто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба н |
а влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} |
трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском н |
к за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. |
беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Te |
још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће ст |
ко њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног |
ета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а мога |
ародна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретат |
ера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на |
} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> < |
мота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, не |
вену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S |
а капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече |
оју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Н |
рати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако б |
под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — |
олицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по ко |
ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друг |
набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него с |
д се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна |
е Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« < |
знаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иак |
о ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, |
касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут |
> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву |
је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шај |
м прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И т |
Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви в |
сти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и та |
азначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим |
ву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све |
извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{ |
раво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватр |
/p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на |
<p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватиш |
одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је он |
ије било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина нећ |
end="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па к |
Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да |
> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева ст |
{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из ру |
и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио |
одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито ка |
Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет |
метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакц |
поверљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке. |
здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и уч |
ме прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst |
фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа |
постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и |
и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како зна |
е: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казат |
ели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас |
е и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку |
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зача |
а љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмо |
ао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се гре |
="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> |
сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и но |
у они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задо |
p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мал |
Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="T |
ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он |
не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> |
же Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читав |
поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се |
докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> |
гу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и раз |
дан другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један |
вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо |
тају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џа |
и последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још б |
наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се пр |
ра, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у дв |
је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе меши |
азваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend=" |
Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама |
Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује |
о да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »сп |
о били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које |
а војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да ж |
га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек |
божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p |
те кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у ус |
е се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу |
{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стад |
ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да вид |
све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао |
ије могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p r |
к некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А шт |
едати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад |
ekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мо |
изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— |
игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар д |
о обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели |
Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из |
има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, |
а давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бе |
неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се |
еспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејст |
т, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а он |
нила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно |
и мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна |
то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељаде |
Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из г |
да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst |
се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за куко |
шне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="T |
је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад х |
времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслу |
ве само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни |
мо шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у т |
селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише д |
и се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пет |
м обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу |
сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, |
ма већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспири |
иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки п |
пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару |
Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} При |
S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао дол |
е за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледа |
нама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, н |
st">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на јед |
о пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и |
примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом |
днако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и |
ад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и |
као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и о |
а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p |
поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује |
S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не |
велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке ст |
ност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему |
уги. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад |
</p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој |
књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене к |
">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим ч |
и!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шеши |
еже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега |
закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, |
ћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Же |
стре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се |
<p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да До |
ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p ren |
вак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да б |
н? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамили |
. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што |
е могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да |
ост и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, |
чева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женс |
о као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотава |
не, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под |
овечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, |
ну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут |
лао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у ж |
<p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи |
кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, нара |
: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председ |
ори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst"> |
о, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p |
»Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више м |
је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> |
рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p |
о ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе |
га, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презим |
нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend |
ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све |
. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — |
је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занима |
једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели |
зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, |
з Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда ка |
ну, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна |
м те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толи |
/p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> |
исту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је |
кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жен |
да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? |
и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на л |
ри ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авл |
најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да |
је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а |
ранцуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас ин |
у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на у |
највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога |
За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђ |
rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом » |
</p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље влас |
p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst"> |
че.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели |
тов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се. |
прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква по |
м месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; и |
але паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p r |
шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend=" |
вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у П |
оваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погле |
</p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. |
у у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане предст |
и противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце |
ешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утрк |
ање.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја |
еститке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усам |
у као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је |
Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало |
ователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова леп |
ка трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и о |
ше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="G |
и шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки |
ар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет бунит |
end="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидос |
и »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан |
може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву |
А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се т |
ије баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије |
ђе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника |
овој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у њег |
ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и ка |
дна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst" |
речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и |
то бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко |
ију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај |
ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је нес |
ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. < |
"Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборниц |
азаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не зав |
а господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послу |
е бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимун |
у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </ |
њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако |
и, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета |
љива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што |
еше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како |
опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њ |
S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете |
и као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка маш |
и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевња |
ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, бо |
t">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако п |
ио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕС |
срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тир |
на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један чове |
ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је |
»То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни врем |
оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посма |
»Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан ч |
епарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као |
це, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, она |
велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, |
права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо |
ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак |
итање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p |
<p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше ј |
док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, |
рати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе |
их глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи |
ауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да |
стане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мић |
шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бест |
не... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Са |
уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три до |
ну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам виш |
е често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило |
} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гл |
дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <hea |
их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умак |
Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А |
и«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> < |
се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива п |
минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је т |
е!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју |
чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фа |
назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон |
је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новије |
ли Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгл |
— рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на кр |
ту допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све н |
nd="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ов |
лава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, т |
пијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, |
његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омлад |
то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држ |
упујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst |
м ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милис |
... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице |
ти реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p r |
ед ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику су |
евносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, нег |
на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шеш |
о га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је ба |
м друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— |
му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде |
ути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало |
ћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, п |
у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској суд |
вице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква |
вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и о |
ипомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо нам |
међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) јо |
nd="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били ве |
ати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елега |
ћута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово пос |
ју, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нерво |
или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки п |
упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зн |
Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Изви |
а народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p |
, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова име |
и. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst"> |
азуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из пар |
а ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући! |
d="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у шко |
t">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан |
р’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се |
све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p |
куси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето |
и држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем |
беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по те |
амулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен |
да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Te |
; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мој |
зам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst |
екао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо ус |
— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добр |
да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине |
ијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p re |
st">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, ш |
{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је ба |
гао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички |
end="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом |
врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по |
, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепа |
ем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му |
са, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Оч |
ерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, |
кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен |
му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, |
/p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, вр |
и је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу |
је. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> |
rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што пра |
њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. |
ор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце |
боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојич |
rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend=" |
.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хуч |
ече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад |
еле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — |
умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја |
си чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је с |
аш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да |
-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал? |
<p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграф |
влачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате |
</p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допа |
одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се пла |
d="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једи |
какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њ |
ва се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учин |
е, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и ј |
т девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћ |
ели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности |
ишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке |
ekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књи |
/p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, е |
сим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио |
а својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио |
ате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> |
ад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, б |
сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} |
у. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одгова |
ла, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га |
S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! |
{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао |
вар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst" |
игоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко |
т у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђо |
анским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} |
размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ћ |
том, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од не |
и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, наро |
и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tek |
о крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја вољ |
има.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно шт |
атали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори » |
оносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Ши |
одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље д |
има да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова ко |
"Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песм |
ш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалис |
С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} |
ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, к |
уче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну др |
ли само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst" |
у, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— |
му Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе |
турну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно |
ао и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и иза |
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне ску |
надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то |
нистрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских тр |
рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут |
далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мо |
прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да и |
једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, б |
и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година |
слов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред |
душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, |
ки човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио |
односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Циган |
сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време пр |
.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, т |
план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чи |
е. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна з |
родуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама |
рету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још |
ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ |
Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — |
!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, бр |
овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па |
ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифт |
хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — р |
) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају |
длази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је |
Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А о |
евојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије најв |
ни сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно бри |
{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend= |
ад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га |
кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; ш |
стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ст |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону в |
зађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али |
и отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, |
ловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који |
вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у |
ри године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{ |
после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да п |
штену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о при |
ти.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали |
ово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако св |
. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе |
Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим |
а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није |
беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све пота |
о него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, |
је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало г |
ла је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је посл |
ју.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чл |
ади купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто |
kst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} |
уте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни |
ишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} |
end="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и р |
новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Нов |
ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, |
ред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо п |
лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни |
о је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање |
их страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако ле |
ануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па сед |
ео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књ |
отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он г |
усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана. |
} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених за |
радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, |
лант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па сам |
антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и |
су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу п |
бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{ |
очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало а |
фицир« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао |
о није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Св |
се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене |
</p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће |
јску планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је св |
дом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељач |
е мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана |
} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место |
и.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли доп |
них.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђор |
ше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеј |
ају као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују |
аше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима радени |
село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфис |
ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар |
е у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на до |
о рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости остав |
је кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забавља |
настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће д |
за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим |
горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није |
ријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, та |
во, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјућ |
ити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био н |
кама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте бој |
Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарј |
ао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јес |
да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меде |
пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику св |
">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочит |
сет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се диг |
комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, |
, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst" |
ш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, инициј |
е, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по |
{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од м |
исаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву ј |
е »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одуш |
ма сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим |
о »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst" |
стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилаје |
о како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поуча |
прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са |
. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време |
им потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну |
дак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцен |
d="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, забора |
ако је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан |
, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео |
а служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend= |
ло; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фија |
} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — |
уке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни |
есет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога пр |
опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S |
ле му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, км |
осла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, п |
зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драг |
S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек |
, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако |
па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те |
у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај |
јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас тр |
пати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало |
има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсе |
јући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та |
у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Но |
дине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> < |
ске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом |
дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мић |
прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ |
тавио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} |
а да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од осв |
је се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и буб |
зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јек |
е, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може поне |
kst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у св |
ворити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не |
Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst |
вала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини. |
пи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог неш |
Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па |
а десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се к |
то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} |
t">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио н |
их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скром |
него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не дод |
ади и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И |
и насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »И |
режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да |
и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, н |
астирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, |
ољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгле |
то ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да |
S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један |
ekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> |
S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Te |
ажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се |
ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али ник |
деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} |
><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта |
а у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, ја |
век није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На стол |
готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да |
е), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дат |
судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Да |
зме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">За |
ум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на пр |
p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љути |
уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово д |
амњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па |
!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица |
о саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам л |
>— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за |
их, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи |
пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </ |
ани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живо |
г искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по ва |
ога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме ма |
нски реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, С |
атељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Ниј |
жао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, |
ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура |
ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љу |
њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносил |
читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у не |
а ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} |
старао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tek |
м месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда с |
је исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а та |
сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, |
зели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, |
ку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немај |
шта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу к |
ве што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је бил |
ерујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторит |
и: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир |
S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, п |
вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се |
хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а у |
и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и ужив |
к један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегл |
амет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио |
и ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst |
а би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега |
осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише |
то Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрож |
Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле |
леко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допад |
из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана |
ије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је |
и у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао о |
ицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта ј |
и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после воли |
н се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им |
е куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак |
папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из р |
да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим п |
лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак с |
верене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="T |
бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспосле |
</p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натр |
фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! |
е — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend |
извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар т |
S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако д |
е био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да т |
а којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном. |
вари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, |
rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да |
а шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, п |
{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше |
ко што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он го |
рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чич |
а. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не бе |
еде се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог |
овара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не |
његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да |
ко омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге во |
светија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела пра |
тао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милис |
Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А к |
а је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од |
и!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи |
еки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави дру |
је смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканиц |
ану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад |
еле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир |
е га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово |
једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одма |
ује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер ме |
Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђо |
це, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћ |
тлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend |
удалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких |
се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У м |
му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p ren |
} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да |
еда лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да ми |
лашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта д |
зиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: о |
логовак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики те |
верење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), |
дуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, с |
учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчела |
чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно |
му, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се стра |
на, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: |
ну му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајц |
— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ј |
ем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забрија |
виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и |
челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља |
ар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече |
де ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога |
се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једн |
видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рек |
но речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шт |
ао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао |
ем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за |
рету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одр |
{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или бољ |
да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си так |
господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министа |
то!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би |
ече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p |
о. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ з |
е и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — |
} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. |
л-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљ |
{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле |
не силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако |
енција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале |
рило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило |
> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало |
и му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако |
ене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога |
нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend= |
Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њи |
и су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавал |
ји му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и |
ље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, |
ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А доб |
еког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. < |
табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио м |
една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него по |
о’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst"> |
го, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог чов |
d="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру |
мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отв |
/p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — ре |
st">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend=" |
рипали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад по |
му чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије н |
ече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Браз |
редставник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа |
а зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е |
вотиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па јед |
оје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и м |
само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори |
и под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже |
мо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекн |
засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим |
стујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета в |
Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим |
не шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још ниј |
и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tek |
лачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овак |
ала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{ |
народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је не |
ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; св |
ехану.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио ча |
ко ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се |
ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаво |
— рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цига |
ом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се с |
и »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао ча |
па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крс |
сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толик |
alic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је ра |
ске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја с |
боље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Te |
атим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димов |
није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Ми |
умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотаци |
ресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите |
поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно |
ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — |
Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка фи |
требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужича |
појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет ос |
био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се пр |
и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend= |
им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога |
едесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече о |
> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p re |
онос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, |
ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да о |
Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту стра |
»Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју |
аишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и ума |
st">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих д |
ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Прав |
тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако ј |
ири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поре |
изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није |
end="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срд |
н другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча |
а задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо |
је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осм |
права.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седам |
пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то |
и, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засени |
ј епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога |
! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док ј |
овао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара |
у браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде г |
ешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радос |
Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање по |
есто не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле |
Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовањ |
му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто в |
’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, |
ује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— |
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартиј |
тито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и к |
селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, |
године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је приш |
А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели |
кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим |
оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју |
то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре оч |
кидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је |
љан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи доп |
и сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на ко |
ма се све може, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p |
кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S |
уга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада |
то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, јед |
о; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није |
е место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док ј |
икано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивља |
ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми мног |
иске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} |
Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом |
ном. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћу |
и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго вре |
се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једно |
а тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши с |
у у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће |
слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка |
ојима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посмат |
Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Te |
б не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пас |
ад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напос |
погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког |
а очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разго |
ловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веров |
ле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога |
иш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и |
У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изаша |
а и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, |
треситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто рад |
тарати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је |
егове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће гл |
о би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то |
сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није |
неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудил |
есец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави би |
Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} |
осподин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га јо |
нисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно На |
стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзи |
од! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за дру |
Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не |
е, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби |
p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога |
а не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, ч |
Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst" |
, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији |
— свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учите |
ећ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Ср |
ако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у св |
риш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то ис |
господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах |
од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, п |
море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих пр |
есето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље |
{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судби |
/hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је зна |
је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — ре |
звући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p ren |
што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{ |
их својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучић |
да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са свој |
цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман |
Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега и |
ноћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир |
р, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо ве |
честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто |
> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти виде |
биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} |
а дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш |
био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао |
да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па н |
i rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у ко |
е... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти |
ем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судб |
спорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том |
ре — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос |
дин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четвор |
ужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље |
} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокра |
адости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{ |
раћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врх |
Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена ње |
знео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога ма |
у. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одм |
о било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од два |
иста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се |
ло, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали |
Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама п |
једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кук |
е наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p |
(из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре с |
>— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив чов |
иновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p re |
рђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је |
Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Срет |
морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, к |
штинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија н |
штено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље |
и!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А |
rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо |
пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, |
сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађај |
тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекуј |
е именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Срби |
допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче |
ош и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, |
кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и |
Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, д |
једнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову поб |
само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патри |
_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење |
е класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Teks |
та читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича |
знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек п |
ва. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је |
{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> < |
це да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком ма |
ки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио |
Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чу |
ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S |
купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешма |
ељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напо |
тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада |
елико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечист |
било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он |
ева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и |
боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch |
dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend= |
ц</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSize |
ц</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meTypese |
у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava" |
{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвен |
како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки б |
и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из нек |
сли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, |
онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика |
авајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ран |
rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навик |
вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, те |
, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда пре |
о га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </ |
лико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, нов |
сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим б |
икао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А ос |
о боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да с |
иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А с |
улеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Бео |
н је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, |
p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под |
лутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад н |
пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли са |
је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је мно |
снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами |
S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспор |
у га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што с |
именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер с |
стао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без |
еки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се |
емо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на |
тоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло ч |
се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} |
_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давн |
није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, к |
S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, |
принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао |
унице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и обја |
бишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst" |
да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети |
о листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Р |
вима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се |
а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господ |
а комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задов |
авише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мо |
rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. |
снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У свак |
што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није о |
S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакра |
онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тес |
ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, |
еш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не мож |
у, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због он |
а земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљути |
аријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p |
ут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ћ |
">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао |
е. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој |
сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Та |
рђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина |
сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се |
к. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вал |
Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, пропис |
S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрен |
, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб |
к њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио |
дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали с |
на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док и |
kst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> < |
је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао ка |
кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљут |
end="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој кући наст |
на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, је |
маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах пович |
А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допад |
ти, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе |
а продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачко |
S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствова |
их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци |
А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{ |
замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Teks |
речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њ |
о ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Нико |
ао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни |
сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, пре |
nd="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{ |
.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један дру |
патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђе |
есто објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике вели |
илисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанств |
