• quote 2
  • А 19
  • а 75
  • август 1
  • Август 1
  • августа 7
  • агонији 1
  • адвокатски 2
  • адвокатуру 1
  • адресу 2
  • ако 13
  • Ако 2
  • ала 1
  • Албанеза 1
  • алеју 1
  • алени 1
  • Али 31
  • али 77
  • Алкохола 1
  • амбиција 1
  • амо 1
  • априла 2
  • Априла 3
  • Ах 8
  • Аца 20
  • Аце 1
  • Ацине 1
  • Ацино 1
  • Ациног 1
  • Ацо 4
  • Ацу 3
  • Б 1
  • бајног 1
  • Бар 1
  • бар 4
  • барицама 1
  • бат 1
  • баца 1
  • бацајући 1
  • баци 2
  • бацило 1
  • бацим 1
  • бацио 1
  • Бацио 1
  • бацих 4
  • бачен 1
  • Баш 2
  • баш 6
  • баште 1
  • башти 1
  • башту 1
  • бдију 1
  • бдила 1
  • Беда 1
  • бедна 1
  • бедно 1
  • бедом 1
  • без 23
  • безазлен 1
  • безбојно 1
  • безброј 1
  • безбројно 1
  • бела 2
  • беле 2
  • бели 2
  • белим 2
  • белих 1
  • бело 1
  • белом 1
  • бео 2
  • Београд 22
  • Београда 3
  • београдске 1
  • београдског 1
  • Београду 6
  • беремо 1
  • бери 1
  • бесвесне 1
  • бесконачна 1
  • бесконачни 1
  • бесконачног 1
  • бескрај 1
  • бескрајан 1
  • бескрајна 1
  • бескрајно 1
  • бесмислен 1
  • бесмо 2
  • бесомучни 1
  • бесомучно 1
  • бесу 1
  • бесциљан 1
  • бесциљно 1
  • беху 1
  • Беше 1
  • беше 9
  • би 41
  • Библији 1
  • бивале 2
  • бивало 1
  • бивати 3
  • бије 1
  • Била 11
  • била 60
  • биле 15
  • били 16
  • Били 4
  • било 66
  • Било 9
  • Био 22
  • био 64
  • бистар 1
  • бистре 1
  • бистрих 1
  • бити 19
  • биће 2
  • бићемо 2
  • бићете 1
  • бићеш 1
  • бићу 1
  • Бићу 1
  • бих 32
  • бичем 2
  • благ 4
  • благо 2
  • благог 1
  • благости 1
  • блаженство 1
  • блата 1
  • блатом 1
  • бледи 1
  • бледо 2
  • бледом 1
  • блеђа 2
  • ближе 4
  • близини 1
  • близином 1
  • близину 1
  • близу 4
  • блиста 1
  • блистао 1
  • блузе 1
  • блузу 1
  • бљутавне 1
  • бог 1
  • Бог 2
  • бога 1
  • богати 2
  • Богданов 1
  • божанствени 1
  • Боже 3
  • Божић 1
  • бојао 1
  • боје 1
  • бојим 1
  • Бојим 1
  • боју 2
  • бокор 1
  • бол 2
  • бола 2
  • болела 1
  • болеле 1
  • болесна 14
  • Болесна 2
  • Болест 1
  • болест 5
  • Болестан 1
  • болестан 4
  • болести 2
  • болешљива 1
  • боли 1
  • болници 1
  • болове 2
  • болу 3
  • боље 12
  • бољем 1
  • бољи 1
  • босиљка 1
  • боцкаву 1
  • браду 2
  • бразде 1
  • бранећи 1
  • бранила 1
  • брао 1
  • брат 1
  • брате 1
  • брда 2
  • брдо 2
  • брду 1
  • брз 1
  • брзином 1
  • Брзо 1
  • брзо 5
  • бригу 2
  • брижним 1
  • бризи 1
  • брине 3
  • бринуо 1
  • брисала 1
  • будан 3
  • буде 12
  • будем 20
  • будемо 1
  • будете 1
  • будеш 3
  • буди 1
  • будио 1
  • будити 1
  • Будућност 1
  • будућност 3
  • будућности 4
  • буја 1
  • бујан 1
  • бујне 1
  • бујнија 1
  • бујног 1
  • бујном 2
  • бујну 1
  • буктала 1
  • булевара 1
  • бунду 1
  • бунилу 2
  • буновне 1
  • В 22
  • вагон 1
  • вагона 3
  • вагоне 1
  • вадила 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • ваздуху 1
  • ваља 1
  • ваљало 1
  • ваљда 1
  • вам 6
  • вама 7
  • ван 2
  • варнице 1
  • Варош 1
  • варош 3
  • вароши 4
  • варошке 2
  • вас 9
  • Ватра 1
  • ватре 2
  • ватри 3
  • ватру 1
  • ваш 1
  • вашу 1
  • ведра 3
  • веже 1
  • вез 1
  • веза 1
  • века 2
  • веле 1
  • вели 2
  • велика 6
  • велике 3
  • велики 8
  • великим 4
  • великих 1
  • великоварошког 1
  • Великог 1
  • великог 2
  • великој 2
  • великом 2
  • велику 2
  • венчати 1
  • веома 7
  • вере 1
  • верен 1
  • верени 1
  • вереница 2
  • веруј 2
  • верује 3
  • Верујем 1
  • верујем 5
  • весела 12
  • весели 2
  • веселији 1
  • весело 6
  • веселост 2
  • веселости 2
  • весео 2
  • вести 1
  • Ветар 3
  • ветар 8
  • ветра 4
  • ветрић 1
  • Ветрић 3
  • ветру 1
  • већ 50
  • Већ 8
  • већа 1
  • Већина 1
  • вече 1
  • вечерали 1
  • вечерас 1
  • Вечерас 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечит 1
  • вечити 1
  • вечито 5
  • вечност 2
  • вечности 1
  • Ви 3
  • ви 7
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 4
  • Видела 1
  • видела 6
  • виделе 4
  • видео 22
  • Видео 6
  • видети 8
  • видећи 3
  • Видех 1
  • видех 10
  • види 8
  • Видим 1
  • видим 14
  • Видите 2
  • видите 3
  • Видићеш 1
  • Видиш 2
  • Виђала 1
  • виђао 1
  • вијугајући 1
  • викао 1
  • викнух 1
  • вирећи 1
  • вирило 1
  • висибабе 1
  • висине 1
  • високим 1
  • витко 1
  • вихору 1
  • вичем 1
  • Више 1
  • више 56
  • Влада 1
  • владавини 1
  • вода 1
  • воде 4
  • води 1
  • водио 1
  • водити 1
  • воз 3
  • Воз 4
  • воза 4
  • Вози 1
  • возити 2
  • воле 1
  • Волела 1
  • волела 9
  • волели 1
  • Волео 1
  • волео 18
  • волети 5
  • воли 14
  • Волим 3
  • волим 31
  • волимо 3
  • волите 1
  • Волиш 1
  • волиш 8
  • воље 2
  • Вољен 1
  • вољен 2
  • вољени 1
  • вољеној 1
  • вољу 2
  • воска 2
  • воћњаци 1
  • врапце 1
  • врапци 1
  • Врапци 1
  • врат 5
  • врата 17
  • Врата 3
  • вратанаца 1
  • врати 3
  • вратим 3
  • вратима 7
  • Вратио 1
  • вратио 2
  • вратити 1
  • вратих 1
  • вратиш 1
  • враћа 1
  • враћала 1
  • враћали 1
  • враћам 3
  • вредан 1
  • вреди 1
  • вредно 1
  • вреле 2
  • врелу 1
  • време 27
  • Време 3
  • времена 9
  • врео 2
  • врило 1
  • врисну 1
  • Врло 1
  • врло 22
  • вртлогу 1
  • врућ 1
  • врућина 2
  • врућине 3
  • врућини 1
  • врх 1
  • врхови 1
  • врху 1
  • врхунцу 1
  • га 52
  • гадно 1
  • гасила 1
  • гвоздена 1
  • гвозденим 1
  • Где 2
  • где 32
  • гдекад 1
  • гдекоја 1
  • гдекоји 1
  • гђа 4
  • Гимназија 1
  • гимназију 2
  • Глава 2
  • глава 4
  • главе 10
  • глави 8
  • главно 2
  • главној 1
  • главном 1
  • главну 1
  • главом 4
  • главу 31
  • Глас 1
  • глас 9
  • гласа 2
  • гласно 2
  • гласом 3
  • гласу 1
  • глатку 1
  • гледа 3
  • гледајући 5
  • Гледала 1
  • гледала 5
  • гледали 1
  • Гледам 2
  • гледам 3
  • гледамо 1
  • гледао 10
  • Гледао 3
  • гледати 3
  • Гледах 1
  • гледаше 3
  • глодао 1
  • Гломазна 1
  • гломазне 1
  • глупо 1
  • глупост 3
  • глухо 1
  • глухог 1
  • гњезда 1
  • говор 2
  • говорах 1
  • говораху 1
  • говораше 2
  • говоре 2
  • говорећи 1
  • говори 9
  • Говорила 1
  • говорила 12
  • Говориле 1
  • Говорили 1
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 3
  • говорио 13
  • Говорио 3
  • говорите 2
  • говорити 1
  • говориш 1
  • год 1
  • година 11
  • године 6
  • години 1
  • годину 5
  • голе 2
  • голих 1
  • гомилају 1
  • гомилали 1
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • горе 4
  • горела 3
  • горело 2
  • горео 1
  • горке 1
  • горко 2
  • горњи 1
  • Господин 1
  • господине 6
  • госпођа 16
  • Госпођа 4
  • госпође 5
  • госпођи 2
  • госпођице 1
  • госпођо 2
  • госпођом 1
  • Госпођу 1
  • госпођу 4
  • готов 3
  • готове 1
  • готовине 1
  • готово 3
  • грађанске 1
  • грађевина 1
  • грају 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 2
  • граница 2
  • граници 1
  • грануло 1
  • грања 1
  • грање 2
  • грехе 1
  • гризао 1
  • грла 1
  • Грло 1
  • грми 1
  • гроб 2
  • гроба 4
  • гробља 2
  • гробљанске 1
  • Гробљанске 1
  • гробљанском 1
  • гробље 2
  • гробљу 2
  • гробови 1
  • гробом 1
  • гробу 2
  • грозан 1
  • Грозница 1
  • грозници 3
  • грозницу 1
  • грозничаво 2
  • грозничавом 1
  • груби 1
  • грубом 1
  • грубу 1
  • Груди 1
  • груди 16
  • грудима 8
  • грунуше 1
  • групу 1
  • грчевито 3
  • грчиле 1
  • губи 2
  • губиле 1
  • губио 1
  • гужви 1
  • гуњ 1
  • гуња 1
  • гурнуо 1
  • гушећи 1
  • гуши 1
  • Да 18
  • да 603
  • дадох 1
  • дај 2
  • даје 6
  • дакле 3
  • дала 2
  • далек 1
  • далека 2
  • Далеко 1
  • далеко 10
  • дало 1
  • Даље 1
  • даље 6
  • Дам 1
  • дан 32
  • дана 39
  • данас 13
  • Данас 17
  • данашње 1
  • данашњи 3
  • Данашњом 1
  • дане 1
  • Дани 1
  • даном 2
  • дану 1
  • дао 1
  • Дао 1
  • дати 2
  • датирано 1
  • Даћу 1
  • дах 9
  • даха 1
  • два 14
  • двадесет 2
  • дванајст 1
  • две 9
  • двоја 1
  • двоје 3
  • дворани 1
  • дворишту 1
  • дебело 1
  • девојачког 1
  • девојка 4
  • девојке 1
  • девојком 1
  • девојку 4
  • девојче 1
  • деди 1
  • декламовао 3
  • депешу 2
  • десет 3
  • десило 2
  • Десно 1
  • десно 2
  • деснога 1
  • дете 5
  • детињарија 1
  • детиње 1
  • детињство 1
  • децембар 1
  • децембра 1
  • Децембра 1
  • дечко 2
  • дешава 1
  • ди 1
  • диваљ 1
  • диван 2
  • дивна 5
  • дивне 1
  • дивним 1
  • дивних 1
  • Дивно 1
  • дивно 4
  • дивног 1
  • дивну 3
  • дигавши 1
  • Дигла 1
  • дигнем 1
  • Дигох 1
  • дигоше 1
  • диже 5
  • дижући 2
  • дизале 2
  • Димић 10
  • Димића 2
  • диму 1
  • динара 1
  • диплому 2
  • дирљиво 1
  • дисао 2
  • дишем 1
  • дна 1
  • дневник 3
  • дневника 1
  • дну 2
  • До 1
  • до 28
  • доба 1
  • Доба 1
  • добар 2
  • добијати 1
  • добије 1
  • добила 1
  • добиле 2
  • добио 10
  • Добио 3
  • добити 1
  • добише 1
  • добра 1
  • добре 3
  • добри 1
  • добро 18
  • Добро 2
  • доброг 1
  • довешћу 1
  • довикивали 1
  • довикујући 2
  • доводила 1
  • довољно 1
  • довршила 1
  • догађај 1
  • догађаја 1
  • догађало 1
  • додадох 1
  • додаје 1
  • додирнувши 1
  • додуше 1
  • Дође 2
  • дође 5
  • дођем 3
  • дођемо 1
  • дођете 1
  • доживео 2
  • доживљај 1
  • дојки 1
  • дојури 1
  • док 14
  • Док 4
  • доказивали 1
  • докле 1
  • Докле 1
  • долази 3
  • долазила 4
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазио 5
  • долазиш 1
  • доласком 1
  • доласку 1
  • доле 3
  • домаћица 2
  • донесе 1
  • донесем 1
  • доносио 1
  • допада 1
  • допадала 1
  • допадао 1
  • допаднем 1
  • допирао 1
  • допире 1
  • допре 1
  • допреше 1
  • допусти 1
  • допустите 1
  • досада 1
  • досадан 2
  • досадна 1
  • досадне 2
  • досадно 1
  • досаду 1
  • доселим 1
  • доста 5
  • достојанствено 1
  • дотле 1
  • Доћи 1
  • доћи 10
  • доћиће 1
  • Доћићу 1
  • дохвати 1
  • доцкан 1
  • Доцније 1
  • доцније 6
  • дочекам 2
  • дочекати 3
  • дочекујем 1
  • дочепа 1
  • Дошао 1
  • дошао 9
  • Дошла 1
  • дошла 6
  • дошли 1
  • дошло 1
  • дошљачка 1
  • драга 3
  • драги 2
  • дражесне 1
  • дражи 3
  • дрвена 1
  • дрвеним 1
  • дрвета 2
  • дрвећа 2
  • дрвеће 1
  • дрвима 1
  • дрво 1
  • државној 2
  • држао 1
  • држећи 2
  • држи 2
  • дроња 1
  • друг 2
  • друга 1
  • другарица 1
  • другарице 1
  • другарицом 2
  • другарства 1
  • друге 5
  • други 3
  • другим 4
  • другима 1
  • друго 7
  • другова 2
  • Друговали 1
  • другове 1
  • другови 5
  • друговима 1
  • другог 2
  • другога 1
  • другој 5
  • другојачије 2
  • другом 6
  • другоме 1
  • другу 2
  • друкчије 2
  • друкчијег 1
  • друкчији 1
  • друкше 1
  • друмом 1
  • друмском 1
  • друштва 2
  • друштво 5
  • друштву 5
  • дрхтав 1
  • дрхтаве 1
  • дрхтавим 2
  • дрхтавици 1
  • дрхтала 1
  • дрхтало 1
  • дрхтао 1
  • Дрхтао 1
  • дрхтати 1
  • дрхти 1
  • дубине 1
  • дубље 2
  • дубљи 1
  • дубок 5
  • дубоким 2
  • дубоких 2
  • дубоко 5
  • дува 1
  • дувао 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • дугачки 1
  • дугачко 2
  • дуге 1
  • дуги 2
  • дугим 1
  • дуго 17
  • Дуго 2
  • дугог 1
  • дуготрајније 1
  • дуж 2
  • дуже 1
  • дућанчићи 1
  • духовит 1
  • Душа 2
  • душа 3
  • душе 8
  • душевно 2
  • душевног 1
  • душевном 3
  • души 2
  • душом 1
  • душу 1
  • ђаволасто 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 2
  • ђацима 1
  • ђачког 1
  • Ђорђевић 3
  • Ђорђевића 1
  • Ђорђевићка 1
  • Е 1
  • ево 2
  • Ево 2
  • егзистенцију 1
  • експлозије 1
  • експрес 1
  • Ето 1
  • жагора 1
  • жагорили 1
  • жагорио 1
  • жалио 2
  • жалост 1
  • жалостан 1
  • жалости 1
  • жаљењем 1
  • жаморио 1
  • Жао 1
  • жао 6
  • жбунова 1
  • жедан 1
  • желела 5
  • желео 3
  • жели 1
  • желим 1
  • жељезнице 1
  • жељезничарску 1
  • жељезничког 1
  • жељезничкој 1
  • жељезничку 1
  • жељу 3
  • жена 1
  • жени 1
  • женидби 1
  • женидбу 1
  • женска 1
  • жену 2
  • жеравице 1
  • жив 3
  • жива 3
  • живе 3
  • живела 2
  • живели 1
  • живети 1
  • живи 4
  • живим 7
  • живимо 1
  • живиш 1
  • живљи 1
  • Живот 11
  • живот 37
  • живота 8
  • животворног 1
  • животиња 1
  • животно 1
  • животом 1
  • животу 11
  • жилав 1
  • жиле 1
  • жита 1
  • жицама 1
  • жмарци 1
  • Жртва 1
  • жртвовала 1
  • жубори 1
  • жудна 1
  • жудне 1
  • жудно 1
  • жудња 1
  • жудње 2
  • журно 2
  • жут 1
  • жуте 1
  • жути 2
  • жутим 1
  • жуто 1
  • жутој 1
  • За 8
  • за 99
  • забаци 2
  • забацивши 1
  • забацила 1
  • забезекнуто 1
  • забезекнух 1
  • заби 1
  • Забих 1
  • заблисташе 1
  • забодох 1
  • заболе 1
  • Заболеше 1
  • заболи 2
  • заборави 3
  • заборавим 1
  • заборавити 1
  • заборављати 1
  • заборављаш 1
  • забринута 1
  • забринуте 1
  • забринутим 1
  • забринутог 1
  • заваљен 3
  • зависи 1
  • заврте 1
  • завршен 2
  • завршени 1
  • завршивање 1
  • завршио 2
  • завршити 2
  • завршиш 1
  • загледао 1
  • загледати 1
  • Загледах 1
  • загњуривши 1
  • загонетан 1
  • загонетно 1
  • загрејани 1
  • загрли 2
  • загрлила 1
  • загрлио 1
  • загрлих 1
  • загрљај 1
  • загрљени 1
  • задах 1
  • задовољан 2
  • задовољим 1
  • задовољно 1
  • задовољством 1
  • задоцнили 1
  • задремао 1
  • задржаше 1
  • задрхта 2
  • задрхтим 1
  • задубим 1
  • задубљен 2
  • задувани 1
  • зажелим 1
  • зажмирила 1
  • Заиста 3
  • заиста 4
  • заједно 12
  • зајеца 1
  • зајецала 1
  • заклањало 1
  • заклопи 1
  • закључих 1
  • закопати 1
  • залеђене 1
  • залетела 1
  • залупа 1
  • залупи 1
  • залупљених 1
  • заљубљеније 1
  • замењена 1
  • замислила 1
  • замислити 1
  • замислиш 1
  • замишљен 1
  • замолим 1
  • замолих 3
  • заморене 1
  • замрачише 1
  • занимају 1
  • заноса 1
  • заноси 1
  • заносили 1
  • заносило 1
  • заносом 1
  • зао 1
  • Запад 2
  • западу 1
  • запита 1
  • запитао 2
  • заплака 1
  • заплачем 1
  • започетих 1
  • започетој 1
  • запрепастио 1
  • запрепашћене 1
  • запрепашћеним 1
  • запроси 1
  • запросићу 1
  • Зар 5
  • зарад 3
  • зарезима 1
  • зари 1
  • зарих 1
  • засађене 1
  • засађени 1
  • заслепљује 1
  • заспала 2
  • заспао 2
  • заспах 2
  • заспим 1
  • застаде 1
  • застор 1
  • затварала 1
  • затворене 2
  • затвори 2
  • затворивши 1
  • затворим 2
  • затворио 1
  • затегнут 1
  • Затим 1
  • затим 17
  • зато 11
  • Зато 2
  • затури 1
  • заћи 1
  • заћута 2
  • заузета 1
  • заузети 1
  • заустави 1
  • Зауставила 1
  • заустависмо 1
  • зацвркутала 1
  • зачудио 2
  • зачуђено 1
  • зашло 1
  • заштедити 1
  • Зашто 6
  • зашто 7
  • збаци 1
  • збиља 1
  • због 16
  • Збогом 1
  • збогом 2
  • зборали 1
  • збуних 1
  • Звала 1
  • Звао 1
  • звечала 1
  • звиждање 1
  • звижди 1
  • звизак 1
  • Звона 1
  • звона 4
  • зврјање 1
  • звуци 2
  • зграби 1
  • здањима 1
  • здрав 1
  • здрава 6
  • здравих 1
  • здравље 2
  • здраво 1
  • здраву 1
  • зелени 1
  • зеленилу 2
  • зелених 1
  • зеленој 1
  • земља 1
  • Земља 2
  • земљи 4
  • земљотреса 1
  • земљу 2
  • Земуна 1
  • зид 2
  • зидова 1
  • зидови 3
  • зидовима 1
  • зиду 1
  • зима 1
  • зиме 3
  • зиму 1
  • зла 1
  • златна 1
  • златни 1
  • златно 1
  • Златно 1
  • златну 1
  • златокоса 1
  • злочин 5
  • Злочинац 12
  • злочинац 6
  • змија 1
  • зна 19
  • знају 3
  • знала 1
  • знали 1
  • знам 15
  • Знам 3
  • знамо 3
  • Знао 2
  • знао 4
  • знате 5
  • знати 1
  • значење 1
  • значи 3
  • значио 1
  • знаш 11
  • Знаш 5
  • зној 1
  • зове 1
  • зовем 2
  • зору 1
  • зрака 1
  • зраци 2
  • зрацима 2
  • зрелог 1
  • зуба 2
  • зубе 1
  • зује 1
  • и 633
  • И 74
  • игра 2
  • иде 6
  • идеје 1
  • Идем 2
  • идем 6
  • идемо 2
  • идентичност 1
  • идете 1
  • идући 1
  • Из 3
  • из 44
  • Иза 1
  • иза 11
  • изађе 4
  • изађох 2
  • изаћи 1
  • изашли 1
  • избијао 1
  • избуђена 1
  • извади 1
  • изван 1
  • извежен 1
  • Извезено 1
  • извесне 1
  • извијање 1
  • извора 1
  • извору 1
  • извршио 1
  • изглед 1
  • изгледа 11
  • Изгледа 2
  • изгледају 2
  • изгледала 1
  • изгледале 1
  • изгледало 2
  • изгледамо 1
  • изгледао 4
  • изгледаше 2
  • изгледи 1
  • изговори 1
  • изговорио 1
  • изгуби 3
  • изгубила 2
  • изгубио 1
  • издала 1
  • издахнула 1
  • издржава 1
  • изиђе 2
  • изиђем 1
  • изиђосмо 2
  • Изиђоше 1
  • изићи 1
  • Изишао 2
  • изишла 2
  • Изишли 1
  • Изишло 1
  • изјавила 1
  • изјавим 1
  • изјавих 2
  • изјасни 1
  • изкривљујући 1
  • излазим 2
  • излазио 1
  • излазиш 1
  • изласку 1
  • излетале 1
  • излете 1
  • излечиш 1
  • излишан 1
  • измакла 1
  • измакох 1
  • између 8
  • измењамо 1
  • измењасмо 1
  • измичу 1
  • изненада 2
  • изненадити 1
  • изненадих 1
  • изненађење 1
  • израз 3
  • израза 1
  • изрази 1
  • изразом 1
  • израсецане 1
  • изустих 1
  • икад 4
  • икаквих 1
  • ико 1
  • икога 1
  • икоме 1
  • иконом 2
  • Или 1
  • или 10
  • иловаче 2
  • им 4
  • има 19
  • Има 2
  • имају 1
  • имајући 1
  • Имала 1
  • имала 4
  • имале 1
  • имали 1
  • имало 1
  • Имам 3
  • имам 8
  • имамо 3
  • Имао 1
  • имао 8
  • имаш 1
  • Име 1
  • име 2
  • иначе 2
  • Индивидуалност 1
  • индивидуалности 1
  • индискретно 1
  • интересантно 1
  • интересовала 1
  • интересује 1
  • интересују 1
  • ипак 9
  • искрен 1
  • искрени 1
  • искрено 3
  • искреност 1
  • испале 1
  • испи 1
  • испија 1
  • исписана 1
  • испит 6
  • испита 5
  • испите 11
  • испити 1
  • испитивачки 1
  • испиту 1
  • испод 4
  • испошћену 1
  • испрати 1
  • испратим 1
  • испред 2
  • испрекидан 1
  • испрекидане 1
  • испрекрштано 1
  • испрести 1
  • Испричао 1
  • испуњено 1
  • Иста 1
  • иста 3
  • исте 2
  • истеченој 1
  • исти 2
  • истим 1
  • Истина 2
  • истина 5
  • истинска 1
  • истинску 1
  • исто 10
  • Исто 2
  • Истог 1
  • истом 2
  • историју 3
  • истрча 1
  • исцепаном 1
  • исцртала 1
  • ићи 7
  • их 19
  • Ишао 3
  • ишао 4
  • ишаран 1
  • ишаране 1
  • ишла 1
  • Ишли 1
  • ишли 3
  • ишло 1
  • ишта 2
  • ишчезе 1
  • ишчезну 1
  • ишчупало 2
  • ја 191
  • Ја 196
  • јабуке 1
  • јабучицом 1
  • јави 2
  • Јавио 1
  • јавио 3
  • јавити 2
  • Јавља 1
  • јагодице 1
  • јадна 4
  • јадница 2
  • јак 1
  • јаке 1
  • јаки 1
  • Јако 2
  • јако 6
  • јаку 1
  • јануар 1
  • Јануара 1
  • јануара 5
  • јаркова 1
  • јасмина 1
  • јасно 1
  • Јасно 1
  • јатима 1
  • јача 1
  • јаче 7
  • јачу 2
  • Је 6
  • је 856
  • једак 1
  • Један 3
  • један 46
  • једанпут 3
  • Једва 2
  • једва 9
  • једини 3
  • јединица 1
  • једино 1
  • Једино 1
  • јединствено 1
  • једину 1
  • једна 22
  • Једна 4
  • једнако 2
  • једне 6
  • једни 1
  • једним 4
  • Једно 1
  • једно 26
  • Једног 2
  • једног 21
  • једнога 2
  • једној 6
  • Једном 2
  • једном 23
  • једноставност 1
  • једну 18
  • једрих 1
  • једро 1
  • језа 2
  • језик 2
  • језика 1
  • језику 1
  • јелече 1
  • јело 1
  • Јер 4
  • јер 43
  • Јесам 1
  • Јесен 2
  • јесен 4
  • јесења 1
  • јесење 1
  • јесењи 1
  • јеси 2
  • Јеси 2
  • јеткости 1
  • јеца 1
  • јецала 2
  • јецање 2
  • јецању 1
  • јечало 1
  • јечање 1
  • Јовановић 1
  • јој 73
  • Јокић 1
  • Јокићка 6
  • Јокићке 4
  • Јокићки 3
  • Јокићком 1
  • Јокићку 3
  • Још 12
  • још 76
  • ју 1
  • Јула 1
  • јула 2
  • Јуна 4
  • јуна 7
  • јуни 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јурили 1
  • јурио 1
  • јутро 4
  • јутрос 8
  • Јутрос 8
  • Јутрошња 1
  • јуче 4
  • Јуче 5
  • јучерашње 1
  • јучерашњег 1
  • к 4
  • ка 5
  • Кад 13
  • кад 81
  • када 1
  • кадгод 1
  • каже 12
  • Каже 2
  • кажем 2
  • кажеш 1
  • кажи 2
  • Кажи 6
  • кажу 1
  • Казала 1
  • казала 7
  • Казали 1
  • казао 1
  • Казао 7
  • казати 3
  • казивали 1
  • казни 1
  • кајао 2
  • каје 1
  • кајем 1
  • какав 5
  • Каква 2
  • каква 3
  • какве 1
  • какво 1
  • какву 1
  • Како 14
  • како 50
  • каљаве 2
  • каљавој 1
  • камен 1
  • камена 2
  • камену 1
  • кандило 1
  • Кандило 1
  • канцеларије 1
  • канцеларију 1
  • Као 3
  • као 94
  • капелице 1
  • капи 1
  • капија 2
  • капијицама 1
  • капију 1
  • капке 1
  • капља 1
  • капље 1
  • капљице 1
  • капом 2
  • капу 1
  • капут 2
  • капута 1
  • капуту 1
  • капци 1
  • картом 2
  • карту 3
  • кас 1
  • касали 2
  • касом 1
  • кафани 1
  • кафаницу 1
  • кафану 5
  • качкету 1
  • кашаљ 1
  • кашља 1
  • кашљала 2
  • Кашљем 1
  • кашљем 3
  • кашљуцање 1
  • квадратастим 1
  • квара 1
  • кида 1
  • кидати 1
  • ким 3
  • киријере 1
  • китице 1
  • китицу 1
  • Киша 1
  • киша 2
  • Кише 1
  • кише 2
  • класе 4
  • класу 1
  • клекла 1
  • клекох 1
  • клецала 1
  • клечање 1
  • клече 1
  • климала 1
  • клонем 1
  • клону 1
  • клупа 1
  • клупе 1
  • клупи 2
  • клупици 1
  • кнез 1
  • књига 1
  • књигама 1
  • књиге 6
  • књигом 2
  • књигу 3
  • књижурине 1
  • ко 12
  • Ко 8
  • ковачнице 1
  • коврџама 1
  • коврџасте 1
  • коврџасту 1
  • кога 8
  • Код 1
  • код 23
  • кожа 1
  • кожу 2
  • коза 1
  • која 42
  • које 32
  • којега 1
  • којешта 3
  • који 51
  • којим 3
  • којима 1
  • којих 3
  • којој 3
  • коју 10
  • кола 16
  • Кола 5
  • колебица 2
  • колебице 1
  • колебицу 1
  • колеге 1
  • колена 5
  • колибице 1
  • колико 9
  • колима 6
  • комадима 1
  • комадићи 1
  • коме 9
  • комедија 1
  • Комедија 1
  • констатовати 1
  • контролни 1
  • концу 1
  • коњ 1
  • коња 2
  • коње 7
  • коњи 1
  • Коњи 1
  • коњу 1
  • корака 2
  • кораке 1
  • кораци 1
  • корацима 1
  • корачаји 1
  • корачала 1
  • корачали 1
  • корачао 1
  • коре 1
  • корицама 1
  • корпе 2
  • корпи 1
  • коса 3
  • косе 3
  • коси 1
  • кост 1
  • косу 5
  • котуровима 1
  • коцка 1
  • Коцка 1
  • кочијаш 7
  • кочијаша 1
  • кочијашевим 2
  • кочијаши 1
  • кочнице 1
  • коштати 1
  • кошуља 1
  • кошуље 3
  • кошчате 1
  • кошчатим 1
  • КРАЈ 1
  • крај 5
  • краја 1
  • Крајем 2
  • крајњи 1
  • крају 2
  • кратак 2
  • кратка 1
  • кратко 4
  • крв 2
  • крваве 1
  • крвавим 1
  • крви 1
  • кренули 1
  • кренуо 1
  • кретање 1
  • кретању 1
  • кретао 1
  • кретосмо 1
  • креће 1
  • крећем 1
  • крзна 1
  • крив 4
  • кривица 1
  • кривицом 1
  • криву 1
  • крикнух 1
  • крило 1
  • кристал 1
  • кров 1
  • кровова 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • Кроз 1
  • кроз 25
  • кроза 3
  • крст 3
  • крста 1
  • крстом 2
  • крсту 1
  • крупне 3
  • крупним 3
  • крцало 1
  • крцка 1
  • крцкале 1
  • крчање 1
  • кћер 3
  • кћерју 1
  • кћи 3
  • куда 3
  • Кунем 1
  • купало 1
  • купао 1
  • купила 1
  • купио 1
  • куповати 1
  • кућа 1
  • куће 7
  • кућерку 1
  • кући 12
  • кућица 5
  • кућице 4
  • кућици 3
  • кућицом 1
  • кућицу 2
  • кућу 5
  • куца 1
  • куцање 1
  • куцну 2
  • кушање 1
  • л 1
  • Лава 1
  • Лагано 1
  • лагано 4
  • лако 4
  • лаког 1
  • лакше 5
  • лампа 2
  • Лампа 3
  • лампе 2
  • лампине 1
  • лампу 3
  • Лане 2
  • ластина 1
  • лебде 1
  • Лево 1
  • легао 2
  • легне 1
  • легнем 1
  • Легох 1
  • лед 1
  • леђа 6
  • леђима 3
  • лежала 2
  • лежало 3
  • лежао 1
  • леже 1
  • лежи 1
  • лежим 4
  • Лези 1
  • Лекар 1
  • лекара 1
  • лекари 1
  • лекова 1
  • лењо 1
  • леп 4
  • лепа 9
  • Лепе 1
  • лепе 3
  • лепим 1
  • лепих 2
  • лепо 17
  • Лепо 2
  • лепог 1
  • лепој 4
  • лепом 2
  • Лепота 1
  • лепота 2
  • лепоте 2
  • лепотом 2
  • лепоту 1
  • лепршала 1
  • лепршао 1
  • лепу 5
  • лепша 3
  • лепши 1
  • лета 1
  • летава 1
  • летеле 1
  • летње 1
  • лето 2
  • Леш 1
  • ли 33
  • ливада 1
  • ливаде 3
  • лила 1
  • лисичијег 1
  • листа 1
  • листић 1
  • листове 1
  • литице 1
  • лица 3
  • Лице 1
  • лице 9
  • лицу 5
  • личи 1
  • лишћа 3
  • лишће 1
  • Лишће 1
  • логично 1
  • локомотиве 2
  • ломило 1
  • Лондона 1
  • луд 2
  • луда 2
  • луде 1
  • лудила 1
  • лудо 1
  • лупа 2
  • лупање 1
  • лутају 1
  • лутали 1
  • Лутам 1
  • Лутао 1
  • луткице 1
  • љубав 12
  • Љубав 5
  • љубави 9
  • љубављу 1
  • љубавни 1
  • љубаву 1
  • љубазна 1
  • љубазни 1
  • љубазно 2
  • љубећи 1
  • љубила 4
  • Љубио 1
  • љубио 5
  • љубити 3
  • љубичица 1
  • љубичице 6
  • људи 1
  • љупка 1
  • љупке 1
  • љупко 1
  • љупког 1
  • М 2
  • ма 6
  • магловитих 2
  • маглу 1
  • мазио 1
  • Мај 2
  • мај 3
  • маја 12
  • Маја 4
  • Мајка 3
  • мајка 9
  • Мајке 1
  • мајке 16
  • мајкиних 1
  • мајком 8
  • мајку 5
  • мајушности 1
  • мајци 7
  • Мала 1
  • мала 8
  • Мале 1
  • мале 2
  • малим 1
  • Мало 3
  • мало 46
  • маловарошког 1
  • малој 4
  • малопређашњи 1
  • Малочас 1
  • малу 4
  • Мама 5
  • мама 6
  • Маме 1
  • маме 2
  • мами 1
  • мамине 1
  • мамице 1
  • Мамице 1
  • мамом 1
  • мање 3
  • марамицом 3
  • март 2
  • Марта 2
  • марта 5
  • мартовско 1
  • масном 1
  • мастила 1
  • матери 1
  • материјалиста 1
  • материје 1
  • материнским 1
  • материнском 1
  • мати 18
  • Мати 5
  • матурантом 1
  • матуром 1
  • матуру 2
  • маћи 1
  • мах 2
  • махала 2
  • махну 1
  • мачкицу 1
  • мачком 2
  • маше 1
  • машина 1
  • ме 173
  • Међу 1
  • међу 4
  • међутим 1
  • Међутим 2
  • мека 1
  • меланхолија 1
  • Меланхолија 1
  • Меланхолично 1
  • меланхоличног 2
  • Мене 2
  • мене 58
  • мени 27
  • Мени 8
  • мења 1
  • мењајући 1
  • мењале 1
  • мењам 1
  • мењао 1
  • месец 1
  • месеца 3
  • места 3
  • Место 1
  • место 4
  • месту 4
  • метнувши 1
  • мећући 1
  • механом 1
  • Ми 10
  • ми 253
  • мила 1
  • Мила 1
  • Милан 5
  • Милана 1
  • Милане 5
  • мили 7
  • миловала 1
  • миловањем 1
  • миловао 3
  • миловати 1
  • миловаше 1
  • милости 1
  • Милоша 1
  • минута 2
  • мио 1
  • мир 3
  • мира 2
  • мираз 1
  • мирис 1
  • мирисна 1
  • мирише 2
  • мирна 1
  • мирни 2
  • мирнијег 1
  • Мирно 1
  • мирно 5
  • мирног 1
  • мирноћа 1
  • миру 1
  • мисао 1
  • мислећи 1
  • Мисли 1
  • мисли 7
  • мислила 1
  • Мислим 1
  • мислим 7
  • мислима 1
  • Мислио 2
  • мислио 5
  • мислити 1
  • мислиш 1
  • Мислиш 1
  • мицати 2
  • мишком 1
  • мишљења 1
  • млад 2
  • млада 2
  • младе 1
  • младић 2
  • младића 1
  • младићем 1
  • младићу 1
  • младих 1
  • младог 2
  • младост 2
  • млађи 1
  • многих 2
  • Много 4
  • много 41
  • мном 9
  • мог 1
  • мога 4
  • могадох 2
  • могао 13
  • могла 7
  • могли 1
  • могло 4
  • могу 14
  • могуће 1
  • могућност 1
  • модре 1
  • модроцрним 1
  • Можда 2
  • можда 8
  • Може 1
  • може 12
  • можемо 1
  • можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 2
  • мозак 5
  • мој 17
  • Мој 6
  • Моја 14
  • моја 24
  • моје 28
  • Моје 4
  • моји 2
  • мојим 11
  • мојих 5
  • мојој 9
  • мојом 5
  • моју 12
  • мокра 1
  • молбу 1
  • молећи 1
  • молила 1
  • молим 2
  • Молим 3
  • Молио 1
  • мом 4
  • моме 2
  • моменат 1
  • момената 2
  • моменту 1
  • момка 1
  • момкујеш 1
  • монотон 1
  • Монотони 1
  • монотоно 1
  • монотону 1
  • Мора 1
  • мора 8
  • Моралиста 1
  • моралисте 1
  • морало 1
  • моралу 1
  • морам 2
  • Морао 1
  • морао 2
  • морати 2
  • морски 1
  • мору 1
  • Моста 1
  • моћи 5
  • мрак 6
  • мрачне 1
  • мрачну 1
  • мржња 1
  • мржње 2
  • мрзак 1
  • мрзео 2
  • мрмљао 2
  • мрсим 1
  • мртав 1
  • мртва 2
  • мртве 1
  • мртвим 1
  • мртво 2
  • мртву 1
  • мршаву 1
  • му 39
  • муке 2
  • муком 1
  • мутан 1
  • мути 1
  • мутне 1
  • мутније 1
  • мутно 1
  • муцао 1
  • мучи 1
  • мучила 1
  • На 22
  • на 240
  • набора 1
  • набрано 1
  • набујалим 1
  • навали 1
  • навалила 3
  • навалио 1
  • наваљена 1
  • наваљивао 1
  • навике 1
  • навикла 1
  • навикнут 1
  • навреше 2
  • нагињало 1
  • нагињем 1
  • нагла 1
  • нагласио 1
  • нагло 4
  • нагну 1
  • нагнух 1
  • нагомилани 1
  • нагох 2
  • над 2
  • нада 2
  • надала 1
  • надало 1
  • надам 1
  • надао 4
  • наде 4
  • нади 1
  • надом 2
  • наду 1
  • надувене 1
  • нађе 1
  • нађем 2
  • нађемо 1
  • нађен 1
  • нађена 1
  • нађосмо 1
  • нађох 3
  • наже 1
  • назад 1
  • назебла 1
  • назепсти 1
  • назива 1
  • назираше 1
  • наиђе 1
  • наиђосмо 1
  • наиђох 2
  • наизменце 1
  • наишао 1
  • наишли 1
  • најбешњем 1
  • највише 2
  • наједанпут 1
  • Наједном 4
  • наједном 8
  • најежим 1
  • најзад 4
  • Најзад 8
  • најзаноснији 1
  • најјачој 1
  • најлепше 1
  • Најлепше 1
  • најлепшем 1
  • најпотребније 1
  • најпотребнији 1
  • најприсније 1
  • најсрећнији 1
  • најчешће 1
  • наклоност 1
  • наклоњени 1
  • наковањ 1
  • налазиле 1
  • Налазим 1
  • налазио 1
  • наљути 2
  • нам 11
  • нама 6
  • намеран 2
  • намерна 1
  • намером 1
  • намеру 1
  • намешта 1
  • намрзла 1
  • намрштих 1
  • нанело 1
  • напила 1
  • написани 1
  • написано 1
  • Написано 1
  • написао 2
  • напиши 1
  • наполеонима 1
  • напоље 4
  • Напољу 1
  • напољу 3
  • напора 1
  • направим 1
  • направих 1
  • напред 1
  • напупило 1
  • напустио 1
  • напустити 1
  • напући 1
  • наручја 2
  • нас 19
  • насилне 1
  • наслањајући 1
  • насловом 1
  • наслонивши 2
  • наслонила 1
  • наслоних 1
  • наслоњачи 1
  • наслутио 1
  • насмејану 1
  • насмејасмо 1
  • насмејах 2
  • насмеши 1
  • настави 4
  • наставим 2
  • наставити 1
  • наставља 1
  • настављала 1
  • наставника 1
  • настала 1
  • настали 1
  • натерати 1
  • натоварена 1
  • натраг 2
  • натукао 1
  • наћи 2
  • начин 3
  • начине 1
  • начињене 1
  • наш 2
  • наша 1
  • Наша 2
  • нашао 4
  • Наше 1
  • наше 8
  • нашег 1
  • нашла 1
  • нашли 1
  • нашој 5
  • нашто 1
  • нашу 3
  • не 125
  • Не 19
  • небо 2
  • Небо 4
  • небројено 1
  • небу 3
  • невероватан 1
  • невероватно 1
  • Невероватно 1
  • невиђено 1
  • невини 1
  • невиним 1
  • невиних 1
  • невино 1
  • невином 1
  • невиношћу 2
  • невину 1
  • негдашњој 1
  • негде 3
  • него 20
  • неговати 1
  • негује 1
  • недеље 1
  • недрима 1
  • нежењен 1
  • нежно 3
  • нежношћу 1
  • незаборављен 1
  • незнам 1
  • незнано 1
  • незнатна 1
  • неизвесност 1
  • неизмерно 1
  • нејасне 2
  • нејасно 1
  • нејасном 1
  • Нека 1
  • нека 3
  • некад 4
  • Некако 1
  • некако 10
  • неке 5
  • неки 17
  • Неки 2
  • неким 2
  • неко 21
  • Неко 4
  • неког 4
  • некој 1
  • неколико 17
  • неком 7
  • неку 10
  • некуд 3
  • некуда 1
  • нелагодан 1
  • нема 10
  • Нема 3
  • немам 5
  • неме 1
  • немилице 1
  • немирно 1
  • немирну 1
  • немо 2
  • немогуће 2
  • немој 1
  • Немој 1
  • немојте 1
  • Немојте 2
  • немоћан 1
  • необично 3
  • необјашњив 1
  • необјашњиво 1
  • неодољив 1
  • неодољиву 1
  • неодређено 1
  • неописано 1
  • неосветљена 1
  • неосетно 1
  • непобедљиву 1
  • непознато 2
  • непознату 1
  • непокретан 1
  • непомичан 2
  • непомична 1
  • непомично 1
  • непотребне 1
  • непредвиђености 1
  • непрестано 7
  • неприлици 1
  • нерасположен 1
  • Нерасположен 1
  • нерасположено 1
  • нерасположења 1
  • нерве 1
  • нервозан 1
  • нервозна 2
  • нервозним 1
  • нервозно 3
  • нервозном 1
  • нереду 2
  • Несаница 1
  • несвесна 1
  • несвесно 1
  • несносан 1
  • несносне 1
  • несносно 1
  • Неспокојство 1
  • неспособан 2
  • неспреман 1
  • несрећан 3
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећна 2
  • несрећне 1
  • Несрећни 1
  • несрећнији 1
  • Несрећниче 1
  • несрећног 1
  • несрећном 1
  • нестаде 1
  • нестале 1
  • нестало 3
  • нестрпељив 2
  • нестрпељива 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљиво 1
  • несумњиво 1
  • несумњуво 1
  • Неће 1
  • неће 5
  • нећемо 2
  • нећеш 2
  • Нећу 1
  • нећу 10
  • неугодно 1
  • нехатно 1
  • нехотице 2
  • нечега 4
  • нечим 1
  • Нешто 2
  • нешто 41
  • Ни 3
  • ни 35
  • Нигде 1
  • нигде 2
  • ниже 1
  • нижи 1
  • низ 3
  • низа 2
  • није 54
  • Није 7
  • Никад 1
  • никад 7
  • никаквих 1
  • никако 5
  • Нико 1
  • нико 2
  • Никога 1
  • никога 5
  • Никодија 2
  • Никодије 3
  • Никодију 1
  • Николајевић 1
  • Николајевића 1
  • Николајевићева 1
  • Николе 2
  • Николине 1
  • НИКОЛИЋ 1
  • никоме 1
  • никуда 1
  • Нисам 5
  • нисам 55
  • ниси 3
  • ниска 2
  • Ниске 1
  • ниске 2
  • ниских 1
  • ниско 2
  • ниском 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 4
  • нисте 1
  • Нису 1
  • нису 2
  • нити 4
  • ништа 18
  • Ништа 4
  • Но 10
  • но 17
  • новац 1
  • новаца 1
  • нове 1
  • новембар 1
  • Новембар 5
  • новембра 3
  • Нови 1
  • нови 3
  • новим 1
  • новинама 1
  • новине 1
  • ново 2
  • новог 1
  • новодошломе 1
  • новост 1
  • Новости 1
  • нову 1
  • новчаној 1
  • ногама 1
  • ноге 1
  • нож 2
  • ножем 1
  • нољупце 1
  • нос 1
  • носаше 1
  • носећи 1
  • носио 4
  • Ноћ 1
  • ноћ 13
  • ноћас 1
  • Ноћи 1
  • ноћи 6
  • ноћног 1
  • ноћу 2
  • нужно 1
  • њ 1
  • ње 10
  • њега 10
  • његов 4
  • његова 1
  • његове 4
  • његовим 1
  • његових 2
  • његово 1
  • Његово 1
  • његовог 2
  • његовој 1
  • његовом 2
  • његову 1
  • њежан 1
  • њежне 2
  • њежним 1
  • њежно 1
  • њежну 1
  • Њему 1
  • њему 2
  • њен 11
  • Њен 2
  • Њена 2
  • њена 9
  • њене 18
  • Њене 8
  • њени 2
  • Њеним 1
  • њеним 4
  • њених 3
  • њено 11
  • Њено 2
  • њеног 5
  • њеном 7
  • њену 5
  • њива 1
  • њиве 1
  • њим 5
  • њима 1
  • Њих 1
  • њих 8
  • њиха 1
  • њихово 1
  • њиховом 1
  • њој 14
  • Њој 2
  • њом 13
  • Њу 1
  • њу 9
  • О 4
  • о 50
  • оба 1
  • обавија 1
  • обада 1
  • обадве 2
  • обазревши 1
  • обала 1
  • обали 1
  • обалско 1
  • обасипајући 1
  • обасуо 1
  • обгрлио 1
  • обе 4
  • обема 1
  • обесивши 1
  • обећа 1
  • обећали 1
  • Обећао 1
  • обећах 1
  • обешеном 1
  • обзирући 1
  • обилна 1
  • обиснути 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обично 3
  • објасним 2
  • објасних 1
  • објашњавао 1
  • објашњавати 1
  • облака 1
  • облаци 1
  • Облаци 1
  • облачића 1
  • облачићи 1
  • облачно 1
  • облепљена 1
  • обливени 1
  • оближњих 1
  • обло 2
  • облог 1
  • обмотане 1
  • обогатио 1
  • обоје 5
  • обојеним 1
  • обојицу 1
  • оборено 1
  • обори 1
  • оборих 3
  • обрадовали 1
  • обрадовало 2
  • Образи 1
  • образи 2
  • обраслу 1
  • обрати 1
  • обратим 1
  • обрва 1
  • обриса 1
  • обузе 1
  • обуће 1
  • обуче 1
  • ова 7
  • Овај 3
  • овај 6
  • овакав 1
  • оваквим 1
  • оваквог 1
  • овако 4
  • оваком 1
  • овамо 3
  • оваца 1
  • овде 20
  • Овде 8
  • ове 8
  • Ови 1
  • ови 3
  • ових 3
  • овлажиле 1
  • Ово 4
  • ово 8
  • овог 4
  • овога 2
  • овој 1
  • овом 3
  • огледало 1
  • огледалу 3
  • огледао 1
  • оговарања 1
  • оголело 1
  • огроман 1
  • огромна 1
  • огромне 1
  • огромном 1
  • огромну 1
  • огрубио 1
  • Од 6
  • од 92
  • одававало 1
  • одавде 1
  • одавно 2
  • Одавно 2
  • одагна 1
  • одају 1
  • одакле 1
  • оданде 1
  • одатле 1
  • одби 2
  • одбијем 1
  • одблеска 1
  • Одвео 1
  • одвратности 1
  • одвукоше 1
  • одговор 3
  • одговора 2
  • одговори 9
  • одговорила 3
  • одговорим 2
  • одговорио 2
  • одговорићу 1
  • одговорих 3
  • одговором 1
  • одгурнуо 1
  • оде 2
  • одело 1
  • оделу 2
  • одем 2
  • одемо 2
  • одигра 1
  • одигравало 1
  • одиграше 1
  • Одједном 1
  • одједном 3
  • одјекивало 1
  • одјекиваше 1
  • одјекну 1
  • одјури 1
  • одјурила 1
  • одлажем 1
  • одлазак 1
  • Одлази 1
  • одлазили 1
  • одлазим 2
  • одлазите 1
  • одласка 1
  • одлично 2
  • Одложих 1
  • одмарам 1
  • одмарао 1
  • одмах 11
  • Одмах 8
  • одмахивао 1
  • одмахну 3
  • одмерен 1
  • одмерени 1
  • одмереним 1
  • одмерено 1
  • одмицала 2
  • одмицаше 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморити 1
  • одобравања 1
  • одоздо 2
  • одох 2
  • одпутовах 1
  • одржава 1
  • одржавало 1
  • одржати 1
  • одрпанка 1
  • одседају 1
  • одсео 1
  • одсуствовања 1
  • одсутан 1
  • оду 1
  • одузео 1
  • одузимали 1
  • одупреш 1
  • оженим 1
  • оженио 1
  • оживи 1
  • озбиљан 1
  • озбиљно 1
  • оздрави 1
  • оздравила 2
  • оздравим 2
  • оздравити 2
  • озебем 2
  • озеленила 1
  • ознојена 1
  • Ојачавам 1
  • ока 3
  • оквирима 1
  • око 9
  • оковима 1
  • оковратник 1
  • околина 1
  • околину 2
  • околних 3
  • ократак 1
  • окренувши 2
  • окренула 1
  • окренут 1
  • окретала 1
  • окретање 1
  • окрете 4
  • окретох 2
