| и теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} |
| , за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам с |
| Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор |
| n xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоно |
| душевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на |
| па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> < |
| е седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио оног |
| Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, |
| ржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћута |
| ка ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим |
| е онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозин |
| ћ одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову ули |
| е моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, |
| збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколик |
| о началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и |
| за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној д |
| , јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је |
| е силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш госпо |
| главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекај |
| љу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће |
| и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ст |
| одица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођ |
| </p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помо |
| ?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Р |
| </p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> |
| а и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, м |
| ном била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Об |
| тим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се р |
| ти Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога |
| Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица ј |
| ват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник |
| абезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној п |
| — Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— |
| мо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један ог |
| слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гај |
| бу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се о |
| о хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и нам |
| бледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала |
| да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се нач |
| евајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће бе |
| је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени |
| нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш. |
| е даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац |
| <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Нед |
| авом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кр |
| че од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју |
| нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p |
| p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила. |
| </p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочопера |
| на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, |
| д господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке. |
| „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под ок |
| /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се п |
| углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у с |
| увише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p> |
| — И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред С |
| ворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као |
| да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село |
| >— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па |
| у је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу |
| попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо |
| Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађуј |
| ли смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичн |
| е, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за ру |
| ство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Март |
| е сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло |
| и чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, |
| и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би |
| е за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> < |
| S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном прилик |
| ло свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Со |
| коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</ |
| сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова |
| бија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" / |
| вану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крч |
| ело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ |
| з крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разг |
| p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се х |
| о скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли т |
| омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрш |
| ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, шт |
| ала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до с |
| постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава с |
| кнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Ката |
| га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{ |
| а глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и |
| > <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да сл |
| то вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко до |
| је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сре |
| песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb |
| а канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p |
| врђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити |
| . — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опип |
| Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, д |
| ити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ћ |
| , Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала с |
| ламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митр |
| S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} |
| да је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чик |
| лу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> < |
| а дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живо |
| е.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајућ |
| м, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да |
| ојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Ве |
| ила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше |
| а је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> |
| олико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера от |
| конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“ |
| јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртва |
| не ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и |
| ају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина |
| и овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пр |
| у крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да |
| , дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред сви |
| исли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету шт |
| ним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за н |
| ји о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора. |
| гејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч |
| испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је |
| о је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих |
| с са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, од |
| је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p> |
| ла се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочек |
| Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и пр |
| ња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник |
| ење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске г |
| ом Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести |
| е је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> |
| ава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p |
| ћ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и |
| та тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред ст |
| {S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На свако |
| анка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се бра |
| пскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило. |
| рно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је |
| прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, |
| а ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредоват |
| /p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните |
| p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након вр |
| редност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лиц |
| лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.< |
| О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када |
| ер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи с |
| Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шт |
| је тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванам |
| .</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и мож |
| <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља напа |
| Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народн |
| ите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Ал |
| Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи |
| ра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од |
| што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично распо |
| авезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: ил |
| Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p> |
| лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешир |
| а мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и сп |
| а, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских нов |
| титам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје све |
| на и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Та |
| о мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и пок |
| риле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогута |
| из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После |
| </p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о кар |
| стави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само |
| и мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> < |
| есташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плод |
| ствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је |
| и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца. |
| 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.< |
| на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријат |
| адало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је |
| рдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>П |
| анкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје роди |
| </p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из т |
| олу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> < |
| > <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p |
| спод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, |
| p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бог |
| и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина |
| </p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стој |
| на је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис |
| прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="7 |
| .</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим неш |
| ебаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> |
| је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, |
| боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју. |
| и, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако |
| ше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрин |
| од командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p> |
| од командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по при |
| о коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Ок |
| а Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао |
| и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад |
| гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој с |
| а гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Оф |
| недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незад |
| та!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост. |
| на је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор с |
| мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне б |
| у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</ |
| доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако наз |
| андујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова |
| овића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратол |
| ани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи |
| дици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, |
| --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала |
| а Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад |
| кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па из |
| p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n= |
| , и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво т |
| за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p> |
| ене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам |
| а Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је на |
| асности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фит |
| <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаш |
| узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости |
| наути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, пл |
| <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пев |
| српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба с |
| и главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болни |
| а жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> |
| бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узе |
| љач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помисли |
| мо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је о |
| наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буд |
| ав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сања |
| уша не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичн |
| >Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарн |
| у; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Ра |
| аву носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме |
| твору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p> |
| четку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под |
| адојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отв |
| лико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S |
| p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да |
| азговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању |
| ица, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаниц |
| а Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли д |
| д’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Прија |
| која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се |
| о зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... |
| о слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се глас |
| ?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивал |
| драве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она |
| адовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> |
| Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време к |
| /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао |
| ећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиц |
| ли већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у нар |
| су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на |
| ени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је |
| и су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај л |
| , знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешт |
| ији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу |
| а су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на з |
| Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну стра |
| им топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</ |
| те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној с |
| преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан устав |
| се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би |
| на слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли |
| мон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска |
| трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке |
| пе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није |
| /p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту. |
| у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби г |
| оналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{ |
| на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„С |
| Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много |
| >После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, к |
| енце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узи |
| вијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало н |
| а живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет с |
| ре у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћ |
| .{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, |
| убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и обл |
| епа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> |
| Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоруч |
| ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео ст |
| азвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стад |
| и, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром |
| . октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} |
| одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко |
| ско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћ |
| е разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом |
| ошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије усп |
| з то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто |
| време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор |
| ом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунас |
| х.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађет |
| се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Со |
| н.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице у |
| о је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га |
| , да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздрављ |
| акше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Пре |
| е бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" |
| жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами |
| аче врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авант |
| Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; |
| прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранк |
| уке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, |
| ма лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да н |
| ријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својств |
| вим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни ст |
| а да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушко |
| овору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором |
| S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да |
| зикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. |
| ски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у б |
| ште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пе |
| ам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је |
| ла неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно нек |
| еограду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако |
| лати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p |
| са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и ц |
| ране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господи |
| и одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катаст |
| један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здра |
| ати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи |
| </p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер ш |
| ји се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је |
| >У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p |
| ивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо |
| му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећа |
| које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> < |
| Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Р |
| и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он тол |
| а кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p |
| разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опр |
| и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само |
| ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говор |
| ли се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била |
| у се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је |
| мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете |
| и ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и |
| амо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету. |
| како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А |
| рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно. |
| и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој |
| о и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште о |
| икање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљ |
| окомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд ј |
| p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} |
| га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири с |
| х Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, |
| ке шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћип |
| рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде |
| увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је |
| з собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гол |
| ао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна |
| "790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право наро |
| очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, |
| {S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</ |
| ангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за м |
| ацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред |
| ’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, |
| убила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња б |
| p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца |
| а узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радо |
| и и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} |
| р.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орма |
| о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и |
| боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запев |
| едраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је б |
| отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здр |
| а — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да |
| . <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти |
| /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати р |
| ор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свес |
| ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена се |
| Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, |
| о!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет ст |
| изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> < |
| беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра |
| много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што |
| шту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно |
| њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потре |
| сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се на |
| ече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови |
| скога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлачен |
| цу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада |
| и прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти преви |
| му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их ма |
| се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, кој |
| је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из |
| ет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп |
| ју се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; око |
| p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако па |
| <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези |
| ански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш |
| бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, ко |
| ру дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су |
| " /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако м |
| према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да о |
| 1" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и |
| о и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које |
| ћи га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p> |
| ало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па о |
| био своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи суд |
| кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> < |
| > <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срд |
| тио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можд |
| /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо прича |
| е наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби ра |
| мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак с |
| а династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, |
| дећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p |
| ица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p |
| ић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу |
| ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ак |
| /p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкн |
| то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољуби |
| ју смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам |
| у мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да |
| њаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p |
| S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте. |
| убави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберк |
| данпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неран |
| Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, |
| <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе |
| кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до д |
| а за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> |
| >Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде дале |
| ој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до в |
| е тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је |
| дмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била круниса |
| љне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека |
| .{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душ |
| усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од |