ући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимим |
емачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко |
видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, |
да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошт |
ај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која |
дликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само прост |
клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S |
разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје |
се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана |
им именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само н |
је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо |
графија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је |
а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих |
ре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то |
end="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Рад |
ир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, |
ј свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И |
ош главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује |
ово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се |
! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест |
ли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И С |
раке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружи |
а Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монумента |
тања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да |
S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да |
о кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се |
по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмири |
запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане п |
размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао ј |
nd="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанск |
стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} |
ње! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па |
три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас г |
d="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужн |
у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаре |
свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране оке |
е?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и је |
Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим |
успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕС |
азда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећ |
и писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tek |
амо да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, |
а гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посе |
пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Б |
епо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; |
че ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми м |
убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) шт |
па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим к |
д неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га г |
џилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му те |
за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Д |
а сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?! |
е, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па |
дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их ог |
в. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана о |
ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нем |
{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен удара |
новијим, напреднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражи |
{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Забора |
ћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете |
да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst"> |
емо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а с |
сују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље. |
лал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмано |
е било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Б |
— рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти с |
е ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још д |
ца му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. |
— веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Е |
кола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свет |
и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један та |
сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да ни |
мркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} |
е фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, госп |
а да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој стар |
<p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај кала |
и душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend=" |
ас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; мех |
орко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. < |
село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим |
браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господи |
а молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, к |
а говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих д |
>— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! |
еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвира |
чније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми каб |
осла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти ст |
едесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, ка |
па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос |
зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бен |
мо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поз |
па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго т |
е, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, л |
="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђор |
о опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећ |
к.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst |
— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вод |
једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— А |
а буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend=" |
преднијим мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! < |
у, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, |
ебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="T |
а сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си т |
мота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по |
је умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А |
огу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добр |
на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздрављ |
шко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без моти |
еш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учите |
будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакак |
»дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да т |
ј бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је |
е боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђ |
е свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и |
nd="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Ску |
тим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели |
ме или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не гре |
о његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогре |
ности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје ку |
унисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од |
ико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само за |
Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само |
данде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па |
је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси п |
ато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу з |
p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што леп |
ду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало д |
а собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-М |
сла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Teks |
забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично |
само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услуж |
— вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Мора |
кочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости шт |
тране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету. |
та опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, |
} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понав |
боравио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда т |
акује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у сво |
илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, |
им еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигу |
језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају |
служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао сву |
ред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. |
ци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} |
ад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Ср |
и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно |
и Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су |
и му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћ |
м се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се |
је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S |
Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ва |
ију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеш |
{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — |
начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мр |
иријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, |
е дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и т |
био и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, |
торије и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда |
ији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булев |
епо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њ |
S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си тур |
ши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис ниј |
— »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба |
е, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почиту |
несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се д |
, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим прили |
апетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капет |
е!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелник |
, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу и |
ог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, зна |
: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је не |
јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Ми |
, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихоров |
">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако з |
време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза з |
из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше бла |
а запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и ш |
циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} |
Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Te |
лас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — |
и да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p |
.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и доп |
S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја д |
па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и г |
казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} |
колске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који бро |
створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним |
и умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, |
уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега |
си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима |
Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} |
>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан |
end="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских |
nd="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се |
ути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревно |
ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад |
ој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакери |
Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« свој |
есним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкурисати оној светлости којом наши све |
фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="T |
карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Сва |
ара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не о |
по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једно |
ао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запита |
човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за б |
сто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали |
и.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују влас |
зи.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да |
овали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе фаму |
авла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у ш |
"Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, |
е прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и |
> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је |
ашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш |
. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend= |
а знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> |
ли Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — ре |
сна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, ал |
ра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за просл |
и му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се с |
ија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина |
роша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у се |
на Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова |
ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оно |
вим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само |
д стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак н |
rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније б |
и потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: |
.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатим |
и и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теб |
се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, |
е, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да |
ете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се |
ласти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила ј |
себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благода |
ка побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као |
м оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа ка |
ће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више крев |
а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новин |
а капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијал |
и главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш? |
: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну го |
S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова. |
— јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне в |
} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то те |
се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог о |
Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах мор |
о и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шт |
чајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ов |
к одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. |
е, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чуд |
ма Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, н |
воје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro |
господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допад |
d="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој |
е ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — ре |
је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би |
ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Пров |
их. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да |
галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по неш |
е и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних сло |
еру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и как |
а певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, |
е Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостањ |
та написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, |
таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжи |
уше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета ус |
Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасцикл |
, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње ос |
јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и |
ушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те с |
да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута п |
адити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи гал |
ж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда |
аба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нуж |
аји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће |
акају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично виш |
зећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џу |
— чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуч |
сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир |
изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда к |
вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те пр |
одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савет |
ла је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном |
а. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glav |
и вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« |
ог, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечан |
мо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче ост |
Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— |
рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес |
а народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Кр |
ес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кл |
о!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде т |
пити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срет |
начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. |
</p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend |
увече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ |
низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није |
Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весели |
st">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке |
аше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, бра |
доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, ко |
те.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева. |
Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све |
м овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се |
. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћал |
беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газд |
rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — ц |
ба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, п |
ашка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tek |
мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар |
о, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у |
ц прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу |
и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врат |
мним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst" |
p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису |
рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. < |
> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst"> |
огао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чу |
лужим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Te |
тан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А |
, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не |
st">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мр |
ekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лиза |
ене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капе |
, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, до |
да пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{ |
?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи! |
јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је |
исутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета напи |
иге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својин |
еобријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим |
обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све |
рла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срет |
лава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tek |
да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, |
ва и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо |
p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао п |
и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песма |
st">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, |
S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је п |
ко љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, |
ла дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — ре |
та да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декл |
ило, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње ко |
и па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га з |
олико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако на |
p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури |
е поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима н |
г обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли л |
т губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скин |
о и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava" |
и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис ње |
један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћи |
те видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприли |
>П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет |
/p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дат |
позиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А р |
стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p |
па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика! |
ом, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што |
на страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а |
реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p re |
.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената |
д ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је бил |
у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је сим |
</p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сах |
kst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири го |
ишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке |
Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге |
ко једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све т |
позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега дев |
еидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему |
S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запи |
њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за ду |
јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред к |
ко је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не дод |
вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачу |
чну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. |
end="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и |
вијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, |
тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изн |
еја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. |
е ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш с |
ичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S |
га изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као вите |
у је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао |
а смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће он |
шни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза ос |
коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати |
одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне з |
д коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва ц |
е физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола |
ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам б |
ено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему ј |
{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољ |
ного!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она пр |
ени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} |
</p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога |
писатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, |
орака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изаш |
услар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{ |
ретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на ли |
Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господи |
ј реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамул |
ekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А |
кле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: |
рисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало вољ |
а, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то св |
ља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} |
ега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријат |
н ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало |
било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Сед |
но славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</ |
а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, ј |
> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на |
nd="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на послед |
тељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend |
а, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан |
у сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу |
све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше |
та. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: » |
авешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспос |
о у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољ |
своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу |
лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито М |
су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком с |
тора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи« |
нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су р |
руги, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кмето |
била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од |
њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Ма |
ле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? |
их исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара оног |
а ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих во |
ах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и |
а, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслуж |
о, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све |
, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан |
да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— И |
свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци« |
нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и пра |
за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мор |
ко је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> < |
ну у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако о |
о! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуд |
прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари ни |
а ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вре |
Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; |
оследице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да ра |
е име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend |
ијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
а. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о |
да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше |
p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а |
Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш |
је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најл |
ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у сел |
ваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p |
азуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tek |
и свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља чита |
што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је |
>— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула |
прдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном ре |
, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га уми |
се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p r |
то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је о |
е Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речим |
је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није |
ш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало д |
њу стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у |
ку добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему кој |
</p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, он |
и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такн |
сто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са |
из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им |
од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успом |
аграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неј |
прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, н |
. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило з |
е окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Сре |
>И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p |
а?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} |
Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
»моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао |
ао дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, |
асмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tek |
као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »И |
ина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез |
писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој |
арија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они п |
де да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало к |
бија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све |
Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дођ |
ово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина |
смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, н |
; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже м |
њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недра |
да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, ил |
е све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} |
римера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="T |
поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађан |
о утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадам |
="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али ка |
оверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није бил |
елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами по |
е ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао |
пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде пр |
трахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tek |
ења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над |
једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој м |
етурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} |
очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна та |
реме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ п |
i rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан нема |
ула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеј |
Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о |
> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у сме |
осле тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно н |
а смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије с |
једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно ц |
ико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи |
мен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осам |
залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око ч |
Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају. |
служност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необ |
е сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једн |
насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А |
брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно с |
после мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!< |
извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> < |
толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим батали |
писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује д |
а никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да |
ати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на предс |
неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти каже |
рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p |
други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај мал |
често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе ни |
мач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се див |
у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изв |
рђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с |
, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богм |
ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, з |
едставио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читао |
нако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, нег |
емо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да |
Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њему интелиген |
екосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправ |
> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи, |
ко да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а за |
би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако |
p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће би |
мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, д |
.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, уч |
честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и |
ај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend |
Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени с |
лико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно. |
ели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми у |
, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и д |
падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадг |
а крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа |
наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и по |
— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? < |
је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне |
ни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те |
ће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте |
афе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко |
аман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учи |
ичини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исукан |
е грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе д |
у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Д |
одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p |
дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... за |
} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти так |
и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били |
ича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они |
ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> |
дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко |
ародном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматр |
е захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> |
побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом |
адиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и раз |
и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с вра |
ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је |
корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залог |
ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ел |
Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. < |
— да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава |
ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p re |
кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева ср |
шток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима |
њу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је д |
</p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољ |
ку већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба д |
ате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог |
вртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим |
Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једна |
rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом ка |
ом пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} З |
епасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Срете |
грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend=" |
о су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене |
ог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшија |
ичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо |
то повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p |
дух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? |
а.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским |
о се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и н |
nd="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и харт |
S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове |
мим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којеч |
у, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да ра |
давијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође п |
, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, пор |
, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и |
во, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад |
као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш |
кло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви |
.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати |
задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛА |
тановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам г |
метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово |
> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— |
обедну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа |
е суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Teks |
што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао |
ekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниј |
тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да пр |
зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи г |
м каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима з |
као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све з |
довољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> |
с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о свак |
оћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и она |
еже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигл |
ди нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички д |
окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад |
Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе |
како под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастир |
дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипа |
е шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити |
уги да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и м |
борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни ј |
е му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S |
пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачк |
не и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </ |
ако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђ |
.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да |
/p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Ср |
војего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће |
а пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је бил |
ре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. |
и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале |
</p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајд |
се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љуб |
душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више |
рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о |
нарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај |
ре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас с |
Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо по |
. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била мо |
ослова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар фин |
и се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљат |
иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића пр |
о је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка п |
не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 18 |
и.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања |
>Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много |
коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет н |
ебна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> |
ила, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газ |
к српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна |
тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и м |
право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то прав |
ва и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је т |
уке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори |
е приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша сам |
ога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или |
о ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, не |
— ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутр |
главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћи |
, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се |
слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да |
о беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове« |
ђају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, |
! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло ј |
ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму кој |
настао прави лом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, п |
ог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да с |
ом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на |
ају пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју |
резања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размиш |
/p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздух |
љ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле |
село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па |
i> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чу |
јеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си |
ра Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од он |
руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Ми |
d="Drop_slovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И с |
год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске. |
и, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету! |
уди кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беш |
провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Сре |
е, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче ју |
ош немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се |
ала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у чести |
ци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље |
ме представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи |
смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куца |
го задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та |
и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S |
ти ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst" |
па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да |
томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варош |
дити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика |
оне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, п |
после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о |
е дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је мн |
тановљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке по |
имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизе |
ке у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, |
говарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и р |
обијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се пр |
цију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карак |
би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носит |
само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; т |
тална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на |
d="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће |
ао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и про |
да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у механи? |
а из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску з |
тије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удес |
а права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спас |
</p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он с |
еведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И |
вника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће |
е прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као ст |
смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја ми |
хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борц |
о, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимо |
а.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Сре |
своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине к |
ic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али |
ве муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракиј |
и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи |
} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и |
ТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> < |
ТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> < |
И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако приј |
мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите с |
да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попр |
и му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао |
о неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из ово |
о оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, а |
ријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{ |
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и |
амо седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позв |
на који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Офи |
тапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, ј |
аније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах крен |
опис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и |
ртију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као |
видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је |
јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да |
лагодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не к |
стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста |
три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крс |
но било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је |
ска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође поста |
ругог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и понос |
ким ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек |
/p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је ј |
="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету |
крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на |
е беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не |
на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо |
и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их |
а Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p ren |
"Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p |
/p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p |
наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четр |
е »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећ |
ет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још гроз |
ekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје д |
rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љути! — одговарају му. </ |
А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, |
убликанска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овам |
ови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се |
и шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним зб |
</p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага |
rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава |
ни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је нов |
ести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а п |
овек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још под |
— Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} О |
i rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек не |
далами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и |
р који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} |
тку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло м |
лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p ren |
нференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет о |
че кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици р |
поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; би |
е изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је дана |
главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле но |
лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, прост |
у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасн |
тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срет |
rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се по |
едан ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера м |
а види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој |
у, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} |
евићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прил |
, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама |
d="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет |
<p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз ва |
"Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ |
ни ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољ |
проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у дваде |
p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} |
kst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у |
тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде там |
ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало кр |
тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судниц |
<p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло |
слобода престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљ |
ћера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тр |
/p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад |
а је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете |
, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад |
и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је сви |
е и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> |
јина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда |
међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нес |
st">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђо |
p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не кошта |
ини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
ене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а |
p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНА |
rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос крену |
>— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор з |
баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </ |
<p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Мил |
<p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сира |
</p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Ж |
/p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели |
d="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од после |
се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би н |
t">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и |
ћу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док |
о, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му |
петаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло |
а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му |
ад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога |
а браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што |
ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, у |
право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} |
ук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај а |
и свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не г |
г мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја |
из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи |
"Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побрат |
о је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи м |
шњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је бо |
аја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, |
о свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутња |
за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним п |
’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле |
о и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно |
ење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгла |
>Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је размест |
p_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату |
Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по м |
не мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уз |
Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа |
назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка они |
ekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, |
а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува к |
kst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst"> |
ма за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далек |
што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки |
ут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p |
nd="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса |
nd="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учи |
д сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским |
p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам об |
rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразуме |
уго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. |
толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио б |
диш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло |
">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на |
измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела |
t">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета л |
end="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, предсе |
st">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра |
nd="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се вео |
мо кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, |
о, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка |
т, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен |
/p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, з |
> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p |
оже, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар |
kst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а рес |
ве ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за л |
м се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да |
ији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p |
ошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се |
нкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, п |
те кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта |
сна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му |
те! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капета |
но послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— |
nd="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био неза |
а човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> < |
од Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), |
p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако х |
p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
авола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вам |
st">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! < |
<p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да |
"Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује |
у своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме |
ош више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама. |
st">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили с |
море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ |
д те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га ј |
аших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав њ |
хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p |
</p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако |
</p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова |
d="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум зна |
end="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јес |
кни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend=" |
st">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА |
другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и д |
се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и |
допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педа |
чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ов |
ека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство |
ном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошк |
Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједна |
културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичко |
, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Х |
Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошур |
ф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса |
жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, а |
ну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеш |
метује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Ми |
о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend= |
шају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо д |
о онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђор |
е сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља |
-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто |
вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} |
Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолу |
ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а он |
ува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новин |
променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачек |
главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, п |
а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега са |
у слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да |
њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од н |
, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, |
рем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним |
шта није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом |
а, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели и |
је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију |
p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, уч |
наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где с |
ом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један |
</p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај дога |
као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гн |
st">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учит |
d="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и кап |
даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен |
> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је ув |
А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га |
допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описа |
сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у др |
а у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за ко |
о Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. |
/p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му |
један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књиже |
сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим од |
т прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога проша |
окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача |
паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново |
речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не |
rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </ |
хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend= |
/p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и занат |
<p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пр |
о се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за |
а. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око име |
т пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у |
rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="T |
ли, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог см |
ekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи н |
nd="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко сти |
оже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле |
ма није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин |
е, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петроп |
"Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: |
</p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослу |
днику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли |
рани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да |
хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p |
t">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није сврши |
било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што |
но одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкав |
створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Срете |
тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p |
еочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете |
"Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје |
тва, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и |
ује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче |
с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} |
амдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поме |
и написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако ц |