  • Окретох 2
  • окретоше 1
  • окрећући 1
  • округла 1
  • окружене 1
  • октобар 1
  • Октобра 1
  • окусим 1
  • окушам 1
  • олако 3
  • олакшај 1
  • Олга 18
  • Олге 1
  • Олги 3
  • Олгин 1
  • Олгино 1
  • Олгиног 2
  • Олгиној 1
  • Олгом 1
  • Олгу 3
  • олкохол 1
  • оловаст 1
  • оловне 1
  • Оловни 1
  • олуј 1
  • олуја 1
  • омиљених 1
  • омршала 1
  • он 31
  • Он 31
  • она 70
  • Она 92
  • онај 4
  • онакву 1
  • онако 3
  • онда 18
  • Онда 3
  • Онде 2
  • онде 4
  • Оне 3
  • оне 4
  • онемогући 1
  • онерасположило 1
  • Они 5
  • они 7
  • оним 5
  • оних 3
  • оно 16
  • оног 4
  • онога 2
  • оној 2
  • оном 2
  • ономад 1
  • ономадне 1
  • ономе 2
  • ону 7
  • опада 1
  • опазих 2
  • опало 1
  • опанцима 1
  • опасно 1
  • опет 32
  • Опет 6
  • опија 1
  • опијали 1
  • опијало 1
  • Опијен 1
  • опијена 2
  • описана 1
  • опишем 1
  • оплакао 1
  • оплакујем 1
  • оплетена 1
  • Опојни 1
  • опојније 1
  • опомињао 1
  • оправљајући 1
  • опреми 1
  • опростих 1
  • опружале 1
  • опружене 1
  • опуштене 1
  • опште 1
  • орах 1
  • ораха 3
  • осам 1
  • освајала 1
  • освајале 1
  • освежи 1
  • освежих 1
  • осветли 1
  • осветљавала 1
  • осветљеним 1
  • освојити 1
  • осврне 1
  • осврнуо 1
  • Освртао 1
  • осврте 1
  • Освртох 1
  • освртох 2
  • осети 3
  • осетила 1
  • осетим 1
  • Осетим 1
  • Осетио 2
  • осетио 6
  • Осетих 2
  • осетих 5
  • осећа 3
  • осећаја 1
  • осећам 23
  • Осећам 4
  • осећамо 1
  • осећање 3
  • осећао 10
  • Осећао 2
  • осећати 1
  • осигуран 1
  • осим 2
  • ослабила 2
  • ослови 1
  • ослушнем 1
  • Ослушнух 1
  • Осмејак 1
  • осмејак 2
  • осмејком 1
  • осмех 5
  • осмеха 2
  • осмехну 2
  • осмехнуше 1
  • основи 1
  • особина 1
  • остави 2
  • оставивши 1
  • оставило 1
  • Оставио 1
  • оставио 3
  • остављам 1
  • остаде 2
  • остадох 2
  • остајао 1
  • остаје 1
  • остајем 1
  • остала 2
  • остале 4
  • осталих 2
  • остало 3
  • осталом 4
  • остане 1
  • останем 2
  • остани 1
  • остану 1
  • остао 3
  • Остарио 1
  • остах 1
  • остварење 1
  • остварити 2
  • осушеног 1
  • отапа 1
  • отац 3
  • отварају 1
  • отварала 1
  • отварам 1
  • отварах 1
  • отвор 1
  • отворен 1
  • отворена 4
  • отвореног 1
  • отвори 1
  • отворила 2
  • отворио 1
  • Отворио 2
  • Отворих 1
  • отворих 4
  • отвориш 1
  • отворише 3
  • оте 1
  • отегнути 1
  • отесано 1
  • отићи 2
  • отишао 6
  • отишла 3
  • отишле 2
  • отишли 1
  • отишло 1
  • откривајући 2
  • отме 1
  • отпоче 1
  • отпратим 1
  • отпутовао 3
  • отпутовати 1
  • отпутоваћу 1
  • отровала 3
  • отшкринуте 1
  • отшкринуше 1
  • Охрабри 1
  • оца 4
  • оцрта 1
  • оцрташе 1
  • очајање 1
  • очарава 1
  • очаравало 1
  • очаран 1
  • очева 1
  • очекивало 1
  • очекивана 1
  • очекивања 1
  • очекивању 1
  • очекивао 1
  • Очи 10
  • очи 61
  • очију 5
  • очима 21
  • ошину 3
  • оштар 1
  • оштри 1
  • оштрим 1
  • па 41
  • Па 7
  • Павловић 4
  • Павловића 2
  • пад 1
  • пада 1
  • падајући 1
  • падала 1
  • падао 1
  • падати 2
  • паде 3
  • падне 1
  • падох 1
  • пажљив 1
  • пажљиво 2
  • пажњу 2
  • Пази 1
  • пак 1
  • паковања 1
  • паковао 1
  • пала 3
  • паланачка 1
  • паланачки 1
  • паланке 1
  • паланчанке 1
  • паланчанским 1
  • пало 1
  • паметна 1
  • пао 4
  • пари 1
  • Париз 7
  • Париза 1
  • Паризу 3
  • париски 1
  • парк 2
  • парка 2
  • парком 1
  • парку 2
  • пасло 1
  • пастирка 1
  • пастирска 1
  • пастирску 1
  • пати 2
  • патила 1
  • патило 1
  • патим 2
  • патње 1
  • пахуљице 1
  • пашњаци 1
  • певао 1
  • пела 1
  • пели 1
  • пену 1
  • пенџерлијом 1
  • пера 1
  • перјане 1
  • перону 3
  • песак 1
  • песма 1
  • песме 1
  • песму 1
  • песника 1
  • песнице 2
  • песници 1
  • пет 2
  • петнаестог 1
  • Пећ 1
  • пећи 2
  • Пијан 1
  • пијан 2
  • пијани 1
  • пије 1
  • пио 1
  • Пио 1
  • пиркао 2
  • писак 1
  • писала 3
  • писали 1
  • писама 1
  • писао 2
  • Писао 6
  • Писар 1
  • писар 2
  • писка 1
  • писма 1
  • писмо 27
  • писму 2
  • писца 1
  • пита 1
  • питала 3
  • питам 2
  • питања 2
  • питање 4
  • питањем 1
  • питању 1
  • Питао 1
  • питаше 1
  • пише 9
  • пишем 2
  • пишеш 1
  • Пиши 1
  • пиштаљке 1
  • плава 3
  • плаве 5
  • плавим 4
  • плавих 1
  • плаво 1
  • плаву 5
  • плавушу 1
  • Плакала 1
  • плакала 7
  • плакале 1
  • плакали 1
  • плакања 1
  • плакао 3
  • плакаше 1
  • пламтела 1
  • планина 1
  • планинаца 1
  • планине 2
  • планинца 1
  • платих 1
  • плаха 1
  • плача 1
  • плаче 8
  • плачем 6
  • плачете 1
  • плачеш 1
  • плачу 1
  • плела 1
  • пљувати 1
  • По 13
  • по 58
  • побледеле 1
  • побледила 1
  • побојао 1
  • поведе 1
  • повео 1
  • поверовао 1
  • поветарца 1
  • повијала 1
  • повиках 1
  • поврати 3
  • повратила 1
  • повратити 1
  • повраћа 1
  • повраћала 1
  • повраћам 1
  • површини 1
  • повуче 1
  • повучен 1
  • погла 1
  • поглед 13
  • Поглед 2
  • погледа 14
  • погледала 3
  • погледах 2
  • Погледах 2
  • погледе 2
  • погледи 1
  • Погледи 1
  • погледима 1
  • погледом 3
  • погнувши 1
  • погнута 1
  • погнуте 3
  • Погодили 2
  • погодим 1
  • погоршала 1
  • погребну 1
  • погрешком 1
  • Под 1
  • под 15
  • подземно 1
  • подигао 2
  • подигнем 1
  • подигнут 1
  • подигнута 1
  • подиђе 1
  • подиже 7
  • подижући 1
  • подлакћен 1
  • подметох 1
  • подне 16
  • подноси 1
  • пође 7
  • пођем 1
  • пођосмо 1
  • Пођосмо 1
  • Пођох 1
  • пођох 2
  • пођоше 2
  • пожелео 2
  • пожури 1
  • позва 1
  • Позвала 1
  • Позвах 1
  • поздрав 1
  • поздрави 2
  • поздравих 2
  • Поздрављали 1
  • поздрављао 1
  • позитивно 2
  • позлаћени 1
  • позлаћивана 1
  • познавала 2
  • Познавао 1
  • познавао 3
  • познаје 1
  • познајем 1
  • познајеш 2
  • познанства 1
  • познао 1
  • познатим 1
  • познато 3
  • познатом 1
  • позове 1
  • позориште 1
  • појави 5
  • појавио 1
  • појављивао 1
  • појаса 1
  • појединих 1
  • појмим 1
  • појмимо 1
  • појури 1
  • покадгод 1
  • покаже 1
  • показати 1
  • показивати 1
  • покварило 1
  • покидало 1
  • поклонила 2
  • поклоних 1
  • покрај 5
  • покрет 1
  • покрета 2
  • покрете 2
  • покривена 1
  • покривене 1
  • покривеним 1
  • покривеној 1
  • покрије 1
  • Покушавала 2
  • пола 2
  • полагања 1
  • полагање 1
  • полагао 1
  • полагати 1
  • полагаћу 1
  • полажем 6
  • полажући 1
  • полази 1
  • полазио 1
  • полако 19
  • поласка 3
  • поласку 1
  • полица 1
  • половине 1
  • положај 1
  • положају 1
  • положим 1
  • Положио 1
  • положио 5
  • положити 2
  • положиш 1
  • полугласно 1
  • полудела 2
  • полудети 1
  • полузатворене 1
  • полуиздробљене 1
  • полуосветљеној 1
  • полурасцветана 1
  • поља 1
  • поље 1
  • пољски 1
  • пољубац 11
  • пољубаца 3
  • пољуби 2
  • пољубио 3
  • пољубих 1
  • пољупце 6
  • пољупцем 1
  • пољупци 2
  • пољупцима 5
  • помагала 1
  • помакао 1
  • помало 1
  • поменем 1
  • померати 1
  • помињати 1
  • помирила 1
  • помириса 1
  • помисли 3
  • помислим 2
  • помислих 1
  • помогло 2
  • помогох 1
  • помоћи 1
  • помрачиваху 1
  • помрло 1
  • помрчине 1
  • понављајући 1
  • Понављајући 1
  • понављала 1
  • понављао 4
  • понашање 1
  • понесе 2
  • понових 2
  • поновног 1
  • поново 2
  • поноћ 2
  • понудио 1
  • попели 1
  • поразила 1
  • поразило 1
  • поред 25
  • Поред 4
  • пород 1
  • породица 1
  • породице 1
  • породици 1
  • порумене 1
  • поруменила 1
  • посвршавам 1
  • поседим 1
  • посета 2
  • посете 1
  • посету 1
  • послаћу 1
  • после 14
  • После 18
  • последње 1
  • последњи 3
  • последњим 1
  • последњих 1
  • последњу 2
  • послова 1
  • послужило 1
  • послужитеља 1
  • послушаћу 1
  • посматра 2
  • посматрајући 4
  • посматрам 5
  • посматрање 1
  • посматрао 6
  • посматрах 2
  • посребреним 1
  • постаде 2
  • постајала 2
  • постајале 1
  • постаје 2
  • постала 1
  • постанем 1
  • постао 2
  • постарам 1
  • Постеља 1
  • постеље 5
  • постељи 4
  • постељу 7
  • постигнуто 1
  • постојало 1
  • постојање 1
  • постојати 2
  • постоји 2
  • поступак 1
  • поступке 1
  • поступно 1
  • потаман 1
  • потамнелог 1
  • потврдило 1
  • потера 1
  • потмуло 3
  • потом 2
  • поточић 2
  • поточића 1
  • Потпуковник 1
  • потпуковник 3
  • потпуна 2
  • Потпуно 1
  • потпуно 8
  • потражим 1
  • потребно 1
  • потребу 3
  • потрча 2
  • потрчах 1
  • потстицао 1
  • поуздања 1
  • поцепати 1
  • поцрнела 1
  • поцрнелог 1
  • поцрнео 1
  • поцрниле 1
  • Поче 1
  • поче 3
  • почела 6
  • почеле 1
  • почели 1
  • Почело 1
  • почело 5
  • Почео 3
  • почео 9
  • почетак 1
  • Почетак 2
  • почетком 1
  • почетку 1
  • почето 1
  • почеће 1
  • почех 3
  • почеше 2
  • починио 1
  • почињала 1
  • почињем 1
  • почне 3
  • почнемо 1
  • пошао 3
  • пошла 1
  • Пошли 2
  • пошло 2
  • пошта 1
  • поштени 1
  • Пошто 2
  • пошто 7
  • поштом 2
  • права 3
  • правац 1
  • праведника 1
  • правећи 1
  • правите 1
  • правити 1
  • право 3
  • правцу 2
  • празна 4
  • празник 1
  • празнина 1
  • празнину 1
  • празно 6
  • пракси 1
  • праменове 1
  • праменом 1
  • пратиш 1
  • праћено 1
  • праћену 1
  • прашину 2
  • прве 3
  • први 1
  • Први 1
  • прво 3
  • првог 1
  • првом 1
  • прву 2
  • Пре 2
  • пре 25
  • пребацим 1
  • пребледила 1
  • преварим 1
  • преварио 2
  • превелика 1
  • Превртао 1
  • пред 33
  • преда 5
  • предавање 1
  • предаје 1
  • предамном 1
  • предграђа 1
  • предосећање 2
  • предсказивало 1
  • представи 1
  • представља 1
  • представнике 1
  • пређе 3
  • пређем 1
  • пређемо 1
  • пређосмо 1
  • преживео 1
  • презрења 1
  • прек 1
  • прекида 1
  • прекиде 1
  • прекидох 1
  • прекинути 1
  • прекјуче 1
  • преклињати 1
  • преклињући 2
  • Преко 1
  • преко 23
  • преконоћ 1
  • прекривено 1
  • прекриљујући 1
  • прекрстивши 1
  • прелазио 1
  • прележала 1
  • према 10
  • премешта 1
  • преморила 1
  • пренаглио 1
  • преплављене 1
  • Преплакала 1
  • преплашена 1
  • Препоручено 1
  • препоручује 1
  • пресретна 1
  • престаде 1
  • престане 1
  • престао 1
  • престоници 2
  • претворе 1
  • претвори 1
  • претворило 1
  • претрнух 1
  • претурао 1
  • претурим 1
  • претуримо 1
  • прећи 1
  • прешли 1
  • При 2
  • при 8
  • прибијала 1
  • прибијаше 1
  • прибијена 1
  • приближава 1
  • приближавао 1
  • приближивали 1
  • приближих 1
  • привлачи 1
  • привлачила 1
  • привлачно 1
  • привлачност 1
  • привођења 1
  • пригрлих 2
  • Придигла 1
  • придигла 3
  • придржим 1
  • приђе 3
  • Приђох 1
  • приђох 7
  • пријатан 1
  • пријатеља 1
  • Пријатељи 1
  • пријатељице 1
  • пријатељски 1
  • пријатељства 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатно 3
  • прилазећи 1
  • прилазим 1
  • прилазио 1
  • прилегнем 1
  • прилика 3
  • прилике 1
  • прилично 4
  • приљежни 1
  • прима 1
  • примале 1
  • примети 1
  • приметила 2
  • приметили 1
  • приметим 1
  • приметио 3
  • Приметих 1
  • приметих 4
  • примећавала 1
  • примећавао 1
  • примећујући 1
  • прими 1
  • примила 1
  • примим 1
  • примио 3
  • Примих 1
  • примиш 1
  • принео 1
  • принесох 1
  • припадам 1
  • припи 1
  • припијена 1
  • припио 1
  • припих 1
  • природа 2
  • Природа 2
  • природе 2
  • природи 2
  • природом 1
  • природу 1
  • прислони 1
  • приставак 1
  • Пристадох 1
  • пристаниште 1
  • приступом 1
  • присуством 1
  • присутне 1
  • притиска 1
  • притискао 1
  • притискивала 1
  • притискох 2
  • притиште 2
  • притрчах 1
  • прихвати 1
  • прихватим 1
  • прихватих 1
  • Прича 1
  • прича 6
  • причала 1
  • причам 1
  • Причао 1
  • причека 1
  • Причекај 1
  • причекам 2
  • пришавши 1
  • пришао 1
  • Пришао 1
  • Пришла 1
  • пришла 3
  • Пришли 1
  • пришљива 1
  • прљава 1
  • прљави 1
  • прљаво 1
  • прљавом 1
  • пробаде 1
  • проби 1
  • пробијаше 1
  • пробијено 1
  • пробуди 2
  • пробудио 1
  • пробудити 1
  • пробудих 1
  • пробуђен 1
  • проведем 2
  • проведене 1
  • проведеног 1
  • провео 2
  • провести 1
  • провешћу 1
  • провидна 1
  • проводе 1
  • проводиле 1
  • проводим 1
  • Проводим 1
  • проводио 1
  • Проводио 1
  • провукао 1
  • проговори 1
  • проговорили 1
  • проговорим 1
  • продају 1
  • продао 1
  • продирали 1
  • продирао 1
  • продужих 1
  • прође 4
  • прођох 1
  • прођу 2
  • прозор 6
  • прозора 7
  • прозори 1
  • прозором 5
  • прозору 5
  • прозорчиће 1
  • прозорчићима 1
  • прозрачним 1
  • прозрачну 1
  • пројектима 1
  • проклета 1
  • Проклетство 1
  • пролази 4
  • пролазили 1
  • пролазимо 1
  • пролазио 1
  • пролазницима 1
  • пролазу 2
  • проласку 1
  • пролетњег 1
  • пролетњем 1
  • пролеће 6
  • пролију 1
  • промашен 1
  • промена 3
  • промене 1
  • променио 4
  • промену 1
  • промицале 1
  • промицали 1
  • промрмљах 1
  • промукло 3
  • проносе 1
  • пропада 1
  • пропао 1
  • пропиње 1
  • пропио 1
  • прописаној 1
  • пропланака 1
  • просед 1
  • проси 2
  • просиш 1
  • прослових 1
  • проста 1
  • простирали 1
  • просто 2
  • простота 1
  • противно 1
  • протрљах 1
  • проћи 1
  • проузрокована 1
  • Професори 1
  • професори 2
  • прочита 1
  • прочитао 2
  • прочиташ 1
  • прошапута 2
  • прошена 1
  • прошетам 1
  • прошетамо 1
  • прошла 2
  • прошле 1
  • Прошле 1
  • прошли 2
  • прошлих 1
  • прошло 1
  • прошлости 2
  • прста 1
  • прстима 1
  • пртљаг 1
  • пруге 1
  • пружао 3
  • пружи 2
  • пружила 2
  • Пружио 1
  • Пружих 1
  • пружих 3
  • прузи 2
  • прућем 1
  • психичко 1
  • псом 2
  • пуковник 1
  • пуковника 2
  • пун 6
  • пуна 1
  • пуне 5
  • Пунијим 1
  • пуних 1
  • пуно 9
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пупила 1
  • пурпурним 1
  • пурпурном 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусте 1
  • пустим 1
  • пустити 1
  • пут 17
  • Пут 3
  • пута 16
  • Путем 1
  • путем 2
  • путник 1
  • путничкој 1
  • путу 2
  • путује 2
  • путујем 2
  • путујемо 1
  • путују 1
  • пуцкарање 2
  • пшеницом 1
  • равнодушно 1
  • равномерно 1
  • рад 7
  • рада 1
  • раде 2
  • ради 9
  • радиле 1
  • радим 4
  • радио 3
  • радите 1
  • радиш 2
  • радњице 1
  • радњу 1
  • Радовала 1
  • радознале 1
  • радознао 1
  • радом 1
  • радосна 1
  • радоснијим 1
  • радост 1
  • Радост 1
  • радости 5
  • раду 1
  • радујући 1
  • рађа 1
  • рађање 1
  • разбацане 1
  • разбеснео 1
  • разбешњеног 1
  • разбије 1
  • развијале 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • разговарала 2
  • Разговарале 1
  • разговарали 2
  • разговарам 1
  • разговарамо 3
  • разговарао 2
  • Разговараћемо 1
  • Разговор 1
  • разговор 3
  • разговора 2
  • разговору 5
  • разголићене 1
  • разголићено 1
  • раздањује 1
  • раздираху 1
  • раздраган 2
  • раздрагана 1
  • раздраганост 1
  • разлепша 1
  • разлике 1
  • различитих 1
  • разлог 1
  • размишљајући 2
  • размишљала 1
  • Размишљам 1
  • размишљање 1
  • размишљао 1
  • размлата 1
  • разносећи 1
  • разоноди 2
  • разонодим 1
  • разочарале 1
  • разреду 1
  • Разривени 1
  • разрогаченим 1
  • разрогачила 1
  • разуме 1
  • разумевајући 2
  • разумевао 6
  • разумедох 1
  • разумела 2
  • разумем 4
  • разумео 3
  • разумети 2
  • ракије 1
  • раме 4
  • рамена 3
  • раменима 3
  • рамену 2
  • раније 4
  • расипају 1
  • расипали 1
  • раскопчано 1
  • раскорачивши 1
  • расплинуле 1
  • расположен 2
  • расположена 1
  • расположени 1
  • расположенији 1
  • расположење 1
  • расположењу 1
  • распрштало 1
  • распуст 2
  • растадо 1
  • растадосмо 1
  • растанак 2
  • растанка 1
  • растанку 1
  • расте 1
  • растерају 1
  • растерала 1
  • растројена 1
  • рачун 2
  • рачуна 1
  • рачунам 1
  • рђав 1
  • рђава 1
  • рђаво 3
  • реалност 1
  • ребусом 1
  • реда 1
  • редовно 1
  • ређале 1
  • рекао 1
  • Рекао 1
  • Рекла 2
  • Рекох 1
  • рекох 10
  • ретко 2
  • рећи 3
  • реч 3
  • Рече 1
  • рече 26
  • речи 12
  • речима 1
  • речице 1
  • решено 1
  • реших 1
  • Реших 1
  • рикнух 1
  • римску 1
  • роди 1
  • родна 1
  • родом 1
  • романа 1
  • романе 1
  • романи 1
  • роптао 1
  • рубље 1
  • Рудника 1
  • ружа 2
  • ружан 1
  • руже 1
  • ружичасте 1
  • ружна 1
  • рука 2
  • рукавом 1
  • рукама 5
  • руке 16
  • Руке 3
  • руком 11
  • рукописом 1
  • руку 19
  • румене 1
  • руменило 1
  • руменилом 1
  • руменилу 1
  • руменити 1
  • руци 3
  • ручамо 1
  • ручице 1
  • ручку 1
  • С 2
  • с 54
  • Са 1
  • са 68
  • Саборне 1
  • сав 1
  • савест 2
  • Савест 2
  • савете 1
  • саветима 1
  • саветовао 2
  • саветовати 1
  • саветују 1
  • савијутку 1
  • савлађује 1
  • Савског 1
  • сагла 1
  • сагорева 1
  • сагоревале 1
  • Сад 23
  • сад 58
  • сажаљева 1
  • сажаљевам 1
  • саже 1
  • сазна 1
  • сазнати 1
  • сакријем 1
  • сакрити 1
  • салон 1
  • салона 2
  • сам 482
  • сама 6
  • саме 2
  • Сами 1
  • сами 3
  • самим 1
  • самном 2
  • Само 3
  • само 43
  • самог 1
  • самој 2
  • Самоћа 1
  • самоубијство 1
  • самоубиства 1
  • сан 4
  • сандуче 1
  • сањалачке 1
  • сањалице 1
  • Сањам 1
  • сањам 2
  • сањао 1
  • Сањао 1
  • сањарија 1
  • сањарије 1
  • саопштено 1
  • сасвим 10
  • саслушам 1
  • састанак 1
  • сата 1
  • сати 1
  • Сати 1
  • сахранивали 1
  • сахранили 2
  • сахранити 1
  • сахранише 2
  • сахрањена 1
  • сахрањивали 1
  • сахрањују 2
  • св 1
  • Св 1
  • сва 8
  • свагда 1
  • свадбујемо 1
  • свака 1
  • сваке 3
  • Сваки 2
  • сваки 5
  • сваким 2
  • Свако 1
  • свако 3
  • Сваког 2
  • сваког 5
  • свакодневан 1
  • свањавати 1
  • све 103
  • Све 18
  • свега 7
  • свеж 1
  • свежа 2
  • свежањ 2
  • свеже 1
  • свежег 2
  • свежећи 1
  • свежи 1
  • свежија 1
  • свежина 1
  • свежој 1
  • свежу 1
  • свеједно 2
  • свему 3
  • свесну 1
  • свест 1
  • свестан 2
  • свет 2
  • Свет 2
  • света 7
  • светиљке 1
  • светити 1
  • светла 1
  • светлији 1
  • светлост 1
  • светлости 3
  • светлошћу 2
  • свештеника 1
  • сви 3
  • свију 1
  • свиласта 1
  • свилене 1
  • свилено 1
  • свима 1
  • свог 2
  • свога 5
  • сводовима 1
  • свој 10
  • своја 1
  • своје 22
  • својим 14
  • својих 3
  • својој 13
  • својом 11
  • својствен 1
  • своју 26
  • свом 5
  • сврати 1
  • свршавам 1
  • свршена 1
  • свршено 3
  • свршеном 1
  • свршили 1
  • свршим 2
  • свршио 1
  • Свршио 1
  • свршити 2
  • Сву 1
  • сву 2
  • свуда 3
  • се 531
  • себе 10
  • себи 14
  • себична 1
  • севају 1
  • севнуше 1
  • седам 1
  • седамнаест 2
  • Седамнаест 2
  • седамнаестој 1
  • седе 7
  • седела 3
  • седеле 2
  • седели 1
  • Седели 2
  • седело 1
  • Седео 1
  • седео 11
  • седети 1
  • седи 2
  • седим 1
  • Седимо 1
  • седне 1
  • Седох 1
  • седох 6
  • седоше 1
  • сејем 1
  • Села 1
  • села 2
  • сели 1
  • селили 1
  • сељак 4
  • сељака 1
  • Сељанчице 1
  • сељачка 1
  • сељачких 1
  • сељачком 1
  • семпембар 1
  • сенка 2
  • сенци 1
  • сео 2
  • септембар 2
  • сести 2
  • сетан 2
  • сете 1
  • сетим 1
  • Сетим 2
  • Сетио 1
  • Сетих 1
  • сетна 1
  • сетних 1
  • сећа 1
  • сећам 5
  • сећање 1
  • сећао 1
  • Сећао 4
  • сећаш 1
  • Сећаш 2
  • си 43
  • Сивкасти 1
  • сиво 2
  • сивом 1
  • сигуран 1
  • сигурно 1
  • сиђе 1
  • сиђох 2
  • сијале 3
  • сијне 1
  • силазили 1
  • силе 1
  • силна 1
  • силне 1
  • силни 1
  • силу 1
  • син 2
  • сина 4
  • Сине 1
  • сине 2
  • синко 1
  • синова 1
  • синоћ 3
  • Синоћ 3
  • сипао 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 1
  • сиромашном 1
  • сиромаштине 1
  • сирота 2
  • Сирота 3
  • сироту 1
  • ситна 1
  • ситне 2
  • ситним 1
  • ситних 1
  • ситница 2
  • ситнице 2
  • ситну 1
  • сјајна 1
  • сјајне 1
  • сјајно 1
  • сјајном 1
  • сјурну 1
  • скандала 1
  • скидајући 1
  • скидала 1
  • скиде 1
  • скидох 2
  • складно 1
  • складу 1
  • склопивши 1
  • склопила 1
  • склопим 1
  • склопио 1
  • скора 1
  • скорашња 1
  • скорије 1
  • скоро 13
  • Скоро 2
  • скочи 1
  • скочила 1
  • скочим 1
  • скочио 1
  • Скочих 1
  • скочих 4
  • скретох 1
  • скривена 1
  • Скривена 1
  • скромне 1
  • скрштених 1
  • скучено 1
  • слабе 1
  • слаби 1
  • слабија 2
  • слабим 2
  • слабо 2
  • слабој 1
  • слабом 1
  • слабу 1
  • славуја 1
  • слађа 1
  • слатка 1
  • слатке 4
  • слатки 2
  • слатким 2
  • слатких 1
  • слатко 5
  • слатком 1
  • Слегао 1
  • слегне 1
  • слегох 1
  • следећих 1
  • следећој 1
  • следио 1
  • слемену 1
  • слепоочницу 1
  • слећу 1
  • слика 5
  • слике 2
  • слику 3
  • слобода 1
  • слободан 1
  • слободно 2
  • служби 2
  • службу 2
  • слутио 1
  • Случај 1
  • случај 2
  • случаја 1
  • случајно 3
  • случају 2
  • слуша 1
  • Слушај 3
  • слушам 1
  • Слушао 1
  • слушао 2
  • смеђа 1
  • Смејала 1
  • смејала 3
  • смејали 2
  • смејао 1
  • смејем 1
  • смеју 2
  • смем 1
  • смео 1
  • смета 1
  • Смех 1
  • смеха 1
  • смехом 1
  • смеху 1
  • смеши 1
  • смешила 3
  • смисао 4
  • смисла 3
  • смо 64
  • смрачило 1
  • смрзнуто 1
  • смрзнутог 1
  • Смрт 3
  • смрт 8
  • смрти 9
  • смрћу 1
  • сна 5
  • снаге 1
  • снагом 1
  • снагу 1
  • снажан 1
  • снази 1
  • сневала 1
  • сневани 1
  • сневао 1
  • Снег 1
  • снег 2
  • снега 4
  • снегом 2
  • снежну 2
  • снивао 1
  • снова 3
  • Снови 1
  • сном 1
  • сну 2
  • соба 5
  • собе 7
  • соби 21
  • собни 1
  • собом 3
  • собу 10
  • СОЊА 2
  • Соња 85
  • Соње 10
  • Соњи 14
  • Соњин 1
  • Соњина 3
  • Соњином 1
  • Соњице 4
  • Соњом 7
  • Соњу 16
  • Сорбони 2
  • спава 2
  • спавала 1
  • спавам 4
  • спаваш 2
  • спазих 1
  • спајају 1
  • спајање 1
  • спасен 1
  • спаситељ 1
  • спаситеља 1
  • споје 1
  • спојисмо 1
  • спомиње 1
  • спопао 1
  • споредну 1
  • спорије 1
  • способан 1
  • спремао 2
  • спремаш 1
  • спремим 1
  • спремих 1
  • спријатељим 1
  • спусти 1
  • спустила 1
  • спустио 1
  • спуштале 2
  • спуштао 1
  • Срба 2
  • срдачна 1
  • срдачно 1
  • сред 4
  • средини 2
  • срео 1
  • сретао 1
  • сретнем 1
  • сретох 1
  • Срећа 2
  • срећа 8
  • срећан 16
  • Среће 1
  • среће 7
  • срећи 3
  • срећна 11
  • срећне 1
  • срећни 7
  • срећно 1
  • срећном 1
  • срећом 2
  • српском 1
  • срушиле 1
  • срушити 1
  • срца 4
  • Срце 1
  • срце 16
  • срцу 5
  • ставила 1
  • ставио 1
  • стављала 1
  • Стаде 1
  • стаде 3
  • стадо 2
  • стадоше 2
  • стаза 1
  • стазама 2
  • стази 1
  • стазу 2
  • стајала 4
  • стајале 1
  • стајало 1
  • стајао 3
  • стакла 2
  • стакло 1
  • стала 2
  • сталан 1
  • стали 2
  • стално 1
  • Стално 1
  • стало 1
  • сталоженији 1
  • стан 2
  • станем 1
  • станици 2
  • станицу 5
  • станичног 1
  • станичном 1
  • становали 1
  • стану 1
  • станује 1
  • станујете 1
  • стање 2
  • стању 1
  • стао 2
  • стар 1
  • стара 5
  • старац 3
  • старачки 1
  • старе 2
  • стари 1
  • старији 1
  • старим 1
  • старинских 1
  • старих 1
  • старица 2
  • старице 1
  • старо 2
  • старог 4
  • старом 2
  • старости 2
  • стару 2
  • старце 1
  • стати 1
  • ствар 3
  • ствари 12
  • стварима 1
  • стварно 1
  • стварчице 1
  • створење 1
  • сте 9
  • стегао 1
  • стегла 1
  • Стегла 1
  • стеже 1
  • стење 2
  • степеница 1
  • степенице 1
  • стигао 1
  • стигла 3
  • Стигли 1
  • стигнем 1
  • стигосмо 2
  • стискале 1
  • Стићићемо 1
  • стицај 1
  • стишава 1
  • стиште 1
  • сто 6
  • стогодишњег 1
  • Стојановић 1
  • стојао 1
  • Стојао 1
  • стоји 4
  • столице 1
  • столици 1
  • столицу 1
  • столом 5
  • столу 6
  • стопала 1
  • стражар 1
  • стражара 1
  • стране 11
  • страни 4
  • страницу 1
  • страно 1
  • страну 4
  • страсних 1
  • страсно 3
  • Страст 1
  • Страсти 1
  • страсти 7
  • Страх 1
  • страховит 1
  • страховите 1
  • страховито 1
  • страховитом 1
  • страхујем 1
  • страшан 7
  • страшна 1
  • страшне 4
  • страшним 2
  • страшно 12
  • Страшно 3
  • страшној 1
  • страшну 2
  • стрејама 1
  • строги 1
  • стропошта 1
  • стрпљења 1
  • струјало 1
  • студената 1
  • студентски 1
  • студије 2
  • студирам 1
  • ступању 1
  • ступи 4
  • ступим 1
  • стушти 1
  • су 139
  • сувише 4
  • Судбина 1
  • судбина 2
  • судбине 1
  • судбином 1
  • судија 1
  • судијски 1
  • судски 2
  • суђено 1
  • Суза 1
  • суза 7
  • сузама 1
  • Сузе 1
  • сузе 11
  • Сукњица 1
  • сукњу 1
  • сулудог 1
  • сумњам 1
  • сумње 2
  • суморна 2
  • суморне 1
  • суморну 1
  • сумрак 1
  • сунца 3
  • сунце 2
  • Сунце 4
  • сунцу 1
  • сунчаним 1
  • сунчевим 1
  • Супек 1
  • сурове 1
  • суровим 1
  • суседне 1
  • суседној 3
  • сусрео 1
  • сусрет 1
  • сусрете 1
  • сусретнем 1
  • Сутра 1
  • сутра 3
  • Сутрадан 2
  • сух 3
  • сухе 2
  • сухо 1
  • сухог 2
  • сухога 1
  • схватам 2
  • схватим 1
  • схватио 2
  • Та 3
  • та 5
  • таванице 1
  • таваницу 1
  • тавне 1
  • тада 1
  • Тада 3
  • тај 10
  • Тај 2
  • тајна 4
  • такав 1
  • Такав 2
  • таква 1
  • Таква 1
  • такво 1
  • Такво 1
  • такву 1
  • Тако 17
  • тако 93
  • такође 1
  • талас 1
  • таласима 1
  • таласиће 1
  • тама 1
  • таман 1
  • тами 1
  • тамнео 1
  • тамни 1
  • тамније 3
  • тамно 3
  • тамо 22
  • Тамо 7
  • тамошњег 1
  • танка 1
  • танке 4
  • танко 1
  • танку 1
  • тачан 1
  • Тачно 1
  • Твој 1
  • твој 4
  • твоја 2
  • Твоја 4
  • Твоје 1
  • твоје 3
  • твоју 1
  • тврдичења 1
  • тврђаву 1
  • тврђе 1
  • те 49
  • Тебе 1
  • тебе 19
  • Теби 2
  • теби 7
  • тежак 2
  • теже 3
  • тежиште 1
  • тежњи 1
  • Тек 1
  • тек 18
  • текли 1
  • теко 1
  • телеграфским 1
  • тело 5
  • тема 1
  • Теразијама 1
  • терет 1
  • тече 1
  • теши 2
  • тешила 1
  • тешим 1
  • тешио 1
  • тешка 2
  • тешке 2
  • тешким 1
  • тешко 19
  • Тешко 4
  • тешкоће 1
  • тешку 1
  • Ти 39
  • ти 60
  • тим 1
  • тискало 1
  • тих 2
  • тихи 1
  • тихим 1
  • тихо 6
  • тихом 1
  • тица 1
  • тиче 1
  • Тише 1
  • тиши 1
  • тишина 1
  • тишину 1
  • тканица 1
  • тканице 1
  • ткиво 1
  • То 31
  • то 78
  • тобом 4
  • тог 6
  • Тога 1
  • тога 11
  • тој 4
  • толики 1
  • Толико 1
  • толико 12
  • толиког 1
  • толику 1
  • том 8
  • томе 3
  • тоном 1
  • топи 1
  • топла 2
  • топле 1
  • топлијем 1
  • топлих 1
  • топло 2
  • Топчидеру 2
  • торањ 1
  • торбу 1
  • точкови 1
  • трава 1
  • трави 1
  • травом 2
  • траву 2
  • трагична 1
  • трагично 1
  • трагова 1
  • траже 2
  • тражени 1
  • тражећи 1
  • тражи 1
  • тражила 4
  • тражим 1
  • Тражио 1
  • тражио 4
  • транслација 1
  • трбуха 1
  • тргао 1
  • тргне 1
  • Тргни 1
  • трговац 1
  • трговца 1
  • тргох 5
  • треба 14
  • Треба 5
  • Требало 2
  • требало 4
  • тренутак 6
  • тренутака 1
  • тренутка 4
  • тренутци 2
  • треперео 1
  • трепери 1
  • тресла 1
  • треће 1
  • трећој 1
  • трже 4
  • трзања 1
  • три 4
  • тридесет 1
  • трку 1
  • трњем 1
  • трњу 1
  • троје 1
  • трошак 1
  • трошним 1
  • трпајући 1
  • трпала 1
  • трпи 2
  • трудио 1
  • Трудићу 1
  • труло 1
  • Трчали 1
  • трчкарала 1
  • ту 13
  • Ту 4
  • туга 1
  • тугаљиво 1
  • туге 1
  • тужан 1
  • тужна 4
  • тужни 2
  • тужно 4
  • тукао 1
  • тунелу 1
  • тупо 1
  • Турака 1
  • туробан 1
  • тутњање 1
  • ће 50
  • ћелаво 1
  • ћемо 17
  • ћепенцима 1
  • ћерета 1
  • ћерком 1
  • ћерку 1
  • ћете 6
  • ћеш 13
  • ћилим 1
  • ћилимом 1
  • ћифте 1
  • ћу 39
  • ћутала 3
  • ћутале 1
  • Ћутали 1
  • ћутало 1
  • ћутању 1
  • ћутао 7
  • ћутећи 2
  • Ћути 1
  • Ћутиш 1
  • ћутке 1
  • ћутљив 2
  • ћутљива 1
  • ћутљиви 2
  • У 29
  • у 375
  • убаци 1
  • убијен 1
  • Убила 1
  • убила 6
  • убио 4
  • убица 1
  • убрзаним 1
  • Убрзо 1
  • убрзо 2
  • убрисах 1
  • убрљала 1
  • Увек 1
  • увек 27
  • увели 1
  • уверен 1
  • уверила 1
  • уверим 1
  • уверих 2
  • увече 2
  • увлачила 1
  • увлачио 1
  • уврнута 1
  • Увукли 1
  • угао 3
  • Угасила 1
  • угла 3
  • угледам 1
  • Угледах 1
  • угледах 4
  • угловима 1
  • углу 4
  • угодне 1
  • угрејан 1
  • угужвану 1
  • удадох 1
  • удају 1
  • удала 1
  • удаљи 1
  • удам 1
  • ударало 1
  • ударе 1
  • удари 1
  • Ударила 1
  • ударило 1
  • ударцима 2
  • удисах 1
  • удобној 1
  • удовица 1
  • Уђе 1
  • уђе 9
  • уђем 2
  • уђох 1
  • уђоше 1
  • ужасан 1
  • ужасна 1
  • Ужасно 1
  • ужасно 2
  • уживају 1
  • Ужурбано 1
  • уз 11
  • Уз 2
  • Уза 1
  • уза 9
  • узану 1
  • узбуђен 1
  • узбуђена 1
  • узбуркано 1
  • узвикну 1
  • узвикнух 1
  • узглавље 1
  • узглавнике 1
  • узгред 1
  • уздах 1
  • уздахне 1
  • уздахну 2
  • уздахнула 1
  • уздржати 2
  • уздржах 1
  • уздржи 1
  • уздрхта 1
  • Уздрхтао 1
  • узе 4
  • узео 4
  • узети 2
  • узећу 1
  • узех 2
  • узмем 1
  • узмете 1
  • узмутило 1
  • узнемирава 1
  • узнемиреност 1
  • узнемиривати 1
  • узрујавајуће 1
  • узрујало 1
  • узрујана 2
  • уједао 1
  • уједем 1
  • Уједох 1
  • уједох 2
  • ујутру 4
  • указа 2
  • указивала 1
  • указни 1
  • уклонио 1
  • украј 1
  • укрућени 1
  • улазе 1
  • улазећи 1
  • улази 1
  • улазиле 1
  • Улазили 1
  • улазило 1
  • уласку 2
  • улетех 1
  • улица 1
  • улицама 1
  • улице 11
  • улици 9
  • улицима 1
  • улицом 6
  • улицу 5
  • уличицу 1
  • уличног 2
  • уличном 1
  • ум 4
  • умало 1
  • умеју 1
  • умело 1
  • умем 2
  • умео 2
  • уметничку 1
  • умилни 1
  • умиљата 1
  • умирала 1
  • умирања 1
  • умире 1
  • умирем 1
  • умиривати 1
  • умор 1
  • Уморан 1
  • уморан 3
  • уморна 1
  • уморне 1
  • умотан 1
  • умотана 1
  • умре 1
  • умрем 5
  • умремо 1
  • Умрети 1
  • умрети 4
  • умреш 1
  • Умрла 1
  • умрла 6
  • умрли 2
  • умрло 1
  • Умро 1
  • умро 2
  • умукоше 1
  • унакажен 1
  • унесе 1
  • унесрећио 1
  • Универзитет 1
  • уносе 1
  • унутра 4
  • унутрашњи 1
  • упаде 1
  • упале 1
  • упали 3
  • упаљену 1
  • упи 1
  • упијала 1
  • Упијао 1
  • упијене 1
  • упију 1
  • уписао 1
  • упита 6
  • упитан 1
  • упитах 1
  • Упитах 2
  • уплакана 1
  • уплаканим 1
  • уплаших 1
  • упознао 1
  • Упознао 1
  • упорна 1
  • управила 1
  • управише 1
  • управљала 1
  • управо 1
  • Управо 1
  • упреше 1
  • упропастило 1
  • упропастио 2
  • упути 1
  • упутили 1
  • Упутим 1
  • упутих 2
  • упућујући 1
  • уредног 1
  • урлао 1
  • усавршавања 1
  • Усамљен 1
  • усамљен 2
  • усамљеним 1
  • усамљеност 1
  • усана 2
  • усијана 1
  • усиљеним 1
  • уским 1
  • ускоро 2
  • Ускоро 5
  • услед 1
  • условљено 1
  • усмени 1
  • усна 1
  • уснама 4
  • усне 27
  • усним 1
  • уснице 1
  • усну 4
  • успаваше 1
  • успела 1
  • успех 1
  • успомена 2
  • успомени 1
  • успоравали 1
  • уста 3
  • устави 2
  • уставих 1
  • уставише 2
  • устављајући 1
  • устаде 1
  • Устадох 1
  • устадох 3
  • устала 1
  • устанем 1
  • Устани 1
  • устао 1
  • устати 1
  • усташца 1
  • устезања 1
  • устима 1
  • усудих 1
  • усхићењем 1
  • Утврђено 1
  • утешитељка 1
  • утисак 5
  • утисака 1
  • утицао 1
  • утиша 1
  • утонуле 1
  • утрапи 1
  • утрну 1
  • утробу 1
  • утрча 1
  • утучен 1
  • утучена 2
  • ућута 3
  • ућутала 1
  • ућутао 1
  • ућутах 2
  • Ух 1
  • ухватим 1
  • ухватио 2
  • учестане 1
  • учествује 1
  • учине 1
  • Учини 1
  • учини 3
  • учинила 1
  • учинили 1
  • учинило 2
  • Учинило 2
  • учиним 1
  • учинио 3
  • учинити 3
  • учиш 1
  • Ушавши 1
  • Ушао 1
  • ушао 2
  • ушију 3
  • ушима 1
  • ушла 1
  • ушли 2
  • факултет 1
  • фатално 2
  • фебруара 2
  • Фебруара 3
  • фебруарског 1
  • фењер 1
  • фењера 1
  • фес 1
  • физички 1
  • фијуче 1
  • фине 1
  • фосфорасто 1
  • Француза 1
  • Француску 1
  • Ха 1
  • Хајдемо 2
  • хајдете 1
  • Хајдете 2
  • халуцинација 2
  • хаоса 1
  • хармонична 1
  • хартије 4
  • хартији 1
  • Хвала 2
  • хватајући 1
  • Хе 1
  • хиљадама 1
  • хлад 1
  • хладан 3
  • хладећи 1
  • хладни 1
  • хладнији 1
  • хладно 8
  • хладног 1
  • хладноћа 1
  • хладовит 1
  • хладу 2
  • ход 2
  • Ходници 1
  • хоризонат 1
  • хоризонту 1
  • хотел 1
  • хотећи 1
  • Хоће 2
  • хоће 6
  • Хоћемо 1
  • хоћете 1
  • Хоћете 2
  • хоћеш 1
  • Хоћеш 1
  • Хоћу 6
  • хоћу 8
  • храбри 2
  • храст 1
  • хтеде 2
  • хтедох 2
  • Хтела 1
  • хтела 9
  • хтеле 1
  • хтео 13
  • Хтео 2
  • хујање 1
  • хуке 1
  • хуктање 1
  • хумку 1
  • цактала 1
  • Цана 5
  • Цане 1
  • Цанине 1
  • Цанину 2
  • Цану 1
  • цвета 2
  • цветају 1
  • цветака 2
  • цвећа 1
  • цвећарке 1
  • цвеће 1
  • Цвијановић 1
  • цвркутањем 1
  • цвркућу 1
  • цела 1
  • Цела 1
  • целе 1
  • цело 1
  • Целог 1
  • целог 7
  • целом 1
  • Целу 2
  • целу 4
  • цени 1
  • ценио 1
  • Цео 1
  • цео 11
  • цепа 1
  • цептиле 1
  • циљ 2
  • циља 2
  • црвене 1
  • Цркве 1
  • црна 2
  • Црна 2
  • црне 5
  • црни 2
  • црним 1
  • црнину 1
  • црних 1
  • црно 1
  • црном 1
  • црномањаста 1
  • црнпураста 1
  • црну 2
  • чађаву 1
  • чај 2
  • чак 3
  • час 2
  • часа 4
  • часова 1
  • часове 1
  • часовима 3
  • чврсто 2
  • чвршће 1
  • чега 1
  • чека 5
  • чекају 1
  • чекајући 1
  • чекала 2
  • чекало 1
  • чекам 1
  • чекао 1
  • Чекао 3
  • чекић 1
  • чекића 1
  • чела 3
  • чело 13
  • чему 1
  • често 11
  • четворо 1
  • четврт 2
  • чешће 1
  • чија 4
  • чије 4
  • чији 1
  • чијим 1
  • чијој 2
  • чим 6
  • чини 5
  • чинила 1
  • Чинило 1
  • чинило 3
  • чиновник 3
  • чиновника 2
  • чињеницу 1
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисто 2
  • чистог 1
  • Чита 1
  • читаве 4
  • читаво 1
  • читају 1
  • читајући 1
  • читали 1
  • читам 3
  • читању 1
  • читао 6
  • читате 1
  • Читате 1
  • Чича 2
  • чича 6
  • чичи 1
  • чичиног 1
  • чкиљи 1
  • чкиљила 1
  • чланак 1
  • човек 15
  • Човек 2
  • човека 5
  • човеку 1
  • чу 2
  • чувам 1
  • чувати 2
  • чудећи 1
  • Чудите 1
  • чудне 2
  • чудно 4
  • чудноват 1
  • чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудновато 3
  • чудноватог 1
  • чудног 1
  • чуду 1
  • чује 2
  • чујем 4
  • чујеш 2
  • чујно 2
  • чују 1
  • чула 1
  • чули 1
  • Чуо 2
  • чуо 6
  • чути 1
  • Чух 1
  • чух 12
  • чуше 2
  • џак 1
  • џандрљиве 1
  • џеп 1
  • џепа 1
  • шал 2
  • шали 3
  • шалила 1
  • шаљем 1
  • шапат 1
  • шапата 1
  • шапће 2
  • шапутала 1
  • шапутале 1
  • шапутали 1
  • шапутање 1
  • шапутао 1
  • шапућу 1
  • шаре 2
  • шеснаестак 1
  • шест 1
  • шета 4
  • шетало 1
  • шетам 1
  • шетамо 2
  • Шетао 1
  • шетао 2
  • шеташ 1
  • шетње 2
  • шетњу 1
  • шибала 1
  • шила 1
  • шиљка 1
  • шириле 1
  • широкој 1
  • школи 3
  • школовања 1
  • школовање 1
  • школске 1
  • школски 1
  • школских 1
  • Школу 1
  • школу 9
  • школује 1
  • шкрипала 1
  • шкрипање 1
  • шкрипну 1
  • шљапкали 1
  • шпијун 1
  • Шта 14
  • шта 31
  • Штампарија 1
  • Штета 1
  • Што 6
  • што 84
  • штогод 4
  • штошта 1
  • шћућурила 1
  • шубаром 1
  • шубару 1
  • Шум 1
  • шума 3
  • шумски 1
  • шуму 2
  • Шушањ 1
  • шуштањем 1
  • шуштао 1
20149 matches
да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milesto 
 /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама ње 
оликог времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је м 
"17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке с 
бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p>  
 ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руме 
уровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у 
машном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <h 
ти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да  
стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи 
 свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако  
за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са 
ишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз п 
лгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Ник 
је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигур 
.{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{ 
 под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан ут 
мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траж 
башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља 
вала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — 
сно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S 
д Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед.. 
младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље.. 
 је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p>  
кочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле р 
х је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, 
> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни,  
и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone u 
а...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја 
аља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад. 
д којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сеља 
-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена 
амљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се 
ци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто л 
а на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</ 
о колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња 
росто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да 
ој је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници об 
ну малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</ 
 све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле 
да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и < 
шуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса д 
са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите 
 сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе с 
пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како с 
 га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми 
. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врху 
...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више н 
утао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећ 
есели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је  
ило — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би 
ео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло раки 
Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико годи 
о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио  
аска за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати  
 јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старински 
у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са  
и оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан 
„наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је на 
идови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изг 
.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођ 
са глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцим 
е држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме 
у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> 
ге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је ов 
 претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота С 
..</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета  
ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним рум 
је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт 
 слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и из 
ама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим 
 почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> 
ј хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта 
плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и ру 
је...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа м 
 не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <mile 
к наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још 
 не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSect 
љати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца,  
пљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо оте 
е удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S 
вам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести ра 
но утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред 
усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Тво 
1.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро,  
 воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је умора 
 ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред ме 
орити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву 
чала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног б 
о волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесом 
p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде го 
але, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се  
нувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут од 
е, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{ 
> <milestone unit="subSection" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, О 
> <milestone unit="subSection" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутро 
 <milestone unit="subSection" /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{ 
ection" /> <pb n="85" /> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је ју 
> <milestone unit="subSection" /> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београ 
 <milestone unit="subSection" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја ј 
> <milestone unit="subSection" /> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући 
 <milestone unit="subSection" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p> 
И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је об 
е и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Н 
по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо  
ош у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није 
дем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говори 
ити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ 
у.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким 
е ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Ма 
и да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до п 
S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом н 
 учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она  
ју она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него с 
а, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Д 
 чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока.. 
епобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је та 
 <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S}  
ревртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећа 
слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приме 
остоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{ 
х једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим. 
{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весел 
пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној ст 
н, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурин 
од тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код м 
и, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао чита 
х дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заноси 
врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држ 
нављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја х 
 штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти о 
чног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је 
те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да буде 
стани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се н 
сове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов 
.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам ст 
сала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро го 
то, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ј 
 њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умириват 
} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реш 
зекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>-------------------------------- 
веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао 
гуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја 
м злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац 
ла изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће  
 да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због јези 
но, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често 
ти.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхо 
>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не з 
ати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег при 
се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p>  
ељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p 
олских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја 
ије могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Т 
ао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му  
{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кр 
ле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву  
о другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства,  
да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у жив 
је помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, 
p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох г 
лакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{ 
... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наш 
е јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на сн 
је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и 
 дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} За 
едох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни г 
 сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрач 
 не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мис 
ао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{ 
бично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чи 
рт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очи 
сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми 
 Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме п 
еко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb  
ћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина 
ећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писа 
ој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрај 
вило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш јед 
их шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздр 
де у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у м 
да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја с 
е знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шири 
ићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта. 
бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ би 
тране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале см 
нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{ 
орих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице трепер 
е проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу  
ко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе 
да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку гроз 
аједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина с 
Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах. 
 она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p>  
це се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали  
моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био са 
суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио 
{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах  
p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа 
не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и  
ла...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно 
дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори 
але су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у пол 
<p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још  
азни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у р 
 жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти  
 и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао. 
 би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш јед 
мео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од ма 
 је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми 
 живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би м 
, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место 
атио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим о 
олестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом. 
на!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осети 
 се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површин 
је...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је  
та Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И ње 
ла, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета,  
дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа 
 се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, 
ћност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише бац 
је уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један трену 
 Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све 
оз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипа 
мо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која  
лужби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection 
ар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст 
о шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек 
ћ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је 
жна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђа 
недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разло 
ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад 
ш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ови 
ала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени  
мо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да 
један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једно 
<pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих 
зници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> неп 
 <milestone unit="subSection" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ  
> <milestone unit="subSection" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз ј 
ilestone unit="subSection" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и уве 
ilestone unit="subSection" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја 
ilestone unit="subSection" /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми с 
 девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је 
један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књиж 
иди, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпу 
пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њ 
и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>. 
 мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја воли 
S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тиш 
озор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не мог 
ављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке ст 
сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши  
а кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по 
 је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је в 
ље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у 
им...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p>  
олом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му св 
Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потама 
а болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, 
.{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га  
не њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе 
ад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја 
гова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину 
и од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због  
— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче  
 n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био н 
ном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он  
лазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— 
и, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још ј 
61" /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује,  
а: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам  
/p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је д 
анпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} 
ио неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p> 
 жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало од 
чну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима  
же главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, теш 
се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, са 
 дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да  
а једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није вид 
ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио 
ОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </front 
изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што 
рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} 
сност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је 
у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање неср 
којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="subSection" 
ри у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живо 
сење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред је 
праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мој 
Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се вр 
коле, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на  
 у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје  
е скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ј 
 Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ј 
етио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17"  
 неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распршт 
оким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p 
ја је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је  
але су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, ал 
еман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила с 
прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} 
 стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло ј 
ече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p>  
а 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде у 
 је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије 
кретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња 
— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја  
а ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам др 
 да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> < 
.</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!. 
с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмица 
ећ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама са 
здањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођ 
орио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плави 
</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељ 
окојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке  
: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми 
Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S}  
та једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија  
мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у з 
сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушава 
{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли с 
е врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила. 
едно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јоки 
p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја  
о на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натов 
ало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= 
 чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по ч 
њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле зат 
остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку  
гла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42 
да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро с 
 планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непоми 
јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду,  
сећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хукт 
Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у т 
м.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="s 
</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време 
ла по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман 
} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <m 
его се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> 
ка њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помир 
ним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Мој 
сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су 
едан, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако 
 за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један уг 
тшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекриве 
 стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су сла 
округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој је 
ебе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку крив 
ош само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb  
веним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мал 
а до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео  
аморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљ 
ке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес,  
које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао  
ајзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина 
осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо 
е једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и  
ох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, сре 
</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </front> <body> <div ty 
септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он ико 
 прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак о 
903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S 
 Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије о 
S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђ 
отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми  
.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја 
ке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекива 
ај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо од 
положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије.. 
мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{ 
да још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> 
што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да 
ш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} 
ог кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12.{S 
e unit="subSection" /> <pb n="85" /> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос е 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хук 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки с 
 /> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у с 
} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у 
 подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понес 
проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школс 
пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомиња 
уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова 
го...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школски 
S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим 
олим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад 
а наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики  
одигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два 
 /> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указн 
а да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
а степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7.  
 време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модро 
анас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} 
пци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако  
и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године пол 
н, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на 
одметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обеси 
 овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли 
ла пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се и 
, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу дога 
а несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Те 
 тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се з 
год од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p 
 мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио вели 
а падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао о 
ада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у д 
ако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест 
изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако 
хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам  
 тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима  
оспођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох пре 
вукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <mileston 
их суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио  
ожете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p 
ладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка.... 
доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црв 
Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гом 
 /> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београ 
 ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где к 
зненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.< 
<p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, 
 да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S 
S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш св 
на, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, 
а нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Н 
ромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољуп 
меху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само по 
, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми 
ацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти 
ска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад 
 мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то вр 
но повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p 
псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, заг 
ли би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се нада 
потребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим по 
пало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Са 
малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности  
иш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{ 
 више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме  
е опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, 
о дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупн 
е би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узе 
а је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да луп 
а... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити  
о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубав 
била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео 
 брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат 
</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало з 
и из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић 
морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била м 
си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из п 
огледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карт 
ако?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био ув 
рукчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекар 
д у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад т 
и добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што 
 да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни ро 
?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, а 
оказивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} 
иде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, 
све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено 
у усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније.. 
е су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети с 
жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја са 
{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ 
 топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима уди 
. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p>  
 колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја кле 
тена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено  
осребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} 
 врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако л 
 отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом 
уго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корача 
га је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан 
е врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упит 
рзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајк 
утан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су с 
о размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је 
{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Ник 
ла је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје ле 
емо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је румени 
седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе 
пост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вам 
е тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола  
о.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. је 
 јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо 
{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15.{S 
а била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нис 
...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> < 
х желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћ 
ика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{ 
нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо овац 
{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S}  
</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за сто 
није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономад 
о да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхта 
 мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да т 
аносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је  
рати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{ 
сплозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</ 
>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо  
, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мен 
д сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала 
лости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишар 
и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслути 
} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој каза 
лео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мир 
у.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да г 
оследњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли н 
>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах  
 прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} А 
а Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је преле 
о били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S}  
ган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је 
S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног 
био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије 
 седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо  
арија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S}  
...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је м 
ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухва 
шта, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја 
ћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је  
, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена 
ијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало 
ко њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја с 
је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад 
ошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и т 
добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{ 
исам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не.. 
 љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да 
ено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала ст 
е је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти с 
д смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSection" / 
} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог  
о некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако,  
ило све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу поло 
ровео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S 
да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, д 
една за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној 
S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима... 
а је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја 
це било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и 
 изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узн 
{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљ 
 љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се о 
, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и оп 
д било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано за 
, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она  
 је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети? 
гим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута  
 сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на врем 
и...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све 
огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некак 
оја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, кази 
је ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала та 
з траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Ов 
шао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љу 
њам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово 
{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио ви 
здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“< 
Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, м 
утили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним 
ion" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак вра 
n" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На 
/p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста ве 
, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо с 
p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на св 
 у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано 
ивени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и  
е ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли оп 
ало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо по 
тно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву о 
живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврт 
ог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радо 
ко излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с 
, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад  
 уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут;  
о, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глав 
авловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријат 
шој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтел 
м испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студира 
/p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је про 
ворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала ј 
м смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S 
и у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вере 
, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућ 
 био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" 
лично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При раст 
S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, изр 
ела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног д 
шли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива 
пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје теш 
у, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство крат 
п свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone u 
 још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И до 
}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна. 
ајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећа 
ећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спава 
ма ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој  
.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су  
ној трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет  
b n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није 
пе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и ру 
ду.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомила 
оја су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо  
а само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубо 
о мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури 
о онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан м 
о бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем кити 
 себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица 
знанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим р 
ало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} См 
о теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, ј 
вити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати 
о тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да ј 
.. мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад вол 
 се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <mi 
и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо 
ишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудн 
о срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један 
ало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, 
 уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој п 
стак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} В 
ако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S}  
кво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милос 
товао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И по 
да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по ис 
идео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте 
е стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али 
е бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошу 
ше ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме тво 
> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћу 
ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из пост 
уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео,  
 почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњиц 
 нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан д 
Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао 
ла и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Из 
у?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро о 
у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу —  
ам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас  
бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју кан 
ох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она  
 положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог 
ек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, у 
subSection" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у св 
лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, а 
ивот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Бео 
де, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} 
 пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то б 
ц био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало  
н сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уз 
, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћ 
сећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milesto 
 га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S 
 било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није б 
о променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у  
оби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам м 
ногих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био 
ам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S}  
премих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба  
г романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душ 
 сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао јед 
покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена 
, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније с 
 /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.< 
.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и про 
ери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме го 
ије било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се не 
ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био по 
е отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пу 
ојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се  
и је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S}  
ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које с 
ао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужн 
об је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен по 
 Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врл 
 била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S 
о више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја 
кодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по  
 како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу н 
а полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p>  
 врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разгов 
о, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, 
 мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и 
 Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња  
ем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пре 
за“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но  
, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после 
чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а так 
глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу ј 
{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, к 
з неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> п 
и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је 
и по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи м 
росто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме про 
p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо. 
 Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Во 
Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S}  
о је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио. 
ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и о 
дознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све. 
обом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело 
илне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p 
а; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему 
ај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матур 
еђашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе п 
овори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што  
розница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те  
 отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам 
требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана  
 обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била  
ило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз 
.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсе 
 али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, див 
{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ. 
и свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали  
 се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студ 
е зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хт 
Section" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испр 
ло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот... 
жем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам  
тнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта 
.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у 
ли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и 
у ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још  
 оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По ње 
видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео 
е се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може мно 
S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до ско 
.{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећ 
subSection" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице 
“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му 
— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у л 
авцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова 
шао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке  
езрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њ 
сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одгов 
они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су пош 
суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} П 
 не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја  
кице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ј 
то срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја н 
{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је з 
ојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.< 
ично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивн 
ица.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чино 
<p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{ 
>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ по 
} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко  
о га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и  
ра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> 
рота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу 
а страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао  
 тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSecti 
а буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milesto 
{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође 
им што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Прич 
дине готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће н 
римећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узр 
 Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја са 
еш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и м 
 бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је св 
S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, 
ем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала но 
 рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре врат 
обио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде т 
и је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала  
ма по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ј 
јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, ма 
 си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже 
{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек во 
а често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем 
мрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу  
 преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жа 
ом другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...< 
 човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад 
оћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати 
S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone u 
ора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово т 
ракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>—  
спија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно 
оје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па на 
слабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она с 
арк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао 
к који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио. 
јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад 
ретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих 
стина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда бил 
 се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али ј 
а бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему гру 
/p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S}  
.{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у пољ 
 мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај 
е у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима  
а су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савиј 
одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у коли 
ја, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех  
правише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим  
 грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост  
 и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео. 
ако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме 
његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам 
ак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се 
ма, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{ 
.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је би 
е растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гл 
ица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало  
 оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она и 
Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје  
за, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толик 
ред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике. 
о и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постаја 
} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало м 
ељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо  
ци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове ш 
нај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежн 
била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок п 
 скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с  
кламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме  
на ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне  
} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја 
> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла гла 
же при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем  
едао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> 
чео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући пре 
 гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливад 
 поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њен 
а задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био 
, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет 
је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије гр 
.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и  
— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо.. 
 које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске 
не,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отрова 
 али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да жи 
epage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type="t 
е к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред 
ош коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> 
Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло 
времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада 
ection" /> <p>25. децембар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Фран 
е најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће р 
S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљаво 
оје ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци д 
м да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назеб 
ве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да с 
 кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желе 
}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао. 
е остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке,  
ајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече  
да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво ч 
{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе 
, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми доп 
ру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осе 
о видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помо 
.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми 
им да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се пр 
ила сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...< 
е могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио 
па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки 
лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам нек 
м.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесн 
оро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груд 
и само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја ј 
 сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби вид 
S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не  
 Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву н 
ла.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неко 
 Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме јо 
јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад 
 Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају,  
 писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb  
а сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из д 
S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без пр 
е доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се  
ло придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем,  
ан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да  
.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти сво 
Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болес 
 се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је пр 
ли ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до скора о 
рава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала. 
да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ват 
 волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дан 
оред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја 
 који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне  
ам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам 
има нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и 
што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то  
ерујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и ра 
ио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“. 
ника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} 
ве нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И 
ла.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била н 
 сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више д 
. да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9. јула. 
а лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S 
ве ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек с 
о све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били 
аланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наш 
>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио м 
ело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>—  
 један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, о 
м намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </ 
у — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p> 
крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам. 
елог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно  
 /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло  
ама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јо 
, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени  
д моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматра 
прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>----------------------- 
} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> 
 смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан са 
 времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи 
ста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хлад 
поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пу 
а.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово бр 
— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми  
ледњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се н 
љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мра 
>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... а 
о ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је 
— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо  
леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запреп 
 и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити 
оса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо  
 и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну ре 
пенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7. авгус 
мо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад мно 
м од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ  
p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца 
ном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S}  
с путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јав 
ро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене  
 Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми  
оздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit= 
аква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и  
ицом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек д 
а... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... д 
убави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу мо 
ам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" 
мевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала ј 
{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем с 
м на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да буде 
S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим буд 
драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамен 
тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу  
х друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како гот 
ариз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{ 
 ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће. 
</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у по 
ти.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити  
мам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Прич 
желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} П 
ам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох... 
есна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{ 
онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, 
е ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим 
дина...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљен 
Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо м 
!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ло ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSecti 
ћан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="4 
 она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај 
.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести 
азао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот б 
крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S}  
за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам сто 
 да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од 
дног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S}  
А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, н 
 смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није  
...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и  
м једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме в 
испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан 
о слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце п 
тице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио  
<p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив 
а посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку весе 
а.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, ми 
атуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} 
дућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од жив 
о вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{ 
дирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити с 
м о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео  
о је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дош 
а ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да с 
ег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непозн 
еоград, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја при 
ело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчан 
е постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су о 
го да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега 
тало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћере 
а је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} О 
им крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жуд 
љупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве ру 
ке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој 
лоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више ув 
 понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говори 
} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на св 
и.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по  
 се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја ни 
Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас вози 
устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пир 
p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасв 
="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p 
а да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрли 
афаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео вози 
>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долаз 
о попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су  
е сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно. 
љао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љ 
доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак  
 сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ћ 
енада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је 
са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а има 
а Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам 
на и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обог 
та.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би  
длазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било тра 
 xml:id="SRP19202_C2"> <pb n="10" /> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао 
 је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој,  
, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сеља 
сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха. 
овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми ру 
Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали 
 ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам 
b n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме ј 
.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која с 
 <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали н 
о ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у ку 
трано, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не  
ковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испи 
мојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или 
је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>—  
а.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узме 
> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се ве 
 да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, 
е је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме го 
“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од м 
а ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и прекли 
сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео 
на да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p 
 код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је 
а да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана  
а вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме ј 
 прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет мин 
.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону  
И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је бил 
, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја 
ати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном о 
едан сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му 
понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</ 
ћ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао 
 <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} С 
 И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону паст 
нас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била ве 
ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у ј 
 дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су из 
?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци 
је...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја вол 
, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да 
{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>—  
} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Куне 
ам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је г 
..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, д 
 она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас  
да ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, је 
ави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних  
ре чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети  
} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учин 
е с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде д 
рихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без 
Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хте 
 је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само к 
 сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} О 
</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се по 
 да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло вел 
у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве т 
 о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{ 
ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је 
себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смр 
е мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту ј 
е, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а к 
књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја 
епашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се та 
вић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="sub 
о.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p 
био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и М 
ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по со 
м говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све п 
 знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга 
 Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Бу 
ремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши  
глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подиж 
 је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Ц 
ку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „П 
p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми с 
лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николај 
и синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на ко 
аде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немир 
 због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а 
је је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала је 
ута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио 
/p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} З 
собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе 
свесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два  
полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће с 
{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Он 
} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грај 
е цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте 
претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако р 
{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме ј 
 <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S 
.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом  
д по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза  
ection" /> <p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од  
.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, свој 
иге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отв 
n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи 
о ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у ш 
 В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S 
ојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је 
оћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало  
мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не д 
ер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као шт 
ци, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке 
.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће 
лазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобо 
Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која т 
им у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа к 
 рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним ду 
укчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} П 
ла.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно 
лаве како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не суср 
 је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше  
?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја 
жда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} 
рестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је  
углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} 
овору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше  
. и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, д 
ође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме хр 
мрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јо 
пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је  
е сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да 
> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори 
сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случ 
било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и д 
лим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем ст 
ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„ 
<pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са 
слабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p 
ећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочил 
} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти  
здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{ 
ко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче,  
ачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој ј 
 су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположе 
p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух  
 стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потр 
{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем да 
, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако пу 
 да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сув 
са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на  
све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <mi 
т добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежал 
} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се 
 се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озелен 
мо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у г 
до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSection" /> 
и.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјали 
оју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо посл 
 почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шушта 
гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кро 
ог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио глав 
н-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S}  
е шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осет 
њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ло 
е...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми ј 
ња киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтел 
бље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба... 
00.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb  
 по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне  
рцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи,  
роз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S}  
и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми стр 
ком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране 
ла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{ 
ам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, 
 могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела  
:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо је 
и снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто х 
аправих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ј 
<p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „С 
нем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкч 
 сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочија 
у куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био 
ет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све б 
S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познај 
 То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо  
удња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи,  
ашту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појав 
да било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу  
рос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“,  
ек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циљ 
{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима 
ли сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> 
Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за 
on" /> <p>9.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну  
{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић 
е она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S 
?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам  
 осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако 
tion" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стаза 
отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљ 
јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо 
подин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу 
пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; пр 
но...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хла 
махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам  
чеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редов 
г тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме хра 
S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман вре 
, и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само 
 сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио  
очијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} З 
.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посмат 
 се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабиј 
{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снов 
<pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих 
ду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са ти 
брог оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} П 
рећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>--------------- 
азала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чи 
в ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто 
да и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу тр 
 <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она 
дговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p>  
 <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих 
Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јад 
 снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весе 
n" /> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опе 
 не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> < 
е у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на 
их могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерал 
nit="subSection" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан х 
unit="subSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница  
едро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су  
могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и д 
окићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је п 
више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несре 
S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорил 
тање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак...  
ала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је да 
у.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, 
 <pb n="61" /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он  
ње нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у со 
" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изглед 
је очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме глед 
таниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у стан 
е за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, о 
а своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али са 
елики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију 
 храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, 
 Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само а 
о у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>—  
 би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отвар 
За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе 
 приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она 
ња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћет 
...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не зн 
/p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у  
>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог раз 
одим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидај 
...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам ле 
одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јо 
па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко  
“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво воли 
ишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, н 
68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
их су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ће 
уку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспос 
елим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p> 
мном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече 
о.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>С 
мотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се 
де одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ ре 
{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се 
мо ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и 
ивот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам 
ледње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље бр 
есмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} 
звежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела 
већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и  
и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и г 
го света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу п 
иђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих гр 
 дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли  
ајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно в 
.. </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, ње 
немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њен 
Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем  
шити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихва 
 се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде п 
 Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором 
мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које 
 међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте г 
ction" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах ч 
у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи,  
 <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам ви 
м да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео 
узу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој ус 
на је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} С 
а је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и св 
 Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколи 
лга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговор 
ђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осм 
о спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S}  
, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужас 
м случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан 
маћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче 
ња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поме 
nit="subSection" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разгова 
 одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одозд 
и не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз 
е будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>К 
 је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
де радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељив 
радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{ 
чете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде  
ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам  
тио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у 
> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зид 
чи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти там 
 удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем кап 
 Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном д 
погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48"  
ам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „ 
рао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капиј 
озор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је ј 
Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом 
ох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVI 
.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба. 
будих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је моно 
Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом 
 времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба д 
а да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја зна 
и се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25.{S} Апр 
 мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се  
њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загр 
} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све. 
да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је покло 
 сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу  
 пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јас 
тересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња 
дједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако... 
 луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне ко 
и покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче  
и.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она  
вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позва 
оји је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> 
 сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу,  
ивот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са  
 има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох 
што необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце 
ичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не д 
ор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си с 
ли, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{ 
ила веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, пр 
ош само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше  
/p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствен 
 на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме п 
право ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост.. 
ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} 
метио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у ст 
чивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} 
и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам над 
волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њ 
губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простир 
 из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p 
И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим,  
једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књи 
 тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у  
 околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао р 
биција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је по 
аво према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том ог 
ба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали 
чки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам рам 
каше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао ма 
 до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{ 
S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} 
 било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће  
 душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с  
будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот тол 
плакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он п 
> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига 
руштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} С 
би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p 
 сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном р 
</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су 
оран, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <p 
душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја  
о једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Каза 
заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу 
м је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је г 
азно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер тв 
} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ов 
ечи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био ж 
а те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSection" 
им Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи 
ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone u 
о и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Дим 
} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег к 
о за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене. 
/p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, при 
уара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозо 
 је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче. 
је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољ 
много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштв 
о.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва с 
 му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он  
о с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо 
о.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам  
ш једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с време 
 на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој 
пите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <m 
но...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз  
дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и 
,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10.{S}  
его жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>П 
Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам  
 и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати  
 не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех 
 Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци 
 тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам 
дно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од 
а.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим про 
 ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S 
бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих 
ео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам ви 
а га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све ос 
 сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак с 
 ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га 
во осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије 
bSection" /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајк 
мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пу 
о посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене 
утро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских  
бље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том 
 пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што тр 
 шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и  
{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице с 
ди, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем 
био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићк 
незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја т 
едном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S}  
S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; 
 сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам 
ле смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и  
} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи је 
Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око  
вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону 
И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, пре 
змеђу два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, а 
 ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро о 
ичког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два ваго 
.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадош 
 тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћ 
ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здра 
рих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било. 
ја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је та 
.{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и м 
, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била 
ло.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пош 
 умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква  
 ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих 
ла она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На бел 
а је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући за 
 <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то приро 
<p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја с 
!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа 
са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у 
давно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо  
 све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са 
том под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред ње 
Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона  
ад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећа 
е много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, см 
клонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци о 
надих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> 
 ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је б 
ад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том с 
— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о  
љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p>  
асти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. март. 
ање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцин 
о њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је 
еговог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго 
зазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љуб 
дем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунц 
те исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас 
3" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје до 
лги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... < 
е суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="90" 
све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је так 
е.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају,  
 Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га позн 
ем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећа 
им одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих 
.. и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у 
ајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све прими 
.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S 
не волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до  
 нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је л 
на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоуб 
едном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <miles 
} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљ 
ете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна  
е у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. маја.< 
пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из велико 
осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} В 
јицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом 
тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успом 
ст ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да и 
не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо  
е задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизме 
евојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим 
>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са вр 
боко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опи 
ожда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, 
више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам 
а је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку 
м те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, 
ребало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ј 
а и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје 
 близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Каза 
Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће нег 
а често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја 
е ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам један 
ђу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је мног 
авом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" /> <p>14.{S 
 здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit=" 
онављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић до 
те косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Оп 
 се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакш 
от.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна 
ом, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, ко 
живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оста 
 крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="89 
е осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>12.  
у моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је н 
мо док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени ш 
ој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја 
атим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</ 
 слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="s 
и смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="subSection" />  
да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцн 
пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мал 
ући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста  
ајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, к 
а свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још је 
 се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, ма 
је истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер 
Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога н 
тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћ 
ш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си ве 
о много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та 
а ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и ос 
овек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава. 
.{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним ста 
S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S}  
, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „О 
 глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме з 
ао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене 
ико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што  
{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Мо 
ако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој п 
тране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја  
варена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко о 
 капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима сл 
 телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја с 
но дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка и 
 косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац 
ма.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа... 
 Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја 
ју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја 
а чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женск 
а мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носе 
римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „ 
 мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненад 
а на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никог 
ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу. 
ље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да го 
на у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићк 
ре грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Ра 
соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва препл 
да и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говор 
S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S}  
ле их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој  
ртије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник 
вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле зајед 
авио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам ос 
 то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једн 
ши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја 
син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам  
едан уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Мо 
љујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="sub 
вао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да  
 другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета.  
ла, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиш 
 свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>------ 
 онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љ 
 увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко  
тра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ  
лон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познав 
ла, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> < 
во, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак год 
о ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда 
ога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па 
 у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: 
се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне 
 се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{ 
ection" /> <p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема 
а ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још је 
, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>С 
р хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, поблед 
љу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија 
 је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече 
.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја 
ао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ј 
е то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Ист 
ког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у  
а мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врат 
мрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа 
јавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем  
на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсн 
S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта,  
поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине 
Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећ 
 да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршав 
 Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је теж 
ком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом ти 
азнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{ 
е једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна  
краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко с 
ури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио 
ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављ 
чијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у разм 
ога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми л 
м ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји дру 
ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не може 
ишта интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој 
 „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p 
кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и  
екам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</ 
м га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Са 
оња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом 
 поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уст 
заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја 
Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо 
е тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале 
 n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати се 
ва насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“< 
 исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестр 
е, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим  
" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{ 
д Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су м 
"subSection" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сун 
очне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже!  
а ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тр 
ћам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суз 
биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће 
али с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква сре 
 и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти 
.{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти  
м касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, заду 
уђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и.. 
е мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, у 
а клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори  
 Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек во 
 њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се 
о граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се ни 
 сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да по 
а ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мал 
лупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је с 
 Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто из 
и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit=" 
ва је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли 
ћицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p>  
 Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, 
е плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болес 
Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једн 
о душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и уч 
и и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао см 
српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око три 
ју: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног  
бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{ 
о бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања 
ебе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Со 
/p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осе 
 школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи матер 
ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срц 
 мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто  
 /> <p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце 
мбар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} О 
ам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био  
 сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је гор 
рави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци  
>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ коли 
 Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчуп 
 и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, 
то више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало  
 пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!.. 
 ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове 
ола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В.  
је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несре 
ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на  
више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто 
какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> < 
тавника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију. 
 ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S}  
ико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће,  
омерати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене о 
о се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао д 
, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд  
ео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа  
ам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, св 
е доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По г 
ошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, к 
својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мир 
трос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{ 
Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо сре 
ралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича 
улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице 
љак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ од 
гло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S}  
Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самно 
и да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој стани 
 из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу 
 извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</ 
{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго пис 
 непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов гла 
.{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има 
 се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже  
ућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем 
и ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека 
{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцр 
и.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он  
>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је б 
невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу 
 и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од  
оменио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пу 
лим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио 
ом.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај де 
Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће  
је човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео д 
е хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло пр 
 он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код 
 да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе  
колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан 
њу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот  
} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били с 
а рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други ни 
ић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био 
 је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа  
{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали с 
" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазн 
 сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да  
нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнае 
<p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио стра 
.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на сле 
S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>О 
а може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да ст 
ао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колег 
да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да  
ет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно гово 
 при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на на 
еки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте но 
очне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> < 
ознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се наз 
>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она  
ла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p>  
вест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осет 
слио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље 
S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва  
рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече друго 
одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и п 
от, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малоп 
бав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио  
природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако 
о и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко,  
ила без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљи 
. покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и 
гох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу 
орећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој с 
ј кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотиц 
едном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Се 
идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Уп 
и се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Леп 
ад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вре 
лупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николин 
вати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох  
 Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећ 
кривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и цел 
{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па  
а.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код 
{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај 
им он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у ше 
много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јуче 
ом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb 
ке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер  
тела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја с 
и на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S}  
ндрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморн 
навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај  
 усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која  
оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом 
врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После 
м се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да 
те...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим у 
 а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле с 
камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична  
седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> < 
 столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада пот 
Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намер 
јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуг 
сет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било ве 
ном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на 
ше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... 
 више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p> 
> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу,  
 шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме  
капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.< 
, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто  
а мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Н 
амом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зн 
м књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, ка 
, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“ 
ора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живо 
{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у  
а.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отва 
 она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао 
е некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића изме 
p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположе 
ико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спрем 
ам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па 
то почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p 
е руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ре 
а оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска на 
 озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом  
ала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за д 
е је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несв 
S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она 
знао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву ча 
ажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила над 
 иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам? 
она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само 
 и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и А 
ела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би ј 
уби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја 
у је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим н 
сах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p>  
ећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, д 
 светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за друг 
рало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, 
погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сах 
ија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов гла 
 најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с 
ед собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је  
у, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала 
 тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наје 
блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала свак 
S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице 
итао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се 
аци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице  
мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне ск 
?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам пр 
чин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро 
 </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долаз 
о да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирот 
ој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао 
55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он  
S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глав 
 прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар  
 нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко. 
 хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али вел 
и да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љуби 
устио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио  
о да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком конц 
.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да  
Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„З 
к одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на 
е изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> је 
— „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соб 
затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p 
ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још 
</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби т 
 и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n= 
пле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врис 
атрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена  
ла на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну  
дих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати  
за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Јед 
и.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише о 
ког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали ис 
ао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово не 
иста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у  
је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трж 
угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два дра 
ух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за рук 
 је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у  
} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n=" 
пцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p> 
 није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па 
реду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га  
д и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као  
оше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на св 
анас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} 
е све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у ов 
м.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црни 
но и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио 
да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам виде 
и што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, 
</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко 
сти душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“...  
{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко св 
се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео с 
Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље ста 
>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n=" 
ред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S 
шчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, в 
адити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене 
ном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један стара 
е бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је тол 
пет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{ 
рене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је сп 
чи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих 
моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај с 
} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, 
борављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје ма 
исам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{ 
>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с  
м“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет  
..{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени 
од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разго 
, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате 
 у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресрет 
пах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкал 
 и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> < 
ва из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме  
ло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно 
у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желел 
ох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме са 
е усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{ 
мој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог н 
остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше 
да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом... 
чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји 
да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека  
аздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} 
ели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>17.  
аше, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те д 
а кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да сва 
јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да п 
де тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка  
м с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шт 
лете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p 
 њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешт 
ричекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим глав 
има, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој др 
 сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао 
на је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање,  
је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је по 
отом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез,  
 нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам ј 
идео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале. 
удећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам 
.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећ 
и овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми 
те...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино  
а видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа... 
варала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те осво 
вима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="subSection" /> 
и, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежал 
ња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли см 
д њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам 
> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обичн 
 је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у  
у...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да проч 
скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, 
је и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се врати 
је, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато д 
о да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За  
Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласи 
" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све м 
 олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питањ 
год бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, к 
рекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спа 
еби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Ње 
 он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се  
 сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начи 
.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра... 
у више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се 
оћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изглед 
..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и  
bSection" /> <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад оси 
к не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да  
 да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разуме 
ти више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нис 
и не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси! 
Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он.. 
ама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситни 
у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен,  
ам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана 
на дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone un 
ако ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њено 
каза једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p 
га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене  
ала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми 
ени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни једа 
 тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу пес 
ам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити з 
 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треб 
начног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам 
рта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После  
ашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се оствари 
} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је 
пу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни 
 убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28. а 
а веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала с 
нас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна ме 
е године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћ 
ри, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад  
, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>------------------------- 
И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разр 
утак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под  
прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхоличн 
угима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбес 
о.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је оп 
из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, с 
</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да в 
нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће  
 поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнув 
ћи цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поц 
на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра  
од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S}  
 ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлош 
о је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било  
ба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко тавани 
ући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и о 
а лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отв 
p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силн 
, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p 
м се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми 
диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало  
 марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак  
 и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ  
дан младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, јед 
одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p> 
ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да.. 
>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати т 
е рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као ш 
 кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су  
говори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и  
 мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да так 
, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет 
"> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са  
а изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у р 
да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан  
ох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло  
да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо 
 видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог 
гледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном ј 
1. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </di 
 да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је и 
ан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући,  
болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>----- 
огати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени  
оред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те,  
ранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу 
устих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ да 
 мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, п 
с је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Бе 
ним очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда бе 
одио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну н 
уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“< 
алека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох 
тила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али  
авања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како  
лоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, д 
атим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута 
огледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш з 
док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ 
рата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима 
х пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, 
их при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила р 
сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила  
 На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} 
та за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Бр 
замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје с 
on" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на пруз 
ле су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемириват 
ам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и 
го?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“ 
ући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да остан 
то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми п 
мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, 
леко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнел 
има слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љуби 
 и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам  
 по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је ј 
 јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешки 
хо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S 
о пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и ч 
дентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверо 
 ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне 
n" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напуп 
{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки г 
о икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцк 
 ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било.. 
е казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! 
Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио  
 страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Коме 
{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим  
{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти с 
слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њено 
е био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред  
S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала п 
 је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ј 
е и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крсто 
 се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под кој 
но приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили 
сврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone unit="subSection 
мисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти  
, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледал 
 n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Цр 
p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Ал 
 из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном 
а продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, св 
обљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозден 
ма.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ 
е волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p 
!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе ум 
е!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам  
н и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По п 
...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници 
д веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно 
за њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми 
другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, 
о неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да 
а које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, 
адно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone u 
м да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки чове 
лаву.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p> 
чно, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевн 
је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он 
расти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p>  
S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој ј 
 Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо так 
 изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не г 
он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање. 
ила је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јави 
шила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} С 
, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па  
т <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је в 
Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих г 
м снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна м 
6" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим до 
ам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> виш 
ни је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су с 
 стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуи 
43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело рам 
хо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочн 
ти расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима по 
есох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престад 
о!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, 
осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с врем 
8. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} О 
.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо. 
да.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао 
, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, про 
и, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он н 
.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов 
а из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи. 
..{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно 
су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она  
е су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу к 
 је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у каф 
у малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но  
абија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је уми 
очић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући прек 
о на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забрин 
јашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканиц 
су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуљ 
је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоуби 
Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико 
{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Ј 
у годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <mile 
сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S}  
 ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не ра 
 чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гле 
да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут  
 њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој бил 
ко ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, ужи 
.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не 
да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадн 
 запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се вра 
идби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, го 
а се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, по 
творење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене 
ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој х 
о је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} 
После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђеви 
{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него 
обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет  
толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да 
е.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпу 
 интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>С 
цније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја  
уби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; и 
арчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног  
..{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још ник 
 Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у пос 
n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> 
о, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваз 
риродом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у 
будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окус 
пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдс 
 да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране у 
твари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од мам 
аше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад  
Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била н 
дамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душе 
да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S 
оњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је 
овник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} 
њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10. ав 
којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са 
ло да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не  
тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пи 
на ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две ду 
ловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не ради 
оја сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако 
да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен о 
усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p> 
номе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац 
руј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално пр 
е изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосм 
ако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила,  
ц, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, дови 
на на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти п 
?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не во 
а није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди  
Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <mil 
чео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан с 
ана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" />  
у.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахн 
а бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам 
при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти  
 „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам  
еђутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео ова 
на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још 
ј оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубок 
ануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ће 
p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом мес 
ном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n 
е...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох 
а у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због м 
али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам  
м и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си 
плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао 
</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с ме 
ћа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не  
је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме ус 
 и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ј 
т.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и у 
“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине  
.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је 
S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што 
гла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињени 
 ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <m 
, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „П 
чију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да  
ш ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао. 
да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p 
ицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једн 
ећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама гд 
} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слего 
да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страх 
 видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реално 
Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао  
 младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један момен 
е све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машин 
 ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају 
, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="subSection" /> 
еједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за 
које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради 
ла дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у н 
знато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n 
а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих с 
х одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако 
у те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као 
Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо мно 
S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко  
{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усн 
у са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мен 
ва ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздра 
то по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је 
 болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али о 
х руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болес 
а другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски  
будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала 
ећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S 
очијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један  
 готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задов 
>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са  
 није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме с 
</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{ 
, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... 
дбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо про 
ору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви трену 
о се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било  
 да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <mile 
и видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубил 
.{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, 
p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те теши 
распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и н 
вим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да  
а својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве 
. понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И  
 не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео,  
 олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам че 
ве чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакш 
е, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се ти 
иколајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој гов 
ву.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хлад 
сто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да с 
да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!... 
их желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S 
а ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... п 
нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајк 
о љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу 
 за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је 
и не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је 
Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико  
тивно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу 
е још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледа 
.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} 
е је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А кре 
д иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад 
S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цв 
ико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам т 
апутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто 
е у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој годи 
, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне 
Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била  
 живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спасит 
оворио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан 
рио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искрено 
о сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох 
прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понавља 
ма више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам не 
њу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бе 
ка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепш 
мах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела 
вориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — па 
p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним 
 немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и  
а најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У 
 у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо св 
рале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је л 
 сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна. 
бледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња,  
е непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо 
ар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и 
ојим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаниц 
ао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се. 
 враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек 
ћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао 
се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена 
рани, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма  
</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог о 
би, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио с 
ата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна,  
болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежи 
увати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звон 
 ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{ 
пешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао. 
ећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покид 
S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је б 
исам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича 
S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате! 
, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то сп 
} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња с 
седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео. 
а сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n=" 
азумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављал 
мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће неш 
} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...< 
јешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То м 
а њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!... 
 кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је  
тим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се 
жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки но 
творим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се  
о он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу. 
 на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе 
у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и по 
х, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p 
вадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени нов 
аузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси 
, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, је 
S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим.. 
 госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћи 
оту...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S}  
па црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима 
>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због  
Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весе 
} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај п 
<p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао 
да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше 
се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао 
, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit= 
т.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у с 
ао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепше 
г прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад  
увам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да б 
рашан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога пада 
до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује  
, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив. 
/p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb 
није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, л 
 сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другариц 
ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врући 
непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећ 
ко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је 
ну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} 
ње испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нис 
S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S}  
 разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мисли 
 <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па ш 
, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заи 
 њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се 
ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="sub 
 ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан 
каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им 
на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, а 
и обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „ 
 јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила 
.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушава 
ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, < 
ало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ 
а, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није  
ко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се  
као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне 
 неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снаго 
 руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на но 
и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25.{ 
 ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешт 
наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих уши 
 обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише го 
 Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заб 
има окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S 
како страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ниш 
више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да прева 
94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично о 
 Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p> 
реклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила 
о.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој п 
осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p>  
p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>—  
„Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као 
ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала  
ндуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соњ 
 на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре в 
ане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже 
?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они 
отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њег 
да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех  
остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и ку 
 уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Н 
а моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} С 
зио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих  
ао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кр 
вих питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мис 
љезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговор 
Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечит 
била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој  
се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се на 
 ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало 
лу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једн 
 „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово ку 
м неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учини 
је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућност 
 полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд  
доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она 
дном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она 
 послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад с 
 плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „ 
сао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио сту 
ора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис 
м.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим  
јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> реше 
о сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>----------------------- 
ад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... 
се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим 
сао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да  
ку молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} 
 година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усам 
ан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, там 
, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи 
 јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нис 
{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао не 
ла и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод 
се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу заврш 
зило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{ 
књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас д 
олико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих  
 Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необ 
овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она м 
ез прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо 
ити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, ј 
о заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледа 
овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам 
ће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да 
и лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остал 
од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање 
ао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао 
остељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих д 
анствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n 
Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: 
није ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети,  
ш сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру  
асовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не  
кивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те при 
ећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми  
сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети 
ала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{ 
 бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако 
 то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и  
оже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSection" /> 
а клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа је 
>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот н 
вај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш 
а мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг 
ве и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеј 
премим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
иште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња! 
а би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S}  
било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оста 
ет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p>  
 готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, мног 
ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и ср 
 пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала  
дини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах ја 
е све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S 
еш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску к 
а већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} 
ало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна  
дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на с 
 Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао  
Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она  
на пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полаж 
тљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што 
<p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је ко 
њу које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја 
и пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њ 
обу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то ј 
 те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом 
имић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била 
 једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И 
е знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим  
јани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња го 
.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да  
Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губ 
дућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> с 
 икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на чет 
орен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхта 
> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини  
>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмеја 
о, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи с 
 Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и  
једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан 
 сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам г 
уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он х 
S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представљ 
сно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуд 
у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку пр 
 /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшн 
необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milesto 
е не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако н 
ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и о 
место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се к 
ривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос  
ез сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице 
ђење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у  
е од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А  
толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоћ 
м се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S 
бог мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSec 
даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још  
у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети 
ој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се  
с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног мо 
олазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} 
, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошк 
ање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом крета 
вољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно да 
 спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти 
ога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се 
јаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох  
рхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Ве 
 чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинаци 
 му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа 
Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>По 
 рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од 
жеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то 
Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати каза 
и, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је  
исташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам т 
па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео о 
ам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам,  
p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буд 
епоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се д 
аже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала у 
м, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Т 
неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пре 
а, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док 
моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас  
 „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S 
лас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је св 
бјасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих маглови 
једном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух 
на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> 
а је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не  
 <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на л 
цом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кор 
n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједн 
васт застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> 
новат, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило  
о ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страст 
вукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на 
жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, пл 
ј кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је  
бим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што 
а се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је 
</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и осл 
ло...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и  
.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit= 
упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но и 
..{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је 
 било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSe 
ање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и  
мејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p>  
т.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш 
очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{ 
врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S 
ам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још 
дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног  
љак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се  
 подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и 
 оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној с 
кога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; 
 сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <mil 
ад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад  
 жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте  
и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Он 
кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>—  
оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га с 
срећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n 
пи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, са 
ам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то 
само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја 
ту, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али  
и.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим. 
је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал. 
рила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да  
ећ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, 
диш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо друго 
а померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћен 
боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана  
нхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна,  
.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете  
набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по к 
ештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се вра 
 сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље  
ио тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и б 
 све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случај 
и су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у то 
а умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме  
лицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али  
це и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је ст 
а се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се бр 
 је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих р 
дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S 
и, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину д 
и, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом ра 
м кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са свој 
> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на стол 
ј живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са с 
о да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за же 
окована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око 
е било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми см 
ише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој  
</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</ 
крете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђос 
Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам вид 
ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја  
>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има мног 
оловање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао с 
 сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара н 
а ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помага 
аветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о на 
та, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} С 
епомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући ко 
} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и в 
дем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути: 
м шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је 
спити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је  
страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о 
дући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S 
да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот  
спао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту д 
писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било ј 
 бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како  
..“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у сво 
ничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек.. 
Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирн 
алио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није мога 
ала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи  
ледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се сл 
а би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори 
рема вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђ 
е дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говор 
о госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, 
о Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испит 
наест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, д 
м сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ 
S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збого 
незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам  
лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; не 
 Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n=" 
 много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем,  
 што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да жив 
и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну с 
т баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене 
 мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисл 
хта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам л 
 сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзано 
онодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они и 
а се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да с 
теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>------------------------------- 
ма и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затво 
исам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин жив 
ћ.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју ад 
чију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекат 
е, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} 
 хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт ча 
дравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме пр 
и је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити 
ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим 
болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да п 
ла још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу... 
ну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу и 
..{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то с 
ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћ 
су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шап 
кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању 
...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа м 
сно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове боле 
on" /> <p>13.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{ 
а је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се од 
зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред 
ред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка  
једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна по 
тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са св 
се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно ц 
Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш? 
ек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад озд 
а приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши  
 се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њ 
а воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код теб 
вотно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам,  
ајзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саж 
Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мр 
>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се  
 у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала св 
еки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и по 
 којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клуп 
је скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одуз 
мо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, г 
а који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" 
за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.< 
одице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез 
 ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, м 
> <p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p 
лушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S 
ећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" />  
никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како 
 он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S 
пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} С 
орам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад м 
S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатн 
.. а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Т 
 гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбон 
ељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи 
, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја с 
 рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у н 
 наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељств 
Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено о 
ах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понови 
ох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, д 
 коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су мо 
илане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још т 
ion" /> <p>17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим 
а и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао 
ој неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да прим 
</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још јед 
ија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Пр 
.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p> 
ечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S}  
а, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <mile 
траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина 
 држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А 
о да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступ 
е вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психич 
 тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докл 
 поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја  
...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гле 
дно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S}  
 нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> 
н, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићк 
 о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот теч 
 провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толик 
њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко бол 
са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са  
допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Беогр 
и знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти ж 
отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо 
ј где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је 
је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доц 
Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја  
о брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела 
 ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида,  
</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} Н 
p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} 
Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{ 
о наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S 
поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ниш 
Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S 
у се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стра 
ог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не забора 
умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> < 
 може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом  
 својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам  
густа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, оп 
 да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим 
Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и  
 све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела. 
рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најз 
 мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но дана 
олајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit 
неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола  
Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек 
је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну с 
..</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била 
23.{S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред 
и, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То  
>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>—  
ection" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{ 
 времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама ка 
град 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам  
ођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узру 
укама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурил 
х је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила к 
о.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора  
!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговор 
често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а  
оје лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешт 
 се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешт 
ом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрз 
т...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто в 
 нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2.{S} Јуна. 
ико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, 
 слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашно 
S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</ 
на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад 
 од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="sub 
н без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{ 
 Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично уз 
>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, ка 
.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала  
е долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стаја 
 кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често  
b n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице т 
 врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова на 
е запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} 
 Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је 
 се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је 
осадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у  
пцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите 
путовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је  
жио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећ 
milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</ 
на је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S 
а болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у 
 на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“< 
 слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2.{S 
е неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале д 
ction" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпун 
у је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила 
оће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи 
<p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чи 
о.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам има 
ако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је 
3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ упис 
ану срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <mi 
ост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватр 
 лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну ок 
ква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла  
адно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши  
S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit 
о неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет дол 
{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Не 
елика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љуб 
ла сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза с 
.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је го 
бави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромн 
с је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <mil 
ом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас 
и смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Бео 
1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S 
{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да  
ачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже 
ве било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо по 
 Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И 
атиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као з 
“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насм 
>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одгов 
t="subSection" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У  
 /> <pb n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била  
болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мо 
сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као  
ка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је проле 
ection" /> <p>20. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онераспол 
ection" /> <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Тр 
Section" /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала  
"subSection" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била ди 
Section" /> <p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павл 
то време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја са 
ом срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог д 
много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао 
љу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар. 
жећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, 
p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео 
рих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, нев 
се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја  
subSection" /> <p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ћ 
лико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Мног 
>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слат 
 <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале св 
сам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јач 
орили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и ве 
е тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече как 
/p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насме 
орим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о се 
роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би 
м добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и 
ијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n=" 
и на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хуј 
 ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побој 
це ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена  
ко да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <mi 
је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, при 
 леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи ч 
Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p> 
меши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{ 
а уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у 
свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и по 
ови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгле 
реће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“ 
ође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и ал 
тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиром 
 усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагор 
су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прек 
својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава 
роцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, ув 
м плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје 
р.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Дим 
лу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишк 
p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те г 
јан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трб 
е да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу 
илици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па  
Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>-------- 
n" /> <p>3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се 
овао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јел 
кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре 
 и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спушт 
 опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишл 
а сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђ 
и се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се сме 
ћи своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у среди 
 собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разгов 
ба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пр 
бар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <p 
које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао ј 
стина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— 
о весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="85 
ом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за ч 
узе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачк 
.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> < 
че, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци 
увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност 
е каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда 
разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> 
„Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила с 
о; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталожен 
е разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је ниса 
има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S}  
 коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је и 
 Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке  
озак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила 
тадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо,  
, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S}  
удо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, 
 њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела 
м... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и св 
04.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са С 
е надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком. 
што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како из 
/> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и  
</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је 
 <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког  
е теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Ме 
м пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао  
 и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо д 
аганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастир 
е прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом  
бно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“ 
, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед 
.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </ 
само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <miles 
плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Мног 
 врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код м 
коро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се по 
ило мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао поједин 
 <milestone unit="subSection" /> <p>25. децембар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколи 
 <milestone unit="subSection" /> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и 
ilestone unit="subSection" /> <p>31.{S} Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године  
Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене  
стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужас 
 кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да ј 
а.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећ 
иле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а 
пет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале 
 чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцвет 
/p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење  
и у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен ј 
 кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме о 
 спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша  
та, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу дево 
 сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу,  
уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!... 
не сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко  
S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, 
 <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам 
у ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се во 
пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био ср 
простих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја п 
ратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Неш 
сам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, 
био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стега 
аћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се 
ру, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — пр 
> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо п 
и само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који  
 се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим  
о миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ  
ма, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме в 
и кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усн 
онављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и о 
јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро 
т изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милан 
у грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему  
вежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре.. 
арило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чу 
ве ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута 
и трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по шко 
познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео 
 писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Пар 
.</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— 
 пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје  
лесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрх 
 идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, не 
58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никак 
неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми р 
оји ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једно 
д Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да и 
дног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела. 
 већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз от 
> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вра 
е и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп жив 
" /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S 
н.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном рук 
рет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице с 
/> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове у 
ило из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо у 
њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао са 
ај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које 
 много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p>  
</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осе 
о сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим о 
о што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се ј 
{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone  
ђох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под  
кога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} 
итам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно  
е.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог с 
дио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице б 
им погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућур 
собина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био ј 
тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег  
га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутај 
 Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржа 
студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често пов 
т нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се 
Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S 
да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соњ 
сти и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>---------- 
групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо сре 
аузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о 
шањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено с 
ом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, н 
путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смеши 
{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих 
дите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора 
 лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан доне 
н ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је  
тан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n= 
арих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„З 
<p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на јед 
ка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје 
едити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје пост 
мнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих пе 
стрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо  
турантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од ув 
ажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже  
ћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка 
</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесом 
<p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља  
е дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као 
} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Би 
/p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка ј 
о писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним 
олест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у и 
о и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. нове 
о време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа. 
"76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало приди 
on" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми  
bSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише ско 
 јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од А 
0. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило  
subSection" /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз  
ubSection" /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S 
="subSection" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелик 
 венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и су 
аде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти 
еговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађ 
и живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било нем 
к је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све ј 
 подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошл 
е били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према  
ом књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" 
сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више поврат 
а тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је 
ом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идет 
 јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ  
е повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде  
.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радо 
јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти 
још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узруја 
 руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кај 
не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они у 
 би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit 
т је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, 
 ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на  
ајвише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S 
 мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако умо 
рио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мен 
о од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице 
ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, 
будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само је 
ло жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао 
 јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп! 
има стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степениц 
њи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone  
улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p 
о време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док с 
 волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љу 
Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Он 
 нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с  
S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури сми 
о јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога  
 тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја б 
д потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S}  
ужио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S 
.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је м 
се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја 
} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су 
ре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{ 
у.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11. 
у лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је 
ше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, 
" /> <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог д 
пуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не с 
сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратк 
> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ац 
есреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>----------------- 
че с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и 
 песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да је 
асположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало. 
 књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан 
д својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... 
<p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам 
} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S}  
ије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња. 
ли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне 
лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићк 
 време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пу 
о шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он 
д више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био с 
а ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другари 
жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>------ 
ло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бац 
а.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} 
о!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</ 
о нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачк 
S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је  
оженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој мо 
Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани 
 адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио 
— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене поди 
S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <m 
а то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равноду 
а су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала. 
о много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта се 
верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шт 
ође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана са 
омагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна нег 
але, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у свој 
 знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед к 
 се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима. 
у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је сит 
рјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Зло 
.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже  
ји је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, 
Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу 
и на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов  
ноћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за те 
ремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти на 
.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме о 
е у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они 
од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати 
ска воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши гл 
јбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и про 
и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</ 
пши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох 
се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да 
о довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио 
Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим заш 
ло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом 
 Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам до 
не тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} 
дбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једн 
а.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја п 
 се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Он 
отом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ус 
знојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S}  
.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се 
м вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама 
тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као 
> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге  
n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је п 
ог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И С 
 пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан пр 
редног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништ 
е мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прош 
дућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физичк 
 долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање кошта 
, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно пог 
p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим  
} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више  
х да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја 
в.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан ка 
и ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осв 
ила на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам у 
нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лет 
 се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казат 
љезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно 
 <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изне 
и; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек. 
 улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у  
ла по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Ал 
 се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection"  
ила потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити 
рајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Зна 
своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>П 
та, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соб 
х да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Алба 
ив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто 
сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу с 
ити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{ 
 кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да са 
 као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпун 
м навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је он 
неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разуме 
 једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, М 
затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датир 
ек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milesto 
и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме 
кам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSe 
{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венча 
 тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвова 
/p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да 
довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се јо 
ши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмер 
ра 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у 
ца.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидб 
и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и  
 на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођ 
ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S}  
д у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после под 
а жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изи 
 учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, ал 
да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, м 
, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно 
о мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је  
е кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се  
ећ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> < 
 је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби  
S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема  
<p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих ус 
} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без р 
p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст. 
ло се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па  
 Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму мн 
а је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису 
им лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава кло 
бра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова прок 
p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је у 
зале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван 
цу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из 
њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p 
нине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан. 
кривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо  
а мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном к 
 покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским ж 
ане пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци 
 сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе. 
е и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну праши 
} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> < 
да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блат 
пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она т 
 класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али,  
м...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, ка 
а постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је 
 осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичиц 
дах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу. 
 да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да пл 
на ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрп 
сомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у овак 
 да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми  
на даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да 
на глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама...  
иђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но  
оња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и  
а кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој ј 
оварамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је по 
 ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста 
скоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да и 
пет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница пада 
, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати  
S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S 
смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила 
жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, пла 
авао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према дру 
гом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да примети 
им опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане. 
{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је 
о...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешк 
о икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је 
по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прек 
 била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бескона 
 шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} 
смо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо  
, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на  
у лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом  
 у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мен 
се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то шт 
 <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми ј 
 друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво 
ећ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из 
 Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам  
литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањали 
 не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро  
положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такођ 
 укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодо 
 старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам 
о доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се по 
<p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} У 
о да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита гл 
</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београд 
. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале. 
јеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој  
ело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како дос 
е било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје. 
жећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мат 
и?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све 
е човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја  
овитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја сл 
н утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде 
p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да б 
о нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипа 
одила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно 
.{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот  
мали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започе 
школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брз 
и, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано леп 
ад на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</ 
 устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољ 
ако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о 
ео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је чов 
казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и пре 
ападу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши з 
 видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах оп 
зати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Пав 
овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме 
тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехот 
. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" 
што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} 
 који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим 
брадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина 
вао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје,  
оведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по 
вила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићев 
ти.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које о 
. децембар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу пр 
о...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Ми 
ла у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпур 
адости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone unit="subS 
{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пру 
ише и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома за 
ло све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми ли 
немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао ви 
љка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам п 
атри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао. 
>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури 
bSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро 
pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, з 
ле све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Как 
хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд 
едну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у  
у.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине  
рава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежн 
 у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама  
 колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изра 
е погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хт 
 у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко 
увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав с 
ед очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има п 
о сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Реко 
 и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упал 
кад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} О 
 ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, 
 подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме,  
могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По 
ан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао с 
е сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Су 
а се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit 
а...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде  
сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен ов 
едно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде  
 теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немо 
раницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једно 
и пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, п 
шкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће 
стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам на 
оји га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро 
е ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док 
светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ора 
ећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, 
а је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је вол 
о тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSec 
е муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разгов 
.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соњ 
 у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је тр 
а оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Б 
 ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} И 
љева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем 
поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла  
p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио д 
, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у ј 
</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио.. 
дије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срц 
рзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се осврт 
ми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пу 
је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости п 
p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју пе 
 миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који с 
дног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте гл 
атим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интере 
виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкрив 
лео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S}  
шу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>------------- 
мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне и 
 ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић го 
е ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо 
от.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам кр 
 нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Со 
т доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S 
 будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре  
н у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „ 
бав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива живот 
ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна... 
о је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једно 
...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} К 
она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити 
рвозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече о 
рају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш... 
ран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p> 
себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и неј 
у сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
и се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S 
будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама у 
била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јец 
 љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све.. 
 то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео о 
есори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расп 
 су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone uni 
е.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе о 
 расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која  
и оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих трену 
ћка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> </body> </ 
 брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S 
 је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га в 
љ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> < 
 једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић 
</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је б 
ion" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу 
, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се ука 
е спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо в 
"subSection" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у м 
ко је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још д 
неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агониј 
густа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја с 
:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча на 
ом и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне си 
дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p>  
е која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пел 
орио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што виш 
е је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљ 
арачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се 
а је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Со 
већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дође 
ринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за  
рни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над ма 
 „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на о 
о ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Б 
 пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb  
 мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена  
чи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> 
добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p 
сао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док 
ао детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених про 
сана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о 
ојој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише м 
јке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време 
ако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бес 
ила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара 
 На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да 
{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стр 
оћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p 
се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, је 
 цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће  
аву...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, не 
м готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на ј 
рубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контрол 
 у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пија 
е га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после се 
 Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађе 
ле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начи 
њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих т 
ао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо 
„Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чиј 
 па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection 
ајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало  
арош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и  
олако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде п 
 око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим,  
м стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом. 
 и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила 
е истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{ 
 је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.< 
ти свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да  
лесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мен 
о да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit 
ише...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit 
дим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Б 
ве дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих  
...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли  
Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, 
иси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, в 
и заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, 
о кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone 
>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта  
ељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да с 
к који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи де 
S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>17.{S}  
ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживај 
мрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S 
S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се ч 
После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна т 
а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твој 
у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="76 
ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S}  
а је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу 
"69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти им 
ије познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад 
 сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онд 
ети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="subSection"  
 сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гро 
 мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, та 
ћан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената 
запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко 
сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} 
 некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време. 
е стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разго 
е лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSectio 
> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S}  
ошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанск 
 и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него п 
и досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се преда 
 <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случ 
{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја 
 му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред п 
итања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику ж 
 главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>-------------------------</p> <p>------ 
} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је поче 
сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како  
.</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори глав 
 од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђе 
Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој м 
ем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима неш 
креност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је а 
иван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима ве 
ивота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ Пос 
воту, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим виде 
.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Т 
ишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој пон 
олесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад  
ћниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац 
 горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{ 
 смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S}  
завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У  
да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекива 
шта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког с 
}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, та 
т година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој 
И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
м, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — збо 
 одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу,  
а да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах ставља 
шла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, 
 једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужа 
Section" /> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам в 
 на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по 
онила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати  
итне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из 
ир и једноставност уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу  
 је много патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стај 
шла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много 
њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам  
е и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="subSection" /> 
> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по  
 ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по природи к 
ићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништ 
ја ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни 
е, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће за 
м рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19202 
но лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао м 
 мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно 
Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само је 
n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем та 
ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи 
S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли 
како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер пос 
 она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад оз 
ем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем... 
ам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S 
зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поце 
ам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрли 
 Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервоз 
пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топл 
.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone unit="subS 
трани један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт 
 жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младос 
црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оц 
пет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног да 
ђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне 
ла се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, беск 
 ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дот 
, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љуб 
косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залете 
госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се ј 
tion" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На ј 
 из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу при 
екрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког трен 
шаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</ 
 октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много с 
 њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја с 
n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније  
 улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кро 
и у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је  
о слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>З 
оће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{ 
а мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S 
“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са  
цајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши  
јали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника 
јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се  
немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама нек 
зала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и пре 
.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док  
!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умр 
ња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у 
 неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом 
и је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послов 
е још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња 
p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div type="chapter" 
верих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи  
p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да  
ао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полак 
оја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је к 
а је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Т 
раховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја 
лазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да 
ио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је  
ња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она 
p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још 
ве школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће  
пила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p>  
творена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана 
 <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В 
е!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт по 
ао полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све 
..</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сн 
"93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И биће 
д њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих с 
</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{ 
вари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се 
} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само  
ини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S 
p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да 
 ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко см 
д мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачуд 
аву око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно воли 
 тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она мож 
1. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он  
та не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветља 
лиже... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој 
те, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке  
и пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благо 
навала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће пар 
не усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио неб 
ту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу 
 да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да 
 могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „ 
 Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, ка 
 учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хла 
из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ио је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао 
најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила 
 /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, с 
дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком. 
стио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам в 
дим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретањ 
p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и харт 
Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја 
увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја ни 
н мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S 
свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је њего 
да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p 
мо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чини 
S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас в 
м, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су провод 
мо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред т 
ла...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим  
ад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам х 
 смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, 
ршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми 
 Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испит 
а 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет ј 
затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учеста 
ју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа 
асмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су т 
ко нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више прибл 
ао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p 
па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био стра 
 схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић. 
е право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за м 
, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, ко 
роватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавн 
као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} 
ли ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам го 
ене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије  
о дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађа 
остао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га пр 
, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако  
двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђо 
аг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p 
стала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је пр 
пуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутња 
иком нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој да 
“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се п 
врсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</ 
> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} 
е.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола 
Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за не 
</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{ 
оворим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци 
{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разгов 
о на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се 
 зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се по 
 обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није мо 
>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу о 
овала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумел 
ан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући 
о мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори,  
вих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја ос 
 осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p 
ао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољ 
 уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци... 
 ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је пре 
...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да жив 
говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је жи 
ажени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степе 
мо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да забора 
проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S}  
ого ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти  
авити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n= 
мам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{ 
ју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад  
 <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело  
ад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Ме 
> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање јед 
ичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" />  
и су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћ 
ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, 
 је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим. 
ре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку ј 
и један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је заврше 
> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме  
ли ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећн 
 <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је д 
т да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће 
већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} З 
ности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуг 
т.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За ме 
стерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокић 
 се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пр 
адратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза 
 главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону злат 
и су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јо 
ста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо  
цинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту дево 
узе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немо 
p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и 
невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупц 
му.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују,  
ле срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима  
и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од м 
 сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSe 
Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први да 
а ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S 
орачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дуб 
воје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зави 
е говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја ус 
итаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је гов 
</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опро 
S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге с 
 зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо  
усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покри 
кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Т 
1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се о 
има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара  
време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монот 
ји су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми дола 
стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ 
г сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и т 
}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју б 
и, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима  
а врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p 
а и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен 
 једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја  
Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се,  
им, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави 
се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да,  
ако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> 
 <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке су 
S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} 
/> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали  
знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучен 
/p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{ 
 се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад он 
земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плав 
</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми п 
е.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо  
вали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него с 
сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један пор 
овори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p>  
а уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, д 
купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били наго 
 израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу ко 
сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих в 
.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, гор 
 разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{ 
расти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у сла 
ућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајк 
 један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био  
купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али  
вале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што  
и, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n= 
авом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један з 
p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „К 
леће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад  
ог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека  
 зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S}  
 Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја 
 мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је са 
на.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, 
ни приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом  
више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком 
ближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирн 
стао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде он 
 лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја у 
, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је  
вину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом 
ам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и  
ви пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам  
у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све 
апута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањ 
них облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка варо 
угој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усн 
а је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао  
спођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има 
 је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разум 
.. од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет вид 
е, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да т 
па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свес 
p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој стран 
а придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који ј 
из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмеј 
ојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и 
а, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изг 
их, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку пр 
ог одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“< 
ташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад  
оји је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се нас 
— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам  
е, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари,  
привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више  
 то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крај 
оса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучи 
н ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад ј 
 соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију 
з улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су пола 
ран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет бу 
 нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио 
и хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих 
јка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да ј 
<p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздању 
а не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи у 
е нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам 
зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање 
јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док ни 
} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „. 
лака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спав 
Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} 
/p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више 
 али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у  
 затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> 
варају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали  
мам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих дв 
 /> <p>13.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S}  
сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу к 
итао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} З 
мо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је 
на погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од  
p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја с 
опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чуј 
, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>—  
 узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: < 
у нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као ду 
али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p> 
 а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били с 
мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако о 
 лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом  
весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз от 
ед друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју со 
.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љуба 
Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да 
иној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никод 
1" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непре 
беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами  
шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије 
уда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дош 
ило лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много м 
 Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрнил 
тео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко 
 је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је  
дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следи 
о од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког 
а површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео са 
ла весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан, 
н, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога ш 
ара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморн 
е и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није 
ио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме ш 
аја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам доб 
„Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p 
себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао м 
х могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам спос 
 бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на те 
</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Х 
кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пру 
арт.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву с 
 по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на ма 
p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек ра 
} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да  
једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одгово 
.. са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мисли 
 јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве  
} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми с 
ли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно м 
 ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро  
 кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих  
наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још ј 
 И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећ 
с Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} 
оспође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих су 
p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шт 
о сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у је 
о узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати 
као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milestone unit="subSec 
расних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако п 
 једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух  
лики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} 
е Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетен 
ија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="subSectio 
, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3.  
ејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав 
вот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих  
>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла 
pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих ж 
се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем с 
бу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севну 
је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме 
ћ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волел 
да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца проп 
 невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упроп 
да још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам ја 
S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад м 
ого смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је  
м гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у  
...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светло 
/> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари  
тим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред к 
ва шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дуб 
 обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону н 
у и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ 
овати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једн 
..{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њено 
ох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опруж 
 се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи т 
S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве.. 
рним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и 
ао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се 
 ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сах 
ашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш ск 
ши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један ду 
95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђи 
од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочи 
лавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</ 
ка, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе 
ју неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несн 
и, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш бил 
те <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црни 
/p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљал 
чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да б 
 нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидер 
а ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам п 
у срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми 
подине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са  
..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, б 
а се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10. ју 
ног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више  
а ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} 
е пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жут 
је куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа  
е, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се при 
ова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S 
{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућин 
ма само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен. 
ог гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А п 
енство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чист 
 и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне поч 
је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S 
ра да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесн 
, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме жи 
осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је б 
 преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто и 
.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>--------------------- 
 шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред проз 
 Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо  
S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{ 
 београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе  
на, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку к 
 снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала про 
чарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена п 
чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>За 
 страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли с 
сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, ал 
адно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срц 
положен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам  
ла опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигл 
то у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Н 
што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. маја  
. онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је он 
о!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{ 
лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она  
 на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене у 
аву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била с 
ти.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин ко 
„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац 
!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу р 
<p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Зл 
елики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави  
 који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узм 
ном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја  
зео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало ј 
злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“. 
си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ 
х се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се 
ци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>-----------------------------</p> <mi 
нац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини  
и си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" / 
ропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{ 
и ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из  
о грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се  
о сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окрето 
{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, упл 
тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби.  
 долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>------------------------ 
нац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>М 
/p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишара 
} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њ 
ке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да зн 
е би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је 
а ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је т 
ци...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година 
шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале  
у?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Со 
на да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни пит 
и је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соњ 
о у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је по 
черас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже 
е смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они зн 
.{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је та 
бина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> 
ој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... 
 појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>-- 
 Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад см 
нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13.{S} Ј 
да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} За 
 уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје н 
ао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу  
 али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго 
едног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази ул 
S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на вр 
нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје са 
чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{ 
Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је 
онесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> 
м на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам 
убила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели 
гове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, станов 
а, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре 
.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико 
еђу госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не б 
е по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао 
те вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати 
вија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S} Ф 
ћи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тр 
 <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа  
тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам р 
.{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте 
> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S 
 јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја нема 
словљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше  
S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав 
 одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из 
> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n= 
сну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га за 
то...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није  
 n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је  
а...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дуг 
дног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за ус 
о дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10. авгус 
војом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве да 
чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На врати 
{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам. 
осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, за 
Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам 
<p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?. 
ла за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна сам 
оли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено  
итан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом м 
 је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропа 
н!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она  
м више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је  
{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n=" 
ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасн 
p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но 
су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да т 
. послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак 
ам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69 
е смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упо 
каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш 
о само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас 
.{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Ш 
Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неи 
 је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не  
ection" /> <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости 
ласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну 
Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и  
} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пусти 
руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, ниса 
</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</ 
{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја  
роз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго 
не хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се п 
аћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже,  
ја и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> 
и...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим 
n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџ 
но црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и  
те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволаст 
д га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пр 
ах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити,  
p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим з 
страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у с 
; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb 
ђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и поста 
, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси разд 
а, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да 
олује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја 
 чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се  
ођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> < 
е је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња 
у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам ди 
 сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за р 
ех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела ј 
ди полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београ 
 Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће 
Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми 
соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад  
што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она 
е седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког 
а тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даљ 
аву на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} 
е доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да о 
лично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљ 
 непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је  
рушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си ј 
 остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јок 
не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“. 
сам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу г 
и, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли  
ло...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад бил 
пце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим на 
.</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне ра 
гла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми  
ао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>—  
 писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео 
Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, и 
а кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ст 
ли доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То ј 
ад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не раз 
жна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу. 
н...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто  
ека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео д 
е на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе  
ђује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Биб 
 му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" 
 жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на гру 
једном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} О 
 прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, о 
 на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео  
љајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем  
радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе с 
..{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S 
е не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone 
ве даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа 
леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>------ 
 они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио,  
лачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И ст 
 догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се виш 
мна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза ви 
е, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њ 
о неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи д 
 да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она  
пу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима 
ло ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићен 
 сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n=" 
и живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче  
срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомен 
ло...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим гр 
диже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си све 
ред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу ви 
је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца  
го плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S}  
а њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало,  
_</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја ј 
аженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чи 
ио код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти 
ћ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом 
ожено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S 
 несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једн 
епо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..." 
 и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ. 
у годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо за 
не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако,  
 једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по 
о два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица л 
p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S 
 другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше 
од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, т 
S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја  
године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће 
 твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, мн 
p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим т 
 Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="sub 
ди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу 
ост која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одма 
а, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо п 
а киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као  
 је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи м 
S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је те 
орна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо п 
{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљ 
и је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао 
еђе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.< 
уке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, 
S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!. 
ала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="su 
сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је 
х <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух је 
би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она  
стану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S}  
ела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Ње 
ромукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном 
а лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Никол 
љупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се  
> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далек 
је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад 
 добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично 
 као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који  
дског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале 
страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот јед 
рио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!.. 
 у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је 
<p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једн 
<p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било  
на можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!. 
гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете нап 
 пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута др 
ле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао с 
“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.< 
з, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео у 
и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отвори 
еше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише руж 
ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мо 
х гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је  
убав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта  
 вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је би 
толу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Х 
Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone  
</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесе 
 ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије  
су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У мом 
{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало 
 све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола п 
ом пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Ми 
ио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло.. 
а ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми  
..{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу 
сто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док 
ешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по  
 <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете 
а мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n 
ткривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, 
 ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној  
 то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone uni 
че у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „ 
нуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено цр 
 само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако 
 кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} 
враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно пр 
 опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен 
дан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав стр 
на, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох п 
а сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била  
е слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и з 
да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— 
ца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и до 
 пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, м 
6" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, 
један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>—  
p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механ 
ујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео рум 
еси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата 
ђу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она  
а.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну  
ти.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љуб 
ао да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се 
а сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нис 
ас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него 
Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох  
 једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна  
 ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, о 
S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сја 
ас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тв 
преман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила 
 у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} И 
тео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице примет 
о овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш. 
у, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, је 
Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка  
 мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и 
ише весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
о.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио  
искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је 
 Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осе 
а мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког пов 
>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрап 
/p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срд 
а уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срц 
ше плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— 
а...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела чове 
м од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испре 
 ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „ 
="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на ле 
е данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће  
ли оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection"  
 виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кр 
ики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближ 
бада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му 
епа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Ка 
ећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне ств 
по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа 
 сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да 
њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну цр 
рташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух д 
г Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље с 
и и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ нек 
...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у р 
 историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“  
S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, 
е“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при  
пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су 
ора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госп 
Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе  
ице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима 
јисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>16. 