| /p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> < |
| ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арна |
| ица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале к |
| иким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, |
| што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш |
| амеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прек |
| а, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни |
| а, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а |
| очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ |
| ј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдач |
| је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.< |
| д ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p> |
| до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обри |
| ога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове |
| војом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју |
| м пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отво |
| на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док |
| то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспре |
| одним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја н |
| овољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пе |
| дбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — |
| ца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, ко |
| и за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?. |
| да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> |
| винама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то с |
| Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при пр |
| реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут К |
| а Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза |
| ити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине |
| а, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, б |
| едно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим |
| сали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће |
| ље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из |
| о ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор кр |
| анџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднес |
| хладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није иша |
| <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са изб |
| > <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи |
| победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S |
| ка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим |
| овску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адриј |
| <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</ |
| ви мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри |
| у бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војс |
| оловину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је иш |
| p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па |
| нове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога |
| .</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже свој |
| ма по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те о |
| ад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју с |
| ицима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која |
| рији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбо |
| Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и |
| .{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвен |
| Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мр |
| пски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, збо |
| у.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, б |
| p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок |
| да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Марков |
| је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је рашир |
| ђице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што п |
| сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили... |
| кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <p |
| “</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p |
| еварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области |
| рати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И с |
| где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни ор |
| и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није |
| ћ!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели |
| ру Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја з |
| извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним |
| мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мис |
| алазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани св |
| днице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То |
| Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховог |
| ечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{ |
| есте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у вазд |
| да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнеже |
| ац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгуби |
| Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Макед |
| сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе ја |
| падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше кап |
| нела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек к |
| траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпи |
| ању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Руси |
| аш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију бр |
| сплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећа |
| а све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ |
| а на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој стану |
| Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</ |
| за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, |
| тане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто у |
| ка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је |
| ко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и |
| икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна ре |
| S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p |
| трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра |
| е усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви с |
| распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је мо |
| аја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, |
| Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.< |
| орија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађ |
| а?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> < |
| земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p> |
| потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су |
| речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извад |
| >Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га |
| <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато |
| деног савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу |
| смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен |
| {S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га ј |
| ојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече |
| огућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се С |
| га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погле |
| ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе |
| аду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У поро |
| аде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p |
| ло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста |
| ић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који |
| и Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадро |
| лази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb |
| <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пре |
| где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћ |
| </p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун |
| гом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја в |
| Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спрем |
| Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило м |
| товали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, по |
| те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара |
| кој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Срби |
| Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, |
| е капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред |
| кали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили н |
| > <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликн |
| p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два |
| , коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко |
| ушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се |
| /p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није м |
| авила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено м |
| е последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неко |
| алом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам |
| еговог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се ж |
| ш ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над |
| , народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакш |
| дић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви офици |
| лена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на устала |
| чи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски ма |
| тво, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин. |
| , мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу обја |
| изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију |
| очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Срб |
| болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну ле |
| јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та |
| ице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из ок |
| ти.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као |
| тла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање пе |
| Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне |
| е јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, |
| признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на с |
| .{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у пох |
| /p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове д |
| у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би |
| , што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S |
| лед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод оч |
| ми спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао |
| одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се од |
| олуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној р |
| си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, реч |
| у ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да |
| се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобољ |
| примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој |
| аше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад |
| >Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку |
| анцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Мил |
| је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечер |
| .{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“ |
| оде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа |
| <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у в |
| м, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>У |
| е новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба |
| оћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један |
| рије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стра |
| зоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S |
| е“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не |
| овању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „ |
| ах осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина |
| ни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>К |
| печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегоре |
| беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, |
| огреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањуј |
| ни, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, |
| вников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући |
| е право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га по |
| ло опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја |
| ска.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се |
| ог спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су |
| љи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужниц |
| е могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим с |
| до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевим |
| држи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, |
| лноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе љ |
| а — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и |
| р Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.< |
| по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома |
| е појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћ |
| иши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> |
| одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке с |
| ина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и |
| помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„ |
| општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p |
| ро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, о |
| а.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију но |
| к воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство |
| крено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео |
| волети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Цр |
| онио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко прекли |
| ојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути пр |
| и, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да н |
| то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја др |
| а врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p> |
| ледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иност |
| >Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно |
| амо ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жи |
| ина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред |
| вором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјал |
| галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште |
| ајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И дево |
| > <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан д |
| ла богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и |
| Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој к |
| а Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> |
| забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника ш |
| а? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толи |
| фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чека |
| мње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тем |
| на, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче пр |
| петан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића |
| те, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у |
| ка, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред |
| а пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова |
| quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до |
| {S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са |
| Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било |
| и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло ј |
| <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу |
| ="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> |
| о да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, |
| дигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гл |
| дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по н |
| јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи с |
| дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</ |
| и пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турс |
| не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички с |
| Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</ |
| нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али н |
| " /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — и |
| о на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом пр |
| е!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врл |
| ош неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти с |
| ем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стој |
| отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Пре |
| е још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако нећ |
| p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка до |
| молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у |
| еђу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само г |
| е све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа |
| творили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, |
| адојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А |
| ула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турск |
| вели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два глав |
| {S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао |
| /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!. |
| врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио |
| је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руко |
| али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плаче |
| м добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, неће |
| пасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око сво |
| се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет час |
| а ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима: |
| , око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са ст |
| е вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић с |
| волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у уда |
| будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>О |
| воју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живе |
| носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, |
| p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око ш |
| грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава! |
| гу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у н |
| кујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога н |
| та метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах |
| .{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топл |
| > <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на |
| ци престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p |
| о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити нако |
| има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема |
| д се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор |
| та-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам јед |
| ткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од ку |
| ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и се |
| т после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако |
| ут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обр |
| вели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанко |
| </p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело |
| нту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} |
| гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, т |
| ика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица |
| а изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овд |
| /p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си с |
| том некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> |
| не врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало вр |
| је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и |
| у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; ко |
| д.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица С |
| те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те уп |
| амо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о из |
| лајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала до |
| ас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама у |
| ана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у кој |
| однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био |
| ити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говор |
| да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, ј |
| Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнеж |
| едусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити |
| од првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху г |
| вету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом р |
| пских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије |
| е и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом |
| ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и д |
| ј листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо |
| твари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p> |
| у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о см |
| кнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> |
| ца готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо поб |
| ке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортира |
| послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане |
| шир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, к |
| у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога |
| p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцн |
| ике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар см |
| а јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да |
| нкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну |
| н дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, |
| ли.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао |
| х и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — |
| и у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до ско |
| ежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свак |
| тално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархис |
| и свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Б |
| Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>По |
| обро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнеже |
| ама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који н |
| чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рек |
| овци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећ |
| е да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена ру |
| исаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети |
| икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чу |
| га мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити |
| ни и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех |
| женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрас |
| недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се обј |
| , шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло вера |
| једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p |
| капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та |
| владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>Посл |
| а ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несрет |
| а врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао |
| а цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, вид |
| , остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита |
| ицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даљ |
| то да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој |
| од нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, |
| о почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> |
| Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размиш |
| данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Го |
| ишћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title |
| е, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, |
| рло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и на |
| <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела |
| — Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од б |
| </p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се на |
| и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке |
| да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу посто |
| ароду, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак |
| злазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још |
| > <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“. |
| У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин о |
| е бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонил |
| pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је |
| реба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу |
| рали, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас |
| на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га с |
| бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, |
| је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу |
| е рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бо |
| треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће |
| се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар зај |
| ло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и докто |
| на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњи |
| да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ни |
| свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа |
| сподина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазар |
| А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што |
| мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову |
| ад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене? |
| , у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће уз |
| сала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, |
| p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватов |
| по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код |
| устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја оч |
| ар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је в |
| ка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину и |
| ојска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска а |
| болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрав |
| А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста нова |
| p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> |
| вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана о |
| ...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{ |
| робуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равн |
| </p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— |
| у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњ |
| ком војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрск |
| урцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћем |
| оручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетн |
| и тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте |
| писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} |
| — Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За |
| сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић |
| а ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, |
| живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој варо |
| а и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало |
| а...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је |
| неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе. |
| и како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што |
| окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n |
| прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не |
| им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од |
| то?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми |
| n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Пок |
| И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја др |
| , нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} |
| ошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у пог |
| имаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти |
| нака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бој |
| ају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко проз |
| бору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкињ |
| здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом осло |
| су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењ |
| тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} |
| ају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српс |
| ед и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да С |
| који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, |
| смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале по |
| } Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти |
| но што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако |
| то се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ |
| у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажит |
| крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањ |
| , слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се |
| и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и |
| } А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартир |
| занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упр |
| о два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо |
| том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам т |
| обила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не ј |
| у, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је |
| ! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење |
| ла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p |
| Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој ј |
| езина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у |
| нка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов |
| ристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је поче |
| ам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изн |
| ина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних |
| што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали |
| Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb |
| ђа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изиш |
| рема својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприро |
| ати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Цр |
| е смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника |
| е Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкне |
| разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна |
| време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Т |
| и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант |
| њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих о |
| а Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престон |
| 783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и |
| ко тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па бил |
| о.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити сли |
| љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана |
| воје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међути |
| ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја |
| и за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море о |
| ружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећ |
| нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја |
| и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом |
| о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чем |
| беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуш |
| аничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити |
| Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам |
| ска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далма |
| О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p> |
| леда као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за пола |
| увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када с |
| ски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:< |
| е, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</ |
| и онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика |
| к министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући нови |
| живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стид |
| код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па |
| е к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p |
| прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Та |
| те у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност |
| ти главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању м |
| пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без пре |
| и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла з |
| p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да |
| у под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, |
| — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да пр |
| је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити и |
| н тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овд |
| ом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије д |
| а, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима на |
| о четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованк |
| ености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала О |
| Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до |
| му зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p |
| еш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка |
| овник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска сп |
| и дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда с |
| село осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Об |
| иторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи м |
| етислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А |
| носно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у де |
| ју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничко |
| ећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треб |
| јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S |
| а те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла скло |
| рхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију |
| ј грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p |
| знела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од |
| се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра п |
| код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, кад |
| како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, |
| гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај р |
| све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле |
| знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем |
| агда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родите |
| ојничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде |
| она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, |
| аче, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја |
| наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па |
| е повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су би |
| саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоћ |
| Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земљ |
| су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручни |
| ду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Ка |
| е с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио |
| ега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се у |
| ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе по |
| за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их |
| евојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храб |
| тим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној |
| рукчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати |
| онде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, з |
| рбију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђа |
| Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Д |
| их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних ли |
| етом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам бра |
| тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изра |
| а пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, |
| учене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би |
| <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што П |
| постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</ |
| та остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} С |
| је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у и |
| црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога |
| S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска |
| су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демас |
| м петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја. |
| з њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати ц |
| има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето |
| помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке |
| лопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поузда |
| и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зени |
| да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ |
| ху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, |
| својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцела |
| , које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А к |
| сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали |
| дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Уврти |
| да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, не |
| ма:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, |
| на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђавол |
| им поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи ст |
| ли подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унут |
| што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнеснос |
| , већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, |
| и ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога |
| и уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на |
| и, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, руко |
| њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желел |
| ти, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и мн |
| <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, |
| кад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да |
| срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, |
| нџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p |
| Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Ја |
| ке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и |
| је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је зад |
| ма Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, п |
| и нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и после |
| сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветн |
| ли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У т |
| вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће |
| јући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За н |
| ије мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га мо |
| ије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подига |
| вог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ |
| а своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу |
| и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачун |
| ндонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху |
| и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну и |
| и, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће м |
| ај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болни |
| сили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово т |
| иган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад |
| и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који б |
| {S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка |
| ко срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољ |
| отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног |
| о Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хо |
| на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост |
| S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на св |
| захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одгов |
| ла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче она |
| ка — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцел |
| ност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту е |
| , Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисл |
| би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће до |
| } То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ћ |
| нској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо |
| ти сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S |
| Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађе |
| ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и с |
| е се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје |
| га, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на кр |
| требан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати т |
| киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} |
| јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост пов |
| заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми чест |
| ко доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није |
| јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањениц |
| трина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао с |
| због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је до |
| , и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да |
| но, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, м |
| ри.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и вер |
| длахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с |
| pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, |
| ђо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да у |
| еше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од |
| шла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жи |
| е Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам ју |
| то рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на д |
| ? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p |
| еше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој |
| леграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је изврш |
| ина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на |
| и отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њ |
| иносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким м |
| , животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена грани |
| ћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А |
| као хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да ј |
| доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да мож |
| један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклуз |
| ошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати |
| а кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова |
| а руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та н |
| ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде за |
| о, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.< |
| м Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</ |
| и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, з |
| мишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични д |
| е но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном снев |
| ги би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, |
| твору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n |
| ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда л |
| изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била зарумени |
| :</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, ал |
| м се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио |
| рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;< |
| но! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на пов |
| српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразев |
| н чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и |
| ација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на |
| за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћ |
| пшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје |
| момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром оп |
| звишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао |
| оповски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорск |
| јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети |
| ва.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и |
| Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог |
| се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, с |
| а све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе млад |
| из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам усп |
| . — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претх |
| домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејан |
| м била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, до |
| ну му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> |
| спођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из |
| код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се р |
| товима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у |
| шевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена |
| лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак |
| м из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} |
| ћевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је |
| у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут |
| е све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо |
| да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју н |
| слим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо |
| ићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, ње |
| ру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, |
| чисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а |
| е долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и уд |
| вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете |
| азбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам к |
| вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем |
| јко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко |
| оде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши |
| из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби |
| тотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још до |
| кла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим вео |
| бину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме |
| м?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> св |
| рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећ |
| Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајор |
| и артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје звани |
| </p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас |
| опле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?< |
| може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар |
| алио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи неп |
| b n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићев |
| градску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит |
| времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати. |
| арина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јес |
| ну руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових |
| рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам |
| уго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радо |
| пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома |
| итању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових де |
| чма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топ |
| а се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу дов |
| о, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Н |
| >Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју г |
| Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, |
| Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе |
| пун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира |
| е воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког ва |
| т је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, |
| реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, д |
| а срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимс |
| > равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> < |
| о нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се про |
| ма Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Бит |
| ска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком корак |
| мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> |
| заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем |
| ом, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем д |
| знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот он |
| штене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непр |
| че Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено ве |
| од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио |
| аца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околи |
| ету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{ |
| чини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у то |
| ва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та о |
| амо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благ |
| баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало ш |
| овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Опера |
| прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољ |
| на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би м |
| одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сир |
| ахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са |
| а и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима |
| из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је |
| Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p |
| но.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?... |
| ког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник |
| отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весе |
| вог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио |
| , страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{ |
| p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Ис |
| довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, ку |
| ртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми |
| љао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возо |
| } Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле реко |
| омислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Изв |
| p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p |
| е познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познан |
| ијан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајс |
| јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у ов |
| ки врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно м |
| а је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из |
| адржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <g |
| /p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и п |
| ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div |
| га затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орлови |
| у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћ |
| p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — |
| говарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радос |
| но куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap un |
| па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверов |
| Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледа |
| уди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас. |
| > <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни друго |
| ужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А как |
| руги правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве кој |
| ума — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљ |
| баци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу |
| Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак |
| у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вред |
| м возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да пок |
| без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последи |
| уку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога ме |
| е одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст |
| се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Ок |
| руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, к |
| о, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повр |
| буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљи |
| еобичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, ва |
| не, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом |
| е.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} |
| очивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти.. |
| но говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} |
| краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То |
| p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М. |
| ова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, |
| амо да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј |
| виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка и |
| рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништ |
| /p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци |
| ку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас н |
| ка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p |
| уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> |
| ети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— |
| Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стр |
| чали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p |
| ија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру |
| амишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када? |
| ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати ни |
| не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако. |
| ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли о |
| си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван |
| и једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="5 |
| вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду св |
| Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што с |
| арина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше твр |
| етила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте |
| е повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Би |
| да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа по |
| /p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће |
| ких гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуриши |
| ј би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика? |
| се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — с |
| који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Нер |
| је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n |
| захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника |
| дера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у с |
| . — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" |
| .</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</ |
| пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, |
| вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Беогр |
| То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прст |
| ана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собо |
| — Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Ка |
| ме и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> |
| убоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је |
| еди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— |
| е — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лаза |
| еш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли т |
| белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна ру |
| веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p> |
| >— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p |
| е и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до С |
| лници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позив |
| ати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред ст |
| ајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" |
| ност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запит |
| нда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... теш |
| жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p |
| чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око с |
| и, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох в |
| нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што н |
| је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тас |
| ројко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они |
| жем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не |
| кота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</ |
| <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече |
| кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p> |
| о сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши |
| онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци шт |
| Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на |
| те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу |
| ила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— К |
| о радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Који |
| > <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — |
| а — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу п |
| „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао н |
| на...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је с |
| Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не зна |
| да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави т |
| на Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то б |
| агнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да |
| о ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је пит |
| о, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојан |
| у у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p |
| осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комит |
| } Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— М |
| ити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примит |
| .{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Позн |
| јеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарим |
| е године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи пр |
| не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после кр |
| мао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек... |
| о, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча но |
| > <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје. |
| упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему |
| и, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — уп |
| ио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> < |
| о, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p |
| {S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећ |
| њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита |
| {S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p |
| познати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петроград |
| није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, |
| оструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> |
| ношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда ниса |
| сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба |
| >— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно са |
| и да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један |
| ест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— |
| е могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би |
| Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривун |
| ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је |
| ="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју поход |
| ом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више |
| се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— |
| } Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ух |
| пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То ј |
| а кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— З |
| о као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учин |
| е могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са ов |
| Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јест |
| говори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> < |
| малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p> |
| Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очеку |
| о се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, освр |
| дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морат |
| на-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Пај |
| зи на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин |
| се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У |
| за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, ми |
| } Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: |
| и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег г |
| ка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> < |
| ринском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто |
| ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја |
| Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смр |
| крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах н |
| он.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> |
| еда радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би уме |
| ина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Ви |
| е одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованк |
| тпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и с |
| <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до |
| нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе |
| аревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, |
| нка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру |
| нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио к |
| , Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одг |
| то, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се ше |
| Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у |
| но клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте |
| да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је |
| да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „баси |
| ч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — За |
| ет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој |
| оће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са |
| казаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Од |
| е и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље те |
| вено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, т |
| сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече |
| ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два. |
| времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" / |
| истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је сваког |
| вала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војск |
| чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме с |
| пој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> < |
| ала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда са |
| еље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство пре |
| ечи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде |
| Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> < |
| о, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени рас |
| да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је о |
| ведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренута |
| Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечераш |
| ору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, |
| в млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну с |
| м и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Пом |
| искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> |
| , повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата д |
| ћна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила д |
| већу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија |
| изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жр |
| и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане к |
| уго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и |
| не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после ов |
| се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапор |
| анду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку св |
| </p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја реко |
| ник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка |
| лицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} |
| говарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрост |
| .</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: |
| колико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом |
| ликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здр |
| одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског с |
| о код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања |
| окорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним |
| а са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сам |
| ској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>К |
| ко дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет |
| е да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и де |
| а Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увре |
| е, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што |
| ако?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, |
| ћка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраг |
| ом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу |
| а за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, |
| ј Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћ |
| коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не у |
| Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете и |
| сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био |
| за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако |
| к почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам. |
| сних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се |
| пе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је ист |
| и прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву н |
| о!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасв |
| ћа.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанстве |
| ђе Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже А |
| сно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао вел |
| удновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљ |
| /p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамен |
| л’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као ж |
| раше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко |
| о.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифрова |
| ти живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у так |
| ући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> |
| у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} С |
| у није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p |
| од се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог пес |
| евојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову ди |
| ић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у |
| , у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећа |
| испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство |
| стави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред |
| они ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно сп |
| официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане н |
| те, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њих |
| /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима |
| и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипи |
| иво настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљ |
| одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — На |
| мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у |
| која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не зад |
| бија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико вр |
| <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати. |
| афанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо |
| арде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, к |
| S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјо |
| је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, |
| ка-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком раз |
| олио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p |
| је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И т |
| гоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и |
| пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напре |
| цета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која проп |
| да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, ј |
| огли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међу |
| тев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> |
| у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} П |
| чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, м |
| изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> < |
| своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели |
| знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, |
| мата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је пит |
| .</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очај |
| да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана чо |
| честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да |
| ним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не м |
| ат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој тере |
| ак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до |
| там ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection |
| нџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли |
| /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{ |
| вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жа |
| нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху врат |
| ивљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да по |
| поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То ниј |
| у и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде |
| <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да с |
| нференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је |
| је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и при |
| је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, њег |
| и, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите |
| очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> |
| поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и |
| дражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си |
| ању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих н |
| родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{ |
| кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни |
| да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће |
| тари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у с |
| пет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је до |
| и ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску |
| који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте с |
| л’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић теш |
| Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лак |
| а остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу |
| ао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање |
| ретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p |
| ледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пош |
| да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, ко |
| ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> |
| стане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> < |
| >— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Нера |
| ју од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно |
| вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је |
| оже да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>В |
| аговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да |
| /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао |
| очитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p> |
| и је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и ка |
| вије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, к |
| корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели |
| их и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно |
| да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искриви |
| аса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејст |
| тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ |
| е било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом с |
| ога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га ми |
| но у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим од |
| >Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, |
| Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше |
| други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, д |
| p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чки |
| најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добр |
| креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и |
| зведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто ј |
| слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао |
| е пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напомен |
| је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} З |
| о у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући |
| х, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, к |
| .</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је |
| — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели |
| — И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја д |
| ковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он ј |
| /p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, |
| фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо |
| ји могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, |
| је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелаза |
| ова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водни |
| ану, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер |
| /p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити |
| тране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канце |
| о прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу |
| одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и ол |
| е ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање |
| ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информ |
| 46" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и св |
| одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред к |
| оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође |
| нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг б |
| аде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече дост |
| воју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и |
| ново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; |
| , неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник |
| сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје п |
| предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> < |
| је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{ |
| о није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да |
| да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо |
| {S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо п |
| већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу |
| ојица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време прове |
| невни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право |
| да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред т |
| ристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и наји |
| питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, је |
| еравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у |
| тојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи: |
| г, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гура |
| ме да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капет |
| зађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам |
| > <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног р |
| Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође |
| римити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем и |
| , очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, |
| ећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се |
| ира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па не |
| нула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, С |
| о хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док |
| ла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је пр |
| ове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога н |
| оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у- |
| се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све |
| ко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу- |
| :</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао с |
| ив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи |
| о се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео с |
| Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> < |
| , кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта |
| је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ |
| мник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>К |
| о да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто н |
| сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједан |
| е је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{ |
| тоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом |
| Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n=" |
| нио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога суди |
| же ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је је |
| — И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата |
| гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скад |
| ешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини |
| јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што ње |
| ише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је сед |
| да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не |
| по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од дру |
| ше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких и |
| нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не м |
| и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Ма |
| оме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стра |
| наге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које п |
| тпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и |
| најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина би |
| желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо |
| и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела |
| посредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански |
| анете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако |
| ико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако |
| да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и |
| ва, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских |
| како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано уст |
| да нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одрж |
| ђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на С |
| вно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бе |
| ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, ни |
| битнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да |
| хата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p |
| <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> |
| ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на само |
| аша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може |
| томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја |
| а ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око |
| о?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> |
| су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као |
| а је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је |
| сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone |
| рављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је |
| а ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међунаро |
| де спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађа |
| младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за |
| таџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император |
| то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамид |
| српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти |
| од кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пу |
| возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! |
| о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Lan |
| аљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о са |
| ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и доб |
| риписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да |
| а, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето к |
| јем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се |
| ели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, к |
| тру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздрж |
| ојник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио |
| м исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи |
| седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="67 |
| ’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољ |
| летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="2 |
| те, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви см |
| шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?< |
| „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, тргов |
| , што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости |
| „Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“. |
| е почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте |
| гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде крив |
| у, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван С |
| српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шак |
| да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме во |
| ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непо |
| ном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељ |
| жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у |
| символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без жени |
| е Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само |
| ситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле |
| рају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да |
| p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како с |
| у правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капла |
| е први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„ |
| атељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно |
| Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошу |
| можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Пр |
| Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени о |
| преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов |
| те, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хл |
| појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и |
| ају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“ |
| ве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунит |
| мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војск |
| описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попр |
| у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из ж |
| у, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang="FR">Cossulich et c |
| ћи, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том |
| дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div type |
| а голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве мук |
| у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену |
| оле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, д |
| говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће |
| очела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехо |
| ка осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат б |
| знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можд |
| ику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Наст |
| ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, нера |
| један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није |
| упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико |
| одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије |
| м је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> < |
| ке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигош |
| </p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који ј |
| е, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад |
| естрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, |
| ироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиниц |
| м владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да и |
| оград“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се |
| > <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкн |
| /p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од |
| асно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду н |
| с.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној |
| У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> |
| од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. |
| зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше |
| вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описа |
| S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један |
| али на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом к |
| избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Об |
| ен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус |
| анце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и н |
| пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни |
| ла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у |
| ај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово |
| и поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи С |
| како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chap |
| м робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, |
| адује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} |
| ет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар осв |
| их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У |
| ропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се |
| своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, |
| а, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године |
| рбинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азија |
| , али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да |
| наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да |
| паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше |
| , која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен |
| .</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и из |
| х отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је |
| ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и |
| ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва ците |
| p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код П |
| н и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни |
| S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како ре |
| о само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно |
| несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену |
| који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S |
| њства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској |
| .</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, д |
| ари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на т |
| ад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} П |
| ки поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели |
| ош пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни |
| нусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у |
| мљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у п |
| ко је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Жи |
| ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после о |
| невне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, |
| беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Г |
| ј се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, ме |
| за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и |
| лавна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5. |
| S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> |
| е.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучи |
| .{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добр |
| код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type=" |
| вим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја |
| Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио п |
| p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе |
| њој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници |
| ади, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдн |
| рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S |
| , и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри љ |
| Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интерес |
| два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече |
| оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се прове |
| о овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица кази |
| је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам о |
| ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зе |
| антовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био |
| оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао |
| а окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да мл |
| ражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победи |
| тра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адр |
| и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треб |
| p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је |
| он Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансиј |
| асом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана п |
| велог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе |
| у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати |
| од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем. |
| у.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фија |
| че Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручат |
| е разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да |
| наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница? |
| за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице о |
| ећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познај |
| p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, |
| ече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим пос |
| заре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, д |
| пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p> |
| обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина |
| азаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријат |
| ења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од д |
| д њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Иза |
| На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и см |
| а сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ из |
| држи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у |
| , па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ок |
| ој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душма |
| Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Ва |
| је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разум |
| могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити ка |
| о — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја |
| рајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> < |
| /p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенериш |
| и љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{ |
| њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадуј |
| бог прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а |
| собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не бо |
| а пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ |
| ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топ |
| ачин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала И |
| Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— |
| и.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленк |
| све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap |
| ио тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>К |
| р полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече |
| крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање н |
| бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли |
| вно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар |
| д сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи бра |
| не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, |
| Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћ |
| . кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши. |
| па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Сто |
| на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} |
| рото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> |
| ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груд |
| жевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све |
| о би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S |
| а.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— |
| е с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p |
| никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се |
| хну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> |
| боде, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла с |
| та арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред н |
| а жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме н |
| политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарч |
| Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића |
| н или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом С |
| жда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајори |
| Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер |
| бом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p> |
| адар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за вој |
| све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови б |
| лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем |
| као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном чове |
| а у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отвор |
| е за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} |
| ије.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин |
| се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, ку |
| дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Б |
| ега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а |
| највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> |
| еверно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и |
| ција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и дове |
| свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су ј |
| <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је |
| {S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу |
| „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, ка |
| те, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не сла |
| е се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми н |
| учи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Р |
| >— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву |
| време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти |
| анка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћет |
| новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и |
| неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> |
| аш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или ни |
| иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радо |
| међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих |
| ивајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица |
| и баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Прим |
| или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можд |
| риши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n= |
| главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу з |
| жи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече О |
| ам, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, проч |
| ран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда |
| евић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако |
| авом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, |
| код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Б |
| анко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.< |
| туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се гро |
| а ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове по |
| ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан |
| р, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, к |
| на сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, је |
| ст расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту еве |
| се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје д |
| “ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да уза |
| руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нис |
| ли, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> |
| бити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је увер |
| ики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме |
| тим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и пу |
| ашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се |
| рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не |
| А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести теле |
| ћи их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично |
| себно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за |
| х у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампа |
| идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарим |
| ао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим за |
| у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да та |
| не и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима лини |
| >Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, а |
| зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо ј |
| ој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећ |
| оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Чини |
| у и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p |
| .{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека сво |
| ека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа про |
| во журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, н |
| о прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га н |
| дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне |
| д нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављ |
| творку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дуж |
| у Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припрем |
| том не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на ол |
| едочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гле |
| јеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште с |
| еки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> |
| јући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из |
| држала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после ду |
| <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега ни |
| знајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста по |
| човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц |
| ач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код кућ |
| или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета |
| S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не п |
| ицом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све |
| иком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од |
| у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не зна |
| Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштв |
| к слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомци |
| се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима ви |
| ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да с |
| че бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се |
| е треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, |
| се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро |
| дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околи |
| није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није |
| тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Н |
| ивима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога |
| ка-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, н |
| оји се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Ле |
| јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после под |
| ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер |
| хнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type="cha |
| учај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко с |
| , на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту сл |
| рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је |
| госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.< |
| кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумел |
| b n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокл |
| фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су |
| — Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помо |
| .{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је по |
| и, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствим |
| етлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те |
| да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, |
| Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш с |
| а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загле |
| ји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је и |
| немирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што непов |
| p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њег |
| тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћуј |
| реба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не бу |
| браном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</ |
| ас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> |
| у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар |
| светниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје |
| ју у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада |
| намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.< |
| тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако |
| ао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да |
| /p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да |
| p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> |
| да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, |
| је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, |
| о изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јо |
| е по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који прона |
| тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, п |
| је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, за |
| је знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала г |
| коревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој |
| него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а |
| вања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) |
| ног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би пит |
| одно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно |
| се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашт |
| крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некад |
| х волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему |
| ко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, |
| све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофиј |
| <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био |
| љате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи |
| {S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста ли |
| Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Л |
| непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је |
| ације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак пр |
| е Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захт |
| остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p |
| понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веом |
| арина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Обер |
| умњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто н |
| годба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро о |
| ше и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу р |
| а сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине |
| гу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци и |
| ријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране прек |
| ...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду |
| о значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и ср |
| је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај жи |
| кцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> |
| <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, д |
| и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главиц |
| ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала с |
| мате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapter" |
| оме, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писа |
| елике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог поз |
| уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључен |
| хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено |
| хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, |
| </p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што мог |
| му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и сврши |
| увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и |
| о пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже он |
| себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на |
| .</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се расп |
| ека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постоја |
| ник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је поро |
| о браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо |
| Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{ |
| } Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, |
| их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, |
| Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, к |
| ачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хте |
| вач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа пост |
| ало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме о |
| и јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и н |
| седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу тра |
| па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих |
| p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Ј |
| елео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураив |
| тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене п |
| — Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и |
| своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и са |
| нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе под |
| мо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> |
| није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у и |
| р Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси |
| све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на |
| Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по з |
| радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — |
| оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћ |
| револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно |
| </p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигн |
| ајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p |
| е, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад |
| ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му п |
| амо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар. |
| ма љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на |
| и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим |
| рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корац |