ако свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и з |
и! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савес |
ekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, исти |
агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="T |
кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек |
} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред св |
ица баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима у |
по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — |
г »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на |
/p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизаб |
ир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst" |
орског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао |
етина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, |
из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под |
rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и |
м и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst">< |
rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно посл |
глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад |
ао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета ј |
е био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да с |
било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дак |
изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА |
цир« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он |
rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, та |
о што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</h |
прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али от |
је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ го |
>А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, до |
листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body> |
а механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим дело |
бичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао С |
адалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пранги |
и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Te |
е бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срет |
жак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, |
о.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих |
породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе |
о доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао |
о кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{ |
а где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код |
nd="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му би |
, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети |
рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој |
елу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имај |
намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је ост |
ма и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек |
ији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разг |
о од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је попла |
алом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, К |
А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те са |
лус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасе |
осле тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски |
ја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школован |
ити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчи |
ов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у |
ђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} У |
бедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чини |
премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је поно |
/p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред |
у сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево ј |
нај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово |
nd="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започето |
се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ра |
, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та |
т на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у |
под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир |
груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао ка |
боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски шта |
приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> |
га нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа бил |
и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} |
</p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драг |
и се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бо |
ћа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни приб |
о у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете |
о га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис |
ами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба |
моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа т |
р допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће о |
ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом |
рног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst" |
ова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p re |
аву. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!? |
? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — |
политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар јед |
упи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код н |
{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље |
у да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да буде |
инска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато |
речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend= |
"100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класични |
пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у |
чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА |
i> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван |
SK prva strana"> <hi meTypesetSize="12">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван |
etHeadingID="0"> <hi meTypesetSize="26">СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ</hi> </head> <div> <head meTypesetSi |
разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. |
довољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на к |
ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од т |
идба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} |
е:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде |
шај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казат |
тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу |
њ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по с |
:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и шк |
т и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо |
ка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, |
потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо ва |
к, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, река |
заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а |
ути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« |
а и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p |
зе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p |
ни!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништ |
м се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, п |
леда у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власн |
ekst"> <hi rend="italic">Кааажи!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у з |
допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли госп |
веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕ |
е увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим при |
аустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе |
еша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend=" |
p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да |
по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете |
распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Te |
ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. |
сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не з |
а и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend=" |
st">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходат |
земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а |
он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p |
само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно |
а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, каж |
и убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго т |
ерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} |
ало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, п |
кајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске |
у палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend=" |
се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фаму |
одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чи |
т и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} |
гу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на |
другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окр |
и је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни |
ка!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p r |
!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, |
Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво ба |
си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и |
/p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге шко |
ју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папи |
ну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="T |
— вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p r |
он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре у |
спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пут |
ује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, од |
а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет и |
ставник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа ск |
ети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучењ |
ом вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p ren |
нутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам п |
ра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногам |
ије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: две |
а нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад и |
end="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бр |
а му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну |
то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p |
ет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада трист |
се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се |
би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала вла |
ни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућ |
и и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где |
све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво |
рцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Брази |
сећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да |
не држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} |
Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој оби |
а занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да |
устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес |
<p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да |
<hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, |
е начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакши |
клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} |
ак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена |
, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем |
ом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница |
ће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p |
ова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се сам |
ше — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend= |
да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дат |
ао ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часн |
реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или о |
га из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговара |
града, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либад |
мно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
и од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних ч |
наест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају по иви |
ободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту леп |
љебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни с |
Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, |
кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачуд |
осподинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари! |
или венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчан |
тљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а |
ла.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани и |
етлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катран |
неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И о |
ко су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи |
ба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чис |
свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да |
палише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише на |
"Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у |
је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па с |
рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе |
им пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари |
ки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле |
kst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на |
авно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо |
лаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скуп |
еји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend= |
идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а в |
месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све н |
ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње |
нин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликр |
дањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову лимунацију и весељ |
таву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, п |
рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p |
ад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— |
у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је |
споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и изв |
е Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за |
добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника. |
у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, |
кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђиз |
му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их ј |
Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћи |
сму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је |
ekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да о |
</p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: |
с могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, с |
м селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана |
ем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и га |
се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у све |
ио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило би |
nd="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да |
p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p |
гу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилос |
оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а од |
рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи в |
остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« њег |
!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. |
ане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, д |
ака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да |
привукао се полако кметовој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} |
ке — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, расп |
е свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А за |
рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа |
} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за кел |
к’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; г |
ом селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблаг |
већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на |
-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Ср |
о, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, |
ово!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољ |
ламет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако |
ав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! |
у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и |
ла и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно |
ојица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је |
елико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанс |
га чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га с |
четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — |
што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде |
о, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плаши |
јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут к |
</p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак » |
ekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
сели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је пред |
end="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно |
тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше |
Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој |
и нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је |
алко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; |
ше!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је |
ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га |
еби Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући |
опис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем |
ав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то т |
кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама сел |
st">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомил |
је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави д |
ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а о |
ш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога д |
му.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледа |
позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио |
! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Ст |
ују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто п |
ко је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даљ |
на дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога |
а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Шта |
аше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову приј |
а, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре |
>Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној |
, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријам |
а питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких зло |
nd="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пу |
да« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst"> |
неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитал |
ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то дос |
о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за |
р без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога |
се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју |
kst">Срета одмах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од све |
ан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћат |
више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама ко |
вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбољ |
Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подб |
p rend="Tekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, |
(изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме ни |
</p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p |
раја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наско |
ашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара М |
Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мал |
о с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према |
вна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} |
мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, ниса |
Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам из |
во знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{ |
а се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споре |
nd="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p r |
одеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса. |
осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао |
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛ |
ИЖЕВНОСТИ</hi> </p> <p rend="Ime pisca">Стеван Сремац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛ |
ио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампи |
цено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам |
це? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде |
тенице?{S} Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. < |
нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S |
изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова |
итичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимањ |
добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви в |
где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Ра |
удем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — за |
9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољ |
приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зг |
end="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По |
kst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његови |
љно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под но |
роз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекид |
е могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Мак |
end="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад да |
ју. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета |
ротестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама до |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} |
kst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да бу |
а разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, |
рију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка |
ј обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. |
читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и |
— вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и деве |
ис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко |
{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за |
ла да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p |
ну газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије |
ар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за т |
вена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати |
па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> |
орђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време сво |
воју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{ |
мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па јед |
кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и п |
му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни |
рва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам |
ше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима прем |
аде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и пр |
т — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend= |
поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од |
је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то пис |
твом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље |
и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких ч |
ио је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке п |
е те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио п |
тво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p |
био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за сво |
и мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрас |
осле, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурис |
{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога |
ало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених |
о сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> <p rend="Tekst">— П |
каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — с |
е своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над н |
р цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто |
ђе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend |
ти! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На |
nd="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само наз |
ских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народ |
је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три уст |
реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један ј |
екако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао |
је здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне с |
утем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, |
ује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан ме |
е мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљи |
лотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свес |
понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ног |
.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему. |
ују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплач |
лу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељ |
кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи ти |
Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове |
и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst" |
ижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је |
ица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Te |
у у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједар |
ждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако. |
јем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима каф |
kst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S |
тавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад |
пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће ско |
се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била |
уцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, |
управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у се |
прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде |
почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, |
ко пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, г |
тци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по ди |
зда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи |
едне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама к |
е умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, |
, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче |
тају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи< |
ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћа |
гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе |
а дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максим |
ти кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра куће |
е се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа руднич |
А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... |
?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="T |
ење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је сла |
реме својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послу |
ју, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански с |
д пружио многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, |
зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом в |
а све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових » |
клике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Teks |
најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта |
акав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, |
да и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изо |
откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге |
шта измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је њег |
ема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало коли |
де је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу своје кућ |
етана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на |
ељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не |
диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седн |
мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељ |
ир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљ |
привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. < |
еко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је |
ш то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено |
велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе г |
је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Teks |
ица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p ren |
нашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и |
ла за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst" |
ке трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама к |
Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта ж |
Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, как |
се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све мож |
ом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стреља |
тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне ум |
е знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, позн |
rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Макси |
ила ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би на |
к прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, в |
у ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} |
познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и спи |
а две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и по |
плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна |
њем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга в |
бурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрези |
Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говори |
елник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у при |
окле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и |
ка мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом |
на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити |
} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у |
што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву б |
енемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испр |
д оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} К |
рт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, |
ан, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« |
па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} При |
А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђ |
ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни д |
е код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
оте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију |
њавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису |
.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p |
а где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га за |
осле се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше ок |
овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш г |
цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштам |
А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један |
ан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи |
ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова дру |
из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути |
х прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здр |
Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако |
метао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst |
хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато |
маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Л |
тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни је |
се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир |
оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу |
<p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који |
о што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Te |
.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пунда |
то се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што |
мансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознаје |
з дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на |
ље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се |
А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће г |
у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Мо |
седника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени |
оши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сваком |
сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис м |
вога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја М |
а Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је орат |
атал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами с |
женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то на |
вом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, |
вог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се бар |
уљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву јед |
и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима |
"Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с њег |
те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за |
хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припаса |
{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, н |
знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га зап |
ни пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачк |
х држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће д |
затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — |
ету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="T |
дмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан после |
пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! |
е нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих |
им.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излази |
ослао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир |
не, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаћ |
е оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био та |
времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, |
ar">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадес |
тале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Ј |
онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај кој |
ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме |
обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он |
-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расп |
је име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по |
ница и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. |
плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p ren |
ервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужав |
у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир- |
ке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} |
! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их ни |
тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружје |
и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непри |
ојсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То |
ће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Брази |
оворило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говор |
</p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није смета |
ео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље ш |
о и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и нај |
и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њи |
забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А д |
, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Офици |
њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магаз |
а: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend |
њеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји |
ви људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епоха |
{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p re |
с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком |
атио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пут |
ца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне |
ажаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко |
ди и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове |
а-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразили |
ио.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало |
S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Д |
м требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити |
р и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона! |
ило десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се сам |
тхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на |
ли зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокла |
лер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдн |
ана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђав |
управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне ли |
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за про |
Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао |
едноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђ |
ном од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Te |
на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели су |
вори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је т |
знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер кој |
идела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све доб |
у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од б |
Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И |
му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p re |
и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Ве |
онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и поп |
{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина |
нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а |
љаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашња |
— а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показива |
{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му |
антне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева |
мењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му з |
речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само |
дељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мр |
наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиља |
човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам |
си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав |
који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали |
лике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допа |
), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бути |
но — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје дом |
стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општ |
, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst |
/p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, п |
равље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види н |
ата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао |
та живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега |
нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћи |
и веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким |
цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па с |
ек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке в |
обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку нос |
овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али з |
ла газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подру |
има кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена |
и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без с |
а, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, |
од ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова п |
ли, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витез |
а! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу бро |
ти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај к |
и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је |
оворио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни у |
воје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend= |
вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио |
а испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је |
S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње. |
ни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уре |
ао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика дог |
воје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} П |
, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, кој |
е ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Пр |
логије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о то |
ал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам м |
а.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Кал |
ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разум |
але на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али |
исте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало |
ј драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, |
"Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, опш |
а! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замер |
и! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ |
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и п |
с дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подм |
нара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! |
мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полете |
ља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунац |
у досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Од |
ама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и том |
лати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и |
х), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и |
половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија |
Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле |
а, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Чит |
, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добр |
и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим |
се, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је д |
са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, к |
них игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну ема |
кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као в |
} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој |
ало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав |
огиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и друг |
почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да |
ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне н |
аје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник |
кало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас |
лај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто |
"Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Тер |
азда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« |
не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло |
сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи |
те, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте |
и се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst"> |
ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О |
дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам то |
је Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и |
} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> < |
ekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесеш |
и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чује |
ик. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’ |
rend="Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љу |
му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst |
<p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— |
не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми к |
; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, |
.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst |
ом јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако |
амо зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљд |
о. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> |
а врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Пр |
баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S |
"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Пл |
га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко |
ко држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само |
нтереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога |
но једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега в |
лелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу и |
-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали |
се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као д |
Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за дана |
е. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја К |
љен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Сава |
та му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо |
><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ |
тво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гост |
зао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета к |
S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње |
, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћ |
рно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успех |
етио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Макс |
лице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично нав |
Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p r |
вај се реалистички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> |
слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из по |
кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочав |
х се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће |
nd="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу |
нина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу |
d="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишем |
много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље |
ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него |
а нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није д |
итило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бура |
боа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонс |
правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуд |
те за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), |
Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова) |
живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова |
ну, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци и |
руги престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву |
а такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином из |
о видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Ср |
екога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто с |
о је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева |
е прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, |
већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у се |
је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у ов |
лачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање зн |
рф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да |
о!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гро |
и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол |
азао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалн |
да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или нар |
ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало п |
адовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помр |
шуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па |
мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и р |
к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана |
и и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, |
примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очуп |
се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то п |
Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг |
е, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим че |
а старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе |
та још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што |
цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{ |
ажио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало кур |
и се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Teks |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> |
, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је |
аправи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он ос |
од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману ( |
наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверав |
апуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по он |
не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ак |
продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за |
прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одм |
одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати |
и, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним та |
ир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; |
а: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љ |
а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као |
Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џе |
да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му с |
</p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту ниј |
ти и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и |
д јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једни |
кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« |
d="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао |
.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе. |
похалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима све |
не кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, |
ена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који |
рају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само м |
еспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује |
љи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, б |
у било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана виш |
и а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толик |
ту. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин пре |
ред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша м |
ekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство с |
џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита |
рам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир |
ко! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> < |
речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. годи |
о резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који |
оиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{ |
редњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну |
на лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је оту |
од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ј |
ој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{ |
о исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{ |
нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао с |
иташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а напр |
лагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелаг |
првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сре |
зи.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако с |
Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, мо |
пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су |
end="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове ст |
а, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао каза |
орђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малоча |
rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — вид |
е и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, |
погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шет |
рема економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p re |
с и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и до |
{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} До |
у који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, |
жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst"> |
ekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради то |
аграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, |
а буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, з |
аш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с |
ажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас ч |
И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зур |
вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад ј |
Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљев |
о вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готован |
за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне ка |
кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, о |
ече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </ |
са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете |
ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бро |
од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потп |
ли да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то |
тавник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз |
, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хе |
бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик њего |
реће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име |
ике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога |
игу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком |
неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све до |
ету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај ст |
а га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се покло |
ристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише! |
саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, ни |
а ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p re |
S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнак |
ће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепетка |
а су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су |
вицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву |
} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, |
газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била ко |
недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из друг |
је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чла |
опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend |
огије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и |
учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је об |
ародна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! </p> <p ren |
оже ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Ср |
о свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободно |
га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никак |
са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевре |
d="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ |
за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека по |
{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је |
д му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити |
кашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међ |
најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, ј |
све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља |
че у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уз |
е, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и јед |
с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p re |
арку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај |
ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и в |
t">— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштењ |
ли прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар п |
и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела ниј |
> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дуж |
сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година |
S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и |
орђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра« |
да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по изва |
ош сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на он |
о; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега |
тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и о |
је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам |
е гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се П |
Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, пров |
ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="T |
цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи |
, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} То |
од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то ј |
еђеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А дес |
ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни |
оказала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се гр |
немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да |
ekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти в |
вима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а |
у браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом б |
лаву (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно м |
доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па тама |
ајмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар |
о и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси влас |
искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е б |
— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после н |
а, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и |
, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она |
С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поч |
} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst" |
реди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; |
штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгл |
еграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и сел |
ела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као |
је, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога |
и је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, шт |
еколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и |
ио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, |
је и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и жур |
па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се чове |
ао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту |
пуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разли |
вима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Teks |
уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Б |
не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било |
ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да з |
отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S |
баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај дола |
ригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном ус |
господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. < |
и очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — р |
у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним д |
риличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најприја |
по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Te |
мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд п |
Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p ren |
и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио |
ругу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се |
сто Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни |
да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један |
ољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! |
end="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо по |
прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </ |
тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, слав |
ружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend=" |
Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} И |
тла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад |
е насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао ш |
кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од ж |
писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је |
ше није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво |
аслони се на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако р |
е да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе |
</p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себ |
ш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једн |
глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за теб |
као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игр |
некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и укр |
мо још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало ус |
адника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бур |
тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са ствар |
на што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада |
их.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на |
може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. |
ади тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио |
ињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим ства |
а и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у к |
е ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео. |
какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве он |
и и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, |
па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непре |
оследица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота! |
ада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфск |
ва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њем |
викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Сре |
ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја |
адила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рук |
гледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и наме |
о, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од |
дајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И к |
ај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живо |
креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. |
чењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе |
лак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала. |
у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена п |
сле толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се та |
оје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на ле |
">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p ren |
аше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошен |
езан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик |
ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који с |
су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њим |
о кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице |
асмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео нек |
собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела |
њиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгл |
ад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} |
га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са |
вали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} |
Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, |
ноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то |
> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не |
то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање |
екле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити |
А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље р |
p_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође |
, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и ба |
о да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без ф |
ужи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи јед |
акво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад |
шем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst"> |
им увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком прек |
ографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом г |
куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председни |
и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не изб |
за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Ми |
t">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tek |
е знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако |
— Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној |
чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром пон |
ј други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да ди |
и ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглоб |
.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend=" |
да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан п |
о прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и |
врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о пр |
де, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи |
Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета пре |
end="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда |
ва ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студи |
анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е |
, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија |
врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетов |
плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чу |
им вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, са |
Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па по |
лијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичит |
је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што |
ан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕД |
љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ |
рђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и |
! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, |
ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село |
rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tek |
било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком ме |
е може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како |
дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту |
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — |
анак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, ка |
не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа |
end="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да г |
куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председни |
и од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сад |
ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у ов |
S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај ме |
а Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви |
те а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. |
увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и и |
од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни |
="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би треб |
и начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све |
вабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава предсе |
отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју |
обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била М |
ти?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! |
ав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркива |
аметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{ |
»вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, јед |
есет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа |
принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји |
општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још |
-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и о |
петан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S |
д није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и судн |
та посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начин |
ности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним п |
а се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се д |
Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много |
Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од |
, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и ти |
вцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и |
коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га |
једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у нек |
вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али |
о га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни д |
и, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Teks |
} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели с |
је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зов |
тељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, |
лефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће с |
штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића |
ити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћ |
Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није мога |
среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету |
о — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{ |
м, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p |
ца, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрл |
<p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он с |
датле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја |
ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Макс |
а у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади |
) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S |
сти овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и пре |
и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су сам |
ња, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде |
ез сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљи |
rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи |
ме под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Исто |
ици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције |
та урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кр |
.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није |
иријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Мил |
е дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем ш |
е ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и |
шајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже во |
Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита |
скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им |
ересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батал |
="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Teks |
извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети |
о народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркива |
о ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој м |
ска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се |
камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви де |
ја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} За |
ије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза |
и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је |
ије у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно с |
"Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте с |
/p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати |
љу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што |
улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и з |
дан тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими |
мења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p |
о«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; |
послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику к |
</p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти с |
nd="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо з |
оже имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало |
тим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и |
ељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те |
ги млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонам |
Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће |
једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини |
ој судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч |
ачелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљ |
, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија |
ја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, з |
овек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ |
е кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф |
ди у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p ren |
д?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S |
аћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка К |
абости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћиц |
релазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, |
два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужас |
вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у вој |
ир« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле |
Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обо |
черамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, |
ичности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. |
ите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубо |
стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин- |
Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од р |
а грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа такв |
вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће |
дна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашиц |
се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а |
</p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! |
на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се о |
о немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као с |
неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на |
је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амб |
и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав н |
бари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и |
и бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лам |
вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, |
м смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао |
, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, |
еви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ вели |
ал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета |
ажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка т |
ekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend |
друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— С |
end="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те п |
оштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на веч |
а, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и ра |
седник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова с |
терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити култ |
екао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје |
се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у ос |
ционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му с |
се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и |
Осветлићемо село, провеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend= |
измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажип |
у ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и |
аборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још о |
но чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; |
нају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и п |
p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу |
хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепо |
мо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква |
зано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије |
из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавест |
страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се |
сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича |
е шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — |
као поиздаље мало обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није |
е икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како жи |
вде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једн |
Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега л |
бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме |
бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе |
према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него |
е Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те пов |
ра?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их |
обудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још какве стенице?{S} Све оне народне... политичке с |
век, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </ |
е може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу. |
d="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p |
ш боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. |
е знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Te |
о бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у |
лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, влас |
ице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само д |
атиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски |
та песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је |
какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али |
<p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend= |
ервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна. |
зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу |
ост, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролаз |
се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђ |
Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни з |
ине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти са |
читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодуш |
е шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст |
rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </ |
и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај |
а очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је за |
, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако |
само казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да вод |
прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је ус |
тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к |
">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те |
p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта т |
тин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и |
} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује мла |
илисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био бл |
е удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га м |
вог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарад |
село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Мож |
p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг н |
етни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретен |
ти у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати о |
гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима бић |
адимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пош |
сматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа |
нска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин с |
што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, |
, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} |
Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и |
тани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи ј |
p rend="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме |
е коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на |
нске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst"> |
ра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима н |
гради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и о |
Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> |
евет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst"> |
чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— П |
у?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} |
лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем |
више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трош |
ажим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама н |
онђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па |
ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p |
оје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и |
<p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели |
ти, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и о |
зили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми ку |
допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица ус |
што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар до |
си.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може! |
Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други уми |
риш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти |
а Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ћ |
х ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кук |
ове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно њег |
ло — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само |
rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би |
есток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је би |
вила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p |
ата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоц |
ет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем |
-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели |
</p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p re |
и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чаш |
се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а |
t">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, жури |
е мале паузе: </p> <p rend="Tekst">Смир’те се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> < |
као шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p ren |
<p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да каже |
ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, с |
цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко с |
nd="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те |
>— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напредниј |
ема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка! |
ом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, |
ене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Teks |
поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> |
ни ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не бр |
е.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било |
умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Teks |
је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели за |
ија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам механџија — одговори |
— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затек |
p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
</p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p |
е!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо село, провес |
, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, от |
а шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, нег |
ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти част |
t">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јокси |
данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни |
лач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо |
Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однек |
да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски царе |
зобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа н |
глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут. |
осподин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S |
"Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним посл |
је друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Таш |
се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и л |
и буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихва |
атра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, д |
чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све ст |
у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звезди |
S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су б |
ју да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и остав |
свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, б |
римећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И |
ога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Ср |
p rend="Tekst">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. |
шилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим |
е, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда те |
им столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се так |
(Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кр |
ђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се св |
док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </ |
Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више годин |
твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. |
ачи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице |
на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама п |
не поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слуш |
читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онол |
">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против пр |
ци.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану |
и требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend=" |
а куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у |
рас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend=" |
кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима |
си да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А б |
о је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за ж |
у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено |
и, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то |
а тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зев |
на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и в |
ла! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изв |
анса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све |
ина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако пле |
д, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, |
ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, је |
<p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ва |
то тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да ка |
еченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а н |
еднако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџ |
адовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се |
а та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге |
од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S |
г округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се бун |
ње коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке |
На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се и |
везла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо пор |
њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни нач |
р-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше |
ега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко ј |
могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде по |
ом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S |
задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет и |
едан уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео депар |
мори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и |
>Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак п |
а између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени сауче |
а, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, как |
вде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казу |
у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p |
палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељев |
крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена про |
ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаест |
е обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после |
ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је |
им. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p ren |
о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му |
ашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, |
к селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — |
уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, |
довиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа п |
а оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име цр |
) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетан |
изела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да |
јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после |
е с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивил |
неше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, ве |
ош није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов |
прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево |
е јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а |
ле мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износи |
нтервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржњ |
чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и з |
али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га он |
о највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад ди |
он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А |
м, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, шт |
е ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не |
nd="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та њ |
пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да |
жао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} |
«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi |
— »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милиса |
памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не |
не у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја? |
н, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је глед |
, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао он |
ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту к |
лини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продај |
ром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља |
у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламње |
ели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p |
d="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst" |
> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од ка |
е у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, вид |
ако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, госп |
им једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу от |
ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— |
>— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој шк |
кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{ |
еларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — |
"Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Б |
пу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— А |
ванлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да |
досаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко |
с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти ба |
ване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; |
> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова доку |
деш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване |
ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, |
nd="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. |
ије разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад |
Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат |
инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством |
авна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твоји |
ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој ј |
rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си т |
st">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесу |
уцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама |
је ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p r |
kst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у ово |
end="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да |
амулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Te |
и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ћ |
ледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине |
а како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши мушт |
онудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! |
ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ са |
права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p |
орђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend=" |
м вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, х |
Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваз |
е; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсв |
ами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Б |
па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако |
измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало |
иличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми |
онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} |
">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица |
ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав м |
осподине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психол |
бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да ок |
ем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавол |
од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— |
и питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, сва |
набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и |
/p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиг |
> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало |
нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не |
е којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа |
ољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал та |
амена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, љу |
чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} |
ам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> < |
ало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> |
а посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти |
и себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« |
лас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend |
тли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону друг |
ле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао г |
ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били б |
вет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зу |
kst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, зна |
уговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, зн |
Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Teks |
ађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми т |
« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко |
е треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су |
у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. < |
»узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све |
аучи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни |
у. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, с |
па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. |
а може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не |
иш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не д |
е лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, тр |
p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Teks |
S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су |
досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови мо |
ај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, |
<p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на |
мо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо дон |
<p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дуби |
како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, |
си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... н |
раграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p |
»Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више ц |
и, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — |
</p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му на |
сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — ве |
а пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> |
ема властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на |
х: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дел |
ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се |
rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми ј |
д покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у |
</p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти |
ekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој ше |
ем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за |
, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и т |
/p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и |
а, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми |
ом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и т |
нам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, |
еколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чи |
— рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна |
ијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак п |
е за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе п |
х, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио с |
и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, |
то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде се |
лићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб паза |
ма страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Н |
и једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад |
х има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо |
/p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа |
еби.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p ren |
а да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p r |
t">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо |
ш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p ren |
неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама |
ради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, |
ација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин |
— Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овак |
аља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђ |
му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p |
дна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђе |
посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Teks |
врдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! |
бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, |
огат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p re |
Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. < |
уван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него |
су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да |
Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо н |
али!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад |
фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} |
прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Д |
ekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико и |
да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend |
то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« |
и био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели |
тује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћа |
грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми у |
им или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Т |
, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и комп |
стоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, |
<p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за ј |
фану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир д |
еко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и па |
а, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p |
, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко |
и си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend=" |
лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — с |
па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, она |
, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове |
Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш та |
ога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш |
ви — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене ж |
пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати |
у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зн |
вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> |
ла, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Си |
rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво |
т — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљ |
rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? |
Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашаже |
атали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А |
а — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— |
ена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му знач |
ија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« |
е дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато |
ели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> < |
тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко т |
коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председни |
— па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да |
арму по новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно |
Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Teks |
живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио |
атвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. |
ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и и |
осле полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) до |
ком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од |
ат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово д |
инцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И |
ваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, гд |
већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дел |
афисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утеши |
послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а |
и власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће б |
имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Брази |
е читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу |
четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој ст |
умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећ |
ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Но |
о.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из с |
вају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје |
где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније з |
па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижи |
ролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је своји |
ако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на н |
тан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозициј |
јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур |
се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу м |
као онај стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами бог |
Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пу |
ІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора |
у пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бро |
љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин |
и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па |
ога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а нач |
а?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: |
испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично ре |
на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу |
е у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени |
са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилни |
мици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочит |
тељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. |
Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо као конспиратори противу |
их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име |
дини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут |
Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где |
ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да |
спао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — |
х грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе |
та. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српск |
с учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и к |
и на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеир |
он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом сел |
а, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод |
— мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жир |
пада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, |
насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни |
и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао г |
чни, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на |
ога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш |
> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{ |
почне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> < |
говог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска прав |
ес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало |
kst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и |
рим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, госпо |
ла гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да |
: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега |
— »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео |
он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко |
имо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће д |
, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевањ |
рство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гл |
Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што |
му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с и |
н био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ј |
ај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то с |
p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад |
А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе |
Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пи |
само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, |
о, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показ |
ћиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се нал |
можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу |
або се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} |
ниш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом |
и јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S |
од!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да |
ти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах пос |
у му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал о |
мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">» |
ра!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам |
рковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сре |
! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Уби |
трено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се |
="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst" |
е да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осм |
слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико мом |
тман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта гово |
д кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} |
же безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некак |
тином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео |
е звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурно |
псују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале. |
јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S |
распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде |
читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новемб |
и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пар |
о бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих |
чевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас си |
олако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће |
на и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког |
ресантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђ |
суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се м |
којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громк |
овода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у |
загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срет |
ромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђ |
кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и |
слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једно |
може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико |
своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Дос |
и бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна нећ |
ак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо » |
о како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки |
човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На с |
сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу |
та значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не зап |
оме готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео |
од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин |
бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се |
онсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их зап |
све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА |
его хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше ду |
о брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџиј |
з плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај ов |
p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи |
он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а |
чествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе |
никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај |
а неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста на |
меси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се |
есте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли |
ца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst |
еђутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио цел |
и Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који ј |
Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за |
о допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било |
st">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Зна |
rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, |
скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуст |
тељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? |
како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео |
а не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с |
у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало |
довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довј |
лећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апати |
брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у зд |
пођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место ди |
с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, ни |
>— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио |
е«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу |
, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после т |
о дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: |
ћи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак н |
ко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време. |
турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, ко |
, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би ка |
/p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депе |
се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: |
ад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend= |
е јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и ист |
жеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: вол |
век можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господи |
{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како ј |
ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле баб |
све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Многи од тих ње |
/p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклик |
леидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант н |
олитички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни |
p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није про |
жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па |
а једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране |
за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он |
нише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити та |
о ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига из |
и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од позн |
А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чу |
/p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, пр |
ис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и |
<p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend= |
ана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џ |
е у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа н |
их мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> |
ни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend=" |
данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете |
ћа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, д |
, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а |
Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Ст |
крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, изве |
Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно |
ржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после д |
ја, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то пова |
и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с ва |
е.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од |
виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држа |
је Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђо |
следње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељск |
оље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и зама |
носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао п |
а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да |
рамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, |
ко лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дик |
— Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако |
женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога наро |
чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га |
<p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend=" |
ало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Са |
p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима |
нда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже ст |
не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst |
ва комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоск |
и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не |
и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су |
кав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и кр |
»Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пе |
и је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али |
њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који |
распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то кр |
{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена |
воје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причал |
је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком |
оварале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бир |
завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео сам |
лови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове м |
онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је т |
рава или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се |
.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешт |
ли, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му |
мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се с |
rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта |
еће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда до |
пак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како |
. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> < |
сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на |
а не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} К |
. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила с |
хину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крс |
боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они |
тане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице |
овим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и з |
промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта м |
ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи да |
жа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту ј |
»Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, |
само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, |
шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у теки |
баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и г |
Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини |
ћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече |
о Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у |
ву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је п |
у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— |
Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавил |
алога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића » |
е да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шт |
исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви |
!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти вел |
поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на |
он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </ |
и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек н |
а.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону |
еткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин |
нџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раден |
народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клема |
овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу в |
или.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно |
омало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио н |
није расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а нај |
није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародов |
о од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворен |
Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропад |
ријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а |
.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, ве |
тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Проме |
му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{ |
с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник с |
">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му сл |
се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једн |
ливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у |
неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваз |
p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета бри |
ши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, |
гађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог |
нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, |
д решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Брази |
а богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше с |
њен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчк |
кле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — те |
рета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и т |
ло му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је ос |
.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи |
да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су |
метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, |
и. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дри |
висте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочи |
ргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst |
ом и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где з |
ца некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога |
t">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ни |
. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те ман |
дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Ра |
о.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> |
те мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти н |
ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend=" |
ли му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те |
аво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: к |
после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском спи |
је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p r |
с читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета |
ћете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном се |
та све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од о |
ио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света г |
е то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="T |
ако смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима |
астумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус М |
исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увелича |
то дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Сре |
и су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло м |
, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини д |
, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господин |
а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је и |
ој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна |
у сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« о |
, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је пост |
се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђав |
тељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племе |
ра, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане |
јављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа |
их промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икакв |
сницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Te |
било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на |
могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном мес |
у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак |
д још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била од |
бори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да |
да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато уша |
се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато од |
е, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад |
аву толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, |
пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игр |
сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од |
ика! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst |
и Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били |
т.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, |
аласало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> |
и, пошто се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србиј |
поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако |
редседник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. < |
ој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бо |
p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћ |
пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког |
чно избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили |
Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и |
из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторник |
ље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— В |
ги, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској |
у. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситиј |
предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео нап |
н није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газд |
} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изве |
су) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p |
их порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у то |
трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бој |
андура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била |
за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је бил |
мо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst" |
бито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после |
е, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао |
и му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S |
утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, |
речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете |
далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, шт |
, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је с |
већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника |
/p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у |
не и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst |
олетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока |
Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} |
д њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tek |
ждрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чије |
ругога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га н |