у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око т 
 Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" />  
рдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парк 
..“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах с 
ицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени оди 
оводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице 
ећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум 
љим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S}  
е гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах  
на је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче воли 
ао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у к 
 новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му 
ађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и там 
е сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone u 
еки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозоро 
 Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио са 
даше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне пес 
чарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је не 
ше у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснам 
виним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} М 
Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро 
упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми 
ного да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нече 
о после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веру 
проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није исти 
ити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш б 
писао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио с 
> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост д 
јој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове предст 
n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си м 
а се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и уж 
уте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак с 
Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Ви 
ашан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p 
одиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време 
е чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је иш 
 он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде 
сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су м 
равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као про 
 на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледа 
ветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> 
е су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S 
демо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> < 
и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређа 
ђе лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га ч 
<p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ј 
у на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи м 
апора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мир 
а рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обад 
жу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох  
оту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit="subSection"  
{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с време 
е...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме б 
овембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше од 
оди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p>  
 ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја саж 
S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одр 
 „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона 
у, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S}  
да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако ле 
у, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
о.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни  
но тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпу 
Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајко 
бу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми  
и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела  
и, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Ми 
 једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је зам 
.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам 
 кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришл 
у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p 
 водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну 
прекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тр 
 живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једв 
овника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредн 
ој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна пол 
га он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није с 
а!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</ 
на је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је  
бару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ —  
дговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p 
ахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам 
 лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне пок 
часте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута открив 
не и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе 
"22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених д 
у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти. 
 трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, 
з улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“< 
Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме инте 
небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S 
 ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...< 
где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој с 
 таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од  
ћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан  
етох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из X 
S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени 
њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n= 
ку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана р 
живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски  
је видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене ма 
јем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чи 
, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, 
ки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и  
} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним кот 
уштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="3 
ра беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта 
/p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n 
чела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чу 
 смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчански 
.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је б 
Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличи 
on" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо и 
ала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила 
је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба  
о му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и  
 време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!... 
} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и остави 
а рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смеши 
дну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, н 
 код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући  
 диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима  
једном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> 
ољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су 
на...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја г 
е остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми рук 
несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} 
етао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово  
моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде 
о дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајко 
то сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSect 
је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, з 
ио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле  
мно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је  
обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.< 
по да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ 
била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп да 
 <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <m 
м јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> ре 
 угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n=" 
смејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и  
ма.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соб 
</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју  
 се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S 
зиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пу 
воју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник о 
ку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред м 
{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен ј 
у...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тр 
ад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један узда 
 при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови в 
из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао 
/p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</ 
сти страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме  
онављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад А 
о мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице 
врте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" /> < 
још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје  
ар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи 
њи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су ј 
испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p>  
и судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљ 
S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво 
 ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према  
ну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где  
pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био 
ати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок 
p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздрави 
рошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутањ 
ве што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без уст 
утру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише 
/p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли д 
 мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих 
а сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих 
<p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу 
робудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је мо 
писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, с 
пом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних 
ајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да с 
напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S}  
прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговор 
ри главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> < 
 сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но  
рљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи 
ић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледају 
 <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски вазду 
<p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах 
 Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену 
зао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------- 
 болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у 
нела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим зд 
 дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног  
еки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак са 
дају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да  
ај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би м 
мо црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97 
вде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени прем 
а је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, д 
лучај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су  
<p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n 
реме.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас 
а одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и 
стаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог 
 кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом. 
удеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection" />  
.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили < 
а би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси  
вари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријат 
и, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђа 
старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</ 
сују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредно 
..“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах 
шле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно  
се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз  
.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> 
...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом де 
 пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра стариц 
опадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима и 
што наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво. 
{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо ш 
и се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је вол 
е доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже 
отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне  
едног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота ко 
1" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је по 
 примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче у 
крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја  
ећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} 
 старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирн 
бар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог  
испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она го 
рошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја в 
оцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети св 
о сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом 
девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се.. 
<p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, м 
иста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горк 
очницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне.. 
 чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у  
p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да  
и је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S 
хранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени  
..{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела ј 
И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе б 
едала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да 
иства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као не 
на стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала св 
ноћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако 
 сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> 
ти сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Тре 
 је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини 
Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је д 
се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњ 
{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног шко 
ратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, ал 
арцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прош 
S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у р 
 оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствар 
а сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због  
лику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{ 
у тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана,  
 смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа 
 као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен. 
је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем ус 
 да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је с 
 смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам  
 сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад св 
азумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што п 
илан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, т 
пустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам 
 кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете н 
енила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци он 
је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комади 
ата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једн 
била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам  
оја је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n 
а дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се 
n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе  
} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она с 
..</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p 
 декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разуме 
далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости.. 
епаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То ј 
го се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекал 
плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрес 
ерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Ста 
им пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у ј 
а госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p>  
ко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти с 
а и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало н 
ћењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан. 
обиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, 
 корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све д 
а сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — 
 Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини 
ит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да  
/p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друг 
и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном при 
али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме стол 
 много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су 
у му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову  
 боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну сл 
добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{ 
> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да там 
 је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професор 
а шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она 
анхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} 
ставнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не 
“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу,  
и...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— 
 позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> 
је добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, 
 што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи 
 он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некак 
леју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу по 
да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђ 
ање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем  
id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и ду 
овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио мат 
дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} По 
ља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе 
ли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо 
сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она  
ан за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један  
сећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са занос 
д којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гр 
 бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не о 
Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S 
убоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p>  
 у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писа 
м китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо  
г, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ 
их песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да  
, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатк 
покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња ј 
ош није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже,  
ла, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, и 
 главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори 
о сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који  
ка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао с 
 постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију 
од у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио у 
шно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила 
: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхта 
 најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је  
м носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Би 
усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали 
од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S 
 Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице 
ако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој 
S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да м 
олим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Пр 
ад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до п 
ном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „ 
ан је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној н 
, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао. 
Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте ја 
орила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута  
асположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени 
 ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обича 
збешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрт 
ешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго 
д под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох ру 
о се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори гов 
ност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{ 
лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16 
 јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је т 
ју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе с 
 сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа вид 
води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао из 
реду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи д 
и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао 
 мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико су м 
аније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ора 
м прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{ 
Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она н 
<p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" 
а, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако  
 <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од н 
} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> 
ца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>----------------- 
ази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних п 
рос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој 
по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозн 
сти ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у се 
будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" 
Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених 
В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу 
ице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо 
tlepage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type= 
слећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној с 
е...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су врати 
приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „ 
.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти н 
{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан  
ло у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на мој 
или <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“ 
е, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности н 
 иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subS 
ланина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло  
 Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{ 
ког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</ 
} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамиц 
седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} О 
орна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у оч 
ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије би 
љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох  
 се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соњ 
дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако  
па Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да  
поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност. 
 Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и пр 
о.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао  
ваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне  
...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије,  
.</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није 
 у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих уши 
S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да н 
“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она  
ох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгу 
, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лиш 
ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га савет 
старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно с 
етих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепа 
е полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И 
рнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужн 
и да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је  
е сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“< 
х и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у сус 
се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе 
Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена  
и здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две- 
сту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри друг 
лих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме зано 
 тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се 
почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући п 
> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек 
 <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n 
да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} Т 
моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод,  
 прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој  
ручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него 
 сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> < 
те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао с 
.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} Н 
зе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме  
е додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за  
дника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.< 
.. и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, оч 
 те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отиш 
..{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је  
 Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех д 
/p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос 
 су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, гл 
а је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p 
оћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико  
нијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почел 
— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" />  
м зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа по 
 јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако к 
је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао с 
утавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притис 
е да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро 
живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад с 
ајзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без 
о, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone un 
дујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пуни 
nit="subSection" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S}  
рећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изн 
unit="subSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и пос 
и живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S}  
n" /> <pb n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се бил 
о сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче  
а је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близ 
!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако тек 
ека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно м 
 „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један 
ече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплет 
 <p>31.{S} Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Бол 
 ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледа 
е пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања 
м, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невини 
 па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} А 
ћи, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је рад 
/p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у свој 
столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> 
махивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>П 
ени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и х 
Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ки 
 Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан 
ита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отвориш 
ем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим  
 /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одсе 
ам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру виш 
вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то ни 
ану.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о на 
— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу т 
кле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18. мај 
го увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која на 
желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milest 
, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је  
овори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој п 
сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш 
“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше с 
.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пун 
ао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.< 
а не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми прит 
} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена у 
p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. < 
> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи 
 сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>С 
а дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати 
.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претвор 
ашна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дан 
разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним о 
p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегл 
и нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко вр 
b n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> 
на и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, н 
то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао 
ред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да по 
јале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници,  
ос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме  
начка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово 
 То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим.. 
столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>—  
игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гле 
ице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S}  
да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих так 
и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> 
тела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обг 
S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смеј 
ладог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште 
се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у шк 
моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о мо 
одан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јок 
у кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео в 
ља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако крата 
ше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова  
о остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде 
е био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p>  
еоград—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пи 
 мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто с 
е у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
 пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остал 
о за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред друго 
?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама  
 <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом до 
аш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута,  
забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио 
варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко  
 јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи 
ла се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — р 
ам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Мел 
ећ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} За 
к пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши с 
о горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А 
ше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме 
Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића гд 
рпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на  
у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред ико 
ким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сур 
 га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Ви 
ја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде н 
бруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пре 
оспођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је 
д кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S}  
 да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ ј 
х дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину 
овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађен 
рогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, 
е ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на в 
камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанп 
ужале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од  
има кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотан 
но црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео  
а лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког 
је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тиц 
 само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да р 
ишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у пос 
ти:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочина 
а. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио,  
..“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред на 
 моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, ш 
S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан ш 
урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ип 
 Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаес 
ав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.< 
 у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковн 
 <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је 
ава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{ 
 свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови б 
ем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво,  
ја, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде 
у кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгл 
розора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И п 
апом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним о 
ох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља,  
 добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове з 
и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно миц 
 је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још ник 
 расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се не 
 и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И 
њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполео 
и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам 
ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да  
на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега 
о за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да  
несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S}  
ти.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи к 
би. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих 
у, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре  
мо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским  
рт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође 
ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла 
и човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се 
вота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је  
вему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави п 
али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стиша 
ине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучи 
</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после 
рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве 
 нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро с 
лео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несре 
амо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p 
мех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољ 
света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} 
рода као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S 
bSection" /> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Бе 
 Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде н 
 је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се 
езања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачал 
ја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући  
ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој  
ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је бил 
“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах,  
ге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу зат 
питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јо 
 са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца 
да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако 
 марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чу 
 <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света 
и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и 
, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Иде 
е са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на ко 
...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при из 
рисуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је о 
зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до с 
 и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним пла 
и знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела  
којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачк 
— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код н 
се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и пр 
здах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мат 
ци из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто,  
>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад н 
воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли пр 
истар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зеле 
је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> мног 
и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наста 
матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да са 
них мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> 
 склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросић 
те се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и  
 у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да из 
арица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је 
чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мал 
 су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су г 
плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и  
као је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <miles 
вршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најза 
д...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистр 
ан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p>  
стах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокић 
причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit=" 
17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла  
оризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог д 
је...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, 
ог дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то вр 
о да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S 
ицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћн 
Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испр 
{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу ба 
па, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је 
ји пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Ле 
 Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за  
сумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се,  
сећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем бо 
је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Не 
тање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се  
ор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли 
 ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће посто 
обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим 
ију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећ 
и покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и 
ене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уст 
 израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>20.  
 само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерат 
ко даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само ј 
ма.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје  
окићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је при 
 била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак к 
сно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођет 
, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, з 
ик почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Бо 
ишла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{ 
 плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео  
 и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји лис 
ожени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као  
затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам  
ћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљи 
 и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала 
гатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја  
о дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и чест 
колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени 
ства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно 
 кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У гр 
срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш 
исака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дан 
ора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>Т 
уло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она 
> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p> 
 кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега  
ље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, пла 
свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица к 
 врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја 
ана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет бо 
е воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео 
а сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S 
 био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основ 
 је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма 
збуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле 
јим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.< 
ам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, ко 
ка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пу 
риђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за  
, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако  
</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја о 
вот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да  
оцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је ле 
ући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хт 
мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпа 
реш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Т 
а љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети до 
оси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцн 
одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у 
ом започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек ј 
 сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћ 
разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до 
још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p 
ежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полаже 
атим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, ко 
и испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на м 
} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S 
бјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно посто 
епој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких  
гарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић 
н.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој стр 
S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и п 
 осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павл 
оћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном м 
и“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То 
 би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гле 
 вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глу 
и столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Мој 
да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има 
азговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> < 
нина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло пр 
свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да 
{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онд 
 долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, там 
аког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће би 
уха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87"  
</p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво  
оворите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</ 
; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има је 
ини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, с 
{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао свој 
стављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас 
свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, н 
 и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p 
лаг и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је  
атим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> 
великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, збо 
вади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p>  
старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како  
ише немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</ 
 нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док 
ј прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што б 
ој служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао од 
S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио с 
ног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, 
о да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, 
раћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих 
вокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испи 
1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите пола 
рајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И 
 мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени  
ине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно 
нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближи 
та за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био  
илегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се шт 
мо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати 
 да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље 
ад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо  
> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих исп 
азао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73 
ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући уст 
а сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p> 
tion" /> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} 
рећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору  
ла колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добр 
коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећ 
носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гу 
<p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, ње 
 ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milest 
 изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме  
а подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосвет 
ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре 
од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја сед 
о да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на 
 Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</ 
егове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и а 
 зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат  
м се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да 
ђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он  
г старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone unit=" 
а љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто так 
S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступ 
 по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она 
p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасни 
е као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги 
одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="s 
ј страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{ 
ани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне,  
, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S 
шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волим 
в, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари,  
град, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи  
иком, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви мно 
Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да 
: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти је 
ледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста ј 
ту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу г 
ш један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била су 
лазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину  
м заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="subSection"  
а коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milesto 
не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршит 
те искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“ 
скрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај м 
исмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас  
то сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у  
вно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мра 
 их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до  
ромене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Пров 
n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13.  
, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју соб 
ion" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје  
к пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас позн 
{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајн 
н ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад  
у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца. 
ад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала 
 се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капо 
матрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на с 
е врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био 
ад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем  
пљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се врат 
х желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{ 
као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми  
а сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друк 
ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне про 
ворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и дов 
</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их С 
то, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њи 
х руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже г 
.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи на 
 узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су  
 <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала м 
а сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S 
нух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29 
етака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, по 
 сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу 
 пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су оч 
не су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него  
9" /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На  
тима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је нек 
писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам 
 Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да чита 
..{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" / 
оградске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео 
од њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласић 
н ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га 
наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потр 
о и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан 
по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p>  
t="subSection" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p 
subSection" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од сво 
а зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пше 
ила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног 
ао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гл 
с била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао  
лицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше п 
чаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попе 
 нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се 
 споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на ста 
 се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Св 
богом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правц 
абујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у  
} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они трен 
било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола 
је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А с 
ји се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то  
им...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт 
 Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} 
 није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прим 
м, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да ј 
очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао са 
 хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У о 
а, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привла 
 Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче 
е идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји 
ених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиж 
— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад с 
“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот 
но мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећ 
.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо  
е и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не мог 
Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="su 
ене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламов 
аде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. 
о, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, 
ела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је порум 
з далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахра 
ба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућ 
пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{ 
је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се  
етих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео  
— мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да т 
ојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби 
Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је  
„Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да  
{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато с 
ри, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао. 
о лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p>  
емо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцниј 
раћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, 
а и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио 
<p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и з 
 ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Та 
/p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе... 
горевале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољу 
естан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш 
е.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећ 
је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p> 
ава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђ 
?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>------------------------------- 
мим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта,  
погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} М 
ућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац н 
врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се  
а мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декла 
зе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у че 
човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без  
с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И ма 
а, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са 
 па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много  
и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топ 
 бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у ж 
 Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема 
на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштв 
 осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпу 
била...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас к 
е би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, 
лику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло  
с у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиш 
ледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Углед 
јих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало т 
ла се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе на 
е то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла 
у, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пиј 
творена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер с 
а.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана 
 кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао ш 
оворио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се ожен 
су носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро 
 увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети 
и оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="subSection" 
диграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад 
S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кол 
ила изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра ме 
тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати предс 
 маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да про 
болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} 
на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су  
е кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Ди 
ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли д 
{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p>  
 полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се д 
о отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне стр 
јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео  
} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем ш 
а је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре.. 
ко руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ 
904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме пог 
едели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми с 
 да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу. 
ве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да рад 
ле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено 
могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и сам 
уче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S 
унцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да буд 
и се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p>  
</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књ 
сна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и а 
 као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прим 
не као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора  
не и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам ми 
и дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месе 
била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друк 
 брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју 
4" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо 
ји су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S 
 с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која  
јачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти  
но је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, 
ст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад  
 знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретн 
тко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и  
те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан 
, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S 
а она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} 
м болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, 
а ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња ј 
за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и  
оје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, 
 чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривен 
трашно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се у 
мо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} 
роменио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што са 
 се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништ 
 видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и п 
оњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где  
...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек 
</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све ј 
pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе  
има, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су  
S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на под 
 Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Ал 
за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и 
осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало 
> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потр 
често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсни 
ку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још 
{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам 
погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, кој 
 <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме од 
ного променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је жи 
 она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да ум 
мена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати  
о друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S 
доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуство 
 ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан. 
 Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађ 
 пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љуп 
е видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју  
 озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа  
а умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш бо 
о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време ниса 
 да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часо 
нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо би 
ј прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је ка 
 Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде 
мрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног 
ати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је 
S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз 
ивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p> 
мка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо ко 
 читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико д 
кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, к 
>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му  
сима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматра 
о се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз.. 
 да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на 
уђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p 
но не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме упра 
 љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S 
ш ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били напи 
 и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, к 
оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у ка 
Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да 
 хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone 
 столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са г 
чи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле раз 
је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, < 
а кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад... 
на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> 
 иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb 
а познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми ј 
оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан,  
аше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је нава 
ти и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, мн 
удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S}  
ну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја 
ити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву д 
а столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S 
е на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да т 
} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има... 
ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас 
зао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељ 
> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S}  
м као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме 
м се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неи 
не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?... 
Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две к 
ко будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам 
„Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам 
то измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста у 
вога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да чита 
pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га  
један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један  
ловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати те 
а девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста во 
ила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледају 
а, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Мол 
а; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере  
у, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог  
путали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена 
томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она  
очела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близи 
ја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, 
<p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milesto 
уги живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спа 
 говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да ј 
је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња с 
 спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..< 
п!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>-------- 
ни који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, ур 
чила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И стар 
огађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више  
а, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више 
 вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њен 
а дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме 
 косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима м 
ама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65 
...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим груд 
/p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је  
у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“. 
 <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те  
а!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subS 
ану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Ва 
.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио 
сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам 
ао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигр 
и џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором. 
"48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме  
се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужас 
чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла 
ни погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="4 
ве воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски по 
му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и го 
ју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од  
{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је  
 стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала свој 
умевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што пла 
 се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала  
холичног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} О 
...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе ж 
везено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабу 
авне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притиска 
јући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунији 
ћни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изнен 
сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од 
је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близин 
04.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета ј 
, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судб 
ћу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио,  
олим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш је 
угом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, овак 
олудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима ц 
.{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан.. 
дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} П 
Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од маглов 
ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се  
тан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S}  
иза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми  
а је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је  
 свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је бил 
ло нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових ис 
е.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone un 
 погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је  
бринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p 
ко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни 
тати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, 
ма целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олг 
осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја неве 
девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док  
“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и 
 никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p>  
, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...< 
а.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, по 
шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти 
 јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре с 
је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко  
бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образ 
а.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш м 
ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} 
рем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да  
е говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свес 
p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни ј 
 још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— 
Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{ 
крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред 
сте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто  
и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао  
 да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевно 
3. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страш 
>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачи 
 не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много п 
 питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама м 
а човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако м 
потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се 
че:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ј 
 поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не забол 
 <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са 
гзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је 
 услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се 
и тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео 
но раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S 
 да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећ 
S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко сало 
ебу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си до 
p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још  
на.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од  
 промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот не 
у то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subSecti 
е тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S 
бе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у 
Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар в 
да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone uni 
 објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како за 
оворио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искр 
несе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.< 
“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе 
а да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај сво 
 седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу  
" /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам  
 Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози м 
>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати г 
у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама 
оња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p> 
</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам с 
 сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам 
с да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам сн 
ар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао са 
 шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавни 
 је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да 
ла!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за  
и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{ 
и онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као ш 
ата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео 
т њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, 
а и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао з 
е, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко п 
ече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на 
и мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у гла 
ubSection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна боле 
 да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа он 
{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудим 
 прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се 
 прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе 
оказати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник  
— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича сво 
лед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било ув 
ож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" / 
на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој ди 
није и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је  
анас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме 
 учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S 
ји су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У  
p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу,  
ам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми нав 
} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њен 
, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете 
<p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лут 
.. бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати 
 „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одрж 
 се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p 
.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све 
жући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи,  
 дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која  
дине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је там 
., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од 
руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то мес 
а понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“< 
 страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, из 
несрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се т 
ајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Уста 
о кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњ 
 усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону  
 је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек пок 
, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, го 
то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за 
ачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опушт 
много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог 
S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе  
од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, је 
уде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да б 
дну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се  
окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви у 
а да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а 
вањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако за 
оћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су  
ла кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и пла 
 добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако пи 
 се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је ла 
единих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха. 
 грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли 
настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на ст 
псти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да  
 дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела 
 моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођи 
леда једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па о 
 да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ < 
о дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам н 
 окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледа 
 да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни 
етој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао ш 
> <milestone unit="subSection" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: 
 <milestone unit="subSection" /> <p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка уд 
one unit="subSection" /> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар 
> <milestone unit="subSection" /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас с 
 <milestone unit="subSection" /> <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхти 
id="SRP19202_C2"> <pb n="10" /> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам  
ilestone unit="subSection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхоли 
ког предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале с 
 пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p 
 без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам  
ине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила  
 весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Се 
ше и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5. 
јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам  
бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у 
 и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" 
мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице,  
те главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ст...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} 
ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плак 
е, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...< 
ам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p> 
} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само 
ост је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
..{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад 
ако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа је 
ого, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој  
аду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у св 
анем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпу 
ли то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је О 
нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној 
ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је оно 
ла.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив на 
ред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне 
јих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно  
с у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S}  
> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазници 
 гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен 
срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја ј 
, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој др 
о је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам о 
питао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, 
рење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Ац 
ма.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој харт 
ле два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка 
S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад  
 се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учин 
ићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неос 
 после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише. 
сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац 
.{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пу 
> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места 
p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине сво 
 главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, 
је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхује 
дим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност  
а своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене з 
 би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер 
тао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто ве 
ед мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је  
<p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним... 
већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и по 
Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био  
Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p 
 кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Со 
иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и  
а ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="su 
злог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим,  
адна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста 
ку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге. 
ничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору с 
срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и  
ало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрч 
 по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и д 
мах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам 
ној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је 
ки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле 
ну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, н 
Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља н 
ени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празн 
сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, ј 
да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се нег 
. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му. 
све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пре 
 који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је сврше 
сним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих 
ном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кр 
..{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зат 
S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је ве 
дне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и ка 
лија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у б 
 ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Стра 
а вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе и 
ана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила 
о близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>---------------------------------- 
лу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и и 
мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својо 
 разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полак 
S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у на 
та што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. ма 
унце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчан 
S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било о 
за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А саве 
 коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао. 
евале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупци 
рсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламов 
и требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да 
ним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="subSection" /> 
руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ .. 
тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено ра 
о да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима м 
адни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone un 
волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се пој 
ако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} К 
ма... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам ми 
 за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је 
ених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, ре 
зио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> 
 осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наст 
 старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох 
ја је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у 
а заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас  
потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај 
испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељ 
ећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ 
иска и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су си 
 ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да 
 је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S 
 експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то 
ох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{ 
вна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била 
а прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <mi 
забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљен 
} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој н 
За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једн 
</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Н 
p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{ 
<p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном 
, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић 
} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је от 
p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селил 
Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке 
p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Н 
 <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, има 
 да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговор 
{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али 
а, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сн 
и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изне 
о је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим 
</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим м 
ном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несу 
ачин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трг 
лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љу 
рани, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapte 
воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коњ 
а је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, посл 
</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, у 
рих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{ 
у, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није 
слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше. 
полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаст 
на ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао с 
к расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред соб 
ела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљ 
епе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у  
.“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала,  
прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно 
реним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одма 
прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу д 
ло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с вр 
.{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је 
 била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан погл 
та нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тих 
{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка уби 
поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нер 
мишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је жели 
ауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николаје 
 једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; 
ести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило уд 
 поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вре 
и си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам 
/p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је теж 
ошћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Ди 
Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се 
ли није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи 
и ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</ 
о по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S}  
ба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њ 
 кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упиј 
 још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} 
оји је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одм 
еселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и и 
ђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором,  
вој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у усп 
на...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана 
 је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи с 
} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сија 
среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то прек 
>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом  
је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један,  
о њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама. 
ог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред ме 
} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се 
главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Он 
 Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с 
и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја  
 другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, зан 
гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно се 
и.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о вр 
 нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да 
не...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи 
 тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми 
 с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{ 
ле и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам насл 
наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја уз 
а не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол. 
и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било 
.{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој к 
 волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики  
те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да 
ажио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало 
 нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт.. 
тању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је д 
о последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишл 
 <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одм 
онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плач 
 и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом нев 
А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <mil 
 умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме те 
S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све  
а убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41"  
 сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у пе 
, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја  
реклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао у 
вом.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој с 
дог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих т 
срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, 
 ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S 
S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Ње 
сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја в 
колу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам  
пођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је пр 
 до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила 
иреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{ 
ли смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам нав 
 смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{ 
драган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам 
ати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одм 
нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја 
 да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.< 
еко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива 
о да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је дол 
е све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо 
{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S 
и.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла улич 
ам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед ч 
и ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила 
 и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за по 
другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пун 
...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав 
м:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један  
змете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олги 
е приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео  
две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђос 
мао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом свет 
 јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим 
е сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тр 
.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „са 
а питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толик 
 најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мен 
и да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------------------</p 
е ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> 
јена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, ка 
 јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S 
S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је в 
то гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и  
ву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја вол 
ји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста ре 
.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> < 
<p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће к 
ли су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станич 
на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке 
Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се  
 Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лак 
Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши  
м кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловн 
 </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>------------------ 
ну, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца 
вно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом 
није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све 
ад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је јед 
о...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакуј 
 више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И о 
еко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>-------------------------</p> <p>--- 
 Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угле 
дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „З 
менила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, глед 
, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа не 
но умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се пол 
и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{ 
не ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" />  
 што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да  
како више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p 
} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђа 
ио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> < 
и чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живет 
у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И 
д ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... 
 Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас  
и дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост  
уке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p>  
 одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за 
уке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо,  
ем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје  
м живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно... 
боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} 
воту, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство к 
 пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке прод 
 у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме  
ење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то ј 
ебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог пр 
с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви и 
Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у н 
ети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само 
, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећ 
о свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела 
н.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „ 
горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло 
...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не б 
едном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит хр 
његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник 
рца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је б 
аслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље  
 џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <mileston 
Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламт 
>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно... 
чеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умр 
аше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Би 
Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши 
ало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без 
} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брд 
али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посм 
део сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном друга 
 на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{ 
.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо 
је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мал 
им речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све. 
азих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успо 
љанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан. 
о подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам ј 
" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутро 
 ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S 
ну њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разгова 
ас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много пат 
сеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није  
погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, п 
 Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребу 
се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајк 
лности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“. 
 је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећ 
а се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди  
једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот 
 била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њ 
о.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ст 
сти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Со 
е јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је н 
 представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S 
добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подиг 
је.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко 
замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити карто 
коле.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</ 
ђем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} 
{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега кој 
 два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</ 
м <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника.  
ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми  
ика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И 
.{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећ 
p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том неср 
сећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} 
 ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone unit="su 
а ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно пре 
бе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била  
олите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да  
Section" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по ст 
> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија 
> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље с 
тињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{ 
био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног раз 
p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{ 
 их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам гос 
мо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за п 
„Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао 
 мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћ 
 мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не гово 
> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио 
чи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају  
углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Је 
тило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово и 
лих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као 
пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали 
оја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам и 
/p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног св 
оћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадо 
S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</ 
дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часови 
н велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бд 
баде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче сам 
а не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, 
 Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину 
S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличн 
ало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— 
о и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини м 
 и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> 
оси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја к 
 је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>П 
ај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, сл 
лга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена ј 
на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, прем 
 ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је би 
анку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да  
 сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам ж 
леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како м 
м јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пиш 
, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да 
а њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Врем 
 грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше 
 остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> 
е мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не с 
друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, 
а није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће в 
виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган 
ао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „Т 
. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше 
нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја 
ојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам 
 кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да нећ 
у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без о 
} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота о 
 је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та  
 је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Мо 
 сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису видел 
"90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог о 
као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу < 
 у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се,  
от ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је у 
{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Со 
.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоћ 
ости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Пи 
 ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи 
ер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја  
 „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја  
и да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, 
 у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам  
је грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни  
 <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта ради 
ак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох 
звесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После 
пите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Треб 
е у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем 
 осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да сп 
.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је  
постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз г 
рећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све ви 
е сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим  
 масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја ве 
аде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је  
гла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам виш 
ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То з 
ватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога добро 
ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S}  
м овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адв 
 само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете ка 
</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на друго 
речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих сви 
јој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави ње 
 одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постељ 
шла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ого, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И  
а очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“< 
чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећа 
и није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем,  
е знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег 
 Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише  
ла и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по кој 
дао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није у 
 ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се в 
ема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је  
ини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али.. 
око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то ње 
удима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само ј 
 „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n=" 
си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој вр 
учја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуј 
ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није с 
је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да н 
ни... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љуб 
уја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да  
нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се о 
жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку 
 на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све  
 је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S 
ог у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем воље 
S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме  
еленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га оп 
о, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба сно 
срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и бо 
те главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не  
тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S}  
 прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покриве 
ion" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија пов 
ку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан он 
а.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило 
 <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и н 
81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си  
ећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зу 
довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.  
на је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног само 
 Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још је 
ремена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="sub 
Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја  
зрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очи 
одиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да,  
уку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајућ 
ила је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, 
и.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p 
трашне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине  
S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом. 
S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испит 
ине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рек 
„Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој 
д.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да г 
замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост 
огао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и  
сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко 
Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стаја 
а напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољ 
ј... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9. ју 
} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд 
е срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али 
 одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко боле 
ного мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу  
опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и поч 
 слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрен 
и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да свој 
е све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано д 
е светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни 
е узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој доб 
шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али  
.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је п 
...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово ни 
корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и 
а.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи;  
будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам  
та речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је п 
о.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек пос 
свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га 
има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство  
ео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а  
зали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такв 
штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> 
ше нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам в 
 девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице,  
окатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам 
реба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе ј 
 Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у ово 
“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита 
едан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би 
ећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њ 
 је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је  
ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од  
, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећ 
на, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно,  
сила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пи 
есконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема.. 
ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Виде 
 је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто 
ајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутов 
Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и прим 
је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S 
а да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је  
аха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блуз 
опло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам 
е хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била  
} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући те 
тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да 
јана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „ 
>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољу 
не, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто г 
ијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја  
, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{ 
ну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће д 
н прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући 
једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави. 
је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> < 
.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена 
 <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi>< 
а посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле  
м, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на ком 
on" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} С 
мена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала 
анеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S}  
 не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићење 
ст поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капљ 
.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било с 
ој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале  
ашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него  
праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која  
кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никак 
олена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је 
 своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p> 
њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам,  
ли то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Пи 
и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао са 
ће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је 
мо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! какв 
 био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприл 
испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не  
ју!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућут 
модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш как 
!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти 
т једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао  
сивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем 
зоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</ 
е, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Ода 
ем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без све 
идуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су  
почетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је зна 
 код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се за 
пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде препла 
 на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило 
ш од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S 
ироду.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гом 
ion" /> <p>23.{S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном неб 
буће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непреста 
пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме о 
S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, ј 
ако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам би 
о плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме  
 да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђо 
 никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" />  
но вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на пер 
очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овд 
љив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, 
раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А  
о код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био ш 
оменио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у глав 
 живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, и 
х особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, би 
тох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну ж 
вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p>  
 врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело мно 
 смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умр 
 Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао с 
> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му пис 
а ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом 
и у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде н 
е пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да 
..</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила 
ио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег 
оме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да б 
тио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја  
м се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олг 
— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је пот 
верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио за 
агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам ос 
не ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух  
Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да 
Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори 
тао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао са 
ји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} П 
 придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као  
 је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам ј 
<p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било праз 
сам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног ста 
.{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не ос 
срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не з 
 крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу 
а која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми с 
лио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље... 
 као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући не 
.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} 
отпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски  
де ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Ма 
и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај  
 све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо 
це бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Жи 
му.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSectio 
 ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p> 
и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја са 
сне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" 
гнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се 
ам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да п 
ило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота ста 
, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постан 
агање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још  
2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{ 
 <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговори 
главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> < 
а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати 
Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки 
.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али 
ео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се и 
Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице неја 
видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам 
ло жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја 
руго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпо 
ите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам пра 
а очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од  
дите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем ов 
лабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и 
не косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље дв 
е било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао поје 
ед њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мр 
ве јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе пи 
ction" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој  
тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда 
звијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозниц 
а.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSe 
јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Он 
рхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио... 
е роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све ка 
ека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар је 
ећ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Ка 
а на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано гр 
треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру 
а то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, ј 
 то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично ми 
ије, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко  
 се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И о 
 нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су от 
ривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујн 
S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће  
ед моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде 
S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p> 
судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да к 
 с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с напо 
ебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесн 
сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко врем 
слио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био 
о...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће ни 
гом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> по 
 грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема 
м слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{ 
алу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а кол 
идео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео са 
Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што 
видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, гор 
ице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста  
ави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од 
за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а  
на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћ 
јати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао 
S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ра 
зове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ј 
је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> 
душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, с 
...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла 
Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем к 
одине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отр 
о је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих г 
, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох з 
инити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин 
едно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
вој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује 
ињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, м 
и у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја крив 
 познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, зати 
жавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} 
него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим 
а ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је  
 види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као 
н из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" / 
 није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био 
оравити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињ 
писана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>------------------------------------ 
ан живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требал 
ао и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада 
Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује д 
олим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, а 
ли... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад  
нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p>  
лађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњ 
н.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је  
а гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе 
реће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго 
 гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и 
е бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем су 
.{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило с 
а...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори г 
а просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме  
спите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S}  
 ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми  
> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто поч 
> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почне 
 пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се ка 
лазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун. 
сле јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је  
и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је  
 те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S 
а сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година д 
која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та  
одина дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone 
> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била  
све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду. 
n" /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је 
ме, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био  
03.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стаја 
н помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна  
tion" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{ 
убави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, зн 
тиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се  
ња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> < 
tion" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је на 
tion" /> <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S}  
, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
досна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако  
 озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S}  
е се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам ж 
н пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетк 
 једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-г 
 да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна 
мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана про 
да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити  
 пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве 
е било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја пола 
и већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p 
аједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{ 
 исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем п 
огао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали за 
 се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на  
Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога 
вца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} 
видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојен 
p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање зв 
робијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао м 
 да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се  
саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене тв 
S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{ 
и је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, 
а сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих гру 
тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгу 
 — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S}  
иромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гле 
 неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан 
 отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покре 
и о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знам 
врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њ 
постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ј 
p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говор 
ати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S 
ет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те 
 заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам 
објашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне см 
утру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{ 
.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Б 
 јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је 
јере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone 
 главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно в 
ем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако 
боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећ 
и, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи 
е госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S}  
{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче. 
“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и 
адске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео за 
 поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајц 
би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање н 
ана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретос 
разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за раме 
 он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди ула 
ли ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу,  
моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>В 
очкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати њег 
е оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала  
рла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се н 
рало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="sub 
мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен 
нили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно ле 
ља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја са 
ла очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="sub 
оћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Д 
чијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и 
лас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам  
на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у  
а, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно  
 уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p 
а тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи. 
ао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, 
било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики 
амнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{ 
ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе  
ан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} 
ио гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен кр 
кога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> кој 
 ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се дос 
ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</ 
 у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између м 
 се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздра 
жаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се вид 
 ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке 
аца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и засп 
S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На  
о из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама је 
насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак бил 
Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом  
 и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него  
Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и дож 
 с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да види 
ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она 
ући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title 
 <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један.. 
.{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и о 
етворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га  
дићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у вели 
та, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> 
писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је та 
јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, 
 волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слат 
уску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво 
ас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељач 
д „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је поша 
но учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, 
 тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала дв 
S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <mileston 
 ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> < 
ом, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо  
 сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је ж 
; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S}  
и дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци 
ла пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше са 
љубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје б 
ам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, к 
исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за с 
ошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме 
а да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо  
а моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> < 
ела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У 
огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошк 
ше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На  
бој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била  
писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде 
енилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићем 
ђанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривен 
м мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се по 
е још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се го 
адала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима ист 
p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и го 
 као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купал 
та, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да  
 је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Дими 
несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим ку 
обној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз про 
е како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде- 
 ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ј 
ретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} 
Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била 
и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогати 
S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим проз 
азе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n=" 
ит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх  
.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде 
 где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Ол 
а се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она с 
ећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се настављ 
ако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и 
 осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом ма 
ску преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <mile 
ужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И он 
<p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb  
аву страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне ка 
"28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим  
и.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Ниј 
— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, са 
 <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајеви 
рати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко  
ило немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покр 
шњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p 
Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви 
 овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту 
 право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била п 
да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се нада 
 Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајн 
е после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Па 
мане на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једн 
>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула,  
ла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непо 
г дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика б 
ешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при  
јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомил 
, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио 
 нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25"  
би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја 
е, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња  
} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице  
>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта н 
<p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, иде 
 ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома  
 сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и 
те, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, 
, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упит 
p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}У 
а 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она б 
о.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима 
 седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чек 
Section" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао  
јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мисл 
е био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</ 
а ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Та 
ако је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S 
љења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо  
то.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За т 
зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио по 
е.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бо 
.{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао 
 сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection 
исмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је ле 
празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети. 
т, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је оти 
ан тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је би 
рибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође  
спођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпук 
ајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих тра 
ного о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас  
 је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где од 
ругога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и  
он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог млад 
о крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно 
смо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешк 
тим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седа 
 стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан. 
ом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, 
падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге 
њ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је мног 
а осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На ко 
, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојо 
азно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има  
амишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где 
title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку во 
када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала. 
 руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са 
за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио 
тих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...< 
ар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видић 
е се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} 
е, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p 
, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пу 
ла сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мен 
ла две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој  
 мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— 
аризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је  
ком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milest 
не скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту стануј 
ли са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео гово 
рузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да о 
ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слуша 
у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто 
итала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, је 
одигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад  
да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име м 
p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је би 
јући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, к 
навала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њено 
 да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се 
 дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а од 
а више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређен 
угоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јак 
нпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш,  
оћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се ј 
 <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјур 
не подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи...  
не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми ј 
} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако 
тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био 
али под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на с 
 пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој  
 <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p 
ирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико су ми  
аја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутр 
тала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да пот 
ри ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, бе 
едела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да 
ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити дру 
 Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>------------------- 
ј се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мен 
 и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те о 
 волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописа 
ео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је к 
о подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пра 
ћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и п 
Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре 
ам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S 
вори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit="subS 
 он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на  
уда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S}  
Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми  
/p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром н 
, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изаш 
 гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам 
ухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух с 
 био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p>  
ворим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p>  
ш нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио м 
т у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд  
ама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко тки 
је сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{ 
?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} 
 треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но шт 
та му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subS 
S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љуб 
света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обо 
че ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорил 
"9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из  
екам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да бу 
ма Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну пла 
удеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло 
чку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> сед 
 познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о  
оју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit= 
а, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и шк 
идео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како ј 
S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она дод 
 буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од 
ицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p 
ох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— 
то има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам  
 коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које  
 у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом... 
часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на ис 
итељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишње 
да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јо 
вако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавн 
 хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да вид 
а се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, ј 
 ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} М 
ио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно 
...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко 
срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекива 
ам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да 
олео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар виде 
мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> 
</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном прим 
ла показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране 
 да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад  
за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти... 
жи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{ 
} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit="subSec 
м се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било 
миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваки 
ред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили жи 
дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мен 
било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми  
7" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто 
> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Мој 
 јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, 
песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, 
још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S}  
 Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћ 
едно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone un 
садна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи  
са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p>  
уте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мења 
ва јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка  
} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена... 
риш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањ 
а то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она  
о не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла 
и и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачив 
 <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n= 
, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зно 
је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Бе 
се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух.. 
аље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По неб 
 грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто 
старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило на 
} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под  
v type="titlepage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" />  
е њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 
мам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и гос 
гох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „ 
е.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Бео 
 мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка под 
 заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио... 
ећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно  
ало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах  
ек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети са 
 собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, ко 
 није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ 
ајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко  
дмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мал 
дела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да 
а, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да 
оја опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и 
тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално ис 
оше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да  
Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћ 
о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да вид 
ла своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти ко 
едала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{ 
/p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни! 
а забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p 
да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа  
агрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у 
сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пи 
авих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, 
и и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој бил 
села.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно 
јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне доби 
е она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну.. 