| уге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што б |
| објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четир |
| но свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе |
| волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде уста |
| адића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинк |
| јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и |
| тупи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што с |
| </p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло |
| ..{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n= |
| > <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко ко |
| ељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote |
| овски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — клим |
| утимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце |
| се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предрагов |
| итрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још |
| и ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p> |
| ца једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p |
| ник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и о |
| едалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Соф |
| и, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седи |
| е... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети. |
| ћ, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху |
| је...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p |
| ем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, |
| азаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, бол |
| p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? ре |
| атра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с л |
| 85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, |
| ртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи сл |
| хове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на |
| клињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остав |
| не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми б |
| емо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви |
| ваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушча |
| <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању |
| </p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза |
| напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош |
| ашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори |
| ликих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на не |
| подарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div type="chapter" |
| еправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће |
| ар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сиг |
| хтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија своји |
| а нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћ |
| , Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску пову |
| стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p> |
| ија у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од дес |
| и глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха |
| акључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку |
| вукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у |
| ang="FR">Cossulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака |
| о у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско мор |
| се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадран |
| .{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, |
| твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, |
| онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адри |
| без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби в |
| , описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци |
| е наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да |
| Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма |
| вара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узр |
| ати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бе |
| Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, |
| есују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> < |
| вештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људ |
| в чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Ката |
| српска под командом престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве |
| стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као |
| Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по |
| е нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Бел |
| Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим национални |
| е знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили |
| анданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, уша |
| учнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са |
| езати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш да |
| ока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и с |
| ги дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважно |
| ју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана |
| м тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти |
| ником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање |
| рка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштв |
| однику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка сна |
| подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од мл |
| ао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, шт |
| , на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечн |
| се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручк |
| ка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун |
| „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну |
| ва најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним ко |
| у на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призо |
| о што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободн |
| >У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Кра |
| а.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече |
| ничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажен |
| — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованк |
| ре, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио |
| ега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му |
| одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} |
| ђутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић з |
| раво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p> |
| то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стоја |
| во у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му с |
| n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онам |
| часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— |
| ad>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел М |
| ечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, н |
| оју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка с |
| так чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p |
| да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="64 |
| ој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло в |
| о и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберк |
| „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам зами |
| у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети су |
| стина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијански |
| ра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— |
| {S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и мног |
| е уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб за |
| /p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују. |
| официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени |
| а, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаг |
| а пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изв |
| p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у р |
| и наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Пе |
| ике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, |
| њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није |
| су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном пробл |
| ули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер |
| ва мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је |
| <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, |
| > <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да |
| ш пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извука |
| , то је била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако би |
| /p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} |
| ске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> |
| на, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p> |
| ништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља |
| час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом |
| трина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Ј |
| кономске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина |
| аше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена п |
| о и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покаја |
| е.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, д |
| Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабач |
| } То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје |
| <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи |
| у задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе ис |
| у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пи |
| ари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— |
| тенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је г |
| да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да |
| сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени |
| Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу |
| /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најс |
| p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, п |
| p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, п |
| “</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у |
| које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.< |
| {S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби |
| еку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убит |
| вору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душ |
| светнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видет |
| и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су бил |
| сних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, |
| дати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не м |
| већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У |
| ео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о |
| т минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је |
| ина.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на др |
| и се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвез |
| :</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Д |
| у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те ле |
| може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад |
| ојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се |
| уша је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анекс |
| скоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Т |
| ом се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Па |
| } Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем нар |
| е.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шир |
| је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> < |
| је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; |
| у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не са |
| ојске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> |
| морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде о |
| аш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до д |
| {S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{ |
| вац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих ран |
| ски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> |
| ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана н |
| стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим |
| им рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„ |
| >„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више ос |
| ле оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећај |
| „Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један |
| тска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред |
| говићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на |
| а сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против б |
| село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и пред |
| ла је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чин |
| } Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добр |
| а сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но пр |
| окрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајори |
| све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти |
| ао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао пос |
| е, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована |
| м јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да |
| де.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, д |
| луд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> < |
| а са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p |
| } Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, |
| је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не б |
| ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и |
| </p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, реч |
| сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, ј |
| ру из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачу |
| на, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очи |
| ја од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод саз |
| на.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често |
| рјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једн |
| p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Г |
| p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> < |
| {S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> |
| родне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видит |
| д тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> |
| бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Т |
| ивотима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свр |
| сли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, |
| ста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, мо |
| ије ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па |
| а тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром. |
| риметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за ост |
| реност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и |
| и око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка. |
| жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната |
| би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То |
| азим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p |
| один?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, ш |
| брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка ј |
| отеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свим |
| се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, |
| и очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} |
| се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазареви |
| S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године |
| едеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону |
| p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— До |
| <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија |
| се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири саха |
| није.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} |
| дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p> |
| сти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља ц |
| Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар |
| е боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију |
| ави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је |
| ера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> |
| арује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вре |
| и традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црног |
| Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами |
| а молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“< |
| е Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9 |
| продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на |
| у собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже ру |
| Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује тв |
| > <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања |
| "350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си т |
| мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих не |
| скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сес |
| а муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште ј |
| /p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си бил |
| Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска о |
| је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекл |
| оке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гард |
| е циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника |
| Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику |
| вамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не |
| p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило |
| ћи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p |
| испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвес |
| ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} |
| подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ б |
| прва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да стара |
| о Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са |
| Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се |
| Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ов |
| д је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, |
| .{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </d |
| његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лаз |
| налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по ка |
| p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла |
| у се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвај |
| хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли прим |
| стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>С |
| м, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, |
| о.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпев |
| све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична |
| ажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слаб |
| на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рески |
| ма још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из г |
| а, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ип |
| и.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на |
| знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи |
| , тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p> |
| на, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То до |
| о, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, |
| о, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде виш |
| шно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Ча |
| </p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, д |
| Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} |
| битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap uni |
| скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњав |
| > <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације |
| а.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је све |
| уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој нав |
| в и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недић |
| ора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њези |
| је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас |
| >„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може ре |
| катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни |
| стављало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио |
| p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило |
| равала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сок |
| о узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што н |
| ар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</ |
| ше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> < |
| гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње |
| ћ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да |
| емље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољн |
| а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амф |
| ене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда |
| поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па ни |
| круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S |
| .</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p |
| 3" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и |
| намо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нем |
| реба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} |
| <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задов |
| мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавно |
| не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шт |
| ујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S |
| рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У о |
| ревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме |
| Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, н |
| > <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али |
| трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневају |
| ваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— |
| ти у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — м |
| оше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Она |
| тање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Мор |
| Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само |
| том?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље |
| е свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега |
| ликој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драг |
| а је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах с |
| ирски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не |
| р. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересу |
| дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и ње |
| ословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши ода |
| итка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S |
| вић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до ј |
| >И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад та |
| е била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, |
| от.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји д |
| идела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> |
| још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том за |
| а говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Ка |
| чио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га |
| в тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>К |
| } Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и |
| Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и б |
| о у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разу |
| ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за |
| је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себ |
| о.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познаје |
| твари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим при |
| орио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S |
| ћа.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је |
| а.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег ис |
| ћ на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, да |
| ма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је |
| е значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</ |
| путашима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово |
| .</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није |
| кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматр |
| за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку у |
| инила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашим |
| у тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онд |
| едницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана |
| воје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p |
| х Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и о |
| верен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на |
| кође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у коми |
| зумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху не |
| е положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткују |
| /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Вре |
| за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту. |
| .</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захв |
| ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран |
| то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та о |
| волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанств |
| ше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти п |
| вињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше сам |
| ли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министр |
| је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Б |
| чно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чин |
| на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгле |
| ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера |
| ве собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333 |
| спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уж |
| > <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера |
| /p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни п |
| шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је д |
| пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљ |
| оварам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилиз |
| околова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Те |
| уго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косов |
| не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују |
| војка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојк |
| ина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрав |
| ић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, |
| ин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве над |
| дници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То |
| тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хот |
| е.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали побед |
| мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога с |
| и.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја |
| ац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да т |
| ?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А |
| поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа мала |
| другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи |
| </p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</ |