ир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро |
рилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало |
је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је |
гледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{ |
ранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара пл |
свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси |
амо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то ист |
гласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони |
нара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — |
Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, |
S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војн |
ане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од сил |
у бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута мно |
ад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га он |
S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме с |
руги вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста |
о дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« |
оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле за |
Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напо |
} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је пос |
чак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђ |
Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врс |
о.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помал |
више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној б |
сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна |
есто. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек |
и — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им |
н позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла су |
дни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео |
младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, да |
} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, пос |
скуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варош |
иње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва |
механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише н |
поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије |
p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеит |
ражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај |
формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како с |
рише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, |
е, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> |
</p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му |
њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то др |
у сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним при |
лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве гл |
е им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо |
ија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је нас |
ађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих нави |
ити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба |
ав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву |
<p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А шт |
же кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете н |
е и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), ота |
дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p r |
као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао свој |
но министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — |
на република под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је |
јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се М |
орђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месе |
ветку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница нека |
е стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, види |
жено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. |
ма се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немач |
један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, шт |
се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у му |
и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ |
си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни љу |
да како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристиј |
што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} |
, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механа |
новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутиц |
а хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је |
ко да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио |
ет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend |
Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p ren |
да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не |
срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца н |
а!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла п |
р, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста |
ају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а од |
за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умо |
е се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о фер |
nd="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, гос |
е о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прел |
ађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ра |
уги. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досе |
S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе |
а тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим ф |
у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — |
и они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето ти |
ст и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири дина |
ол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, |
море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама ка |
љ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, как |
оздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p re |
ку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писа |
рант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обичн |
/p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, то |
ша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p r |
ет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend |
пао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља глав |
е бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обич |
— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Teks |
">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је |
не пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци |
цима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет к |
дна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у ово |
икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све сам |
кле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје т |
d="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} |
ад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му |
ду да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А |
дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мисл |
ао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пр |
ка, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише м |
не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла |
аје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по тр |
у му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међ |
добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако |
кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмеја |
есно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! |
ио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изаб |
није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избриј |
Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ о |
а је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта т |
ажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, |
е било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да им |
то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га |
му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе п |
наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, |
шити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — та |
ола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу |
бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а |
!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о |
карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је |
ици и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и п |
end="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није дожи |
нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за кој |
како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је св |
ло увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од |
лежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из |
асипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато ш |
авом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, |
еки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му |
и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само з |
а, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних у |
подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову |
вим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакл |
а. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем за |
?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p |
не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни п |
шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа |
« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат цр |
а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. |
, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћ |
ма и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде зап |
ио и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и |
кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега ку |
тара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> < |
а, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; |
нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p ren |
појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему св |
но говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српс |
ета.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све и |
офа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кај |
олако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Teks |
— продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си |
пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде оставист |
по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у |
, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пр |
ад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећ |
рла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред ме |
ekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«. |
ану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрол |
S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Офиц |
јим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету |
дне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љ |
тва кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одб |
се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекс |
и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је би |
а херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе ст |
добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} |
ас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S |
>— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да |
ве ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А |
чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам н |
си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господ |
лео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро пок |
јао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »п |
а, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и пра |
т укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Ја |
.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре |
р.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човек |
ље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни го |
и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само |
с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије |
— вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И |
ело.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта |
се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, |
коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива |
">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести |
нке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су |
на и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио јед |
ошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимуна |
је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш |
} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p |
ће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — ла |
го све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да по |
да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> |
овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те р |
плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без мук |
лу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословим |
еба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tek |
ситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господ |
онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу |
арски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и о |
d="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— |
лисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би но |
} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде д |
изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst"> |
ио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздух |
пље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању ст |
тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за св |
е човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве |
монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона |
један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. |
кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим т |
о и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада |
ро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба то теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изва |
ди из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматра |
ешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не т |
<p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? |
само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам с |
а ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта т |
Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Te |
} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> |
ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p r |
и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће |
и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чин |
ekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с |
ра вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћем |
неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто. |
t">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на |
> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима |
!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не мо |
">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђ |
, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. < |
реба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, п |
slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета |
!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на |
как. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису |
ве то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend= |
н-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност |
је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћ |
стоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевр |
чно и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи разуме.{S} |
кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и |
ајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас |
путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачу |
ено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst |
ад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћи |
Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски ке |
ивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је чи |
ки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на пр |
ном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — |
он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и татк |
човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ло |
је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, |
и. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p re |
p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свако |
кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река ко |
леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне |
их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак исп |
!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> |
е ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> < |
бе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим ма |
Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="T |
параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одув |
тња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је |
d="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мањ |
тулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном пла |
{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације |
та у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мр |
дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или |
> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не прист |
је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »М |
ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и к |
на, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из креве |
{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева |
ади, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се |
</p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му |
ну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакцион |
х му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груд |
еш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да |
ава.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледа |
дну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави |
некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па |
ја, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; |
з млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових |
иш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти |
ита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну па |
у казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво |
о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, по |
има је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мисл |
дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да л |
ај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Ска |
Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је јед |
и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окр |
сподина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, |
изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учин |
по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар |
ублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као предсе |
, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа |
а, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: |
стала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{ |
ене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу |
амо подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама в |
диш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцим |
браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си |
би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата |
варцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао ј |
иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље и |
ршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Лада |
ду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се наро |
авола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још |
још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављат |
} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Д |
кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне |
апнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ов |
спап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скор |
ља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посла |
стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те |
се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p r |
дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
ром (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе у |
вије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на |
е надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У кој |
, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џин |
трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Т |
с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти |
ој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вам |
дишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађ |
је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћош |
о је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p ren |
у осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га |
359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежм |
зброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћи |
и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети |
тписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и оп |
S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да |
Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели чет |
до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вел |
} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио |
рају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта |
мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљут |
гне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гу |
А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича М |
им. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S |
евету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табак |
тва; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак |
Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бо |
д њим оглоданих костију као пред каквом троглодитском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе |
р-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину |
»Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о др |
p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? |
аку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко д |
асно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му |
неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па |
> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend |
двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend= |
S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће д |
вих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакш |
Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара |
цао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је х |
оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зов |
осито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Ми |
бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ вел |
није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му |
м изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а нај |
зно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима о |
чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети |
аст хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на |
не забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend= |
же; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже |
(за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем |
сман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па тр |
мили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst |
а извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогноми |
{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. » |
осно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него с |
покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је |
а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким ра |
степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио |
нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе шт |
ци са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шиш |
е перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути н |
омогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се од |
начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила |
л између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и М |
аспикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична паме |
атим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не |
онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и |
, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних |
рпство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без каф |
куца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога |
е власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убил |
иће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џев |
с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе |
оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, ко |
се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а |
варима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња врем |
љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек |
аш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! |
елнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она |
ије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо |
да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек је |
а његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитат |
рву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огади |
љон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак бе |
не една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него |
а слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. |
дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Teks |
ма једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут с |
и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му |
и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни |
се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакцио |
одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже др |
нак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да ј |
ме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, |
свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички |
више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst" |
Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, в |
се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и г |
на сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, |
рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити |
Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} |
позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то са |
и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S |
свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} О |
зговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst"> |
, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве в |
; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Л |
н увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек! |
фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана |
ствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменут |
ем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бог |
и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а |
варима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствар |
ј је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко в |
и откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о |
му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и он |
га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst" |
као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p |
: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је пра |
њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вел |
лија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједа |
на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније |
д, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатност |
љи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже |
kst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и |
S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди |
у па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо с |
азаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околи |
и, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем наше |
дне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окмет |
чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би м |
">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ј |
»Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« |
јде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, |
потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="T |
весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазар |
обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и П |
о букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те ј |
сати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Пруде |
Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се го |
ватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> < |
него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао |
ако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="T |
ићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада |
сава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да г |
но за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у ме |
е сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за гло |
е, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову |
ћу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је ва |
Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што ре |
мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак |
/p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да о |
као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полет |
угу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнти |
итци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и ваш |
{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што реко |
бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{ |
ућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски р |
то на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вад |
ана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на пр |
већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџи |
број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада ника |
rop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац д |
и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благ |
школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је д |
е у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господ |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је С |
е, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с не |
мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у ш |
је и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица |
псе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи а |
а декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после |
Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што нап |
д те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — |
ако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претр |
ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се гов |
ше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет |
вао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним уч |
шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« То |
ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} |
и ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата |
граф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — в |
д памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђ |
имити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа |
или опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које уж |
">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате |
учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да |
раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми сауч |
/p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и |
е то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српск |
ез разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! < |
ка ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакер |
е ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни је |
знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p |
{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p re |
авачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ћ |
их оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире та |
ра (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније бил |
страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; |
не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати |
кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, с |
ме.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и |
удећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турц |
суканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледал |
»Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, ху |
само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, јед |
роз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, зе |
е оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; св |
апева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, |
st">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— |
за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — » |
о«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само |
ати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било |
Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S |
је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној |
">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама мол |
</p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p ren |
ош у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! |
м ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече |
није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо |
S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Д |
ане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало бр |
{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загл |
end="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зац |
ове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунаци |
потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан од |
кламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изнена |
! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђе |
, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у |
ани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаони |
и ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
енађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Teks |
частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
о долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне у |
м, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да д |
nd="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst |
егова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни |
="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да |
а сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tek |
највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst" |
<p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на |
ви после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта јо |
смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове |
осно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани з |
ekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, ан |
елу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Евро |
!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли |
а ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — |
S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, |
грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав д |
ад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањ |
тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета |
а. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пре |
и немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богињ |
о је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивос |
p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море, како леп |
којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва |
rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним |
јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако с |
тре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше |
дужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи д |
м Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио |
вилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народн |
писа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у |
је назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игр |
Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је |
Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане пр |
ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, бо |
пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајч |
дине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! |
их трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак н |
— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— М |
> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто са |
одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, ал |
Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да |
рским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине |
аш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на држа |
</p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њ |
дмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него |
!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделиш |
а дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} |
вгуста. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши |
Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; |
на старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су са |
и, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не |
nd="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А т |
изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним |
даљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он |
а стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет п |
да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се |
носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак |
{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или ма |
још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p |
ви његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила |
} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst" |
и смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код на |
толетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сре |
ис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја |
руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а зати |
буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им |
је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — |
утим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго |
они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако с |
p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Мили |
вршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског |
ледователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова |
то ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га нећ |
учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада |
, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој с |
ла!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, р |
ивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива |
о да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и ј |
о већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само |
емо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми |
чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре |
ским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разгов |
ар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, републ |
p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко |
rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend= |
наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно ма |
Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време! |
">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он раз |
дан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба |
nd="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. < |
етнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S |
онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а |
губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отреси |
овека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће |
љено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши |
за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за |
удио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p |
ј и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему от |
оменио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; |
<p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати м |
се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју зан |
о«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна и |
S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла не |
rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задата |
rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета |
rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Сре |
и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сре |
се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одма |
за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, к |
чујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да |
лепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend |
а, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или |
са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим |
м-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општи |
х буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што |
не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама прича |
амти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Та |
Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Teks |
макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет бу |
, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже |
а изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само |
ад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p r |
ранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили |
а већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst |
p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеи |
или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Н |
и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па |
зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, ка |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Срп |
крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го |
да човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да |
еко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву |
се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Teks |
н састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не ја |
још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да посл |
жује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријан |
ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потре |
му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за |
а председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипа |
вамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst"> |
иву народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да о |
жњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Te |
арство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега |
не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и с |
вља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду |
не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, |
се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Офи |
орђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, глав |
t">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете с |
мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. < |
d="Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, |
нута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </ |
мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронд |
и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког вр |
end="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише |
некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, к |
(од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дав |
влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако |
овао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} |
наш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} |
а није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографи |
, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. |
наест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег |
упити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајат |
екоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; н |
осподине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Teks |
а ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ла |
онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p |
егова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати ц |
та га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то к |
вени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на н |
ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жи |
за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из ис |
си!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </ |
е разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројен |
<p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би н |
је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу припо |
, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend= |
И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и би |
му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво без |
еће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста напис |
ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ |
Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти |
о; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандида |
Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милис |
} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскоч |
н.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сир |
аести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А |
само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно |
а на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народ |
S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру |
Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да |
ти, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« |
ибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да |
је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново |
ај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно |
е они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} М |
, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао |
ус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај |
брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђ |
е те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати о |
ровеселићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много сла |
идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјес |
је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — |
се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил |
једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, р |
једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отрес |
иш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А з |
</p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p r |
ође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} |
осподин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвиц |
антом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштед |
Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан |
ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> < |
да га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види |
/p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели |
Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем |
маће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава |
једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер |
мах поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике |
е по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} |
засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и з |
адно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир |
вака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особит |
латко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слат |
ђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се пр |
S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s |
комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?! |
ослужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, |
сле ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у |
баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мног |
што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »П |
ост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од сил |
ијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њ |
— вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допа |
ејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио мана |
ољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра с |
{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше т |
а, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читао |
изела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео |
постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, |
/p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p |
ст динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst |
вога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst"> |
rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему |
да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути м |
и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету За |
е кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та |
rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је ова |
ekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико |
"Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану каз |
> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих |
би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како |
>У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна ру |
ла, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онак |
поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра |
тиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} О |
">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p r |
влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, как |
од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} |
лица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону он |
адремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе велики |
јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као |
ет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута вра |
и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они |
адава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ж |
обе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове ка |
ндурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! |
а живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Т |
p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — |
ико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, |
у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> < |
мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше |
газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај |
ко, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој |
то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </ |
те, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њо |
пак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није |
rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку |
<p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p |
p> <p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи дик |
д је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, |
ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршоф |
о.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и је |
своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет |
кле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p |
отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше |
/p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што пис |
ре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завади |
руга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
>— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што |
еко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, |
потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну ле |
</p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш |
а лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почед |
ина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Срет |
него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, к |
и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје у |
дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не тр |
једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се за |
пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да с |
..) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је с |
</p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну |
">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрље |
d="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у |
S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре |
расан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ел |
то је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге пос |
сеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде пос |
земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову |
присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато ш |
вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије |
мана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у |
по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад |
декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да |
га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту |
танскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно |
тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, ниј |
скочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и |
p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{ |
ма је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то |
. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му пон |
Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> < |
nd="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вел |
nd="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — |
Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иа |
о да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, је |
Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. |
="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско ко |
ја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend |
ekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— |
/p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је |
Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послуже |
<p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под пла |
/p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похи |
знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не |
и сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћ |
nd="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему ка |
ао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао ј |
накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним но |
читељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је по |
nd="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </ |
</p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љ |
>— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} |
властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на гр |
сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">С |
Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. |
о су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срет |
ика, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— |
ица.{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде зб |
учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни ду |
">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{ |
нђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бура |
и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има неш |
упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </ |
им чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или оног |
а била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију |
о умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; |
st">— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да бриш |
газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} |
е елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањањ |
осетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечм |
чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, мно |
време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петр |
аслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир- |
>— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пр |
Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p ren |
е свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су |
rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ |
st">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после до |
и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за |
t">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то |
ле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, |
врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> |
ло што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и |
ма Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам г |
а округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а |
ића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђ |
амо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља с |
лијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради дру |
њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то |
укне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде |
прска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Teks |
слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се |
ти.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправ |
end="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да |
ано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељац |
/p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си |
амо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна р |
намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећа |
е па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута п |
и амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо |
kst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, |
тимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја |
у, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани |
у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену |
а, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којек |
ре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си чове |
р, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешт |
ена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, ми |
па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизе |
ркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне |
о свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
р« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи |
и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрч |
и ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с |
има. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претур |
Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако ва |
ekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да |
печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља |
">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вече |
напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке |
аки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад |
ох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да |
ико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је д |
ио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема |
д хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, |
ословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе |
е прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њ |
година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата |
S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о |
— тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; |
ат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум не |
кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, |
ризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се |
ити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зор |
решника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и гром |
ика Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мисл |
разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} М |
ако на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој л |
е мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он |
разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погле |
дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, |
или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи стол |
Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није |
ају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао |
роз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} По |
или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као шко |
би нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи да |
насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато |
тичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у |
а; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столиц |
ом«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h |
пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листа |
родовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета ј |
о је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га св |
ине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијес |
ријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварил |
е, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим в |
адиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле из |
.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последњ |
почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачим |
ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том |
би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) пот |
тири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао опш |
свим нови људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Та |
м ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{ |
сних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде |
ковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-б |
штеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада на |
Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира. |
реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек |
сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране |
сказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по |
ада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсад |
да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци |
зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели С |
</p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де |
тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што с |
у учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здрав |
st">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу. |
жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паме |
Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентоти |
утити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти |
а преполови свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{ |
е имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Ги |
и, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као по |
тина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника |
и не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p |
рђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувств |
ице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друм |
море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобн |
и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе |
, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да к |
сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> |
ојем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: |
ан и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена вр |
ла, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сре |
итељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tekst">Но на |
ј, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсад |
а ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из |
рити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, |
е. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, |
она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, |
еденим колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију |
о ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, ко |
Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га пома |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
иче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Поли |
атко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали циг |
да и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, |
председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. |
то му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је |
књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему |
Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tek |
емештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жест |
обро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се |
; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не с |
филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања ра |
еђу старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између је |
»Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, |
рана да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечи |
чествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, |
ије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него как |
ко било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и о |
одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као |
пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели |
се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у свак |
ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љу |
тавника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ћ |
реја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, |
ори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на св |
ослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога |
човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу в |
слао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи бла |
е.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом |
цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један |
рагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ват |
и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не |
рђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно |
што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што |
ио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми |
иканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су сли |
ли, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је т |
Мића поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђо |
хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто са |
огађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије |
тарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније |
и четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем! |
мах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{ |
а и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод но |
ме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш |
и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да п |
иликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p r |
— смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без |
самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме кој |
и боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ |
iv dela"><ref target=""> TC "Лимунација у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p ren |
мац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> </div> </div> <div> <head meTypesetSi |
мац</p> <p rend="Naziv dela">ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> </div> <div> <head meTypesetSize="20" meType |
а у селу " \f 0 \l "1" </ref>ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ</p> <p rend="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glav |
!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није |
јвештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћ |
о.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црв |
; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки |
правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницам |
доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио |
један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским з |
њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{ |
уги дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} |
проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела од |
! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задов |
). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с ка |
миде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му |
ог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи з |
је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из н |
у раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотава |
м погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између н |
{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна бл |
аја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинск |
рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је н |
а куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намал |
сталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И |
дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им |
мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа |
е онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И сли |
штавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у р |
а домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвен |
тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. |
дним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су ме |
ао што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и с |
p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били нав |
то вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, |
ом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепо |
d="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се од |
дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе врати |
а у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пу |
ни, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда п |
м читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та |
ва ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад н |
> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или |
е са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову |
<p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на |
е Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовоља |
имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам |
и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и |
им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики |
ећ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је |
прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пру |
енчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрков |
у мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend=" |
као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од |
амо га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. |
подин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четв |
nd="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! |
бро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! < |
о Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други |
засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви распол |
оменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и |
о!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p re |
победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжеш |
мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »О |
у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Drop_sl |
ја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве |
лику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се са |
емена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака |
и појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет |
а ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не см |
би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се |
е власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа |
ности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <h |
ала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Б |
се браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском |
да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носи |
реба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за ј |
end="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од б |
»Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, н |
му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи. |
као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу |
иму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдук |
служио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје во |
nd="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Ста |
ује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропали |
ного лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ам |
неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају м |
је и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p ren |
и! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко |
мове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} За |
ђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код госп |
р-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у зва |
их и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само |
је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, |
ом, погибија кокошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако |
а им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако неко |
га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из неко |
бу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у |
</p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} |
други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту до |
норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и |
колико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све ново!{S} Нови људи, но |
завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кр |
је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим |
двикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла.{S} А |
то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да |
што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на тере |
, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p |
о јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« |
се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и |
аш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се позна |
p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе пер |
који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је т |
рети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом. |
га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ч |
волство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и је |
тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долаз |
{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирок |
а сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданд |
је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као |
но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А |
ман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у |
или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је |
t">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља |
Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} |
праве.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и кар |
булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Б |
села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито пред |
мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милис |
о јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је п |
kst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар наро |
ина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да |
ако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p r |
има, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних |
ри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом м |
тке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле пошто |
натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мада |
ица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође |
сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао |
И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински д |
е новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чич |
печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су о |
љан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служб |
Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst" |
е преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више |
испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија |
} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са со |
ахтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоц |
пејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично воје |
а главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три |
ад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази пон |
у је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник б |
а тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета изва |
сао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих своји |
ајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то по |
естити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних |
<p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} |
посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његов |
И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се кр |
</p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али п |
его се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и |
да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не б |
его у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији п |
слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту л |
ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни |
ра, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње |
плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p |
леда свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да г |
нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је |
волски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три р |
е, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина |
е које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност на |
ролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони нег |
ре, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S |
ерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија поста |
света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све |
и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочита |
ва Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај |
слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад |
их часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о ч |
ита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? |
.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове др |
е остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« њ |
end="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри госпо |
ави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства ње |
потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst" |
осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </ |
"Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомс |
би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како |
<p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно |
лони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ни |
радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом |
е смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта |
дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на |
а »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> |
дној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc |
штачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, т |
еничка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S |
грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> |
је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе с |
се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тариф |
ир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је п |
аде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tek |
о је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут |
е.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жесто |
овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, |
чера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и |
себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе |
ким). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не |
новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденички |
ло) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, |
краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на в |
села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и д |
ну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича М |
рике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд м |
ekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на та |
е вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ пос |
једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто до |
ивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе |
е живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколи |
као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не че |
док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p |
прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом |
х запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се |
доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онд |
о крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео јед |
сте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути |
педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече |
/p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.« </p> <p |
ред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен и |
и пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли |
кружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а |
p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десн |
за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само |
">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се св |
</p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Прови |
м: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико н |
! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, м |
Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Л |
де год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="T |
о име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па |
езадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на поли |
е настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst |
рета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с к |
а почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend |
а жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља бе |
назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим |
, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом о |
хата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И |
т ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пу |
га шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах |
е свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је на |
ледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, ист |
та белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и |
/p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале |
јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, басн |
ло широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је |
ње но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Евро |
га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта знач |
ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота |
ђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је м |
ако би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на |
italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине п |
апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружева |
о бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било |
ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се |
све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тил |
донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити |
ешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе |
ет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само позна |
у снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нам |
уги параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску |
»Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде с |
их, него руна од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку |
то.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она |
како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и |
ој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чат |
Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од па |
</p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па |
е карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} С |
знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише |
ига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. |
а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али с |
зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме ј |
о као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик |
зиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога |
ча за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је |
да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напо |
пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то ле |
мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели |
Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличн |
ајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — |
, а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књи |
азговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и |
они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервист |
.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неосп |
аше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нис |
ги пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али |
ћ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква |
ња и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, |
ме села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а |
није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у др |
ова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек в |
ам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете |
аси: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је об |
ише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и |
д се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »уз |
nd="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </ |
чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата см |
добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се |
од подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмо |
етиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све |
очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могу |
о.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек з |
за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то п |
понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је |
г ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за |
rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани п |
жио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друг |
га.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпа |
по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женс |
фицира«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D |
зме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, |
орба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живо |
дало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Ка |
} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена |
логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и др |
фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине |
талан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће н |
су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што |
— Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на народ, па ће ти се платити. </p> <p rend=" |
с ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њихов |
. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— |
с’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за нек |
ло од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант. |
роши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име |
и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је св |
ао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојн |
ред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пруж |
све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински |
од именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер |
изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога |
мулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је зао |
постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, б |
уштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напо |
онеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао с |
ве или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само н |
онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола |
t">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p re |
аоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики |
фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу |
говим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Да |
је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађеви |
умемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а н |
та Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није |
, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Teks |
{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанс |
ма ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да |
ум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да |
се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби |
дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају |
памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драго |
kst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило |
ко је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много што |
еднако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се те |
ovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће |
е. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше маст |
јом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи к |
био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо |
p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p |
еним бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да |
ка Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица. |
камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фус |
за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав к |
У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Срети |
стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло |
</p> <p rend="Tekst">Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу ил |
нског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат републик |
н, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова ста |
ко, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p |
керу, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му |
ако се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу с |
и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам |
ога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем |
</p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И |
вртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу |
номним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Teks |
зрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ип |
капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од кап |
S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозва |
оречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој |
та ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мунд |
са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцниј |
тку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, о |
ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{ |
итаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да в |
ави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из с |
а другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S} Све то лети од |
hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, р |
="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту ст |
у коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталас |
d="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједи |
ма накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде |
ви!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Te |
али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће |
ња кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а д |
хватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се свој |
а би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански чов |
ји је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице |
се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешк |
то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од д |
— додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече |
да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе ок |
гао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути. |
дставник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту у |
у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлеж |
штро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> |
иста,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будала |
је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst |
подеснија клима, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још |
е служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се |
кламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за |
ом да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати |
Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допис |
платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И |
} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и б |
ај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p |
сарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и |
у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дар |
је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима д |
заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако |
тке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен |
шине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет би |
село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекал |
овир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од |
а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под к |
еш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! < |
важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији |
па задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то |
и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју бра |
од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је за |
еће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-с |
vo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и да |
а кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о прилика |
а друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира ти |
е глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p |
њих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом и |
он-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше |
једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од пок |
и.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што ре |
пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета у |
. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ |
ак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за |
ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине б |
да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а |
едио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школ |
<p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој |
ли.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћ |
авим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте |
ного иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекош |
ељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарск |
ествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да п |
ој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљуб |
едице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он т |
љу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште је |
ју по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} |
зроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим з |
ако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни з |
наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп |
рости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то |
ма време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p |
све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Сре |
га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, |
S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако уд |
ви ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у |
љи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изнена |
и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног |
ш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend= |
на, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па ува |
е расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрад |
те овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао |
е ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо |
ише ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срет |
ше прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има |
уже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога |
.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра |
лендара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са харти |
у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина мини |
едан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула |
да Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, ал |
="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и д |
Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересан |
скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси |
Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко сме |
</p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S |
ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на пос |
="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама |
nd="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни прине |
теру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и п |
мери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Не |
дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих |
еспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе |
а, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако |
! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, ч |
вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и об |
и кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Teks |
а, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да к |
а пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим |
од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сре |
. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост сво |
ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задов |
че да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излет |
знате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, |
свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и |
них мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst" |
тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља |
воје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је |
јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а га |
господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ |
и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак |
ни седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену |
вина, па се од лампе на средини пружају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата |
дног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису пре |
се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> |
">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељ |
човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Проме |
ед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— |
а је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу н |
а, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала |
и (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре |
послетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цар |
уха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео |
т делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време пре |
собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара |
о честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло н |
живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега ут |
је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни |
вео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} |
кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p ren |
_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац доне |
чаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али ов |
и још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побе |
капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »мили |
утра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине |
није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу |
ице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p |
лику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба |
лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. < |
чно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да |
си собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног у |
ели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето |
дахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешнос |
књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска свој |
Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из |
.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} |
ућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветре |
мете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — |
ит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов је |
о могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде |
о не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Беог |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосн |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о п |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радњ |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у пр |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Офи |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мић |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор |
</p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш |
и они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки д |
Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом |
десет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис |
лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су |
им бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик ње |
велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо пр |
Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и |
штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, к |
лежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде буј |
уже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац п |
н’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, |
је да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јо |
какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у |
из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки |
, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend=" |
ме што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће сваки п |
Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционар |
ече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реа |
а у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај ре |
зи му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, и |
и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња вр |
наест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажи |
се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst"> |
рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило |
, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла |
или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо |
} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е шт |
наш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst |
ћина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} |
vaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="T |
е!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне |
свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срет |
ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува |
и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, ни |
ди, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst |
мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! |
лабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S |
тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и |
наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, ста |
/p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst |
својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и пре |
="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се |
учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там |
t">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе м |
забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједн |
се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« изми |
Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан |
на леђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а т |
им министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијск |
ругима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како |
ћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p |
ревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с такви |
и је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рек |
кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љу |
и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да |
кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био из |
на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситн |
ајповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је |
ашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; |
nd="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! |
зничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на при |
"Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише н |
>Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, наста |
то ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повел |
да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сам |
вори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и ши |
вакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчи |
гу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праве |
а.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то |
сетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу. |
анету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та св |
га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три |
трудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунац |
казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{ |
село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, |
н уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци |
ао мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) |
а, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумач |
штампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада |
ј на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматра |
Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. |
— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— |
Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта |
еце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменији |
кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај |
> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> |
снице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> |
и и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, уст |
борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна пра |
, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрев |
шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито он |
А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитат |
министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним у |
ије био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst |
<p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држ |
мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је ог |
гану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљ |
де за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, сед |
о у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, |
се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си |
попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вер |
та се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако |
са мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде на |
а лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (ј |
rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде с |
е, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапун |
сим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао |
и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С глав |
м кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и |
но еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да |
vo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по |
а на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизм |
то такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте им |
а-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе шт |
ран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је ов |
ојске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му в |
рики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љуб |
истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и |
а по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задово |
у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворен |
kst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газ |
а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Ме |
челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!! |
к. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend=" |
му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој. |
кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, ист |
ан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst |
описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетк |
">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и М |
даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад б |
ћи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst" |
већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао |
ли бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не мож |
а није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћ |
е да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, |
инистра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по с |
анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зат |
ли не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета |
жају у све ћошкове механе.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одб |
»труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу д |
њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у |
ико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. < |
уски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта |
па механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке о |
же ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S |
ка механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један ш |
је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штат |
чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго п |
оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да |
донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и |
у и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима |
.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати соб |
теривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и |
d="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе |
оград, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки |
rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им |
Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њ |
ка. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{ |
ажи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да |
</p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који ј |
дборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, |
ше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вече |
ње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намер |
их новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и |
скоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. < |
ушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују с |
а и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна с |
се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у до |
у на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а |
ге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац д |
а ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> |
Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни вид |
кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уста |
главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и |
жнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопход |
шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и н |
те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац срећ |
је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им |
многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он |
кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учи |
ном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази |
ао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост пис |
еће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео как |
т не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео з |
Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, не |
мо шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених бур |
ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend |
е, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убе |
себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или м |
до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p |
ција« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катр |
ар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, |
— све лепша од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује |
а од лепше!{S} Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не уж |
донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се |
век, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! |
е.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихов |
челнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужич |
право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, госп |
ekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{ |
а Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од от |
з Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове |
и се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти |
Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам |
и багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на баг |
малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима |
канског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отпри |
н одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у ово |
пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти ра |
свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се сва |
ир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до |
т: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе |
ше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Teks |
а нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— С |
у), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај ју |
али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропаде та |
ободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је ора |
">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се о |
нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А ку |
коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне светине. </p> <p rend="T |
о заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети н |
шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, |
прстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра |
-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Б |
богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} |
о, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S |
о динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па |
end="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕД |
д му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једв |
то, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst |
кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било |
рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
тоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: |
ти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и |
Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е |
му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, |
оји продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет |
присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредни |
и умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, та |
очи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши |
је нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће б |
аду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге |
је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком пита |
собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} За |
о са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истер |
ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и о |
у се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејст |
јица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе |
е била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на |
и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћ |
о, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Te |
} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда- |
и извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и по |
акси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> < |
о и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва |
ко најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p re |
у, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о |
Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика |
Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{ |
описа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} |
к држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од пот |
укчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разгов |
т је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговла |
ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту |
ekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропе |
екла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе в |
шта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти н |
квој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради |
ао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента дово |
и голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и |
Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst" |
ће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора |
о се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="T |
ад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Лотова фами |
S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </ |
па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p re |
еветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом сво |
а врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец |
лно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревет |
о укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst" |
на врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ћ |
— Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао |
децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго |
и Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кр |
а на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје |
чи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од крив |
едају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Ш |
те па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милу |
руги многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tek |
>Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} С |
ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} |
укама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатли |
} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. < |
по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то ист |
ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а по |
он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Уте |
ра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара к |
тале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако |
и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кре |
м анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо курише, и |
и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето ст |
на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а |
о привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих нови |
аш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, |
ш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну |
нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још к |
дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, пре |
ширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена |
ад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него |
} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није г |
се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend= |
се осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} |
ођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се |
лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен |
свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« |
онешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му ј |
не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису |
лакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке |
и.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одо |
за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у послов |
чна памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео о |
, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — ве |
фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поно |
Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вел |
.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму држав |
ор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} |
стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше |
ије сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} |
а бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па |
до лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића |
ши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у |
Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне па |
умачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Макс |
је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, зн |
t">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалек |
на, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је |
е и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели |
а да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, |
</p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако бу |
жња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима ш |
непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретин |
роања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго |
p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, ш |
у воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у но |
у да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поруч |
есма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гу |
омене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он он |
ље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако |
е слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опа |
ретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али |
ли да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је |
езили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{ |
/p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst" |
ркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весе |
Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, |