| но ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када |
| > свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...< |
| !</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то |
| о је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много |
| , да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничк |
| једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан бр |
| о.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S |
| о било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, |
| чио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је |
| p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се ј |
| та.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је т |
| Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина |
| Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Со |
| са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти |
| м могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским вел |
| нца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из ј |
| <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити |
| сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противни |
| са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србиј |
| ашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави |
| Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш доби |
| у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који ј |
| це су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских с |
| .{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика |
| аши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много |
| p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао |
| не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, не |
| пломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је д |
| шинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови јед |
| цира се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја |
| ћ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватил |
| и мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече г |
| </p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> < |
| Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор свој |
| <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друг |
| ала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка т |
| хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хо |
| се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у доб |
| исање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дођ |
| жевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, |
| дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разбори |
| ећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, ка |
| огло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „ |
| тко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пр |
| вши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала |
| е, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Са |
| <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благосло |
| обро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке |
| истовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на с |
| : „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у мини |
| жим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо |
| ма правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да с |
| очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је п |
| сподине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати. |
| </p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није т |
| г познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> |
| есле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор св |
| <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишт |
| и оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при раст |
| з личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Обе |
| би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњав |
| p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад с |
| удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала |
| де добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слаб |
| у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} |
| људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пиш |
| , дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измуч |
| раги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било |
| за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p> |
| само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморц |
| пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он |
| и...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, от |
| ичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли п |
| еш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе |
| данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро |
| зала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч стар |
| којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с ко |
| два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, |
| а: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцк |
| Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује најед |
| прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој |
| ети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Р |
| у, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте уст |
| смо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S |
| и сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опас |
| орак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре |
| му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање |
| сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није ви |
| а, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену |
| отпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одла |
| о, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.< |
| г повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер |
| А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупре |
| д бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао |
| тудени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} |
| остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него |
| кнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрва |
| та против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија |
| е деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остај |
| вима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, |
| навала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{ |
| у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту д |
| неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао. |
| ној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није |
| о бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити? |
| зумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са ко |
| , да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од ж |
| живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то |
| још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, |
| њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен |
| Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} |
| ма?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} |
| етку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, |
| ење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да и |
| крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револ |
| омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хис |
| а била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић г |
| те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати: |
| да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео |
| је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, ко |
| и оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног ш |
| ру, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са о |
| ла.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав вета |
| ас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србија |
| ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је неста |
| ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му о |
| {S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу д |
| боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у о |
| могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више бол |
| ваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстраж |
| ећ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео |
| им ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, мо |
| > <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијст |
| и га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p> |
| овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се шт |
| ло.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја |
| днокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S |
| иге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу. |
| ра дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно |
| д да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити |
| битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвав |
| лучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећ |
| танка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упушт |
| овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор кој |
| де, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у |
| адојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} |
| ама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> < |
| <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p> |
| а Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај |
| ави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напу |
| ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао б |
| их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, но |
| ћа, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!< |
| му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га з |
| ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њ |
| „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — |
| и јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано ли |
| >— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши |
| н мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде |
| и, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица бил |
| <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S |
| извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно |
| бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} К |
| верио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.< |
| >— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не за |
| е морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — |
| се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} |
| га мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти и |
| раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S |
| да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми |
| годне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, |
| ачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испал |
| ва.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силн |
| и, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не |
| би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, пр |
| јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би |
| ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с |
| лико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, ј |
| тети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео |
| ичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Ско |
| {S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећа |
| неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?< |
| ланове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те |
| ило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прег |
| е на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност. |
| ра — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="6 |
| — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку |
| мађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то |
| p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече |
| случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још ок |
| Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— |
| и истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да н |
| p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па |
| на од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључ |
| здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких |
| би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од слам |
| маћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким |
| не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило с |
| ју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћуте |
| — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикн |
| овори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али |
| кав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> < |
| о кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пр |
| х волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, |
| шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој |
| ега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замл |
| ашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза |
| да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде бел |
| ка-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутњ |
| а чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недов |
| пица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После |
| зе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Д |
| ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, д |
| један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, к |
| из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи |
| ати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе гла |
| ога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима |
| не овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу |
| S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само |
| чио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p |
| слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели |
| ке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с |
| ити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</ |
| дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свилен |
| релим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз |
| ко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у |
| од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су |
| м је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем |
| локупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се пре |
| о спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поруч |
| љао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га |
| време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се |
| се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше елек |
| их речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не |
| раду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лу |
| нији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њих |
| , Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руља |
| уком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње р |
| рави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле крив |
| дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb |
| сово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаи |
| бе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти с |
| говор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и |
| ети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, |
| .</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити. |
| и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком |
| са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких |
| е који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су |
| капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоћ |
| ети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати |
| gn> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменито |
| , а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољуб |
| 9" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и |
| аш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја |
| рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ра |
| ате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опрости |
| ње имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштв |
| ито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена |
| о; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао. |
| То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; |
| и и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њ |
| Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у т |
| о уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спу |
| еговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да |
| Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одг |
| ина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио |
| .{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.< |
| ђено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам го |
| у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да |
| за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, т |
| неш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачув |
| није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти |
| <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с в |
| м ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило. |
| е бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одгов |
| — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му друг |
| — Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не |
| о се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Ка |
| роизвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ства |
| дило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где |
| p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично. |
| ц ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућ |
| аревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бес |
| „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p |
| ако се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано |
| <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, |
| После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се на |
| анка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је |
| и две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ |
| јем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где ј |
| могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, буд |
| — Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, и |
| /p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора |
| ша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер |
| а поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S |
| нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помисл |
| је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одгов |
| Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потеко |
| ука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уг |
| p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог |
| редам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутији |
| а брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је |
| браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у тр |
| а мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна миса |
| сти.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, д |
| , и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима н |
| днем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч |
| евима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је |
| а се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се |
| су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> |
| е, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене |
| већих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} |
| ру, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захте |
| и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар |
| не снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене вид |
| , које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и |
| погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен |
| е лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се в |
| <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p |
| у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам |
| не руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевин |
| ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, |
| бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бес |
| х сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да н |
| >Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Роси |
| роничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њ |
| еран, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Ро |
| прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе руча |
| нагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају пот |
| запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Изв |
| Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србиј |
| је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и |
| е чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допада |
| шкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је |
| тојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рек |
| а и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, |
| а саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је глас |
| одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> |
| било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу |
| ах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши ј |
| унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка |
| Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престониц |
| ја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} |
| тојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово |
| жи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа |
| оме посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекл |
| енутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте доби |
| м врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра |
| и ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не |
| од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико ј |
| р нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Ст |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатки |
| удућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стој |
| смоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљал |
| ње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p> |
| га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновиј |
| вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанк |
| — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше |
| чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако к |
| дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непо |
| .</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, чове |
| а Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где ј |
| била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна по |
| лесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово |
| p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикн |
| ући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим |
| ст.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А |
| ог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу |
| !.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— |
| јеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ј |
| познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примив |
| ако је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита |
| Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у р |
| а обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, |
| и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n=" |
| часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, ко |
| ивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута |
| д које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја. |
| снула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не упо |
| ах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа оти |
| је га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек |
| је нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би г |
| <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Ан |
| уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори |
| одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла ј |
| тојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на к |
| то су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> < |
| ојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свог |
| дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их ј |
| вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отрес |
| ђа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изн |
| г времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврат |
| м, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужит |
| ="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку н |
| p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којо |
| одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког о |
| и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар |
| говору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Кат |
| ната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На при |
| дни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у п |
| шавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Сто |
| </p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових д |
| Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у |
| оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Мило |
| </p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др |
| да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народн |
| иловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у |
| ико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године да |
| ојим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дака |
| алија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> < |
| >— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Итали |
| унао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море |
| е продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео с |
| ти.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали бр |
| ксиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која |
| Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је |
| ла и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је б |
| а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли ј |
| др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и све |
| другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не б |
| о.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, |
| тарог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нис |
| , а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силн |
| да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но поли |
| шњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику |
| овић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије |
| еме анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „ |
| н слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p |
| екиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измуч |
| није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе |
| је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима ката |
| ити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље ко |
| стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— |
| му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те |
| плар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети... |
| ћ скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретне |
| ности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радо |
| </p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и |
| учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сл |
| добравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар боле |
| наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не д |
| о?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се |
| просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непозн |
| апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Рад |
| и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецк |
| ру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши запов |
| а му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од |
| .</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пе |
| полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред |
| а више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јес |
| еља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се |
| >— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда |
| је оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да |
| ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао |
| .</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тра |
| вања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер с |
| ужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцим |
| у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редо |
| ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те пе |
| кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара |
| братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала прек |
| S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александр |
| орних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на |
| } Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенер |
| о се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења |
| а на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на |
| вој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесе |
| ија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала и |
| у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствен |
| ћем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западн |
| бојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспози |
| ри брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помо |
| . својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, |
| пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара |
| сност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардар |
| у Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степа |
| вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је |
| кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанс |
| ија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Ск |
| о и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из н |
| у нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово з |
| рмију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опас |
| аље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла |
| чем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Ал |
| да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> |
| епа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову |
| дским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Сте |
| видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степ |
| лан беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенера |
| Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Рат |
| а турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар д |
| ипши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— |
| није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је |
| човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“ |
| .</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграб |
| гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у нај |
| ут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручн |
| астаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још сам |
| а тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и т |
| то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш д |
| гуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поузда |
| ричала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тог |
| што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</ |
| ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Прек |
| >Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, ј |
| наутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с то |
| онуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, д |
| е више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах сво |
| живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах сво |
| нала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одго |
| е одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на |
| <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чувар |
| љено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољ |
| Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан |
| „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а ср |
| бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, |
| а беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, |
| пског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се |
| , пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit="graphic" /> <!-- |
| редупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој доб |
| било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи |
| увају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у |
| еше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском |
| о скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним ст |
| ј је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у ум |
| Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женск |
| ше са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се разв |
| >Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих про |
| бојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и гра |
| ре, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а ште |
| але у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, баца |
| тела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap uni |
| ијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав |
| , која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје ј |
| једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „П |
| ладају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они |
| ћи град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје |
| } Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— |
| ање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљам |
| на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази |
| у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и |
| ети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напомену |
| не с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А |
| на.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим ста |
| на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graphic" /> |
| > <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, |
| е!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада н |
| а!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ пи |
| ањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не бил |
| рпске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов поз |
| а издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина срп |
| .</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестан |
| д вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо зау |
| од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истре |
| обар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако |
| е <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет н |
| пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути |
| жасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} |
| ма у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе св |
| игли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, |
| /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца н |
| одужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина к |
| n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала |
| а дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се ч |
| е су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла с |
| , у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани |
| рила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд ко |
| плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n=" |
| ио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше ком |
| уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки |
| ет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да с |
| ко је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{ |
| лије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти |
| непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту за |
| ислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у кошта |
| ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? |
| <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што |
| Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних |
| апчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p |
| са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које |
| један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, |
| кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми прите |
| уке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један |
| Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, |
| p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не бој |
| из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, шт |
| светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ |
| а и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> |
| ике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не мо |
| — Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <di |
| ујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њи |
| де сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и |
| о.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер м |
| р је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многон |
| јанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома мл |
| , од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их |
| сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наш |
| да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачва |
| шкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда за |
| овања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара |
| отри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде на |
| уше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Ог |
| комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете |
| у.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а |
| ..</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуца |
| бично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би |
| ско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су ос |
| али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само тур |
| /p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само фор |
| само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо |
| тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не |
| b n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, д |
| ико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде пре |
| вали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутски |
| знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела заш |
| ог народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" /> <div type="chapte |
| S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју |
| лику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косо |
| ућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке гла |
| а руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју |
| еговој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, шт |
| лана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп |
| ла са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</ |
| а.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, п |
| ећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„ |
| столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква |
| ства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја |
| зме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који сл |
| ска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је |
| >Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења |
| одан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих |
| ви поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском му |
| .</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у љу |
| дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремен |
| овесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју |
| е његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску |
| вобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадиј |
| и стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне |
| т извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда |
| омбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали |
| ијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оно |
| у и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> < |
| пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Њ |
| борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за дру |
| непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанч |
| дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око че |
| алазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди |
| итке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи |
| нило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је |
| два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи |
| "606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, |
| еријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, |
| на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претв |
| и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} |
| <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Бе |
| ји се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло мла |
| ао жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Ује |
| а осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим до |
| еријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји мину |
| почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече: |
| артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експло |
| стећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз |
| ору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријс |
| ви имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одгов |
| , почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријс |
| места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријат |
| еше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили с |
| ници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турц |
| p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само пола |
| чунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, |
| ј, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p> |
| смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци б |
| ше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршен |
| Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовини |
| ација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неко |
| е тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, ле |
| к.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном |
| ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак |
| вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} |
| ше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у ј |
| на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са вој |
| и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јо |
| јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p |
| бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела |
| отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку |
| елио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То зн |
| настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у а |
| ј би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За |
| а мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати |
| а је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Спо |
| der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује ус |
| се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер |
| најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем |
| овољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{ |
| била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал из |
| , који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцегови |
| било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јур |
| ле погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратиш |
| у шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су |
| ичава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да с |
| а га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако би |
| {S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где ст |
| акше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се з |
| нато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, |
| АВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Март |
| вора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n |
| о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не зна |
| енада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је бри |
| се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато |
| ко је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није он |
| да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке т |
| евне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} |
| b n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога ст |
| а да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>П |
| утају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово |
| читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја ми |
| старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у ма |
| поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} |
| .{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете р |
| еранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се пр |
| , а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога ст |
| ман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрав |
| е: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове |
| ачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на |
| а сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она м |
| е је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако вас |
| аш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" / |
| он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела |
| е дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се |
| , тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да |
| ећ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане |
| све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо с |
| стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта и |
| више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајк |
| :</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Нер |
| а примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у с |
| месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху ср |
| ве стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Т |
| дознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — п |
| тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас |
| p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се прет |
| о ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила с |
| д оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно |
| бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без |
| те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити |
| е и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје |
| обу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећ |
| азвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе м |
| рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што |
| пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, |
| ст и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли сре |
| ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скор |
| ко, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од На |
| знова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпун |
| сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би |
| шмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с г |
| ара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се |
| тату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на о |
| утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми с |
| се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и тре |
| очињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије |
| Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је ба |
| е мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, |
| . Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања |
| г срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националн |
| вићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски офи |
| шом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијон |
| па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, ј |
| је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних з |
| мфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости ис |
| одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у |
| лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју бо |
| ћу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били м |
| са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| /p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писа |
| оноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не |
| нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољског |
| ених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>П |
| славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору п |
| Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} |
| уби.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мири |
| српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи |
| еће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски сла |
| о скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао? |
| велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем |
| јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама |
| <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица |
| велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јави |
| ћ у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи о |
| <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{ |
| ва, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најми |
| е слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза |
| робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу кли |
| се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало раз |
| је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака н |
| напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то |
| >Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да |
| </p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како |
| каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе муз |
| ли је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше |
| и хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — |
| е позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљериј |
| кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком |
| ти тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнул |
| шао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну н |
| Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </ |
| /foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон |
| .</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди |
| S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смр |
| иких сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да |
| и ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну |
| } Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се |
| дали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> |
| њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатски |
| ше примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отпр |
| и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући о |
| Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до н |
| ешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запосли |
| дрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када пад |
| и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој |
| , разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} С |
| нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, доду |
| свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забу |
| n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим |
| е код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који б |
| или испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} Н |
| у, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену |
| као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Пот |
| заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!. |
| <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом сн |
| >Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођ |
| так упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру |
| Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратн |
| гађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине. |
| не шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и шт |
| ову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то д |
| жности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пр |
| </p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, с |
| лађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> |
| понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним |
| за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су б |
| {S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу |
| ме била непријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали др |
| аше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на |
| ити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— |
| рвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћ |
| и Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скада |
| да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим |
| тавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а с |
| а тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радил |
| ог министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, не |
| — Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да |
| . I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛ |
| о мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи С |
| ске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали |
| ад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разли&nbs |