end="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здра |
nd="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да |
="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tek |
крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p re |
nd="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend=" |
ој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном св |
агодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па к |
ај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило ка |
живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је т |
ије у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби ми |
борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи п |
d="Tekst">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа |
дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове на |
о живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и нап |
у и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џанда |
итао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала |
ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића |
овољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски императ |
, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов |
? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо |
Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад с |
зилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна |
ј свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и пр |
оће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, тр |
о: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних п |
ас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас ко |
ата и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испр |
а неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци с |
је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће потк |
више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> |
ом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да оча |
не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не |
end="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године |
српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </h |
наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели |
!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио збо |
ацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} |
ме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова панд |
к без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спо |
душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> |
"Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p re |
људима тога села. </p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који |
али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакер |
ети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« |
о ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малк |
свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му при |
Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« |
а, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили т |
та, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p re |
858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{ |
све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и |
сти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и |
за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оску |
е и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим пр |
еме, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве мех |
st">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се че |
залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао. |
господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из в |
нога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано про |
кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Рез |
да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па дру |
луције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканс |
ви. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе |
ет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и |
је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Пов |
пштинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасв |
Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би и |
потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никак |
а потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари |
д у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна |
нак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је |
рафа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »тру |
као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што ј |
Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није |
Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дан |
а, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештав |
p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке |
како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и |
осличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствит |
али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкал |
намештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, |
а у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на |
е житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала к |
уги у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пр |
пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, мо |
и ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити с |
ш кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стран |
то по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју |
о, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ |
једине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупост |
сле па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао |
вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, |
соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, н |
све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви |
е страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем |
удељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да |
се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десе |
и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{ |
тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчан |
а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Ч |
ј Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је |
ца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет де |
оландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинск |
и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе ц |
одужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, |
особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се |
ука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева |
да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, |
/p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није |
а се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужу |
и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шаре |
rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, |
p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрен |
је Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумн |
> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи чов |
ати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, шт |
т његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена |
t">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ај |
ији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигд |
rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болеса |
ј пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана |
ице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мења |
ан. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман |
у кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и б |
</p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњ |
ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} |
допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио |
му још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела |
тупке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опороча |
волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за ст |
те, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али |
рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту |
а Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју |
р већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диж |
штачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dro |
у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="T |
ности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, |
">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће |
<p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, ва |
је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тог |
ов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам с |
вимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tek |
ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске |
однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога вес |
ван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћи |
»Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S |
ледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Teks |
ђе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се |
ћ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и |
на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од бур |
ају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређу |
десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао |
еће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато ш |
дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »оклевета |
ечкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој с |
а-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја |
меш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповред |
ве ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, |
му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — |
свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставри |
ића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а ко |
адржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихне |
лим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Teks |
p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има |
ну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и ста |
ханџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је |
лко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она М |
па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А з |
је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га о |
кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове |
грама и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила он |
сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и |
, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ују |
»Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао |
елу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала н |
дија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно п |
Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија |
се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрик |
рећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрм |
љач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око |
стати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и |
д реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потра |
орта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, |
— вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирај |
а, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска |
м има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p re |
ва част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, нама |
година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном дух |
но што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе |
они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати. |
беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S |
на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па |
жу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} |
о је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена |
пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, |
по живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као |
да; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сувер |
ови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и поле |
а, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш |
чне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најр |
веж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забран |
конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да ск |
Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељ |
умњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној |
ад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропе |
Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти |
еп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, |
А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба |
је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан так |
една својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурк |
адао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје пов |
p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у |
рђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама не |
</p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не сам |
, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и с |
освршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу з |
а из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p |
у кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на |
е знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли |
даскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p |
има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују |
ко; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас ист |
За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и |
лим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом |
повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад |
kst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend="Tekst">— Осветлићемо |
а говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за |
За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst |
је злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запита |
тин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> |
у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече |
а! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар |
и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што |
а к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мар |
и, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешт |
евизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како с |
паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже в |
вље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, ње |
р и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездес |
пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сан |
тију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макну |
ос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито |
ном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах р |
, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилн |
ко се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p r |
е приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_ |
«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога |
увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је та |
новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позори |
акве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да |
у, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — |
тављање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш |
м дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и |
розно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође |
ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита ко |
ама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просве |
изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по ку |
ас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевн |
{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, |
о то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда |
</p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим је |
а беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у |
. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst" |
д три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде |
</p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, шт |
пао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. < |
љно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, |
бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, ва |
! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко з |
<p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што на |
сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је |
Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест с |
> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђор |
rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како |
да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, |
је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов к |
{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Te |
Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му п |
не очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му ј |
ченике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најја |
, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst"> |
rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим пре |
ксимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду к |
<p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелистава |
, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац п |
двајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господи |
ekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, |
nd="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господи |
А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства |
вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и шту |
зилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, њего |
дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати |
де му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне ва |
ом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше и |
лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S |
у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поре |
асна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињат |
Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у |
десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан ба |
наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи на |
чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећ |
rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша д |
иљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као инициј |
етље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде м |
то!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и |
ације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаниј |
народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из |
p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би б |
</p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сре |
</p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p |
тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, |
аф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p |
иривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па |
="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник Милисав, |
се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држе |
рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — с |
/p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ка |
nd="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пан |
</p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; н |
> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, |
како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један посл |
е годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи |
а грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му |
одном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И т |
Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Уч |
ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја |
е бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулим |
и пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хо |
ек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — |
мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја прина |
а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића |
end="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и п |
никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није |
еку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило би |
браз! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Ти уживај само! — |
Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тум |
е стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се |
. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари пр |
о представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио |
много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ |
ео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} |
да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за |
муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да са |
што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит |
ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико |
ању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} |
них занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после киш |
или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено |
е угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина |
ге ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: ча |
којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, г |
ако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апс |
е и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Te |
и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви |
закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p |
чних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft |
моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајт |
ло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, нећ |
вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. |
ру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па изво |
задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, ал |
тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за |
ао жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> < |
у водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најгл |
рља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини |
ети међу самим крвницима као оно Лотова фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о мн |
а, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, н |
то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја |
стаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! |
d="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те |
). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одав |
е«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сре |
о објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као |
> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да ј |
p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен |
кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да |
о покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се ч |
али прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па |
кевија клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лиму |
rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </ |
Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће сво |
ако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{ |
ао већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фа |
ретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p |
стаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> |
е неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер |
и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по |
за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, |
и.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одгов |
оже да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} |
онеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се ут |
ју сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија |
т и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле б |
ира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дра |
у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакц |
/p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним об |
ешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">С |
оре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочи |
ажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међ |
постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским к |
и уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на |
нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И |
му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао ре |
есно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред |
г дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поре |
кама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три |
осава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и св |
се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је |
ова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Конста |
ве ноге поставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске и |
нанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мира |
је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове ши |
веде Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највеш |
упио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега |
а толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, |
{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџиј |
Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту |
као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу |
— Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује с |
а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војник |
истарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — минис |
Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та и |
блика под председништвом маршала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбед |
како не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам |
о је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико |
ра сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да ж |
лисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p |
радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија |
Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очим |
мештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он т |
е био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто кр |
дахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испо |
власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst"> |
д црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу |
евдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ у |
каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако |
тко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; не |
год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tek |
ј супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој пр |
дсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из од |
о је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха ни |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смех |
је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна |
, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље |
на. </p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на |
а Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логик |
ли ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта |
е то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а |
е пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко |
Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{ |
брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{ |
ирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрање |
end="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} |
шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и од |
се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по |
људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— |
Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе |
.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S |
накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске |
; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пруж |
<p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, |
неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако |
исављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће проћи сваки пришипе |
хана лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије |
пак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капета |
илеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. < |
х ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало |
ђе у Одговорима уредништва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћута |
дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, из |
као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја по |
боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код њего |
Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се о |
о недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело ј |
он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p |
о оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је д |
апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђ |
уј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p ren |
а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне |
и да је председник општине, него почеда хвали купус као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама н |
као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Кра |
молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима |
арис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не зн |
е стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме |
за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали |
е.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољн |
а притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом |
сподин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слеп |
де бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет |
би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми до |
а Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А |
затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мић |
а повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Макс |
с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ. |
писмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено |
о било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње |
Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за |
ки ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му |
рету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а |
лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зло |
и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том прили |
, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом по десном |
е, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, |
и даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао с |
е питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га позн |
Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога м |
арона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S |
сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели |
ди па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели |
... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужи |
о написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе напис |
светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да |
мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и п |
а је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи |
дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за ра |
твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p r |
ри бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Аме |
и’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти гос |
згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што |
ти, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико |
ћ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим допис |
је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, |
тка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратк |
»на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} |
као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико |
и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сиб |
е »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! |
амо руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги нос |
је шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} |
у смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога д |
веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} |
<p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, |
ји, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћат |
ме колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повише |
а она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А |
борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом свету! |
понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове |
ао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затица |
ипасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је |
ога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Чет |
ште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам каж |
устио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А |
аздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој уч |
S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Ги |
но.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђ |
цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по |
е је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај |
ајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане |
а ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> |
Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад |
итати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се |
о како он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт? |
и се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, |
а пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пусту кресту па |
е Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле ј |
јући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести с |
ати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и |
лизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грознича |
господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. |
се прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засуче |
— веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— |
ције и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и ув |
не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Te |
о наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не |
део!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друг |
сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{ |
је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећ |
једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пела |
вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо |
ћа и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци |
верити ту ствар? </p> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Прим |
ожи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend="Tekst"> |
је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те ист |
</p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е |
шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </ |
вољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мисл |
сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не |
новној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да т |
, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређује |
p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за ј |
такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p ren |
за качерског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадил |
Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није би |
ма што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а |
се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst"> |
овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га |
држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под |
момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а друг |
једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешт |
е историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S |
Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари пог |
сим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А |
че. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње |
">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — |
н се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да једа |
игу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и з |
атече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди |
собан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред о |
би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: |
фску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у рук |
каза на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попо |
нила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе |
nd="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћу |
реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да |
Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постар |
а тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале |
и, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици м |
и би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend |
о расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовал |
ти ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћ |
аговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француск |
ку зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки |
блика, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједар |
шеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, |
ита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од |
омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље! |
Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен ударајућ |
ханџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} |
а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет реду |
ишта од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то |
чи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто |
узел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђор |
честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била ј |
Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мисл |
с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> |
{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за н |
ада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} |
љуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче |
м својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој пози |
пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете |
ећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задово |
љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није у |
ече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вр |
лосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, |
у на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дуг |
о кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како |
Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља |
адница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави |
времена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја та |
да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — уве |
p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до |
а.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ра |
p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend= |
н; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="T |
радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, |
у купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гро |
ело и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он |
ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком |
ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео |
ном; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) к |
међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко т |
вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кук |
молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док |
агодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као |
чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па н |
добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накит |
боду и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе |
му.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што ј |
»Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао |
ртирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Сре |
="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати ли |
си могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђ |
</p> <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, |
/p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да |
/p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су он |
ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хиг |
допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словим |
ило: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мот |
з касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки ш |
е трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан |
о и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве вра |
д, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као |
р Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не с |
менског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима |
end="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем |
ћеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек |
p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле н |
>Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди |
, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чк |
/p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> < |
} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици |
ретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, |
онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког |
јући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђ |
S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од за |
но мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледат |
правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна леп |
ине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује циг |
луша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шт |
волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре нап |
е од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћат |
се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и з |
и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично п |
ече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p |
уке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, |
роцепи по неколико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му ј |
д о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа ш |
рије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало |
end="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спав |
анака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неко |
е мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко |
му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst" |
је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Н |
то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар |
за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, на |
се смејати, кад уситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да зн |
орђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћи |
де, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стиг |
ли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јади |
на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p |
’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, |
у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана |
новата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно шт |
вао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир- |
чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бом |
жило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је |
памет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је пис |
у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити |
p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новч |
ђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од пој |
р-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не мо |
чка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише |
новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упући |
том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst"> |
а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици |
распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Зат |
ом официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као ко |
идело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због њ |
ло; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднар |
урекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред |
продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако де |
ога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз ко |
само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу да |
ш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дош |
данпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића ста |
а, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмаш |
почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито х |
од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обој |
га стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
та ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда |
а главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да |
сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње оставља |
или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у |
« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја |
а га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја |
са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијави |
тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, ва |
год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази понос |
силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске |
сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам д |
се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа |
по француски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, |
и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухи |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у меха |
ли трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чич |
едо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си |
’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, |
увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и о |
огодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто |
гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад |
и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst" |
о је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да ј |
о је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и |
јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} |
е један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да п |
Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује ка |
показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учи |
те.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскокано |
што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли ка |
е је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који |
све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не |
носитије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једн |
а и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst" |
експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура |
едаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој пал |
јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је об |
сано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је |
верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{ |
обили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро |
е на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јана |
ицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на каквој огради у |
тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзе |
е он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да |
итују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа н |
га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst"> |
устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику |
t">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и б |
ику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на |
Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да шт |
м те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> |
ма; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Te |
господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да мож |
њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="T |
времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst"> |
ко веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крс |
н мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, ј |
полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста д |
ца па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} |
није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као п |
ог, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењи |
— да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива |
а врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речм |
аф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу |
угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шт |
о тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рз |
ање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун |
ем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеј |
, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? |
, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: |
/p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — |
итељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још ма |
мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако |
миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Оф |
сле напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрт |
st">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S |
беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила |
ола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озб |
гледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа н |
ир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’ |
ше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету |
— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је пред |
да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које |
сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода ш |
и једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p |
="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst |
и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за сло |
ш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири к |
тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те с |
ода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> |
же се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе |
ећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, |
ински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на |
{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморали |
о да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније |
у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред ме |
у главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш |
био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако |
Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после |
и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па прав |
д о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фаму |
на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате |
одсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре стр |
rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па и |
радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разг |
им ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онак |
hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласк |
чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш к |
</p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне |
јк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјур |
тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не м |
ова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и |
и често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч |
јска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ |
сти га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како му се све то дузди |
и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу чита |
"Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} |
/p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — в |
е, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </ |
не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} А |
може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда |
да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} На |
S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима |
мењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то п |
и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка |
аше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне не |
о — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p |
д свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипа |
туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели |
како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам |
една шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек |
де се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гр |
о човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике |
шта, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам б |
а у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак ј |
S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафск |
атиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хл |
је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као је |
ке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, р |
чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спом |
ети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из ка |
. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од дана |
село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ам |
его на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, св |
етен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе |
земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задово |
у!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздрави |
"Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а т |
страга много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наш |
није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде обр |
ше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка |
а потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебе |
то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује |
kst">Одмах се стадоше купити потписи на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и т |
н уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend |
шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није н |
отписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их |
вечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вам |
изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина ос |
знају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се т |
адо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из |
а’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо |
се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никак |
то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он др |
ао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна |
ко смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само ш |
ао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им |
и сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет т |
="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год |
е! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком с |
а« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у л |
е газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} |
и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и |
Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — |
вости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је у |
енути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и с |
а Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна |
, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, |
да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих |
њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и вр |
е! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против |
је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, сед |
ама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параг |
{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова свет |
метало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних п |
једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био |
му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери |
nd="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би би |
ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од |
је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима |
ако се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута с |
добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је св |
рогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је |
амнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесе |
!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта ко |
</p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста ше |
и; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, |
и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој чест |
у зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој |
то није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="T |
, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механам |
гледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако н |
имац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пр |
а купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то ма |
у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Бр |
Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од |
жао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би |
, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попи |
и и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад ј |
је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није и |
о увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се |
ба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поручен за јед |
На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« |
— »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатств |
је онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, |
се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, |
прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у |
ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анате |
кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па |
за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није |
брве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, пр |
двајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си је |
клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљ |
{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу! |
ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, мо |
рета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом |
ле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако |
филду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају |
смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове |
ведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један с |
ош и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tek |
и нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у шко |
иривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњ |
економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend=" |
ство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се |
а гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете нови |
t">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду |
е госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ва |
е трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, |
га ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари |
, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он |
Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за св |
ас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако пр |
и, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф |
јој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш п |
.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз с |
о, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{ |
на, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да |
с’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести |
па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на |
брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — |
нао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат ис |
оне, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви зна |
како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој нас |
какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све неп |
="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мен |
е, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, |
о око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна с |
кве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, |
риви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се ка |
о она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то |
{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала |
Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, п |
ти.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне њ |
ла под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend= |
е. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, |
чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> < |
Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало преса |
его да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилиј |
але већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да |
јашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу ка |
> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље ос |
чко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупа |
ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми |
н.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} |
рани то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав ск |
и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе уче |
главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p ren |
згледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепћ |
«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице |
и његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада није ништа из |
овољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи |
дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4 |
на; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израз |
вом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, |
овина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и рав |
аша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p r |
S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења |
»Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па |
лико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p ren |
клади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не служи тим оружјем, не з |
и потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе п |
иси на честитку.{S} Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са ј |
Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план |
ија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијс |
е да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi rend |
читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија доп |
сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против предсе |
жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што пост |
е од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p |
ан допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још то |
азио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако |
размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> |
} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </ |
е преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та депеша, |
се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да ос |
, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, и |
ekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је |
и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да |
ре?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те |
ног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас ва |
ље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau« |
, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедно |
та, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би |
е и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље неп |
епио код Сретиних такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и |
ала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend=" |
прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета |
уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни весе |
човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир |
ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благо |
У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по два |
— па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="T |
и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. ( |
н за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-тр |
и је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупшт |
се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две ил |
Tekst"><hi rend="italic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, д |
ј износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проно |
end="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само |
а бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} А |
">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинит |
им и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није т |
ста. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад |
d="Tekst"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српств |
ekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како ј |
е је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што с |
која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следе |
да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r |
ехану, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је |
о истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора |
о што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као |
»ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се по |
nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак о |
nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, ј |
_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву |
магао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било. |
а села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета |
nd="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, |
истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета н |
ио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му |
и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна |
спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалог |
ису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај стр |
нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и ч |
"Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају |
него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} |
рај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле н |
коро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима |
сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих чит |
господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још |
rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио |
ва!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не зн |
!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада с |
S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер ј |
и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, највише. — |
шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним |
ко најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба др |
е председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... к |
ве.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«. |
поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога ма |
своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у |
, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље |
об с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не |
и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај |
»Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше |
се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред к |
дни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, ј |
« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вел |
а је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« |
Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p r |
гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst"> |
самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то д |
роегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно |
Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти |
почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Ми |
ндара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијо |
p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт |
вали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро плати |
S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина |
Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где |
сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па |
уче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он п |
ст година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђеч |
ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти кр |
доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адрес |
на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »жи |
ражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред |
ојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог нек |
Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прослав |
власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: |
ричао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, |
end="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од д |
сим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend=" |
и одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само |
најчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за прав |
... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који |
летна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао |
ого; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да би |
— Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst" |
ржаву. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се |
да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђ |
али, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Офици |
ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, вели |
.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где |
м новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда ст |
се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима |
о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па |
аја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуство |
ужно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst"> |
дан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу |
несе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Ст |
хунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по сел |
амо се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашће |
га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам |
нако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш |
, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица |
човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти |
њаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да мож |
но, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно назв |
ли Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како ј |
ekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје |
таше котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од после |
Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјалн |
а и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Н |
а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напреднијим мислима; механџ |
а! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто п |
.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли |
тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту |
сам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор мо |
збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татко ми клефт |
мо реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} |
он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад |
бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погаже |
</p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p |
е навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који њего |
"Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократо |
анџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а |
р Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Tekst">— Јесум, јесум! </p> <p ren |
а ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом дими |
остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; за |
ори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим к |
егово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— А |
ку, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чист |
ћ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између |
бро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо от |
="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> |
тави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети. |
S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би |
колико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да г |
дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета по |
да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобров |
е реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага мно |
ај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно |
та је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S |
више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционар |
не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега |
што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — |
си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му |
едне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто |
но Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: |
"Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га ве |
уша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у |
} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узви |
— па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје |
же — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, |
_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него |
кадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад го |
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама му |
реврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Te |
зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несре |
И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле |
води.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете |
у, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикн |
ekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иа |
а шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} По |
лава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — д |
човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички |
е да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, ст |
р он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогов |
, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта |
вун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{ |
</p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p |
срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што |
мији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразн |
заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код |
вјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, |
и.</p> <p rend="Tekst">— Куку, мајко! — чу се однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — |
Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p ren |
? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{ |
ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Teks |
S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет |
-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом |
боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst"> |
воје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, |
Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, |
слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет сна |
, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо |
, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend=" |
мо копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у |
о муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој виси |
Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави чи |
село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти |
стручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулиће |
пис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересов |
о да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S |
краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или |
се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острви |
леда левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, |
т; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и нево |
rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, |
боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S |
и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога |
nd="Tekst">Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна |
днако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је т |
</p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао |
ућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и |
елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да |
не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то |
логије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак го |
е и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у ов |
ки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат |
> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет он |
ље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз пут |
ао на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није |
ужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, |
јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити иза |
е растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, |
леон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војниц |
и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер ј |
Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример |
па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго |
едати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p |
.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збо |
тавља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под пр |
че отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја |
ого штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> < |
ти (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неп |
кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш н |
ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш |
шао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови допи |
ужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће |
е с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и |
. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> <p rend="Teks |
, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово |
зе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попре |
не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Te |
еши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p |
један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend=" |
ом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред пол |
"Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst"> |
а си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко |
р, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и |
што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се |
уко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сре |
си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гас |
ед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пр |
и оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој |
тај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p re |
rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погле |
="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе |
свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће би |
љада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p r |
верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— |
end="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде |
d="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то |
и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразили |
?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар |
end="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад мор |
>— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, |
у ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни |
</p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: д |
х буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tek |
би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак |
даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђ |
га што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али |
шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет тали |
, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо |
м и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш отку |
а где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телегра |
ете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да га вид |
ућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихо |
е, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једн |
ено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће мимоићи та |
t">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш у |
"> <hi rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост |
и нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst" |
е наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је |
о: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо |
отле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо пр |
на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не мож |
не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — за |
— Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! |
аре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{ |
ће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">И |
пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а раки |
ранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт кат |
хану, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и |
мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, п |
заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју |
фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за |
д им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и т |
еш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Ме |
или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој |
е треба... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, |
ју га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава |
алазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст н |
еки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје |
! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, |
таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p ren |
д чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих не |
ко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигар |
руга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако |
а чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend |
ера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend |
свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p |
ла; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно нећ |
валд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је да |
тлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Пр |
ачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово |
три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женски |
анов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пе |
оном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар не |
">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како |
почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p |
да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> < |
"Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провесели |
S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Te |
t">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса |
Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром |
ели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што р |
ји је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је |
ћа у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармоник |
гледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад |
ио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и з |
ћ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »к |
о.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми |
шку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупи |
а срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још се честито није ни |
мачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћан |
о је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, |
они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те |
Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у |
"Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече поно |
.. </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога |
слио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — ве |
двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један так |
зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни |
све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од |
и да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели |
љаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом |
Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега |
са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и кел |
и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S |
му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је л |
д јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Срете |
то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> |
У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та |
-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабд |
рђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га |
је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и |
споја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах н |
то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend= |
главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом |
амо згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, нек |
артијом; лелулају се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на среди |
Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу — све лепша од лепше!{S |
рошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, |
нао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандур |
огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна |
име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, про |
ekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шарене |
леда у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, |
ира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се |
новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју а |
ао печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по т |
сле кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и дв |
една реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, мор |
p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Te |
речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа |
Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који |
</p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђ |
Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је |
еслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учите |
оз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољ |
ч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пар |
его ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плат |
="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела |
коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну |
била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} С |
лаву прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} |
тина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осам |
нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у |
"Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Моли |
rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева к |
велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вел |
ла са слатким од руже, покривена са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачк |
а нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због т |
во је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се |
ђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је о |
руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете |
овара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као л |
о? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија |
е на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а |
> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим кора |
вако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује |
ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се је |
атлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада нек |
е трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend=" |
и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Ср |
су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штр |
честру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковим |
и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебе |
ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за |
набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се |
е дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па |
у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депе |
мо Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрл |
купљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по ск |
ћ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Ме |
а и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и |
ада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пр |
иле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га н |
решивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкач |
тив женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике т |
ог у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, је |
се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којек |
ик« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуд |
н »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, ис |
апрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка |
ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи |
говог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом |
в допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што м |
сли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избрија |
увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади бр |
вропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како мага |
<p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињен |
ај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак заве |
} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубре |
камије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учи |
одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину |
е неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима |
једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енгл |
излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док |
ехану, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интере |
анталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони п |
end="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета |
и и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин д |
адна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд п |
тници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод |
у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркула |
осле неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатов |
огоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколик |
<p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође |
; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш |
што га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они пр |
е баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи не |
дни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизор |
ламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину |
опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијен |
ок Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: |
вешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p |
ао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у |
ару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мр |
о у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S |
о, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да и |
тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сет |
тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, |
е, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? |
делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време прете |
је кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу н |
е с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> |
Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео |
обожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} |
гателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио |
санту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свали |
сао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за |
пе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли подан |
ила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљује плотове, развлачи посечене |
свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости |
ан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му ч |
И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа |
st">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила |
А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њи |
ир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Teks |
.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реа |
о, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и в |
о прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Зап |
де да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом |
арост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте |
лу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само променила је неких д |
лумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса човечанског — дес |
воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »а |
жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{ |
а нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице |
у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и каф |
ијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесиј |
ети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, не ужива у |
ова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, |
ачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Бо |
а тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p ren |
ст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја н |
о тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли ф |
неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, би |
ири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, с |
ло и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робес |
кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђ |
певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Ф |
{S} Рајхов Систем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о ја |
вију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега |
ође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дреме |
р! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p |
затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувреме |
> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p r |
а се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официр |
скомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згод |
то је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди |
t">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — в |
олики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се то м |
раф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почн |
ворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?! |
end="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чи |
S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S |
ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на он |
Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало |
="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, |
сим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend= |
р су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев пета |
!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, га |
кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p |
nd="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. |
торију.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлик |
е смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! |
о одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет |
!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно вр |
ије и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се они наређују како |
итате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо к |
зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја |
рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом |
да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета |
А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си |
пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend=" |
и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног |
се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— |
меравати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— С |
ир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Te |
омашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају св |
ших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се |
»испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често |
м се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама т |
<p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst" |
у да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира |
— вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — |
тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па теб |
а’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка |
нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто н |
вољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег го |
није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Доб |
/p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не |
ekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он |
ндроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Teks |
е по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> |
о, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар |
ације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ре |
кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити |
вољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и |
иједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна |
ође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, |
и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и |
елесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: |
име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић М |
да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А |
Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе ик |
разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава н |
е; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— |
и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по ди |
а, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то |
то не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин шт |
Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеј |
тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у |
, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако ј |
Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После |
о будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само т |
арифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек к |
Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — |
по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита |
атуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено из |
Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жал |
фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан ј |
тељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глума |
="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његово |
</p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он т |
<p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst"> |
, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње |
политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавн |
му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су м |
Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице |
поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна за |
Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — ви |
д је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да ј |
ри, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча |
добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи |
d="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане |
жичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чв |
увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише |
што зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад |
свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Напол |
p rend="Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срет |
t">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} |
чке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прек |
то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </ |
Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељак |
је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, |
е већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам тр |
по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је из |
па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p |
у тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом по |
ио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пр |
што; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, |
скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{ |
, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> |
ак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њег |
Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен |
<p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’ |
вако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него посл |
Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете ле |
се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом |
на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у мање ре |
ка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала бо |
инама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавањ |
ет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend |
и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живин |
е и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се С |
ротив капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви |
упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и б |
амдесетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се |
иким шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, с |
тина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто |
у нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје т |
амо препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и н |
»пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоста |
о ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета ј |
мство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> < |
ним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберг |
послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне |
кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај д |
н број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали |
ет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Тако се ствар ср |
ађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је би |
село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Н |
о га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада |
је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку.{S} Нико не одговара.{S} Срета наставља |
афу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главн |
Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и м |
т динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— К |
ем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! |
во!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђо |
о столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе с |
аивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се поту |
плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један проду |
то су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету« |
!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Te |
лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љуби |
н у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend="Tekst" |
елу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шеш |
ста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> |
пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; |
ш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпун |
реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се |
Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, |
џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, н |
d="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend=" |
вчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добр |
ако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p |
и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помал |
јгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачи |
{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst"> |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И так |
тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађан |
а Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло |
илитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend |
p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели |
ако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге пи |
орна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми |
оше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, ј |
ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бо |
">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грм |
доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог т |
ицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, |
ову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звона |
њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим на |
</p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни оп |
чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародрев |
а га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ј |
ула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — |
је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом послед |
ангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће |
штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до |
а доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потп |
астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се предста |
и, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми |
диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend= |
ртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација о |
молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; п |
не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, |
, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst" |
немо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пр |
бао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како с |
ро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цив |
м сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S |
рану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га |
а му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: |
а такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него |
тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни |
чно свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Јо |
стара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај др |
требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а |
ели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре |
чним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и |
ава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада дома |
чу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу п |
рећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђ |
а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> < |
створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуц |
ekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p r |
е, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута! |
ндидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим |
зао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Неке |
ала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско позд |
— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа |
зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи то у свет? </p> <p rend="Tekst">— Па јес |
а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника |
ој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти н |
како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, |
»на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића у |
прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, |
"Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бо |
kst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, бре брате |
онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p |
орђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис з |
о кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. < |
ко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и ви |
бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с |
ги га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му ј |
есет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас |
же — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! < |
да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, |
st">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, |
ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то |
t">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећ |
Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше |
м ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти |
стој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија гра |
же на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, зн |
сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, го |
других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чита |
приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских прав |
ју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто |
о с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета |
! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без |
љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као |
опису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ј |
унисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је |
свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни п |
о.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не приме |
марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским терм |
, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песм |
а.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђ |
о се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрд |
тарински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помоз |
савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега |
вости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем тро |
уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па ј |
напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим пи |
читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} |
задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало ов |
ље није продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеман |
ује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне |
ринесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да |
а, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке |
но обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних |
хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мис |
једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend |
оказа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се р |
нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела |
ад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једн |
ељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам. |
<p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више |
љ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне ка |
било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пан |
ато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понека |
аредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалу |
ни срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета |
ет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне |
и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко |
батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} |
е — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто |
ели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иак |
за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док |
видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам м |
p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> |
! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не пит |
отру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђ |
реселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. |
Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има т |
е тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без |
етна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако |
све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада |
ине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично |
је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се |
поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим конт |
о с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога прон |
ом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! |
ки кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не пр |
замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Б |
воје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио |
p> <p rend="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши |
о речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> < |
ту је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за |
— вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, |
у у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећ |
је и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословиц |
и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица с |
, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што ниј |
би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst |
t">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="T |
лити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била |
S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се |
а знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Teks |
нику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз |
онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте |
исмен, прос’ сам човек.{S} Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко пис |
ац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију о |
пита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није при |
н изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им |
и жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> |
>»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право |
он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађа |
је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, к |
ного знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилаје |
спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти ле |
војим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надг |
ђе, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Teks |
извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: »Ми |
али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе в |
так, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница |
ао оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје |
стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђ |
гови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је к |
> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и д |
ке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедни |
пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </ |
ко да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта |
лас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет |
си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред дом |
ој: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој |
паде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова |
етци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морај |
ремишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикач |
је ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О |
, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се ја |
његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш пече |
ед твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар, нема стар |
ко пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате |
служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му |
то наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> |
лику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="T |
ише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употр |
а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије |
рава на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај |
служен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета одмах поче разго |
а понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најва |
је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, |
раф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој |
хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} |
p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви |
то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче р |
на и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију |
е постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник се |
о, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста |
у? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њ |
зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако |
ну на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend= |
много љутио, јер се није много ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наме |
м (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара М |
изела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биог |
њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Пе |
де се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p re |
Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га о |
у. </p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весе |
ије ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога |
било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето т |
и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамул |
чини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно вид |
ио, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био к |
ућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако зав |
ако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески |
ом мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тод |
> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто |
а, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— А |
човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И б |
ажају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ |
хини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао дикт |
првом месту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је ваз |
а није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), |
у га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне ком |
»Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад г |
тљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера оглед |
једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из послед |
би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да ј |
Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} |
жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века ње |
акоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једн |
у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не ви |
о мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун јед |
јетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој |
Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунил |
</p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгост |
ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто ве |
Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим он |
д живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви |
стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га б |
оћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, н |
слетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још н |
кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро |
њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је |
свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме се |
р Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника т |
биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што маја |
је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је |
подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш ов |
се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотери |
општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да с |
н, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у аут |
доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре |
вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава |
последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> |
крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ доб |
можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-у |
то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек с |
ђавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхо |
му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у |
одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде з |
Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са та |
(вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а |
орђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} |
бица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи д |
попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он зап |
назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправ |
ло се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Т |
о што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, п |
добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се н |
?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има |
кије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут об |
а псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, да |
ој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојн |
аро време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће |
сто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, ста |
је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад и |
ут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапу |
ча Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p ren |
аљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потреб |
дан вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све |
лова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tek |
тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, |
рмално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се води |
а очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало |
днути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам т |
ан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више н |
ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапск |
— има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> |
вику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и |
у Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи |
ића »Официр« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} |
а и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгор |
веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од |
ајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних пр |
ио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пол |
шено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција ликује |
а и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њем |
у, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздр |
био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љ |
тити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како |