је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она боле 
у љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Мо 
 сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{ 
њи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи  
шло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре пола 
им и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам  
 Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо 
.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Ка 
о цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку 
Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћ 
го сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Каз 
ти само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више 
ма о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љ 
} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у г 
ла је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбурка 
 буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на ст 
ој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој 
.{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју ков 
 да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „ 
т.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она  
авио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале  
иваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад пр 
 неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су 
ој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало н 
{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и  
а.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S 
у сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лаган 
кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S}  
Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек вол 
 и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адрес 
јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...< 
.{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је доп 
ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати сво 
моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о ме 
 /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ј 
о освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ват 
, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа посту 
ох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно,  
нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Он 
чију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад 
ље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се 
едстави госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим  
умње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једн 
сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна 
 малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу с 
ра 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div  
не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати,  
дно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, вид 
ка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S 
а и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивн 
ас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, 
азих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну 
..{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>------------- 
огоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све т 
је мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће годин 
 куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Со 
аци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које с 
ласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју 
ну је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам  
женим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо 
громном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво о 
 бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено 
о ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао так 
 си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, би 
{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме ј 
ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио 
е куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milest 
ју.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако нез 
</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се  
и и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који 
и, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говор 
о поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{ 
А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко уче 
то, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се крен 
ао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p> 
не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздрав 
 Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо  
спите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} По 
вој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхо 
потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и 
ам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били  
ш добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Н 
мена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{ 
аче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{ 
шњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у 
да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душе 
бицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} 
о да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу 
је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био би 
руди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј... 
да ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољ 
ражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беш 
н пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те тво 
 кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На 
} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи 
 те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и зд 
А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде пред 
о гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јес 
и се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и  
вршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од 
ањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи 
е излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, је 
Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног. 
 на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као 
уно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски исп 
ту, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Со 
а ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако  
ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, 
} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајко 
е сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни об 
оња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња  
..{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и  
 лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може 
ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су ве 
ица тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ 
 касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји  
зађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да  
живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и  
е умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му  
о морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit= 
сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone uni 
 и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мај 
ивим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам о 
е већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали пред 
 узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући  
.. мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни  
оји је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познав 
...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до 
и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се о 
олила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино пи 
ну.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе  
905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећ 
 непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио 
да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љуба 
опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола  
 ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, а 
време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у  
 све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Со 
едео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из  
</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада... 
ембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{ 
nit="subSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S 
о је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а 
ћ“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотр 
желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да мо 
је помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Ш 
о она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олг 
ћ ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била ле 
 <milestone unit="subSection" /> <p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо  
> <milestone unit="subSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} 
milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можд 
 <milestone unit="subSection" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад д 
 <milestone unit="subSection" /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан 
 <milestone unit="subSection" /> <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад примети 
tone unit="subSection" /> <p>Париз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је 
ilestone unit="subSection" /> <p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За м 
milestone unit="subSection" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите. 
ilestone unit="subSection" /> <p>13.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја ви 
milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос са 
e unit="subSection" /> <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет 
 којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ра 
S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе најв 
 <milestone unit="subSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам неш 
p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима 
 чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па  
бо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој зем 
</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао п 
nit="subSection" /> <p>24.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуг 
јком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на к 
>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан по 
 <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега  
, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знат 
.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично 
 цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно 
, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{ 
p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва 
> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек 
/p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило... 
поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у 
мети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, ко 
ући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљен 
bSection" /> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох н 
"subSection" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јо 
 и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој проз 
t="subSection" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље  
ubSection" /> <p>9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а с 
it="subSection" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одгов 
="subSection" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије на 
гу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико  
{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Г 
на детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вам 
а мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је би 
ај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Беог 
н.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p> 
р.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Г 
 имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јут 
it="subSection" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S}  
тић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{ 
04.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од уј 
ти ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех 
украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута млад 
зад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот 
м је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону ле 
ијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је пла 
е главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толик 
/p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S 
е!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо т 
е су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора  
ам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пуст 
азати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу ср 
ладост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је 
</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже н 
о мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, 
одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу к 
поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела,  
наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећ 
 — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В.  
рос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом  
 сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим с 
о гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох 
е мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Ди 
о омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n= 
е.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почет 
не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p>  
гледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да им 
сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Исп 
 ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није  
е одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и п 
дачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је 
едном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па 
одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се 
аслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и  
е живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора 
 некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плач 
својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је св 
д ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> 
х, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се б 
ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S 
 се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати к 
 била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила  
ад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш д 
ало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спр 
 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох 
ој пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> < 
ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли о 
...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је 
 би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуално 
ше заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не,  
ајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у 
 човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта... 
чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослаби 
 себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе 
{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест 
ш нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утуч 
трашне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" 
S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски жив 
а радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p>  
мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само 
ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши ј 
а.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је 
 у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је 
роз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла  
ко су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Мој 
 ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком  
“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе,  
p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{ 
ј, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког в 
о никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p 
м као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као д 
..{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она  
 волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.< 
е кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно 
наш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим прису 
 кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно о 
в.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није 
оворио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</ 
 сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топ 
но летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да ш 
па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако ј 
же како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња ј 
бог тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могл 
— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, п 
 Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам 
еконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{ 
ио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је 
, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима. 
е седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђ 
дног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је ж 
 весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло теш 
тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот. 
} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не 
{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ови 
седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпо 
.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни 
а сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу  
упи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало с 
на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те 
оше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и о 
остота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и 
} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> < 
уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе,  
 испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па буд 
лу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина  
ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, как 
не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја да 
у да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана п 
н путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} 
е им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им уз 
 је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, д 
и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједн 
ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова  
ад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже г 
треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они  
то што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја  
 и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него с 
 пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone  
 преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно 
е може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени 
то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећа 
 преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком 
внуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли  
 је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе 
ш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја т 
</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због к 
 поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене воли 
 и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је 
напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме  
а би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта  
одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>—  
{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна ш 
чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио ле 
а...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Ј 
 тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало  
д сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће д 
ди.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као ма 
и ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој ниса 
.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно ова 
ите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам о 
а ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била ј 
{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта 
це, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао н 
Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да ј 
ујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако дал 
.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није  
сао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу 
 срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В 
о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“< 
 посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће 
још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за 
> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје  
једно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је 
 кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми  
е што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?.. 
јући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем ба 
да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Он 
га што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По 
 <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72"  
ња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p>  
вну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је  
ситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни б 
ох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био 
а на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Та 
е уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна 
сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлич 
} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али  
ариз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S 
ирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушнос 
змеђу пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Он 
, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположе 
 како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако  
</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било 
ан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле 
 рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се п 
оста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</ 
ао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио,  
 која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити ро 
ене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој о 
чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само 
 Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову ј 
о вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S 
твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не 
ку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једно 
сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам т 
да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут. 
мени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права 
чији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ  
ском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња 
 какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то г 
време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском 
 места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} 
ени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно 
ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се  
p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, 
већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па ви 
S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је бо 
је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога  
о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног да 
нута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома те 
руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављају 
 „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да с 
омиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко. 
вде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвока 
о уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шал 
ва у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живо 
— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p>  
у, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа. 
исмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, 
 адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Ј 
кићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе пр 
оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњ 
} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S}  
 ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо  
еме нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам ос 
у нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је  
ут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јак 
ашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити го 
S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко  
димо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} С 
еговог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар гла 
ајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријате 
а ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је нек 
.{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђе 
 од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Вид 
аде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд ба 
 усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не  
ју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао  
олео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је 
да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{ 
ледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да  
је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{ 
nit="subSection" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго уве 
и, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам 
тово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да 
м снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо прем 
у ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлиј 
ли су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по п 
б њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и т 
им очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на  
а и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледал 
 Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа  
т иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледо 
и уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина 
<p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера  
>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жен 
 тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Бе 
ан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија ј 
жно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што од 
да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих маг 
} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја 
ена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију. 
ала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени г 
чи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у њег 
није..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</ 
 Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме ув 
их усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветов 
мала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца  
овео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „ 
екуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече у 
 ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога јо 
ну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморн 
 и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина 
едала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и 
 уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије  
носно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разоно 
а, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дан 
варамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>О 
дне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„ 
би, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде гд 
</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке  
д оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће б 
физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, дос 
надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шу 
 улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам 
недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повра 
<pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и на 
 оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом. 
обуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се 
монична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи вет 
ала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{ 
: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <mile 
 били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
танка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде о 
се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и 
отребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не вол 
.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да 
о ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: проф 
наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није ви 
е зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} 
 чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улаз 
 модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се 
 како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Ст 
и ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много 
анас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом 
ом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> 
ло ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамиц 
демо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао о 
јом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом 
е одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао ј 
ито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим 
сутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, у 
лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који 
тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене д 
> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, друго 
 пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Со 
задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато 
„Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соњ 
и...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и 
и твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме уве 
загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским у 
е.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone uni 
те госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...< 
а мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору 
ање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је б 
> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</ 
 из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, 
уто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, к 
је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад 
е било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим.. 
тео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред пар 
 меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене 
тру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене с 
је су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута 
 на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помог 
оји заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја 
Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећ 
е ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише нап 
година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео  
, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по 
представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>Т 
о по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о п 
лиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити шко 
крени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p>  
} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час с 
приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав  
тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да по 
војим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све с 
ељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина 
диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...< 
 ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумева 
а, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit=" 
леда.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone u 
и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не в 
дице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело 
ро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, бил 
ећ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине 
ас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале п 
Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пу 
 с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред 
 зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Стр 
чно топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цв 
док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали  
ролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Ац 
 покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а д 
његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, млади 
а столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да про 
лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, 
де трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, 
 одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми  
еће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било ми 
 сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати 
.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} 
Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Труд 
влажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не б 
ави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја  
ње, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задрж 
ком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окрет 
љив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш и 
 касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, 
е.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на 
их се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох та 
од Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, 
лазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред каф 
нде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још 
говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи г 
би, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезн 
лаву је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на 
али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу на 
ћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из д 
 болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље  
 било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста 
{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима н 
оћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Т 
 теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, неш 
..{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спава 
вномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробу 
 да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у 
нице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео  
 како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је  
S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери 
реба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" />  
ом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка 
ко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољ 
 писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустит 
у.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p> 
о.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој 
својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци  
с је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас м 
м душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Мора 
ве примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући пр 
и...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је 
ubSection" /> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Вета 
ам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби. 
де је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски и 
сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једн 
ју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су  
 /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је ве 
 њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се 
рила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на у 
{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гле 
еко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:< 
а песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</ 
е да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замис 
 ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, о 
, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред  
 у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и 
а наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече 
им Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, ре 
ео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S 
посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом  
ка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад 
 шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>--- 
разна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непоз 
столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је 
алисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о морал 
</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључ 
<pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она 
иге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га по 
у и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом неред 
 душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико ом 
 вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао 
м чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близ 
="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који м 
е сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до 
слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо 
Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.< 
а мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло 
ко понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам 
 у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам 
 ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p 
{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад 
ше нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13.{S 
авом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна 
 до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па  
> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беог 
 излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенци 
. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јак 
„Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, 
њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикн 
ред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Н 
ећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учеству 
лазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би 
: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, 
<p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одгов 
у лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; о 
 слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била бе 
но је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече бил 
ојим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“< 
уке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> 
 му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госп 
гаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али  
ава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надуве 
а вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом 
осматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не 
вор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једн 
ављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, 
сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, 
е ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га н 
јашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажел 
е Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> 
, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она н 
ша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад поми 
линуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби з 
е!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <p 
 ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био  
јатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет 
ма?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S 
полеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже с 
 је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још св 
ати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам 
.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</ 
том...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцк 
. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су  
</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но заст 
ега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо. 
 говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Р 
бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао  
„Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправ 
паднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала 
х дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на изв 
у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја  
 соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна  
годне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја  
оцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа он 
на.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору  
 много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих 
а мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између  
кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мал 
м, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам  
 што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{ 
, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одма 
 ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, д 
вде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је во 
ало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питањ 
жна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као 
уздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јо 
а је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на п 
но осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у жи 
у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је  
оје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум јед 
срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре  
ећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа т 
.{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и  
...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Со 
их булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Со 
 чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки  
без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве в 
ише тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране при 
о у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ј 
 волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
едној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замол 
којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гроб 
олетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било н 
том познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit=" 
ла да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли 
реса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко  
о израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет 
измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани 
е и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и пр 
сине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S 
ма дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа 
ата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone un 
то одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала сам 
јао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p 
радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у  
мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним у 
упне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пож 
у пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, 
ио болестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећа 
.{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје  
војом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" 
им очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нер 
и сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се 
 парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању н 
сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирил 
исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим п 
 и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И б 
лажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао. 
ело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њ 
 познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив прем 
} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладов 
о је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дн 
ици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба д 
танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој 
вне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти с 
 мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпот 
 Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам 
 два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја 
су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била оп 
ног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који 
но мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Н 
ом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих  
рашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <mil 
> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је м 
густа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да оп 
S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за 
Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје 
S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једин 
алазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да г 
 један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и т 
и је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо 
а да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу 
из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Ол 
истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није виш 
на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се 
ао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових об 
овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у  
м једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по  
, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ве 
 зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то 
и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> < 
ића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја ни 
са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p> 
али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледал 
и ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод које 
ђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не 
лочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> < 
.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније с 
{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протр 
унце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Вра 
ене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако чи 
енем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуг 
амо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, го 
ознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још син 
.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца 
дном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{ 
го патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало њег 
е заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишл 
 осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блист 
ас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, 
 лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоно 
х шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао виј 
., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p>  
чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио 
адио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</ 
 да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако  
„То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“. 
једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има  
бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољу 
е нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу с 
Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато распол 
е као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, ос 
ворах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и о 
..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са он 
ичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице. 
 <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја о 
м обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p> 
аветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и  
лед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима п 
оби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за ме 
и су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на ч 
а; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као  
постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули. 
а, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми д 
и нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене во 
 у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа д 
> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гле 
 промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе 
шке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко прол 
"70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео  
на је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла з 
> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{ 
, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико ко 
тији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му т 
док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мис 
са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се н 
а која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише. 
и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ 
е танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p>  
од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што 
самљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да јо 
> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „ 
{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с моји 
 говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја  
озлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево с 
ађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам 
ахала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочија 
p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="6 
окрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце 
атих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се п 
 сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочиј 
није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се  
 n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је пр 
ла пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули 
ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p>  
е од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она  
сподине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и ви 
/p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском  
а путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ поче 
тах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју 
p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио 
вих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махал 
де црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са 
је још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту ус 
 ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те ун 
нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдем 
 збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, би 
ем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила. 
идићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много,  
е само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам  
.{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она  
Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{ 
 тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице 
кше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме 
погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила 
 стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S 
ом лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама...  
н је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој  
пропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сир 
 га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{ 
ћа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом 
 у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао и 
прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати д 
дох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу  
м.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посма 
знале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима с 
рад се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p> 
тео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају  
 још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по н 
мена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{ 
тно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да руч 
и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам зад 
како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти н 
 мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снег 
дне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно пис 
г дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Морал 
орено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овд 
се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га позна 
Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не р 
им?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ј 
словом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновн 
алеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан  
<p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниск 
а је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb  
 је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се  
арску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам  
дној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита 
оле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{ 
роз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севај 
<pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше  
сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сах 
мо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брд 
има.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја  
 и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас с 
стадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланч 
о су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочиј 
ајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она 
 Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једн 
 нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, к 
видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коњ 
ео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11.{S} 
едника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој к 
{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет  
ледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео  
, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу у 
 и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је 
агла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но он 
мо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним у 
 цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хл 
 моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме  
 живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 189 
; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и  
трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их  
ећ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми  
без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне 
чи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S}  
појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје врел 
ло прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја 
 усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам  
зним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ј 
о ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="5 
реће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је не 
руди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с 
лавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, 
скрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је ч 
да белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме 
те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако чест 
ко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без 
лази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога  
 с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветуј 
 кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја с 
 /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p>  
е ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањариј 
о видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били н 
, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке 
 сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу с 
еко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време 
афану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <mi 
аше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократа 
дмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и 
 сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме ко 
i>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му т 
његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S 
ница видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог п 
ла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један в 
обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми поју 
копчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале  
а, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окр 
Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{ 
лику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици 
ало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео са 
, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светл 
 лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, 
" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична! 
 и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> </body> </text> </TEI> 
е био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако п 
же крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за друг 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Ме 
о весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора  
среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира  
 Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске 
раци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се  
ивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хл 
зад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало и 
 оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих моменат 
 пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба к 
олико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне  
и остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} 
ље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диж 
кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад он 
био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче 
е постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли 
испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испр 
енутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сирот 
 руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго 
биљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љуб 
руштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{ 
ушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженств 
 и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана рук 
се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S 
м.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести расп 
лаву у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по р 
а он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина 
али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> 
о зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>-----------------------------------</p>  
 настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се вр 
ило.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требал 
} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом 
..{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њ 
</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n= 
је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рек 
тапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не  
изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасн 
, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по  
е ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бел 
ар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном 
ела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца. 
7" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке све 
 утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред с 
цу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћ 
жда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутов 
 скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила 
, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим 
мпине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за 
сти, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} 
<pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух једа 
беснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима 
 што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је оп 
ног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га др 
тао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пр 
оли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, м 
узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шар 
ста 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак палан 
за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обо 
елече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се 
је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не с 
} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред 
о ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе с 
спођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба  
неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и  
д некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} С 
ection" /> <p>3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја с 
ем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу велик 
>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран злат 
 тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осе 
оред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрш 
тио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... та 
 пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађ 
ма моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је 
роба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која 
оздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб  
се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S 
ке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено  
 још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са 
то пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју 
кла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу,  
{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <m 
а леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не  
 је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} А 
гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах из 
ање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слуш 
="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један бла 
<pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шет 
х да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао 
 очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да пла 
, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <milestone unit="subSection"  
рећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Д 
лачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био  
и трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави.. 
зану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скриве 
 сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине 
иму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није б 
ли ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О к 
ога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам 
p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза н 
Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p>  
донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врат 
 толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком ју 
 Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са нек 
<p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном угл 
мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим 
 упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шт 
..</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарањ 
огнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја  
а.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора,  
о зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, па 
и, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</ 
на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам  
 ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног 
о је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S 
</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну к 
к ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен вел 
S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње 
 кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој т 
S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit=" 
боје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне 
д се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме  
овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На т 
о је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и 
је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор проди 
/p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S}  
во посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста,  
 све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне др 
оји се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у велики 
 смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја 
о, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарал 
S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале р 
а снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко 
опада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој ост 
ај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко у 
далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све  
ок се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукл 
једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја  
.{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим  
ш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} 
и.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p 
се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред 
рошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовањ 
.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна  
је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... ј 
Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе уну 
и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћуте 
Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја с 
долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} Пос 
аш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и од 
рош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђо 
ено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и зад 
амније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у  
ом приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст 
рироде.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро п 
уку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже глав 
ник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Т 
није... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опе 
ако ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођ 
евно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио. 
 повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у њ 
о мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу ско 
у карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста ч 
ам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је 
де све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље,  
ла да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, на 
их су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми  
ам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Н 
 обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ реч 
исам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабо 
 силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад  
p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцањ 
 као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је ста 
едалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу ст 
 прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соњ 
једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забри 
ју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24.{S} Фе 
ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка. 
p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, 
ких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} 
ала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посмат 
 прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало 
је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је  
кара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На мом 
а видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... посл 
ки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се ма 
дирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање вет 
 својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове пр 
абодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим  
ре-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, до 
ужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим оч 
 капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслон 
тражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој д 
{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И 
а успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, 
вим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га прид 
орише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо 
ако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и м 
вежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S}  
била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме с 
илали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је 
мо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом,  
> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши р 
ан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса г 
ашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја има 
пуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и  
лесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико воли 
е све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини.. 
е она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{ 
еко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — г 
 придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но 
је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускор 
 пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S}  
ље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш с 
 вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа сте 
{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSection"  
о се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва  
у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пр 
м ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени  
разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, к 
оје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а  
ке.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...< 
реклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам 
обро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично о 
аве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, ст 
ом оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет 
вета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се ме 
> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Пог 
.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљат 
суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p 
Section" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролаз 
не, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ј 
ођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од о 
 је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван в 
о тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n= 
но девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>При 
д својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се 
чи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам  
ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала  
 правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „ 
здравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је  
говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да  
а леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе об 
њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту сед 
 разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена д 
ра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да ј 
листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуљ 
снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће л 
а сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Воле 
ам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у ба 
тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb  
ограду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако до 
"subSection" /> <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а 
оћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погле 
се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситн 
цу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њ 
м покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе п 
мерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очим 
јој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко  
„Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто ка 
н од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанц 
волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је  
} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмор 
х Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да  
ањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет годин 
 изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читав 
, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би 
 дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано 
подине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не р 
ле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упија 
/p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешк 
орим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако 
м на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова  
..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене т 
и тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које 
ски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку ра 
ина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према  
" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније 
ве ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођ 
/p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> 
ад, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“ 
е ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да  
лабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се ј 
х с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролази 
 сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В.,  
о на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа  
му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати 
одину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milesto 
/p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и увер 
јаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један мла 
пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче  
{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног 
оња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се ж 
некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навик 
о ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњ 
" /> <p>17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S 
о тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, 
да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца  
о ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само ме 
 је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>16 
S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се 
, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој чов 
то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга 
{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћ 
очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSec 
ог стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Дана 
готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је ле 
о, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p 
није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није. 
лга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је с 
пија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те  
мам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тра 
орићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говори 
омрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</ 
n" /> <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад  
ину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су м 
 одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S 
 тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разро 
и се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>О 
ну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је дана 
ао дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су 
 на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама сит 
а виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам разми 
ево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене с 
ошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне б 
 увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари  
ас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="7 
хог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње ки 
ривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, б 
која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимај 
ави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рек 
атог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало заба 
на грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки  
.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у  
После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне б 
сам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкр 
асти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо с 
ци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву к 
дини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S 
огаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два ре 
и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампи 
н у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковрат 
јана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело 
 само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало бли 
pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне  
ајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам 
осматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле там 
лази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" / 
ом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сир 
вао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мо 
 потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам склад 
 мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S 
" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убр 
t="subSection" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти 
 је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, 
 <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагори 
зак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убац 
ао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се 
 у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју  
{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, 
а машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне 
S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат  
{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти 
ш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} По 
трашно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S 
врџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{ 
а се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, 
.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И 
 да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помисл 
шију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном весело 
 природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, ве 
S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне ло 
пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку с 
p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“ 
 му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо. 
позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено 
дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{ 
ећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав  
оменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише зауз 
 прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је о 
је је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак ши 
о сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовал 
Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је воље 
време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи  
 ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, 
дем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" / 
.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p> 
нили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Зва 
надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да  
м и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре,  
ом све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" 
њег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, с 
овала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} 
упне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <p 
 другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако за 
ав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна 
како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све  
 јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може н 
угачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, в 
{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене т 
} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на с 
 том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи  
капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone unit="subSectio 
..</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши  
 и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} 
ет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи г 
.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењас 
романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми ус 
тала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан. 
ољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми  
p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <mil 
упцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворе 
 видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам 
а.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио с 
агњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо милова 
принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио  
 за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полу 
о...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их 
бити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велик 
 гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти 
има великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам 
и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је 
 дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе  
ељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос  
пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања м 
ћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста он 
а скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S 
им само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне ра 
пасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја з 
идео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, све 
>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и 
ражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгл 
b n="3" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијан 
 <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цви 
досећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било по 
зак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагич 
 је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари,  
је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6"  
а.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што ј 
 дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга  
ам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој  
својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајде 
и се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом н 
ру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и 
 <milestone unit="subSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам п 
рве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако ср 
 <milestone unit="subSection" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> < 
ilestone unit="subSection" /> <p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Ново 
ilestone unit="subSection" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се 
 <milestone unit="subSection" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ва 
 <milestone unit="subSection" /> <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад с 
 <milestone unit="subSection" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно 
ашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те 
 <milestone unit="subSection" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо 
> <milestone unit="subSection" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу и 
 <milestone unit="subSection" /> <p>14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле но 
nit="subSection" /> <pb n="89" /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заје 
> <milestone unit="subSection" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{ 
 <milestone unit="subSection" /> <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, доби 
> <milestone unit="subSection" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњ 
nit="subSection" /> <pb n="90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како  
ilestone unit="subSection" /> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје  
milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, 
milestone unit="subSection" /> <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима. 
milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам ка 
лео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где 
тар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. 
е.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе  
" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> < 
ер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудн 
} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Д 
о нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала  
о у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Ц 
..{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су 
умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако 
n" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S}  
ести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била 
 да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection 
назију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у прест 
амицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, а 
/p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам ј 
, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговор 
Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n= 
на негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног дев 
 видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће с 
орих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била  
ледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, 
{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на у 
 седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмеј 
зговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко 
 мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је ње 
т кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће  
="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој  
овања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више  
није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша  
стаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, вес 
 Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p 
 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много  
г и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на п 
 сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам 
постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но он 
о још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Бео 
ати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми  
станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у ва 
 се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју 
оја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milest 
колу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку теш 
тарице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћ 
p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари  
ин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S 
и утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p> 
 да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом 
 срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазит 
 нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница 
ожио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају  
p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мис 
<pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају 
огледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чи 
е волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она к 
о подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако  
ред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене ост 
о ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, 
е њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно  
 <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блато 
ве је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих буле 
р сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио не 
су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растр 
нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчи 
ј дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута 
имала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, 
и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам р 
етан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто р 
гледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућиц 
већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{ 
укло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ ха 
о видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S}  
и сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на др 
и се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, п 
 од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Са 
изале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала 
 отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако и 
 сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила сми 
 чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна т 
дех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли  
тела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сув 
 /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег 
е сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано  
Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај 
е чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући с 
а ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>------------------ 
<pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам с 
 Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за 
здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-тр 
{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је го 
ово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо. 
о што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако за 
, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу 
аза онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и 
лео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} М 
и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео 
 погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога ниј 
јем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прела 
ад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам 
е, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна  
ли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснам 
 свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко 
к?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно 
зна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица 
т и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми и 
коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танк 
је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у 
и...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плах 
је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гд 
, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка поро 
о она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила  
реба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим.. 
тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила  
/p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро  
низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да с 
 <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> < 
ед смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој  
је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да 
?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био увере 
 кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Зна 
јом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра 
е била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њ 
} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријат 
је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике о 
уди, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа против 
ређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потп 
ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао  
 него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може на 
она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да 
 се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то тр 
ваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се  
 је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, ре 
 Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешк 
атим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе. 
99.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја с 
ња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми 
м да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да м 
ем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог 
 на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Ко 
пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела по 
и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако  
— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо некол 
е могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила 
део, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на оч 
>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} 
им у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друшт 
оред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журн 
која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пар 
Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћута 
it="subSection" /> <pb n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Т 
 <milestone unit="subSection" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме  
 <milestone unit="subSection" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао  
> <milestone unit="subSection" /> <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигд 
 <milestone unit="subSection" /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски  
ilestone unit="subSection" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али 
ilestone unit="subSection" /> <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је при 
зи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и пог 
е то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на дан 
ection" /> <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода 
ом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{ 
а примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, а 
} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се з 
 и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{ 
ав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша  
о мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone unit="subSection" / 
 је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је  
 њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала мара 
е воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњ 
 један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p> 
ешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</ 
сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће на 
 се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, ко 
Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S}  
ече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио с 
пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на  
и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ј 
а, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна 
не.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S 
о колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да тре 
мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она  
Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном др 
а, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој 
ај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу те 
.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје  
 опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.< 
ембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одав 
 љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми 
на, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам  
<p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, ал 
е Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да  
пита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на  
ног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала. 
е несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамно 
тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једин 
ац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где ст 
глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p 
 седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмица 
у жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit="subSection" /> 
на, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо  
 седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Б 
а, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако 
 клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у 
идех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и 
 срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког 
о ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> 
 смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачу 
три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску  
 да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са С 
и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не сме 
} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Со 
м присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница ј 
на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао ка 
м надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њо 
а се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољу 
бећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја  
даљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25.{S}  
лињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила ус 
оју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све  
а и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да  
служило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се м 
гу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да о 
ко празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам де 
ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао мн 
мим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2. 
ед њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и з 
.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је с 
е кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу 
 загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њено 
о“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе 
Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје рам 
и.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак на 
рени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш 
ним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, пла 
е у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио 
ако се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се 
ше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страс 
.{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје 
уже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање.... 
лазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да  
а, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима п 
 Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSe 
грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спусти 
ала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени ври 
Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} 
ли није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p> 
за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више ни 
ла је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone  
>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном др 
тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао.. 
S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше дв 
ом очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како см 
, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје с 
њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неко 
ма им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему 
.{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратнос 
им... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке бил 
ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два  
и, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S}  
сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћ 
дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на бољ 
ило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли  
ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по  
војим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима с 
 опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су у 
и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клон 
е намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p>  
есвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непреста 
у сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али 
и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</ 
а мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све пр 
робљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сет 
p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео са 
е што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>-------------------------------</p>  
 ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима 
ion" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је ју 
 кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или ум 
 У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја  
мпу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на мо 
 код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „ 
е поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} 
друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањ 
 је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила.. 
иљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" 
о руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је нес 
м за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још 
о убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се 
другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли 
 глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагну 
о ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према  
јдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у ру 
зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога 
 је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива как 
, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разг 
Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много  
 месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет ни 
“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут  
е на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb 
те!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се ве 
} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ј 
 срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, 
м себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох д 
нотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који н 
Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешк 
и неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било 
у у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољуп 
з В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</ 
чије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари с 
обро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што са 
јена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можд 
ави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодн 
ешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> 
 <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пре 
а, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно 
ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење 
але Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред р 
морне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, 
на у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то  
јој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијств 
абри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем мн 
не!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила 
ео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам  
чко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме вол 
овораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам зл 
у мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{ 
реба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што ви 
 и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p 
чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти с 
мој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топ 
а сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S 
S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S}  
девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па повед 
један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пр 
сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој с 
ко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота  
ња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па... 
 Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја  
ам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} М 
 али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији  
дуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрт 
жу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом 
> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке 
 /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, ув 
Section" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју  
мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно  
 ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, с 
е да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и гру 
ујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао  
ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на жи 
погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко про 
исичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех је 
 је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, к 
а.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко врем 
езаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје 
ије ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, јед 
S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим 
да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот 
исмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих 
, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непреста 
у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти 
и је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико ј 
х је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја са 
ли сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поно 
вот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут 
а као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто 
гла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препо 
цу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у по 
ртије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, пр 
оли.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone unit="s 
ија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, про 
фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим  
е поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили 
ам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта  
те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити ка 
биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S}  
с, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубит 
} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овам 
ељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села,  
ио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десе 
тва са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растан 
и...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер ос 
ји ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о оно 
орила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја  
ој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерн 
свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је 
мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког повет 
а.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Ж 
је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакри 
х грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што с 
и сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone unit="subSecti 
ош онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Па 
ором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и 
 то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео. 
ара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи п 
аћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Т 
ене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И 
/p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том 
ош једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми 
 мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као  
учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зн 
а за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p> 
/p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{ 
и, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се из 
егово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он 
ала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париск 
{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јо 
о јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам вере 
901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је в 
ли Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колик 
ао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га прост 
p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хв 
> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S}  
ој...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; ок 
{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица,  
асти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> < 
ло најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Нове 
ано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. < 
о појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог ос 
лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздра 
pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и н 
 и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах,  
{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живо 
ог мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од 
 се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао... 
роватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио 
сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљал 
дила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам 
 у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Ц 
ебу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом  
е приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Јуна 
љим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по у 
е неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад ба 
 је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао с 
дна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није  
онима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју 
већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега  
 Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> < 
 <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, 
орила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла 
 лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} Н 
или смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам м 
лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остан 
сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је 
ке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и мн 
 Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шу 
ад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нер 
а ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она ник 
ична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, 
згледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота м 
танак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насме 
о с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и по 
другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више н 
жој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми  
 гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доб 
 кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан 
погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да с 
рага камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непом 
} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао 
а је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим.. 
скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом по 
bSection" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолиј 
руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахран 
сам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p 
 пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волел 
же руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свест 
..{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме бол 
} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропа 
вно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварењ 
и, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти  
ичам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупал 
b n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио д 
 је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичин 
да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, во 
не, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним н 
ешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину.. 
и.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је ув 
{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и  
да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки стра 
, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје с 
м ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струја 
. али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешт 
крено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> < 
ре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се п 
лочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим пр 
>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непреста 
<p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S 
а ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови жив 
.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниск 
рзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у ог 
S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, т 
м у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказива 
потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је оп 
ебало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише з 
г Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала 
е пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало 
ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било див 
али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покре 
тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и вид 
ди која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако приј 
у.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тре 
утујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да п 
 узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} 
умем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неу 
к, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били у 
друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зач 
јка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћет 
им познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас  
ао да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним  
— говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је 
 смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сеља 
S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него са 
је видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер ниса 
расно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно  
но, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, п 
глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit="subSection" />  
на, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја н 
д.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар  
 саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет 
пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уст 
а и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је 
ава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи 
астанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао  
ико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да са 
 ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад ниј 
 далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да  
олим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с в 
 лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти 
рв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих свој 
је још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме сино 
 ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milesto 
што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оз 
о страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа  
 с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих как 
седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито т 
 сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми  
дао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће 
е за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} В 
е у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти б 
> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p>  
е писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног  
али преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слобо 
ба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остав 
се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим з 
<p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво.. 
а.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још  
а ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било та 
што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.< 
обре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, н 
 се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић 
ле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролази 
 Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ћ 
су виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздра 
страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми см 
 у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала 
питао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— 
шла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су н 
 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам дод 
b n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и 
да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} 
е не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то м 
ста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S}  
p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана 
>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Ни 
 врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озе 
три комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> 
и мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, в 
и вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{ 
, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да  
ам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао бе 
 То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом живо 
а ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах 
не собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати 
је, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трж 
.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живот 
нас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је  
 ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} 
 Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису ви 
 n="90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мо 
ам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срц 
ла је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала 
као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала с 
Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да ј 
.{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S 
ст.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све 
 <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него  
а у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам  
ека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S}  
Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} 
} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме д 
, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам  
же: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам  
огли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље вид 
а моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, д 
рео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n 
м непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох С 
его у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва с 
 чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећ 
зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта р 
ање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} 
ријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и ј 
 ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сре 
ља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих  
редаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S 
а ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаз 
неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>По 
pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посет 
 се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замисл 
ух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</ 
одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone 
ну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весе 
што ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вид 
 испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Т 
жње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећ 
м се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опи 
 неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може 
ла: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да 
цом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми  
 спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме уда 
и пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ ха 
Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долази 
асе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим... 
а ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође дост 
о сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми 
лице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врат 
на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кро 
ине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би он 
е празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S}  
несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све 
, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“... 
b n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити 
Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сања 
жемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо бил 
ђа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" 
пали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две ос 
сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко по 
н је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд ч 
у...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам погле 
ion" /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S 
ех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима,  
кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ства 
ено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S}  
 Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!... 
 волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она не 
еђосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су н 
шетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању. 
живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Ду 
пет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Со 
ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господи 
нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p 
очинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место  
<p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих  
дахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уз 
S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за соб 
не побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти с 
ком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја 
и паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми  
сетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах о 
идигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам  
ај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} Т 
 да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа 
едох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгл 
 јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... 
који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и 
..{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам 
исли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости бли 
.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{ 
е савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговори 
/p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николај 
ићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</ 
је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог  
срећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочи 
о у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих ж 
р кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам вид 
„Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То ј 
ћући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <mileston 
аше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу н 
зад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди 
 је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга у 
коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један 
ј их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је пог 
.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писм 
еприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим,  
>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко по 
р видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе н 
 схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога до 
емоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја  
ме, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{ 
е за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p 
тих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погод 
 се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било о 
 фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном  
 је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и  
> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и м 
<p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасм 
мо ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{ 
 сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао  
ети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете 
одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „ 
 са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици,  
е, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли  
ма.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на др 
ан од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу м 
едљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако б 
ке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих  
 мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави 
ери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Пос 
} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке бол 
И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене ил 
атрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје с 
 да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учи 
 Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" / 
 много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} 
е на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више.. 
је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам ос 
а ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ноже 
 све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирни 
а и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пи 
 чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по  
гледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми ниј 
 си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам с 
и нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми  
лизини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, ал 
ао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то 
сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, неш 
 соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледел 
 ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом 
о њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих 
 грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и сам 
 Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S 
p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb  
еко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нис 
дети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али т 
Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо д 
ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој 
наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање сла 
чи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да ниј 
то је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, д 
 врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог н 
акше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми каж 
ршини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је  
а буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно,  
шно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Је 
 среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми н 
име и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</ 
ути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и в 
н, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга с 
и отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S 
је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам н 
ољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и с 
орио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас 
ићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу 
деног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем в 
и госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох  
о.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разу 
рете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрз 
 али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15"  
осле има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} 
ка.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме  
зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем  
а и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загр 
ам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене илов 
уха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, 
м се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је је 
 у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S}  
него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако 
 у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је  
т уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја н 
"subSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Ск 
on" /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l>  
 <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="su 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам  
ој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone uni 
рњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуш 
} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекин 
Section" /> <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо  
орђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> </bo 
т тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем сре 
оси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина 
стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако са 
 много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„В., 19. 
гући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911 
шко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих  
живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја  
се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпра 
, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... м 
 грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се на 
9. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дош 
дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>16. ма 
Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао 
> <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад поми 
> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна 
 више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки 
сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела он 
 глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S}  
лна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гле 
ела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан. 
ј пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама 
 златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме  
Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише 
моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да 
ло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S 
ницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Вет 
пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} М 
 и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш  
о се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>29. авгу 
 чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа 
ице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико  
е тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се за 
све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али  
у започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх 
међа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{ 
тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ру 
 али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам снев 
 Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво,  
 ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="s 
ем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од ка 
интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност  
ала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{ 
 морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад  
ла са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећ 
ешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам ј 
 волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} А 
а сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини п 
о узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:< 
почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам  
{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Пре 
и ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи 
 по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам 
 паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том 
сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши к 
ета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S 
дан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на  
оње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће С 
ам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да г 
сађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге ми 
ас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном 
сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Ол 
енци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређал 
огледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од 
ој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, 
м....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог 
{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни са 
ијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво п 
амо после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог трен 
о шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља. 
врати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да зај 
 пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам  
 могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} 
ког ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућн 
је полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</ 
цима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошло 
а је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волет 
 дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спр 
едан пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> у 
к, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си 
оспођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме по 
 очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p> 
ли ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро 
леди и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости с 
, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било  
читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у шт 
д завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно пи 
 мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међут 
бро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није  
ст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, 
оже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13.{S 
енаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био ст 
 <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време 
и хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p> 
, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али  
 остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед 
ђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, в 
<pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и б 
 може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код ње 
 кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с об 
нају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И 
 за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био  
ић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло ве 
ликоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана пр 
ети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситн 
смо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <mil 
ава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер  
је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цеп 
ем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone  
ого патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очи 
пет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад 
ворио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... о 
ела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.< 
Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је би 
м видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам 
дан упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са м 
е је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привла 
матрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој ку 
 Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и 
кве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих  
пада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић  
и према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ласт 
куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости 
а је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно п 
} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али  
расположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, 
 које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био  
оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка ј 
ије могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам  
осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мис 
ве је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" 
Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се  
 /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си пол 
једно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и  
еш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја  
а пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га рани 
ма више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и н 
пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздра 
их старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је 
ло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог неср 
ожеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не 
.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и он 
 о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне  
 ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољ 
је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун с 
b n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на  
вник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног ч 
ке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“ 
 себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко с 
.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Как 
ота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше  
 преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</ 
пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала с 
их,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су д 
је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан 
ам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да ид 
 Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи 
 значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као  
јевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато  
дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— 
ења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пиш 
е, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе 
нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Он 
 пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице прек 
вем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к  
сти пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа 
како ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p> 
жаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> < 
 срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и 
да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један 
...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она  
ступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у 
авила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за стол 
} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме  
м овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси 
ече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми см 
ебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, с 
тигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S 
је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настав 
 се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно 
 могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде им 
азговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Он 
ледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>------------------------------------</p>  
не да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао  
з вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S 
S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Зв 
шла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешт 
ави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао 
а.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад с 
дно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је вео 
. бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја. 
Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још 
т...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је  
тово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ 
S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био  
лики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испит 
ш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <p 
ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, пла 
стани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{ 
, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју д 
шљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на стр 
очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћ 
е разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си ј 
а опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на 
, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод  
е то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могл 
а ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли  
 му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да  
 упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а 
 станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет мину 
.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је 
гови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир  
ад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо о 
/p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам  
...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете  
.{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но  
лабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и изле 
шно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али 
е било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S}  
е но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја св 
м остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало нај 
 која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да до 
узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ст 
 моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми у 
сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, ок 
ореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и 
на.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, 
бро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу 
> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да 
на...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот 
ки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога 
 рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се о 
, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</ 
 ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</ 
 не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, 
сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио 
на сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Чове 
које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу н 
а смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зра 
еле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио 
тав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p 
чи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти 
> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је бога 
 сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту к 
ити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S 
 нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног 
вона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши  
S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то  
ране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што  
сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је оче 
екивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко  
и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не  
 „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" 
 одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „С 
халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту  
 У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је в 
кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, 
вембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла по 
га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер 
14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим  
„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам  
иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам мога 
отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, 
{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ћ 
мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ов 
p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју соб 
...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у сво 
> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе 
ет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам но 
 сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај па 
штрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигл 
> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни 
моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад  
крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај? 
а онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она н 
кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим 
n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.< 
/p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадов 
о — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би т 
S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа  
ко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме 
це, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од 
у, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један 
 собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад 
Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш д 
анас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15.{S} Мај 
ве друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити. 
смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути,  
on" /> <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо зајед 
о пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе 
едну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> < 
ти.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала. 
 зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p>  
ницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могу 
„Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p> 
за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш с 
дравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити  
мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p> 
</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са ј 
На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да  
, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми д 
ласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједн 
павам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца  
> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему  
његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и 
своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило  
јале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она ј 
рзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је  
што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова ма 
све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно  
нутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих 
о врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју 
ом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто  
ко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прош 
утрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како 
а крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, д 
јући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом. 
} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S}  
х, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S}  
би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих да 
 блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много проз 
вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} 
о стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p 
 моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влад 
, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у  
дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац 
 како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини  
изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлази 
о тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незабо 
е велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам 
убок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је се 
се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном 
оче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невинош 
p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хлад 
е, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутр 
Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако д 
исам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао  
а жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозор 
аједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која ј 
ви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о  
 је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене  
ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко с 
идео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га  
 учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих јед 
ица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, к 
 Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} На 
 је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам не 
о сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али 
 моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан пу 
 је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} 
боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају т 
х главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злоч 
рић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали сл 
S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пођ 
јачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што о 
да...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у ј 
ало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се ј 
е је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гран 
е између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу  
S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно б 
ном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зе 
/p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо 
{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако 
она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дет 
ен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која  
сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном л 
леда у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, ре 
 на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <m 
 са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био  
ена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње  
оложена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, пог 
афани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко 
, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да оде 
 једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми прав 
тила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, си 
тоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, 
и у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољу 
!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села ј 
сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S 
екоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен ј 
ноћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</ 
 вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писм 
м на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у 
ђа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета с 
 Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оз 
 учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ће 
е у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаест 
матрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите д 
 да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да  
 Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7.{S 
оље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и 
дна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је 
оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, 
ро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало  
да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, 
био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју би 
.{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољу 
 безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао с 
смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме 
дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи до 
 млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој стр 
ра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Пи 
 размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми 
 напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на јед 
10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само рав 
ор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох. 
к мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојк 
мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с који 
ећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S 
е вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сет 
 полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје з 
грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, 
лику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио не 
цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p 
ш стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запре 
 видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^ 
у ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плака 
о^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па 
м сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једно 
 али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привође 
ије ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit= 
а, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било св 
је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самн 
ајвише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања пон 
ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога м 
 ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и сил 
 сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам с 
кспрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд. 
к, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> 
 n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар сво 
ј најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је по 
целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени ј 
о о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу 
о сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам  
ошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и при 
ишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до 
аболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном 
и или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице г 
г.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се к 
за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби 
 <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње 
ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја 
почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху  
убок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху  
не Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а 
м смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, д 
..“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се и 
 хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једин 
 крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> 
сто пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја 
<p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p 
ено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p 
е.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима,  
расто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образ 
о?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, из 
ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, рад 
грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни ста 
начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Ч 
некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби,  
} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не  
е заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p 
алека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахраниш 
и руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он  
гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смеј 
 тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>—  
.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме зап 
 „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утв 
 као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам са 
 са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, гро 
 је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без по 
да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али 
</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p 
 се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да го 
 због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не ка 
ујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда о 
рали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми з 
а примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави,  
утљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ства 
имић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју 
{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у н 
ше него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу см 
{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ зна 
ато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале п 
променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му 
ић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим  
ад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је бил 
му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSecti 
> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је го 
датле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно  
око у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набр 
 су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа  
цу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад не 
рући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме вид 
могох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и и 
адоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{ 
лечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он 
p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S 
х очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSection" />  
репашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <m 
ше да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта  
слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо  
некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у гроз 
не које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочи 
а је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек  
 сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплаче 
прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и  
а, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</ 
 Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао 
да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види д 
ј улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро п 
олела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне бил 
 своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум  
 Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где го 
у и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо 
пах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико 
нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло д 
, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећа 
едно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па о 
бни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице с 
 се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свр 
очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огром 
и се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је так 
S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је збо 
се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од 
 ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, ср 
 ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти  
скоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе ма 
еру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед б 
ђа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су  
 ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В 
} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Ист 
Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са 
и с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, 
 познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву 
љубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где 
а идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он гов 
шти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља ј 
хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта м 
осан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и о 
ратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, 
ао да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме во 
Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је на 
у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем 
један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах сво 
друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео за 
е?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7 
дно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Н 
а моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби мој 
 салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам поз 
о воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиг 
га је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам не 
последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо с 
 очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?...  
зброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; 
, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S}  
е био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен 
9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз по 
 у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, 
у, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>По 
ма; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> гл 
} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жуд 
 празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још им 
јене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одаг 
га краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} К 
одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је у 
ах ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не забор 
 кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у р 
} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће м 
ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на јед 
да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а н 
реко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која  
а прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више д 
по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, нег 
ред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим 
а дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радују 
пела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} 
полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила  
етила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још д 
испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соњ 
 једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја 
една девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ 
p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да  
сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чуд 
дновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући 
 платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим с 
о пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене  
ад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава  
ћан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим 
} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, 
 Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али ни 
асположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе,  
о од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се 
 што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку уз 
ворили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом в 
леће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплавље 
 видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох о 
рти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети 
...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота стариц 
 не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није  
асвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали п 
о тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим 
ди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам 
 свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је с 
оћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на  
нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, 
> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам про 
 са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ј 
бринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало осве 
игрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, п 
 <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да пр 
плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p 
ња и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и  
цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да  
камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стај 
их глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> 
орио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „са 
страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p 
 је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капел 
>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало  
уке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, нег 
 изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у  
 било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Н 
а неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно у 
Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, 
p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, 
ио потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је 
{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо 
 сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу к 
 пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном туне 
Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом б 
S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S}  
кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен г 
ао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она пола 
>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Си 
естано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња 
агло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се ка 
{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више на 
аве.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била 
је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{ 
.“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби  
 подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно  
. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле цр 
p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n=" 
чено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у 
м матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад? 
адознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којим 
тох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у  
е која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, п 
e unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену рук 
/p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ р 
 гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвоз 
p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се  
ећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог 
слима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти ј 
ја лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оз 
овори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, 
{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја н 
и је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза.. 
авете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу  
 црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка в 
инио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S 
де моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“ 
 бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги с 
ене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањ 
ата који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хот 
коро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Па 
шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео 
дох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја нас 
.</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах  
 крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чиј 
 и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као д 
 сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређ 
ица пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио са 
с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио у 
ађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из ње 
{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ј 
.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} 
га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шет 
у.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по г 
 било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да оста 
 ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред од 
е већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре с 
зна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко 
о ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашт 
аже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка  
друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да 
м мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја и 
ко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на ј 
елог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Мо 
оје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисл 
ем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Дими 
аца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и неш 
капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био  
јствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и ов 
е, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Сл 
0. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке по 
Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце б 
нуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још ј 
ј је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У буд 
овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и стр 
да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једн 
 је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за м 
ој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је б 
 /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! б 
ица ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те стра 
нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студенат 
убичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: 
 где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после 
еоград се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p>  
ко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале  
ало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се 
ао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку 
у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... 
о чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац,  
мкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истечен 
> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен  
ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој св 
оји лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мрт 
з сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима 
о полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је  
ећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је  
 оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „ 
павам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све  
 сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји  
оштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у ис 
ј на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек 
} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао 
м...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком  
е седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, 
та ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити  
>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапута 
} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се ј 
станак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и  
у ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се пр 
аборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Би 
ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Јед 
дблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата  
о једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p 
е у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изне 
и гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам св 
и и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће 
" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била ј 
 време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да п 
ли се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, го 
ма посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или пс 
ћу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из ок 
убоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, п 
име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала ј 
га желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, 
брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. ве 
/> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На пер 
ада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна 
 све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су д 
ла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајде 
мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу,  
запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртв 
смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S 
очијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још 
 ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за ма 
д ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сј 
</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она под 
После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p 
"subSection" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхо 
веж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да  
е ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Би 
ће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је не 
м се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића и 
ног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година  
, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак  
како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби св 
ожен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</ 
о лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох 
ли, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја по 
а већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточ 
груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и т 
је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох с 
 Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја ј 
рај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто 
рло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су пр 
ред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, 
то да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и 
у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад 
ава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више 
нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио с 
чно стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S}  
 </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p>  
<p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Сед 
} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире д 
 шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, једа 
је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— 
 ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S}  
 мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена. 
од главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{ 
 ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале прис 
у натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је  
</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p>  
за неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако  
за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, ал 
ко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уз 
ка, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да б 
еке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим проз 
p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и пи 
си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац. 
а често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама 
да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај не 
пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао 
са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипа 
 била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски  
ављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те ви 
од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрест 
о друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очеки 
ње тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Дана 
а сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажа 
смо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, сре 
ion" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени  
о које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8. јану 
рећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
ли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при п 
им уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе 
ена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу но 
станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још ко 
м као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S}  
о ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на оче 
е новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га ј 
рећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то 
Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упи 
лео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је напи 
..“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба траж 
се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Беогр 
данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и  
јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат < 
еш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу 
је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем 
е говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код  
 провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ б 
ик Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица свр 
 средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се  
n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га исп 
сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <tit 
розору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <miles 
 сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућен 
 не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом 
о је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обад 
, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одма 
сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново  
из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>—  
ко ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано па 
игнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и ос 
м.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џа 
јке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић. 
рђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соњ 
 су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и о 
еко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима ди 
али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пр 
ула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се ни 
 је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и п 
Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њо 
а соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више ни 
 код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да про 
 сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту би 
 чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао 
 Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је 
птиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} 
цу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече мо 
о и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чуд 
е тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p>  
 биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим пог 
очетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме ј 
е очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се  
ста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само а 
subSection" /> <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одг 
 и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми ч 
{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутр 
о мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p> 
ампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milesto 
 тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђ 
носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били 
а ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учин 
 му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он 
/> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је оп 
одија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео  
ад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да 
 сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, а 
еко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би 
ветлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох з 
ад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је тол 
н говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако. 
 рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што 
.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „П 
 сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је 
 оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепш 
.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у 
што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што 
једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p 
и.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо пр 
ећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалост 
 је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допре 
и...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и у 
осмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на  
 речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело 
разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћу 
у веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза 
а није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и уда 
м растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, о 
а Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка... 
S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам  
е на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем св 
, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном ми 
дговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај палана 
и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, пос 
е било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адв 
о дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромн 
о знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло 
у кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком 
и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто  
, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почел 
јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писм 
ило трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одавава 
њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва 
м и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је 
 али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9"  
 знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабр 
 кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене дана 
стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођ 
моран.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кући 
и у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под 
 <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку,  
е капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведни 
/p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала 
 ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми бо 
оја су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми једа 
еограда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тр 
тази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="su 
 сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох но 
ало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кро 
олеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају 
... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је 
е у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone un 
е: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме 
тлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим ста 
риметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао д 
на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти прич 
 можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све  
мо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. ма 
ознатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSe 
а ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја с 
 оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја с 
о на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од  
.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би река 
 лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не во 
ле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за ст 
/p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n= 
љства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет нек 
ије намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одем 
 пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш ра 
 „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, 
ио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Вол 
огледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња  
</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S}  
ом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p>  
шли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на пу 
ине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело. 
иђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описа 
толом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео 
га прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S 
кла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам н 
ече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле  
роведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну 
ан себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама 
дне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће 
 да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим 
еним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milesto 
читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, к 
борих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загр 
ра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... ни 
 Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; су 
Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{ 
а очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда  
тпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мај 
обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас 
егде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али гд 
лест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} С 
е сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} 
по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чује 
<p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала,  
ена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бес 
д каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар,  
а и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са у 
увши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, дра 
.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи 
је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече 
тудената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мо 
а срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо  
пим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот ка 
.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи 
 Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке  
иметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} П 
е усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је  
ет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седе 
 студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје 
.{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p> 
 Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Ра 
„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад  
} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види 
 брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разуме 
и.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи не 
а пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се с 
 осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о се 
цније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свиј 
Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га  
>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим позн 
 је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја 
иким уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то мор 
еш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање  
дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење 
не док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред 
тох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам  
дног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они бо 
ашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти 
здала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао,  
да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завр 
обојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је те 
ке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна,  
 сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у к 
</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, ал 
а никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне та 
ина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи,  
 гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок 
им сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много проме 
плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца по 
огуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена т 
иметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме ј 
 се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох 
ве је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива.. 
им!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си зло 
да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело  
слим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја  
и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Сед 
} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и  
, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да 
што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње  
другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, ста 
} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</ 
 сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам 
у:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко на 
кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем  
н иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коц 
о ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем он 
 готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом,  
оље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, тол 
ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p 
вица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да  
о.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам б 
и на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она 
 толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за ис 
оста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдек 
помичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас н 
жи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела.. 
а би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не расте 
} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не ос 
у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Че 
е ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, н 
 зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам  
ти крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{ 
је олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако ср 
еста; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног морал 
 тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа ст 
ручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добр 
 зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке 
јешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи р 
аваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> 
 <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душ 
нута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Са 
овек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мисл 
ек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео ов 
она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да 
сници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест год 
на шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све оста 
срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} 
} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како са 
да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе ч 
коро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веом 
колико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Л 
ад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем,  
евао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу 
 мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога  
. остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда. 
ако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеј 
Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до  
сећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу би 
им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је 
анас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се  
ило веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећ 
добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За ме 
ао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љу 
онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} 
о.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била 
ила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што м 
 мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам  
едајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она 
али по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на 
>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако 
ам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} 
 да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци 
вног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с време 
 болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико в 
о није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа 
кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, 
у по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p> 
>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну  
 можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!... 
асом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напољ 
> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдач 
они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост дај 
Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивш 
судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљив 
би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси во 
прести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госп 
 пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у јед 
њем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан... 
за сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSec 
да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је ње 
иђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она... 
p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите  
 прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео ј 
што зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у к 
е зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни  
је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме 
 севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси  
твар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног си 
.</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S}  
е јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb 
д ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта  
им очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже  
те?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p 
 њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло 
очекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим. 
ли смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а  
између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их н 
у се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осе 
Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам све 
ивео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је 
љи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре не 
а сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на ко 
на још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“ 
>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да к 
оже брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији б 
осле смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они 
p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда 
а сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам каз 
..{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да прест 
обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S 
о ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, је 
вде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити 
њем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} 
с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да  
ивотиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља... 
узе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p>  
 није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!..  
 кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на  
 скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима  
м, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се  
ушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се 
им очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало  
 је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Ј 
ва сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, 
низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вр 
а је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{ 
а се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати ка 
 да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрен 
 а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за сам 
ирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претв 
ла још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало сумор 
лу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се  
 мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} 
 ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p>  
bSection" /> <p>23.{S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црно 
...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а  
рај пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић 
S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у прамено 
.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-о 
вљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао. 
.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако 
целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга у 
а промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу  
ке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у  
ао свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</ 
, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо 
ајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне к 
 невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме  
асти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али о 
горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њен 
 Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, оча 
оворила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи. 
ероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, д 
 су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, ве 
закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живо 
S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S 
е нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и гд 
а она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред к 
шли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је мило 
еко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађе 
 Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не к 
својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да  
ћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као 
е не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније 
нам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу на 
јуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам ка 
е.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p 
 живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>--------------------------- 
на да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек  
p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} 
з дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, 
алу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... 
ао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, зат 
у и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{ 
ба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> < 
ође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица. 
на и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај 
{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} О 
оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли 
је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>--------------------------------< 
Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим. 
p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и уп 
де поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она 
о, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље 
погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуг 
емљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде 
 Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје 
.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{ 
 ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно 
сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућиц 
а њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним  
ледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа 
положењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени н 
 сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit="subSect 
ој соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред м 
рњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам 
дима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се  
је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> 
сму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш  
 волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да с 
S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи 
{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање 
> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с  
, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p> 
 и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као 
и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S 
сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S 
о чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из  
м још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава и 
полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кр 
 око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нел 
мо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S}  
 има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Би 
>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{ 
а тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{ 
дан њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам с 
 и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, тро 
но дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки  
азиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздра 
 одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам  
 мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} О 
 била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> 
 чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз  
сне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полура 
је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у 
е Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone 
ен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега  
 се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} По 
2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува. 
ао у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто  
да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, 
Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као д 
ња начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре м 
ило покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ј 
ишта осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, 
.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Пр 
своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора 
е човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не  
вић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један  
 подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... вра 
о, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milest 
зором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напо 
Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као 
 а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се уз 
о се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја с 
е отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је ра 
ске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју 
њачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе 
{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „З 
ризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми 
удима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше не 
чијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једно 
да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, 
пође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p 
дох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и тр 
<pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је 
p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и  
ретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља  
ајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одго 
ачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{ 
ам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хо 
ледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако и 
ежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се н 
ћ, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим 
 пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„... 
.</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је ве 
 жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> 
пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{ 
 све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед ве 
латких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашт 
ест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за некол 
ном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на запа 
сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их б 
ам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се  
1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Т 
 Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је 
тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он 
Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има нова 
аја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разг 
 непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S}  
ом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме и 
смо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну але 
on" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сва 
пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, м 
осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{ 
ј сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="subSection" />  
у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао  
учајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака. 
у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад 
ђе, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit="s 
...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је  
 ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од ку 
ад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме о 
али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схвата 
...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указива 
е желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја с 
на будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И ф 
ко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се 
<pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је от 
мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време по 
, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} 
<pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, к 
лину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно 
чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песм 
ан лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу. 
 нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко пот 
нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу  
вато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека  
је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много промени 
а је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли 
ен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор б 
ва.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све жи 
на глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле н 
 на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отв 
} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба д 
у.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSecti 
о.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постад 
се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји. 
{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и а 
. не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанск 
м.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако нис 
и и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, а 
е љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је сре 
ј сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се поврат 
ш једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој к 
Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S}  
 зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...< 
 кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.< 
за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зи 
нажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се  
изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су 
ве.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Г 
у.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време ј 
“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се  
и се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати 
мо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} 
већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам 
смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече од 
своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још кој 
вем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео у 
 навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} 
 сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде,  
оре у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све п 
 то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртв 
аље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла  
а била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако 
ворим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ј 
 душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећа 
угу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси 
 а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Уж 
 ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, не 
лесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце 
 све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана по 
Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се 
бу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душ 
, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато ш 
азили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, гос 
.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, наг 
 клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} 
а њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше н 
 трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала  
шем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p 
 оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде 
невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ј 
 видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале 
 страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убил 
Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухва 
 жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}П 
ао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио нек 
{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет ди 
ох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан. 
у страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На раст 
ном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми ни 
се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што ј 
о ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене 
 врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} Посл 
S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSecti 
 хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док  
} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} 
четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке из 
ледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше 
и.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане. 
рљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање 
ртије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих нек 
и крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке  
лечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми 
онивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела 
 „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је 
> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом м 
увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S}  
је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што проф 
о ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> 
 му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{ 
 утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да по 
а полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се н 
оложен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуко 
ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и у 
оја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећ 
а ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Т 
игла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи. 
} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка  
/p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — 
е кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="subSection" /> 
во!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно  
факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао 
аху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео 
.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и  
ње ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на буду 
 наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе ус 
су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила ко 
зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} Посл 
 хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone uni 
еђутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку гру 
 кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали к 
е и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну  
и.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} 
м, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно чит 
 школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone unit="subSe 
и не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је в 
дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, к 
а је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи ко 
да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многи 
чима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњ 
силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја п 
 добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро ч 
ћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту 
аво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, 
Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSection" 
тојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S 
 гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш  
} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се  
 мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати 
е рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било дру 
х хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у живо 
там.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми к 
мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну  
<p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адв 
гло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <mi 
 тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја 
осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Д 
 Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећ 
 сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и ст 
ље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па  
а шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“  
е преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p 
е су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone unit="s 
ли је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, 
весне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматра 
гледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз ли 
руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „ 
осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам ш 
сећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем... 
опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али н 
умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивал 
олестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S}  
д си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да ди 
 за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила  
па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Ос 
ве тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле,  
ућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом  
ко и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да 
мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже  
ењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...< 
а оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, 
кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{ 
 претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је 
мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је пог 
аци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним  
о Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а  
у уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један 
о сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам мо 
да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издр 
убљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</ 
рујало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изглед 
} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S}  
Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и п 
тићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S}  
амо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама з 
атна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према  
овим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му д 
оворила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Каж 
 умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме 
празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и т 
 га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умр 
зио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{ 
, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако  
{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света 
>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54 
} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>За 
 врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само је 
е улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злоч 
утали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођ 
Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је  
 тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће ов 
зак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излиш 
ш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопат 
ловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу  
де.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Т 
бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је и 
 матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од 
тио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре не 
{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S 
у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја би 
„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Г 
 гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу д 
тојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <p 
 је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти  
 да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих п 
S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београ 
> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— 
.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам б 
умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам н 
ећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — м 
S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и  
ођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну  
 улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S}  
какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све та 
аћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да в 
език одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се 
тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећ 
 допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали с 
..</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам каш 
рисније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумет 
ите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом ст 
оје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <mi 
цу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због  
проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је св 
.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута,  
„Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокату 
ји ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S}  
p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили.. 
није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, н 
 бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један ф 
</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{ 
ео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана  
ном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обоје 
олазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} 
розору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој ку 
ошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући  
 да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone 
ави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“ 
 Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често п 
на је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S 
поредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем 
и не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} 
 је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато 
ели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се по 
ића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни 
да радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је 
оз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако 
хватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још  
тим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај п 
Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у  
39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, 
апце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевин 
нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Ов 
{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{ 
 Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је уб 
, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} 
 нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у 
.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{ 
која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем н 
јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се ш 
тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болел 
 воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је 
н.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осе 
 помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље ј 
есна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано  
зак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одј 
> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Каза 
колико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном п 
е крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је он 
е очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја  
ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.< 
} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљив 
 Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, д 
о, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила и 
уто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>------------------------------------ 
 начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја ост 
еснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави. 
 шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није н 
ћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отв 
 сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинит 
 <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он.  
испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар 
ик.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с  
оја га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао 
такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зн 
 уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S 
 сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво д 
 је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и как 
н са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Каж 
а веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу д 
стави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха!  
ају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам  
риставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теб 
рећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежи 
ало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јо 
а одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто док 
ћ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се 
је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледи 
ав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја с 
</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много 
е смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност це 
<p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSe 
веровао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни  
иних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац 
о сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим  
ао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ств 
 пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је  
 осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n=" 
сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким дан 
 Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите к 
ам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колен 
и унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мо 
 је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако не 
p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта 
нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти стар 
уше после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли.. 
утим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S 
оби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена 
.{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није в 
 она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с  
 један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у 
да је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам 
 велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са  
ст.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{ 
 икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и  
ошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Уда 
 ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан 
аде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници 
 жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, з 
ираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма д 
уштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио с 
оњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући прек 
моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само 
а рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурант 
="3" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијанови 
о више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео 
груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу к 
мо знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по не 
ем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ? 
ичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни 
но, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Жи 
рхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S 
мишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по  
олагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горел 
згубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом за 
ца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад  
тима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друш 
 пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из да 
не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb  
 окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} О 
.{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>---------------------------------- 
није, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовањ 
рек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како  
будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам зд 
али испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена... 
лед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да 
рећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се трго 
атуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се 
тили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да 
оју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам  
} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак ј 
p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео 
о своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме  
S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било леп 
} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се 
о и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови и 
је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео з 
{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, н 
уо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у д 
гло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би 
 сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S 
 о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све виш 
<p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. 
а, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам  
/p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне ради 
тва видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки 
it="subSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и после 
тао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболе 
и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу 
е доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана 
уго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим п 
оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столиц 
 по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су  
 да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи п 
шао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да п 
ба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што он 
оњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву С 
ни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше:  
.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у  
је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре  
n" /> <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се р 
а је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, о 
цу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човек 
 понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих х 
ам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} О 
е полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положи 
есела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у То 
 тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још 
је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих 
ала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у  
е где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор 
ошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним 
е мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа н 
дно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врат 
ва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих 
 изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone un 
{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S 
“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас прет 
авац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су  
угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена 
ох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је с 
</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго 
, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Сти 
> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пр 
 каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка 
ишла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе рук 
S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме,  
ђо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су л 
S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То са 
еоград.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу 
анским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на  
<p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p 
азумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припа 
 хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне  
 сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовим 
роз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p 
а слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се  
...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела гла 
 докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ра 
 је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је о 
но писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам 
е лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, ј 
?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p>  
 некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачн 
 полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на  
.“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде  
>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, он 
у завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да  
.{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“ 
кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст. 
ком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љуби 
сар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком ка 
ришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p>  
орих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома за 
у срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, би 
се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S 
<p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватр 
 случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам. 
ријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p> 
сто поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећ 
p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану  
.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више  
е као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и н 
а зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам 
аде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших 
рати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко у 
е говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите. 
аница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} З 
м гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим  
 њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство.. 
а цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се 
ри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озеб 
.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— 
Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, к 
ови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има 
се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање су 
о хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнело 
хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на 
 прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је вел 
ерује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љуба 
тпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи и 
а ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Со 
на продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често пл 
атио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију  
unit="subSection" /> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу жив 
ilestone unit="subSection" /> <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, та 
milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуго 
milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола 
убоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од 
 одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама 
 <milestone unit="subSection" /> <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита 
лана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А н 
estone unit="subSection" /> <p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама 
>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> 
а уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда с 
чин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке? 
 том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна 
м сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних о 
."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпо 
> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под н 
p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не 
на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој 
 волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам нам 
љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова и 
> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у 
p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да 
{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала о 
је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми дв 
са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погод 
вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо  
 ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћ 
ао да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам  
ахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била  
ене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milest 
а нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њен 
се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су 
едах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSe 
ње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом 
затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније с 
ва часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне про 
ао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Ло 
ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S 
tone unit="subSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p 
ам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресл 
уд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих 
 и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} 
, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице т 
заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном 
аву.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на по 
исна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што с 
м по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се н 
ction" /> <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да  
ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак к 
ећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме  
ва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пирк 
 се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и сам 
ан за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, че 
> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску  
га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутк 
.{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја. 
да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} По 
, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSec 
 седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S}  
 да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријате 
 Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} Т 
{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онд 
жити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљ 
ивоту, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашт 
е једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече  
S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју ру 
абора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздр 
икој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се пов 
орио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, савет 
слаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и ма 
ко ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом 
/p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној  
свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S 
да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} К 
је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и  
ао да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чи 
ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове  
у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нест 
 него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам нав 
ог, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као  
рад—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије. 
Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један  
е је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, м 
оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ац 
ата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много  
ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{ 
видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли д 
 мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја  
накажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, ро 
} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад 
а посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох м 
срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра 
а.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и  
дина 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом жи 
су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежни 
 /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у  
промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следе 
и си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био т 
а мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећа 
авао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{ 
колу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужил 
ле овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> < 
им ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ли сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути,  
има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна 
жећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она и 
. њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— 
ала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточ 
лаву с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори п 
стинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заноси 
сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео  
це било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме  
руј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе 
 иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на о 
ко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жам 
тали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима би 
На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад им 
ен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао  
бог мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p>  
госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </ 
{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> 
се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на че 
 кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Л 
била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки д 
 осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла.. 
е, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са  
 госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу 
арости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена п 
нем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом  
 леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њ 
не.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже  
љеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се з 
е опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана  
е врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сне 
есрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног 
длазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, за 
гледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших с 
е танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави,  
јку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откр 
а.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све з 
ко сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба,  
Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још 
ржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, кој 
расно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса л 
авао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све там 
сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале св 
ен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S}  
S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега мелан 
 ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео сво 
нилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње 
 малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> 
 глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима. 
њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми 
ино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раск 
.{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осе 
тано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена,  
 се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат моза 
 су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „ 
адости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, 
S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шап 
 сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уме 
исам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, 
јом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједно 
</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где  
авио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним румен 
ла је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих  
је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено и 
S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, 
депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ћ 
} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију... 
 осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S 
Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено об 
, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочи 
оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам  
опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је сл 
чито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам б 
аве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" 
Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S 
о сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле  
> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене 
адих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{ 
лих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, пову 
 зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> < 
ле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала  
ој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit= 
бом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикну 
 жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгин 
 оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка к 
рнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и н 
етар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је зве 
 родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има  
Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због т 
Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој 
а девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви  
ивицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, 
} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Ка 
сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} О 
вим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Т 
ц је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат  
ељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошл 
а се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам  
 јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се вел 
{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њ 
 нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима,  
су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S}  
/p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“ 
“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у ка 
затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде  
ста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је 
 по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће,  
рео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milest 
су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступањ 
 које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено с 
тале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно 
 наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у ње 
 ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљају 
и за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у ра 
 треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} М 
 и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>------------- 
рављајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била  
м голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а о 
ј соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представ 
 Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало по 
</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступ 
.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вре 
ла у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао 
жно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подмето 
коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном л 
.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био  
да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли! 
осветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно 
Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његов 
 сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p 
 ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех,  
то сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезањ 
ако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар  
етио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој  
одио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за и 
осмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана б 
/p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не  
</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се позд 
 И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како  
ала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред  
латом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на 
очио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>—  
>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је  
о хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“. 
ије волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S}  
бац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одгово 
јала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најза 
ого света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња.. 
 Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Ж 
 је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да до 
ино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловити 
 „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете ј 
легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје 
ави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну  
 је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад х 
ете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав.. 
 То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет на 
...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он  
<p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера к 
е срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних сит 
ијатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала ист 
рича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпу 
о сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је бил 
сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживе 
/p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још  
..{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно шт 
ла код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми  
, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не 
Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност д 
к је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље  
о ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од кој 
ну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољуб 
ати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је т 
 издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао 
Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова  
Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си 
асвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време 
овим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
као^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа  
е једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга и 
 што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устез 
 тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... ба 
е како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер п 
 су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и  
етурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} 
.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју 
вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа. 
с у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најз 
з да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу за 
ланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао  
тела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за м 
читаш све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено,  
S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Св 
олим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, 
S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, мо 
ри, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам г 
 У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим 
оде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер  
све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог х 
гла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дан 
 Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на сво 
екидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер  
оводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за 
се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Дана 
{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не  
и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам 
овору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да  
г очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња ј 
им постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у  
ма и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје на 
х по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна 
t="subSection" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим пост 
е с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет н 
ио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводи 
 и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p>  
оњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се д 
а рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ ули 
је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох т 
д мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на 
остирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним милова 
усте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у 
 и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде 
.{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст  
 рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто глед 
 смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша 
еле.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S 
не су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад см 
ца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, л 
да и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета н 
овао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој с 
..{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уз 
 радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да  
е са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један 
 нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао 
, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да  
видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p 
p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно  
ли преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем ла 
 луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она 
е.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој п 
е неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге п 
јачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и п 
 колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах 
буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца 
 мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој 
о једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољ 
ек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако буде 
 се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог с 
 поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да ц 
 дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без пр 
лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n= 
уара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с  
} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и 
не и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зр 
" /> <p>23.{S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу,  
Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом  
ави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и 
 као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и инт 
агости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S 
груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уз 
 мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ  
гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се тан 
шљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, мо 
е; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде 
S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли 
ело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала ј 
 Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми 
ок не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо с 
дају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока как 
се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам 
 сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло 
 комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се њег 
тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и и 
у ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заб 
Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— 
ојим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Ув 
а како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није бол 
срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича  
онуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, 
овима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у н 
толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, 
аишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пр 
а домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како 
та.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече 
црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на п 
м.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој госпо 
ву као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога 
Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао боко 
ора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окр 
 преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми д 
а и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p>  
не погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, је 
едне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по г 
И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају изв 
чна са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.< 
> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове  
ве тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радо 
p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гле 
имназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све н 
леда па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обој 
као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} М 
и је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће  
рна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк 
"subSection" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладн 
сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота то 
о у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубав 
ни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми 
пак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</ 
} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидов 
а сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти 
 то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том  
 те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те,  
<p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S}  
су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, п 
а, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете  
 Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здра 
а...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики  
змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били за 
е виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурп 
> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам ка 
н да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сел 
о је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p>  
 подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје 
мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо ц 
 цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино уве 
патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо 
нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, г 
ставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: 
у наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другов 
пијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S}  
Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни с 
. да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Јед 
.{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла  
узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним кр 
и ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... ра 
p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду  
вати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на о 
 Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у  
о идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту  
о.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А 
адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="sub 
е задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> 
о седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>—  
 колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш уста 
Section" /> <p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим. 
испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам  
м здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омрш 
ка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме 
ово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они ш 
у овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годин 
.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је жи 
мбра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не  
авим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} Т 
рипијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су,  
празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девој 
н, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n= 
 очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да бу 
некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону див 
 добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим п 
ругог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром  
е једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Дана 
вот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све с 
 на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на  
ти.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињариј 
ла и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација. 
атно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне,  
и љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Св 
 <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече 
сле долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} 
ке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Ш 
е.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало 
и пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много што 
 полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја са 
о сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би 
/p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као 
 сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске годин 
>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над  
S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оц 
ошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица 
дем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме  
м мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је 
ежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, 
неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао  
више на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох 
.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била са 
али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора 
екнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине свет 
"7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фос 
> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој р 
о горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситн 
вора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао 
све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је 
би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене 
им кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгле 
иким јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе кит 
Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску 
, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље 
ом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>—  
кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треб 
то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радост 
трос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у 
утрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- От 
им; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све. 
ам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као  
ам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна п 
удем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и о 
рао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би р 
 испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, м 
</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућиц 
ала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зр 
о прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки 
а.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја са 
цале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке,  
аници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је С 
е страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSecti 
гурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол ј 
свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, ти 
ли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о сту 
листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошл 
више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Ј 
по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону  
on" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То м 
знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар леп 
овољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се п 
Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, кол 
јој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниск 
чаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том прав 
је у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, н 
е казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим ма 
олим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом д 
ице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилен 
а га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну 
 остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заје 
хо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, 
рене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у с 
таде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад 
 тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се 
...{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће н 
p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није 
ича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оста 
исма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео с 
Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео 
век је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Приша 
био.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>5. м 
и изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо 
великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се  
ице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз 
и су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>----- 
ер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих 
 се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко  
{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако 
ише увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко уда 
бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и  
да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да 
ега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су с 
ао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18 Ав 
лице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим кр 
зад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одго 
говорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, са 
ог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћ 
 <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видет 
полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, 
 се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у 
нова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у 
ити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком од 
 <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ к 
ion" /> <p>14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој нас 
нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале м 
 послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и 
у тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута сво 
ипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у св 
очих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p>  
емогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1 
> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, к 
 <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{ 
руара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бриг 
 како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала гла 
 адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш и 
p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред п 
утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се  
и.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо  
ног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много п 
 далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико  
<p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb 
/> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном  
т у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска ко 
ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али... 
Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до то 
 дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се мн 
{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са  
.“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшн 
 онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јес 
е ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна д 
и, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног 
 грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То и 
а ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је п 
 нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Преврт 
 човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друг 
нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка из 
ислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{ 
дахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нера 
арости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> 
х где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> 
о је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{ 
ри поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воз 
рљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S}  
ах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га 
> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи 
оје су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље... 
дећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке 
даше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних неви 
подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам про 
 истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам 
спођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве полови 
е великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S 
.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичи 
о неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман тер 
> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанин 
на на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, 
старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодиј 
„Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње,  
а је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жа 
 бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — 
чеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понав 
а ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну уза 
и штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да ра 
 <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи,  
 кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатељ 
говор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна 
 питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: 
<p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S}  
, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се нава 
сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно п 
едно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадг 
} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па х 
>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мал 
 сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж 
ла ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свак 
не!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје г 
ш свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје пи 
а добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало д 
јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мај 
мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној сназ 
их, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама,  
молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Пр 
ић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек д 
ј паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи 
оспође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, из 
 наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео пос 
ао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кр 
 сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уз 
поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једно 
тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ —  
 ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чује 
е смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби 
чинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те ре 
ам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> < 
кали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локо 
бадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и дови 
а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори к 
 но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну к 
тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само  
гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и гу 
ајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и п 
ро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по чит 
, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која 
/p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, он 
 причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Зн 
ек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S 
ам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да ј 
те.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад. 
јој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној  
 подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Ц 
егово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почи 
 примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговим 
ој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасв 
.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла  
 последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно 
г језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам  
да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу... 
шном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi> 
од тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утис 
бјашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но л 
от!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је 
а куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једн 
ла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи је 
 Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до пол 
 Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно  
p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при 
 <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му 
м механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго  
ubSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми  
оптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како  
пет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{ 
е погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од  
анише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и  
ла сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближава 
S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорач 
<p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена 
 кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало  
ћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог 
рамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S 
личног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— 
но прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за  
и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод са 
. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом. 
ичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јо 
ањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце ве 
под самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данаш 
 где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В 
>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала мој 
о нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSection" 
очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо п 
тојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја т 
онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац траж 
по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком  
.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли 
крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпут 
м разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних 
сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — р 
а нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах из 
 да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја  
 покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе г 
х те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај прем 
осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече  
полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад по 
 више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мисли 
ожих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, ув 
вот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ  
е за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, посла 
ично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница 
и прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSe 
живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим 
есе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем ал 
а имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она па 
ем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и  
аци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене гр 
ује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро ч 
 блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране х 
о одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци  
о тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S 
 оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мају 
, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и он 
И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>Т 
ва мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве стариц 
„Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунц 
“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледа 
дно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био ј 
а, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубаз 
on" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соб 
Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле 
 он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што са 
и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато 
ине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док с 
 било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста туга 
а сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како  
заноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без л 
н вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S 
аздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраг 
пи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој  
еђу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз л 
 правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} При 
им, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а  
да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену 
сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSectio 
ебну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти 
 она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је  
ити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише  
посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осе 
. и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и ре 
и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили 
Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“ 
е, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо.. 
 сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на с 
т велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свешт 
 бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред ули 
...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страхов 
у ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо чи 
ице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си  
ве све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{ 
тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале 
> <milestone unit="subSection" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{ 
ilestone unit="subSection" /> <p>17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и  
мљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако 
м потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где с 
у тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам  
х без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је поглед 
ешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није бил 
.</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај  
При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам м 
дсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро с 
} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да  
 разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећ 
г за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али 
 сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад с 
ао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши бр 
но фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да  
лупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла 
тано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на  
ј вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и о 
 „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој ј 
ејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и ра 
д станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p 
 у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Се 
лочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у нек 
ти да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако 
ребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби 
угој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни 
во ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> < 
једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има 
идох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер во 
ом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гро 
, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам вол 
>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава м 
{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плака 
"subSection" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постад 
очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је  
но што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко в 
подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да х 
м очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више  
азговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n 
 Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или 
о дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> 
S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се ј 
} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone unit="s 
заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да  
<p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада с 
 сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба 
д, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више ни 
.“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко пота 
е разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p>  
S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истин 
 сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже об 
ичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један ваго 
а колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па 
о сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S 
 му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p>  
за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећа 
 унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p> 
 смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља.. 
S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с 
јим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, 
, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p 
стависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала,  
на и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао 
 неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био 
нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! к 
ебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вел 
ле присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблист 
ли.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељ 
</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета —  
ући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, гово 
ко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и 
тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујн 
смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој  
е на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а мож 
 се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само 
, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност кој 
S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га и 
туру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да 
алност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ 
твари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер са 
је, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библи 
т која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахи 
тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па 
м да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не 
 је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неп 
вот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се  
а да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мал 
зивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ни 
ио испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти  
овник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица  
атељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре 
озвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где 
путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећа 
“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је 
/> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи најед 
м свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух гд 
знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је у 
ивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после с 
p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па с 
 одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то 
и кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Не 
ро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш  
Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта 
о кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више ни 
очне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>—  
 кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну гла 
</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у р 
смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле п 
/p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо 
латком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се как 
ава срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети  
о.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно  
не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све  
иш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад ни 
, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам. 
стинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала 
пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то  
а срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће сре 
шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам 
ешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми да 
лед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, с 
м у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у  
 држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот 
> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у дру 
} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у  
кала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и 
воје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{ 
итискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока  
сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још јед 
исано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у суз 
 облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поре 
то је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује... 
лга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о ва 
ла...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвра 
и!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} О 
е у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S 
да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и  
.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очи 
еле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га п 
рат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} 
ом осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се 
ама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја  
оваше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} 
едан, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео  
едну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, 
 лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке 
ном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшн 
због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због теб 
л и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као  
 Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме. 
его сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет 
аки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на 
ве испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћем 
здржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути  
то кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p 
очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза  
и су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, ка 
ајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јо 
 сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свак 
и.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете са 
и усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у 
и врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} По 
њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубил 
едео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на врати 
искале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам  
сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ј 
 ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим упл 
 у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није на 
ви и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна  
, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој  
чице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пруж 
ило ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало 
ка прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах.. 
 мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, д 
оли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарал 
ио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном,  
спите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „За 
оза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“  
ла...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам ј 
 јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим 
у је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и вел 
ву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њеж 
 и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очи 
Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела виш 
ео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или оста 
ц тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се,  
и то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у см 
!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом  
у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела  
а шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокован 
а смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо о 
не од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је  
" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће 
о од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем т 
е она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен 
 је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много  
и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који  
ика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да  
 очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом 
{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p>  
колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња,  
Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме 
, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер  
дно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он 
е.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још тре 
мку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад  
ичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мир 
гловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју 
о је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато  
м спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахр 
мо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улиц 
је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује 
S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато м 
ратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза  
> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми у 
 <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежишт 
у.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић 
{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брин 
и су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво с 
а њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога. 
, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буд 
 парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо. 
 „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одгово 
 ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p> 
 је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још 
о ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она м 
...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било  
на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме 
еравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди 
неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан 
мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n=" 
реме био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</ 
ади“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вр 
егнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне ре 
..{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „ 
нам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на 
 <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих  
?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си ј 
им њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи  
ајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је.. 
о тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна де 
 да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препору 
хтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако 
Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.< 
учајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p 
ао несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непр 
 ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут ср 
дох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да 
 Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и би 
 „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је  
Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да  
</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је 
} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, 
а је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, 
нилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и 
отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> < 
или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, 
 ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како  
 за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили 
о, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је ста 
али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас поглед 
у ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила 
 — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избиј 
ољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњ 
нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништ 
едне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо так 
сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја б 
 да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чу 
 је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главо 
е да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осме 
к је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам 
х руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе  
е мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином сме 
и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији 
а да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више  
Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадн 
гови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> 
јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав з 
еларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="su 
а моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па 
ри године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S}  
 срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш  
едном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну г 
 Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивид 
воју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна  
ио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг о 
 живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да буде 
 могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, пл 
{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни са 
полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И б 
би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао д 
ао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја 
ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{ 
 свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone  
а кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју р 
тао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фе 
 ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да  
авао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S}  
 <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S}  
 човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се 
 кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађен 
 видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где са 
еле још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним 
> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред 
а клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је с 
их ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном ве 
шним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, поч 
х.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p> 
ругој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.< 
радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да 
{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш 
жи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну. 
 стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђор 
сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила 
 Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако  
село као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да тра 
на.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад мор 
о сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у  
} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто 
ко ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одма 
госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} 
авнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не з 
о кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад м 
 да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора  
он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умр 
уду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, д 
— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне ус 
колине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар да 
уке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, 
ац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути 
вде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико воли 
ности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше  
, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу 
{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала 
а ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући  
ће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> 
пу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S}  
ти, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојн 
док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу вид 
шко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда  
 не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће ми 
 само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће јед 
толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је х 
 живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми  
 воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} 
 доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је  
Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на ме 
иву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S}  
...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећ 
де само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи о 
ури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све  
ио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је жив 
адама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по прир 
ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било м 
да и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Је 
 је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега  
ам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго 
је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на к 
илика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „ 
<p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да неш 
} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била к 
боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, премори 
нхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шт 
остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам с 
да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После и 
ма истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, за 
ајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете  
оја ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти  
иђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренут 
вши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S}  
а изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш л 
р.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог ли 
 света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упу 
Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{ 
о <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати та 
чком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.< 
јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здр 
52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тра 
S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...< 
ући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим  
ролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта  
вим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се  
на, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем... 
радовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпо 
 замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом 
 и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му с 
ићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала  
 с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се р 
бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољуп 
д се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше  
ан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост так 
" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћ 
{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од сре 
ивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухог 
убави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p>  
оња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја ј 
да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{ 
.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам бил 
ва, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло и 
ке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестр 
 каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговара 
м од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје  
е на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, д 
 пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, у 
 насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже,  
буди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме 
иловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{ 
ижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на св 
 <p>20. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и ба 
ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, 
<p>24.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубо 
м ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добр 
ubSection" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све  
Section" /> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где с 
ubSection" /> <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам 
Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок 
ло и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу сво 
њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао 
p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламова 
ако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онд 
 разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца кој 
title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi 
 неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, неш 
оначна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“< 
...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наје 
ло је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сас 
и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали  
све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце би 
ке улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљ 
рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две се 
ном са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да пут 
S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње ју 
 и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе,  
етра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског 
она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружал 
ти све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међути 
 спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се 
нем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњ 
рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S 
шао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударци 
 више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах п 
одне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је б 
гловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> с 
S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време,  
о које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с п 
е ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто шт 
.</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, ко 
ачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишл 
о о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пр 
но шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36"  
 једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтави 
нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинил 
ошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p>  
о у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варо 
их како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепано 
у; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањ 
које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се 
вник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног жив 
неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу. 
 сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућ 
 љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиск 
 али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Со 
его сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми 
м је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живо 
ан од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не  
} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је так 
стано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И 
>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио 
ник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га савет 
} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед  
епу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> < 
иступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер расте 
 књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште  
 <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми 
 отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи 
тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже 
вратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се. 
чекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{ 
ао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам в 
ј водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да 
тице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су 
ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S 
Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> 
..</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам неп 
кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест  
 и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и ид 
а срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соњ 
етко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене 
да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је с 
мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, 
S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам  
дела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима цело 
ection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, 
а је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на в 
</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <p 
три, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог  
је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> < 
тиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} 
остељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих 
рошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осе 
етру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p 
.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим д 
лесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{ 
али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S 
д две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна шт 
шао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit="subS 
ако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као п 
S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} 
дом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе сре 
S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо 
ћан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав  
/> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да  
 Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На гла 
свим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без  
зор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ј 
 скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи  
 место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до грани 
 добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, п 
тисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми 
редосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња м 
гови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неко 
<p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, екс 
нило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто м 
, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме. 
 овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То ј 
Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да буде 
е мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, 
м се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја 
идигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре 
 вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да  
е заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан  
 у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убр 
е под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору  
Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је бил 
ли се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку до 
лике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њ 
ла с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите  
ад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи  
е но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пр 
} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постељ 
 сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, кој 
 вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан с 
ак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове 
говом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом 
за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одби 
 оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корача 
о тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>6. мај 
р сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице паж 
...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди. 
рата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи  
ећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соб 
и имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новем 
а себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} 
им здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и сву 
за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p 
китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо са 
ви зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све 
з собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p>  
е на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан 
 пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ 
ранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам п 
S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене 
ом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите  
ива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи ч 
о сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога ни 
е има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Ка 
о преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као м 
а и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређос 
Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна д 
дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам  
та.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да 
јање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био 
ишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета. 
већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци  
а...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S 
очита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... т 
о казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени.. 
у да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је жи 
Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје  
се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само  
ј је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да 
нам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узе 
орела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти  
спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гле 
прављала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки о 
орио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако 
pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам  
 и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много д 
ао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно: 
 отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршен 
у завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам 
!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSec 
ед њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Др 
о хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја 
ко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло да 
нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ  
мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И 
ње.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога б 
а сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је 
{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све  
дим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она 
Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> с 
 Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ват 
осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је мило 
им гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах д 
ила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да н 
Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и ши 
S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се о 
убац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су м 
олиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грч 
утак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све ш 
вор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто 
арити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро позна 
p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза јо 
о неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех 
 још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</ 
их да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела 
инити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Г 
ду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи дож 
о било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој чове 
видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окрен 
 своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> < 
ву.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нис 
 уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата изме 
озрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори  
е лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p 
 овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставит 
о ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Жив 
, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без из 
свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хлада 
ам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене 
м да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је н 
о се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госп 
ам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити са 
ност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{S}  
 слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се  
 /> <p>9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда  
ања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривен 
 Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам  
лакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{ 
една.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама и 
уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино че 
е...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све  
а.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у 
/p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је бил 
о нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да раз 
ао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, не 
а да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из гру 
ту.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си  
 минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ о 
амо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се д 
ло неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не 
а?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у с 
говац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</ 
лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава  
 убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотан 
дно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што с 
тан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гро 
м видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сас 
што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школ 
или на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} 
тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p> 
 се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе 
свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у  
неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p 
 оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је 
великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре 
а нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао ма 
едставља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} С 
снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку дос 
маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођ 
нем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у живот 
{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њен 
богом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone uni 
} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан д 
а груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ 
узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и д 
и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али 
 је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најза 
 блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се та 
кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше ј 
а нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело там 
тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене ве 
 на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и  
пет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с врем 
а је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми н 
ашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је каз 
 ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах 
ну.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме у 
 него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гл 
а сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „к 
Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То  
скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако  
„Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирот 
/p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је  
вом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза  
а, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очи 
" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођ 
и, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене кру 
 жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено див 
својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита.. 
драви.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била у 
е слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је 
 ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме м 
но.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборавље 
чех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед ј 
е била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија  
/p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништ 
н једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отвара 
г угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чи 
 са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су  
рећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упр 
жава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на 
 не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из к 
идео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црн 
 лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну 
ретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледал 
S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S}  
а заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала,  
лицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше к 
пце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се ње 
а, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну  
ица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је не 
ече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута  
ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празн 
за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха 
едео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где  
лепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје ус 
е гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк 
ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је  
S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S 
е сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милош 
каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекл 
 стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у  
p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једно 
не су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљени 
био, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала  
 Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам у 
е поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног 
 усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево,  
а на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећ 
.“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из 
!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као 
плакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Он 
ла непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да ј 
ће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“< 
а хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" />  
 јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што са 
 на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру 
сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, н 
, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осе 
и коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S 
“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да  
поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb  
 стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка 
пет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="s 
о собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јо 
рајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себ 
 <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало 
 удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S 
м, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све  
нутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.< 
зумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пре 
у и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, дра 
 опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му  
часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, ње 
кићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеск 
м нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероват 
вест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици п 
, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакр 
у и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим  
м... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој 
азумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p> 
боле као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више  
сетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука сп 
е!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња ниј 
главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадос 
ем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>М 
 милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то зн 
велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приб 
="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим не 
оси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђал 
а сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на  
шу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варн 
сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... 
n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно 
ат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, 
дни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар с 
.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“. 
 се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно израз 
обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њ 
м коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње с 
лице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одв 
Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствар 
“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча нап 
о и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света 
ио је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n=" 
 којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} Т 
добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплом 
о не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност 
добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је 
ара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи  
достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> 
е груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј 
 онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови  
е тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се  
едан пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те  
ш једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.< 
одица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на жен 
обио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} К 
плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак л 
е молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако 
 што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој ч 
иви.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме  
иш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш сре 
ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, са 
 непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим 
 Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће 
<p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао 
не оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним. 
ли?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да  
авнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ 
>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја мо 
 И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом 
м.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у св 
ља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам  
 која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко  
елог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је ста 
а се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
лавној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не зн 
приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све ј 
. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</ 
јити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли 
, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам с 
 Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипа 
 овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појас 
 се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша п 
х за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледа 
а која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је 
еши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби  
а; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралист 
„Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p 
 други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у  
...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S 
 нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гле 
 наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „ 
лгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасе 
ико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанстве 
 другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често п 
јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} 
ази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе ко 
о од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали зајед 
вору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопа 
а! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда. 
b n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетњ 
да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где 
ад.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Па 
летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су  
губи се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам  
лаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме каз 
ом на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо  
ску воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешл 
авршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је примети 
/> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује са 
а је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која г 
 Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је 
901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и ж 
е немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова д 
.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је пос 
 диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад  
 Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој буд 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Париз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена! 
bSection" /> <p>Париз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене  
 сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту 
боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, ж 
тао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} 
ли ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На 
будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам 
амоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао к 
чки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободн 
ринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио са 
ети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о је 
јун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго.. 
лаве као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико в 
исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве роман 
етих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше с 
е се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је 
пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p 
еташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има ј 
још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још он 
ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја ј 
ожило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили  
је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био промаш 
, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро 
?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осети 
сећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати,  
ме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео 
</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још по 
уготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јес 
че ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коњ 
Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} А 
ун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све мо 
 улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и 
е, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратим 
>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуц 
 мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, ви 
у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S 
.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S}  
гледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, ди 
ше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута  
рах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима 
{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била т 
 кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамн 
 грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена 
да ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се 
едамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта са 
; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а мој 
роз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{ 
е, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му  
х да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се 
од куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тад 
о, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем 
 чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, т 
 новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је  
ати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким ус 
ет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSection" />  
олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећа 
сно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи 
рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила 
ети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена о 
 дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозо 
ну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу  
гом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љ 
 најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њен 
и од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао 
 доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12. ма 
>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S 
 ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешк 
рло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог беско 
ати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао 
пет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам умо 
јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> о 
ам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.< 
усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и б 
е мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој 
адан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигн 
 <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у држав 
ао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми 
 циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у с 
p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића. 
осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт час 
S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар 
 умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био п 
 из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она  
е могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана м 
био два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време 
у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p 
 март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се 
S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено  
00.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Он 
е као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, 
ош једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само је 
бавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су 
} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је  
 августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо та 
</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испи 
скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње ј 
ао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућн 
} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заб 
ије сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла м 
.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желе 
Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежн 
 код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да д 
Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p> 
Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се 
у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Напис 
 У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новч 
оња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако сл 
...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао  
е потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље. 
ам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>-------------------------- 
мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:< 
 то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се  
утах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другари 
у с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не  
е да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме  
м сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дак 
о покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде м 
и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио 
а мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају но 
его ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, лутки 
ко интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјав 
е, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме п 
Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milesto 
олазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он 
/p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није ј 
није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p> 
еколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одго 
алеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам д 
 <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је о 
 сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздра 
исмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног уми 
 је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone 
оја јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то знач 
ање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На њег 
рим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре 
{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми д 
г мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена  
елика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у 
је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он 
ојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости  
е су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео. 
о.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26. мај 
сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, ње 
ео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог  
се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је  
 је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S}  
 По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени п 
ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone  
малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчић 
дан угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснам 
 посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни  
 јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно 
 изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава о 
моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже г 
сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је 
на забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши 
ао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да 
пним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, ст 
евиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S}  
пуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај је 
..{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S 
уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невино 
оба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и дв 
о да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" 
уно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њ 
егове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је ка 
е све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим  
 својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на  
пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звиз 
.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при сам 
} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се,  
арац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно ста 
оју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло г 
 Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је 
ло увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је са 
ина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују:  
ио је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави  
</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> < 
ашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрве 
оју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стран 
ђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину к 
ати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легн 
 ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, уп 
плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти ов 
ена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам 
рих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно 
S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти 
седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког с 
о.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, 
ла као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15. јул 
 немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју к 
ам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{ 
...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Бол 
Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{ 
 да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче м 
ремена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама  
тила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} 
 је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или  
пу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми  
чих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је 
мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S}  
 стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем т 
угој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испи 
 распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам ј 
о у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек 
S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, ник 
те само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољство 
 те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу д 
циљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је би 
у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послу 
 све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек ст 
она.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овд 
, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у 
м примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњув 
 оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лиш 
атима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} 
д мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле 
д мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или о 
а.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана из 
<p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем! 
сам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани п 
о ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одс 
оза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{ 
а посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико 
бо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипа 
.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где н 
ијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да види 
ег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако  
отворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место м 
..“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у  
х и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} П 
или сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“  
 од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није 
ивот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичиц 
на.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо пок 
 будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То  
био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и  
 јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред 
ву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стаја 
ело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по  
и лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и  
садне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о  
 врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али 
 школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајућ 
м усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да 
аједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у стар 
ного ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n 
ојом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, 
затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријате 
снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и  
 али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише п 
и обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотре 
ма много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од ј 
ту.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је крет 
који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гле 
ио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друш 
м грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој ч 
ако ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки да 
> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану  
и.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој со 
разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи н 
а била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џанд 
а... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах 
инских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице прав 
о ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S}  
љи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смр 
ion" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изг 
а је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не зн 
х и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга ст 
м друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо  
it="subSection" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу ка 
нима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S 
subSection" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваниц 
а видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мут 
} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако д 
ла је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини  
.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала с 
м сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, 
скрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам б 
ала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове  
{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца. 
лочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам 
 била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S}  
пољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Та 
 који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући 
марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јо 
 Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на је 
ариз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице п 
ала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Пров 
{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако в 
е учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако т 
ићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа  
ета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви.. 
љала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим,  
епота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу 
ели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је ст 
} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза 
сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале неш 
 сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Виде 
 љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>П 
ога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је н 
а су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом пр 
 очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, ц 
а сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> нис 
кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дв 
 притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на кра 
а код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје  
дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{ 
ако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често поже 
и је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице ви 
вао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на  
у?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S 
<p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћу 
тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа об 
о верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио 
 имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима не 
бијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се ни 
</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S 
p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и  
иђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „По 
о заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком 
е.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли 
да у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми о 
адила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овла 
, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад  
ске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} 
пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота н 
азих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чуднов 
у, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p 
а.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте 
м тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био  
, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељк 
чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по  
<p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где неста 
ј била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су 
S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S 
покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао  
.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чуднова 
 по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си? 
ила су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде  
>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, 
идова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише 
после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, 
метна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milesto 
слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан 
е своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!... 
 кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и доби 
едамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула оч 
четак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схват 
д наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је о 
пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћу 
им дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још ни 
стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега 
е је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста  
една је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} М 
тељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише 
ог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и 
а и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Не 
у на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} О 
 Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на с 
ажећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мен 
х обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж п 
ше видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам 
а у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем  
и се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих 
а усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања  
еоград, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може  
било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом 
као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чу 
 лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осе 
 и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и ли 
оворила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да 
размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури  
м о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја уле 
осу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно,  
 <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је теш 
 сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, м 
но убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очим 
 прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Каж 
и велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он 
дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сања 
} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S 
а свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, б 
розан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на  
причао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се вра 
се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њи 
ан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био А 
воривши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељиц 
под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву 
p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану гла 
/p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, 
умевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на л 
лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачи 
 растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигл 
"subSection" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад м 
а пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} С 
Section" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу з 
сто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби  
Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју 
наче немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мо 
сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...< 
pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И 
мо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p> 
{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разб 
S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим 
имић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ 
ам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој ко 
и слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико ре 
мице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није  
ртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен 
весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа 
> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос к 
ивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, к 
ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер,  
у зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене ко 
је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи. 
, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте  
> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n=" 
ћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> 
есто, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говор 
ку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше 
так, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је  
ило као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љ 
улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мат 
е једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих 
илазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћут 
 кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и 
воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна. 
имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“.. 
е пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сун 
е; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше сп 
прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасв 
м јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад  
ије слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам 
ећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису  
 Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, на 
 разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву ко 
том месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSectio 
уда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било с 
и је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S 
ан човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре г 
пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нам 
 Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био  
{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у 
осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ац 
p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је мно 
 се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} О 
азимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и  
декоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> < 
а мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је 
{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах 
, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема к 
лим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђош 
 пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мисл 
сторију, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ пр 
у бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која саго 
оји се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су 
к на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаси 
о кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{ 
своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо ка 
имо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа  
} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ј 
Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што  
где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и оне 
с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва нем 
ам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах 
on" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас 
м осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађа 
тављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p 
оња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда 
 n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Ј 
ри, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи  
јући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај  
гађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици прек 
дахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може  
ажио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која м 
ик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она  
 крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварен 
без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="61" 
тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> из 
рну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми све 
ећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека 
де, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пу 
 стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидов 
рам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини вид 
орумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од  
а шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с јед 
, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не д 
ањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</ 
оја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће к 
ати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио и 
новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове ис 
ако је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се  
 Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни  
школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до год 
ру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испит 
 сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ов 
Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одл 
мо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је < 
рву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран 
ан сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Тр 
 буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> < 
уна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; мој 
p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га за 
</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану 
ни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је  
} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учи 
их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплакан 
 и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са  
релазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика 
дем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђим 
ахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</ 
ко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одм 
дну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђ 
а бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођ 
авали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Т 
је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој ј 
n" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће к 
ту и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Уш 
тљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанск 
ни на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у в 
.“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно. 
ште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свог 
њем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толик 
ицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по пер 
/p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог стар 
г жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између  
 пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно,  
али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле годи 
преш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слуша 
 ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је и 
аво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S 
 сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Пи 
S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам  
ња поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Унив 
нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах  
о сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу  
ана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она на 
ереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође о 
 /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да са 
ита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш с 
јена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ј 
хатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S 
во?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешт 
ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак раз 
о небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мог 
 су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone unit="subSect 
иле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је т 
н <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p>  
рошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине  
а си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit 
еселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину 
полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све са 
гао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме стра 
 припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="su 
е сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозр 
 чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивн 
мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном 
жати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на 
„Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} А 
ке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита  
кох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два ц 
прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се трг 
 топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone unit="subSectio 
ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан. 
ад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест ч 
S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{ 
е нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац 
 Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако 
на ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће..  
њу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне. 
оспођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене  
би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{ 
ритискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бе 
 замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и б 
загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са 
ћао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам  
ла са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам ј 
то уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p>  
а још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" 
гла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни. 
ила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу 
ред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости 
усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио неброј 
их и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мен 
, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, по 
 волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад с 
, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве 
 тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S}  
ком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажа 
алила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да 
} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити 
 снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је  
S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— 
веку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — 
а оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се  
тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да  
а сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког време 
д је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно тво 
кића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао 
арнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела 
вак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“ 
>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо  
, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... ч 
и страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме уп 
b n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“ 
из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих  
и ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветр 
е пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још  
 раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столиц 
>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они 
озориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> < 
амо једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више вол 
мо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћем 
ила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S}  
и после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она је 
оз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе о 
pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи с 
. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— 
о да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. 
 Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове н 
баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног и 
nit="subSection" /> <p>23.{S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја са 
удима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сн 
ћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако о 
 брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још дал 
. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору м 
 дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу  
 и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто раз 
бе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили  
навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијица 
ета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском одел 
ла под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног бос 
„И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госп 
ше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко пит 
> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјави 
 будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам б 
узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох 
 умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу  
и осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше. 
 ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се  
бих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, гос 
два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица леп 
и дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам  
љах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у 
S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} Посл 
ајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{ 
</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу 
алона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног б 
г оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је 
 више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} 
а преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаништ 
м потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује  
n" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак 
аве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух гд 
бице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на м 
међу набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; он 
оклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" />  
удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у в 
ђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајк 
а.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone uni 
ено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја 
аљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех  
е тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем 
тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам  
би и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје м 
јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћ 
и цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљ 
ко је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате 
} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати в 
/p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>--------- 
on" /> <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о С 
и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погле 
ваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p 
{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад  
 данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била 
ирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у ус 
је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ б 
а.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, насл 
 ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу до 
Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам 
 Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се л 
е горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на с 
кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај да 
болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела д 
аја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још 
га што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми 
м врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одгов 
ш сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти кој 
озитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индив 
 гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Д 
чкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писм 
ј, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање... 
раћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, ле 
вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе к 
а не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије 
ред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као р 
рт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном 
но остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је оста 
 значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, ка 
де!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут 
скрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим 
чај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се 
 нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао  
p>31.{S} Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болес 
> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана. 
вде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S}  
лешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коз 
="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге 
и <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</ 
{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{ 
 смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S 
крипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из нек 
тељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца  
авушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било  
 улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више 
итаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветр 
S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај  
благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p 
све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну праш 
ње једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чуд 
волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се  
е; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно из 
ије но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха 
 као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближ 
љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мен 
аво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас мо 
 ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њени 
а није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањ 
 <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остари 
ој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, М 
з главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При  
пута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клеч 
х чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осет 
 на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворе 
мрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију ко 
/p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамне 
е је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним  
Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене  
} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан по 
који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са ма 
. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновни 
слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и зам 
по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је ср 
ш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није ч 
мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и  
оз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак б 
ала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгл 
и и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у друго 
она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се 
сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сет 
{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не  
их боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Ма 
nit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и 
ар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</ 
S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S}  
рла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Нико 
а мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да 
еосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно удар 
е ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до м 
напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и к 
о синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати! 
да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу... 
на, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледал 
уге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случ 
 нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало ег 
а онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он 
и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло не 
 у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећат 
епокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало 
ивот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{ 
в у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржат 
е све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја виш 
ах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно изв 
ким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, б 
туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је 
 могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, заб 
говори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су 
... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Сме 
{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ос 
их очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар 
азоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, 
 разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је ма 
грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пр 
у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између 
овањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су ша 
арог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> 
едне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је  
а да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има вр 
 иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Би 
андило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарањ 
ела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш до 
м сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као  
} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за  
овараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у држав 
Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„.. 
оворих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На мој 
ало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и ба 
на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз нек 
.“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{ 
 n="10" /> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимн 
у и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се  
мо ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад с 
<p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату  
ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети  
оју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, д 
 и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке 
мо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, за 
влачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно м 
а сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћ 
 писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да 
бучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— 
а са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и о 
, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву сн 
 Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жеље 
 ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједе 
ашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио пре 
ох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све 
 пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти п 
p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се п 
 јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сив 
им очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, не 
 Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не  
 хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао ска 
 кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је  
све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад б 
> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет пр 
 ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{ 
данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубич 
ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађ 
p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и  
 је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p 
" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама и 
тох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна м 
 је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукам 
} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој д 
свајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи  
, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кр 
ана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>--------------------------------------< 
живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало д 
у готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам о 
ам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> < 
ше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да г 
о одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси,  
се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природ 
 сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто гот 
умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} 
н судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је  
ојим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто ј 
вати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној пор 
н,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту жи 
ас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.< 
птембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и  
 затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош 
бок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако ди 
 првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим груди 
је су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S 
 су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно  
ако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ј 
едећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div typ 
 да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit 
ивот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћ 
клоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још ко 
етку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном д 
о затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао:  
обље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам би 
о код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици 
.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његово 
ако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду к 
к волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milest 
ва..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако н 
о хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непре 
Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљење 
 јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла  
, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама с 
ан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се сме 
пак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем  
 ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{ 
>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" / 
базно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да 
о од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Св 
 n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласк 
type="chapter" xml:id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, з 
t="subSection" /> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да са 
n" /> <p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро р 
> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, 
ли.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не 
или срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се н 
" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, мно 
 смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицо 
је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S}  
 и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села про 
p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p> 
у страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <p 
олих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост... 
евито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио ј 
.“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед ј 
пре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као де 
ари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога 
и је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све 
, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној пу 
е-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело др 
ко ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре 
колико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен. 
грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја пла 
нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло 
к.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозн 
е отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, н 
ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31.{S 
е видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И  
 В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана б 
 гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{ 
мао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио  
ајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат. 
... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва. 
кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одем 
ју, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам  
тар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна,  
и, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје.. 
зносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и ми 
вор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле 
био сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној сл 
нде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судиј 
стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам  
ји је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер 
ам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али ни 
p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је пис 
сле смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S}  
ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанств 
а весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати рас 
ахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соњ 
<p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још ју 
ута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су  
жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам т 
 дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу нос 
одије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <miles 
ке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28. јуни. 
станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по 
ј је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>----------------------- 
S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> < 
му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мр 
/p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ак 
сам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стат 
може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је 
ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично 
не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а  
о добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београ 
т сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{ 
ље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам  
ма кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <mileston 
оје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек во 
ромену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нече 
, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S 
о на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улиц 
 пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>-- 
а редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у сво 
варим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</ 
t="subSection" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам би 
{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има  
се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези 
д куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отрова 
еодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио м 
и ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си з 
/> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит 
ад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми 
b n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор  
ђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ру 
нога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлош 
х сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <m 
ена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отеса 
самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја о 
и, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на  
 једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сн 
ио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео  
, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица,  
едва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њеж 
... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред моји 
{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији 
ак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда во 
<hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари ун 
 чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њо 
аде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог п 
 се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу к 
n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете г 
љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њен 
 не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — прекл 
као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се  
и шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам д 
/p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро  
чи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скоч 
 затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и лива 
ам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p>  
а лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Вре 
p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло м 
 мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара вра 
лачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђав 
сам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и т 
која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њ 
кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утиса 
молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикуј 
т одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>—  
ло хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није до 
лених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека пови 
ристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу 
, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран 
Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да  
{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему 
о осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, 
 у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се н 
етнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нис 
то се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отро 
зно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше 
волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, шт 
немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што м 
 година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „ 
ћици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми 
ачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> 
е смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа д 
ој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто  
ме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет на 
ости.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам 
Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, 
 љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уз 
се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p> 
и је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пиш 
х дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох 
 мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо 
ек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли 
Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> < 
 на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила 
овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш... 
својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре 
ромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне 
асова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и г 
 сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Разм 
а бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар ве 
реко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се от 
тог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата  
у прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, 
гона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак м 
{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед м 
у жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда м 
ело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе 
се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики ц 
а прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и  
 да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, н 
стаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко 
е проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово ниј 
ти мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као 
лео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне,  
а, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</ 
 чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лиш 
ђо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>—  
ко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са св 
путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба ов 
 чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, о 
здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезен 
сипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе  
 је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му пр 
ушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкрин 
болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се 
а, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам им 
 сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћ 
нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном  
гови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких си 
ати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био са 
у који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја ве 
де од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кро 
пи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла 
у и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја п 
 руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у  
одим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице п 
 била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је 
9" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке 
 стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цве 
ња...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 1 
о отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим глас 
а Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на вазду 
да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, 
..{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</ 
.. али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим 
ер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер у 
 Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче...  
нутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећ 
а није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод за 
ада.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и 
лони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја та 
во, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као 
волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреш 
тву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој воље 
елости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког  
 бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је  
ловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки по 
 два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се 
не кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна  
 спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико го 
 Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја 
едног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао изм 
говорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет  
поље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>—  
{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој 
сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је 
> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</ 
е свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је упра 
 сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло 
p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притиски 
ох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно 
м суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на ши 
ен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде 
који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milest 
а једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Бил 
штво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам. 
 разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S}  
примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој  
 посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је 
арад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душе 
о страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разго 
 ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене  
прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сам 
оње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је  
г дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри  
ubSection" /> <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S 
рати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи  
д плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео 
очијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни  
шла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах... 
Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прил 
уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, 
сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p 
 навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме св 
 то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен  
лу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb 
ка видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише д 
уке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он про 
ам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на т 
ила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић 
ну и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша 
 њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{ 
 ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђаци 
госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љу 
полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у нови 
тражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S 
смејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидат 
<p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце 
оје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више доп 
 било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију 
де ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и у 
е где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који м 
, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је о 
} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих 
тшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред вр 
ору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала п 
инација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању ч 
чена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и п 
ће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконо 
Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свр 
p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са к 
кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих ж 
утљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног малов 
 зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме  
а пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо  
 мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео 
То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту,  
 ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да саз 
 Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништ 
вот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља 
ре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како в 
 нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме  
Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га 
 по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шу 
5.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, сп 
од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хла 
е доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам пр 
 и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се  
ног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ 
ного волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су с 
.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} 
ајежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У ос 
аша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n 
есет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, 
оград бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку 
бином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже 
ас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у  
, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне с 
о писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти  
су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам 
Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима...  
о није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subSection" 
енту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живо 
колних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови др 
и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, 
е коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S}  
енити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвави 
ворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам с 
 проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обич 
 Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин ум 
15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све ст 
и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене 
орног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми ј 
идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <mileston 
} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S 
 обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно 
pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у  
прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло н 
е ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни 
 прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити тора 
била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је  
 упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Са 
 салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трж 
ен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и уг 
опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један 
ше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <mileston 
 беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта,  
 и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, 
собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђ 
 њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим  
и изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, ал 
амрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p> 
 Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко  
пођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви,  
о.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од к 
ујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам по 
ном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за 
и, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter"  
леко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој 
ох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужн 
 ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу. 
аја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је 
аборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било  
ше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није п 
 гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и сед 
н.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу 
даје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати д 
 би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је он 
а.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интереса 
} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће,  
ли сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више  
</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на р 
верила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љуб 
м госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{ 
лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике пл 
м госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соњ 
уке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са с 
<pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветр 
 на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени они 
ла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на 
с је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих 
о цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени су 
 јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и ујед 
тој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, 
тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја 
едан врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жерав 
 да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде те 
се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нис 
ам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала  
се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се  
послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био т 
и желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Как 
шком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са св 
14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и чи 
азличитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је годи 
ан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста уж 
усом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се в 
ећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у  
тву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} 
 између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро т 
моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n 
врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, бе 
одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, по 
лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта сн 
али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати ј 
о пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а ника 
 нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало 
а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти зна 
ристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу  
и је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву  
 и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је 
а се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи неми 
 бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с му 
ан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум ж 
— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао  
сао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хт 
p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у 
мукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и 
<p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стад 
шно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се увер 
и слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерај 
не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone u 
 сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам д 
ирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, па 
?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш 
устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана ста 
ица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох 
од мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде н 
p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад в 
="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као  
о.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми с 
увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у пог 
очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{ 
о Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, там 
S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Х 
дом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје с 
на прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби  
 кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши 
д оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао 
 да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један пог 
ам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном 
а сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам с 
нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од мо 
оро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брис 
о ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док 
х...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, пр 
 прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је 
трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и вид 
 њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S}  
г тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> 
 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу,  
ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <mil 
пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог 
 тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи јед 
м, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна др 
лаве испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд 
летале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима  
тница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и 
атке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом ме 
тро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стиг 
д ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Ве 
емао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођ 
рили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посм 
ућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удов 
ака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} 
дех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави 
ите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам ју 
д чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} 
крај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је  
ањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стран 
>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и по 
. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весел 
 је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упути 
невник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а и 
25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја с 
ај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам  
 животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо ш 
 <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одл 
иво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније поз 
е никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу 
а замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам 
.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} 
а дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене с 
це.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, 
ланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле 
“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња 
ла уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме јез 
на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{ 
{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим  
мну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди. 
а радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине  
ен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...< 
да оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му с 
азговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разгово 
S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих 
 се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трав 
 селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{ 
 говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњо 
адала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој о 
, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2. ја 
.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само под 
на, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су 
ћи преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна  
човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да г 
 се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже н 
т и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задуби 
не раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја пит 
а притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред пост 
да сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на с 
 трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она 
 на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели 
</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци с 
све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S}  
помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... он 
ка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном ста 
ter" xml:id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио са 
 би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њ 
затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се ку 
 небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах  
> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна д 
p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини ути 
те се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо. 
м дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду н 
и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p 
вине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} 
899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну  
поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми 
т?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно вид 
едини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара к 
...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла.. 
атељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала истор 
{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што  
тирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S}  
 тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је вол 
ао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} 
бу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњ 
сном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечер 
итнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива 
 ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>------------------- 
додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за ва 
пољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи  
у Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њо 
 пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је 
ама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми 
не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад 
 n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан по 
 Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџас 
огадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божан 
т.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, 
ву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега  
инствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празн 
е рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми 
са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и  
крај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и нев 
штва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја  
анас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div type="chapter" xm 
p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни 
чијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана б 
навао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад ј 
орски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско 
 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива н 
нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе бил 
за ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="subSection 
 биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone unit="su 
 руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио 
утала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> 
ла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији м 
љупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тел 
ом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слат 
чех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим  
грађа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне кап 
дно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде свет 
мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и пом 
усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми разди 
 писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> < 
ослова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Та 
е се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обрат 
стеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећ 
> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, к 
њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи  
.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n 
ају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претур 
гом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело с 
ели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умук 
„Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико  
 како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама 
> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и 
тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се у 
ње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, ни 
 ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S 
ли заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку стани 
ладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља 
>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. н 
моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, о 
> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже 
учајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли,  
.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни пр 
емо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео румен 
ма где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у шко 
 плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи о 
 болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у г 
.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и 
је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут ј 
 још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ < 
еван поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхт 
ало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна? 
се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone unit="subSec 
рак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{ 
. госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гр 
сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћил 
ја, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p 
 размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са С 
 души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колеб 
Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њив 
е још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфс 
Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад 
 иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам  
озора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угле 
ину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо с 
уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кр 
ора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у  
ми станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да го 
кој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако пр 
а, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и об 
а сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта п 
шке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом 
 уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи  
 напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} 
ам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о с 
ољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему 
у ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S}  
.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у  
и је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледај 
/> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити 
ује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао с 
 сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде в 
 је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад и 
 коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се нас 
/> <p>9.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе 
ваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматра 
 тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Ме 
о-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задре 
те?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли ско 
ину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање пос 
не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавал 
 по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у 
екако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако стр 
ећ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре сврш 
ио потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али 
2" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младо 
ите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, 
ом да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, н 
д десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <p 
ргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, по 
чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ра 
д морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам поло 
 ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone unit="subSect 
ла.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу кар 
а сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишт 
 то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на пр 
је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унут 
у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао са 
да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} 
 више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако за 
 се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом вр 
 положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p 
о изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома н 
ико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Ламп 
кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи 
ена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" 
лу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сва 
29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p>  
, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би т 
. све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>М 
о...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме  
<p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек ј 
је скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p> 
јицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; про 
га нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је би 
S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} 
м, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{ 
јим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела  
астанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што в 
 бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио св 
снама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усн 
азала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим матер 
плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу ч 
 мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После т 
ном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне ствар 
ам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n= 
афским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам поче 
свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући 
чно отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пут 
ј соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века  
прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело 
оји се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо 
велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, т 
риву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза ње 
зревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет пос 
и њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори вр 
икога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле с 
аву, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејк 
ли...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уз 
 код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти т 
} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је пр 
парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и к 
м Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом. 
<p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да 
че одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неко 
ло, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју  
<p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме  
аћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам 
на, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад  
ио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја 
а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпо 
 собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити 
 већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била 
и материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изг 
Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин  
онтролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и поче 
спођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бац 
оводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да  
е још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој же 
грлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче 
вршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче ру 
S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шета 
, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећнич 
је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> 
 руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту,  
 се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да при 
која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од п 
="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна 
вог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и 
 ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у п 
 воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред  
их главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао с 
оспођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p>  
е ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла гла 
</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много  
 сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коњ 
иве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим  
њена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве к 
ди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ј 
е одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем о 
, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и р 
рофесори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни д 
, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљ 
 без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у нас 
лази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла  
 умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпођ 
лињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угре 
 о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, им 
.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох ка 
 беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и о 
 <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на 
ам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче 
ам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем 
.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} 
прекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} На 
ме што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео  
н нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <miles 
 у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја са 
речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p 
о себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу ко 
 зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које 
{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>—  
 „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда... 
говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу н 
ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и т 
="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то ни 
ећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, ка 
 он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих осо 
а наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од 
њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута 
су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам к 
чи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> н 
их своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју бл 
уд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима 
угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако у 
им близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољу 
 добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да к 
ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне са 
о је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она 
 је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} Но 
дном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, 
нио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун в 
оцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слик 
 за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам 
рирода се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам ра 
црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући  
 зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не зн 
косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две р 
и пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ј 
ве моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p 
аха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{ 
прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој с 
е јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељ 
 и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много 
ем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чис 
е јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очим 
азумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да  
м један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по чет 
дмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</ 
е једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући д 
 му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби 
е нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао 
време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја обо 
н си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p>  
, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга зми 
ршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила 
левара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом з 
о где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гим 
је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у ма 
це.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло  
дао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не мога 
осматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело н 
а транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мис 
 ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p>  
 срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мал 
 Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, 
о ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га виш 
{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни уста 
мо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{ 
пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није  
знано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео прија 
Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени  
 и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студиј 
етеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све б 
а плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи б 
зо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S 
же главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад 
друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражи 
тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се де 
ме“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцн 
/p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашња 
S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, н 
/p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким по 
о, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> 
авих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу 
з дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудит 
ујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине 
гнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је при 
 сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSectio 
 обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног ја 
p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу 
нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} О 
и, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у к 
Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо 
како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да ни 
н.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко  
ри изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit="subSection 
бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо.. 
 му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Моли 
и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ в 
ну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У раз 
p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одм 
p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из 
 учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се  
Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута  
 будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети 
> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и  
ећ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ см 
д смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="su 
 <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко  
се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било ј 
 ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <mile 
де мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући сво 
 <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој о 
е седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге как 
 девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао,  
пита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан  
госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n 
ати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих д 
/p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb 
"62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у  
p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми и 
и пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у  
тљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са ст 
Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли 
>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се О 
са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p 
 у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, от 
дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворе 
ви напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и за 
Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> 
е пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо б 
ежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса  
<p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парк 
тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу виде 
ј глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разго 
ао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осети 
, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа  
ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио са 
ота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе 
м <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где 
нац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ реко 
ео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави  
ао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би би 
дмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и 
чност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“ 
, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран д 
 нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе г 
чају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато  
а је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руко 
ајпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је тр 
 о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио 
 израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се по 
у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој 
о мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме  
олест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p 
а сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале. 
вета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи 
мадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{ 
on" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је по 
умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не  
ену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усан 
} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате пе 
енутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам ј 
је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их ни 
жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо ј 
јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито с 
етан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Н 
 у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пун 
 у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Н 
, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смеја 
раво у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене 
{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Св 
и...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишч 
 ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су наст 
де шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују.. 
 шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p 
ј постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отв 
 нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним п 
е ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо  
 не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују.. 
 ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе шт 
!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим усти 
могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, пла 
пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени  
 Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под би 
 он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>—  
аме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам в 
е <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо и 
.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка  
 мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не...  
руди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на ма 
ујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога пис 
Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{ 
/p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p 
S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да о 
дмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div 
е... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој... 
 хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке гор 
ла упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право 
у.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> < 
На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, мож 
ружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ харти 
врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хт 
сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путу 
била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>-------------------------- 
речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p 
е на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му с 
S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S 
шли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме 
латокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за по 
аг и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи по 
постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ зап 
је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем 
едно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла веч 
а.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах 
е очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине п 
ве јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано диза 
и, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне п 
е...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних обла 
тави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је п 
 који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел  
где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта т 
енувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSection" /> 
мичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола. 
дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња 
румском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још 
читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Фра 
о и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, п 
ако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај 
инца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, 
брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета 
 није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S 
огледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу,  
 Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" / 
сећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} С 
листа.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад  
орна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачк 
 празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као неп 
де у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа 
м биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хо 
знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква с 
љубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одго 
орих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p> 
ве и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S}  
...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас т 
ао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене да 
х њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене оч 
у слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глух 
говор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време је 
ицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коц 
е по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају пр 
, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини пок 
ео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она м 
ја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је мног 
бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја  
 да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме 
љаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на 
ко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинил 
ним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, за 
то по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће 
збуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и 
мејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Нај 
 нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубав 
сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало  
се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја с 
 срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
..{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} 
ли ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро 
ешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неод 
много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња 
 је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соњ 
емо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми  
S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} 
, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и в 
етрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали  
омична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зове 
ање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме 
а постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но  
 ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" / 
емо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Б 
.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмско 
НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </fr 
или на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отв 
се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и  
глед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне би 
 је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="2 
села, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се т 
се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким 
о, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако  
за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p> 
рих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна 
 кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само  
ретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах. 
авршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи  
атим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког т 
 у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је  
а у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан 
неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио св 
>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> 
и питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, 
је куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старо 
Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, ко 
о, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читат 
. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Свако 
 Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар 
н је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и  
е, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <milestone unit="su 
Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том 
ма, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати о 
пце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба д 
немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да 
ала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете 
{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав зн 
а пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------------------</p> < 
пло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу  
метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ м 
{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на 
ого значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се к 
 на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она б 
е сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми  
ручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали 
олајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га за 
д нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознал 
дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје  
 чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разго 
ц подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти с 
не усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми ра 
о сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика 
олази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb 
и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка  
 врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубил 
{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо ка 
 кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</ 
 умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је  
пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и 
а да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је л 
>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко промен 
 амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је 
о, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али  
се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} На 
раховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам  
лазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је  
очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обр 
 што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави н 
је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Им 
ар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S 
роба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја вол 
ановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам јед 
ка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пруж 
, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим,  
тајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе пор 
 даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много 
</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није  
нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико сла 
волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомуч 
 за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматр 
а, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисл 
то ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питањ 
исмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила ј 
p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађ 
н путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би из 
ико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је 
.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да  
јашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још ма 
 бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме пр 
јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао  
} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је ка 
аз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне 
 сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих 
..</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад  
ечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не д 
и и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се ми 
 <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; 
м ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње 
</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{ 
а каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да  
ци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље 
удски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело ж 
 је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{ 
добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Л 
оје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у ј 
оштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да 
ос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје  
 обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} 
ам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе. 
} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам 
, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашље 
олико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и  
војом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела д 
 од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти  
S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разг 
ла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет 
чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио да 
В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мн 
оље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, 
ном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с  
и пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} З 
 Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам ос 
...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још пат 
} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све цр 
ћнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена весел 
 то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су м 
а би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> < 
. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соњ 
е дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима. 
и!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit= 
 одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вере 
<p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S}  
 прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При  
м се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива 
 било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <miles 
</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед не 
хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако 
че објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S}  
ује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја в 
ко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по со 
 главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p> 
ећина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} 
ика за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p 
парија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>М 
рне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву глав 
дница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу  
т, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у  
још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ б 
ано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да бере 
лом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да дол 
.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо би 
глед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у о 
 и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону 
 је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја  
сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да  
.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S 
и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми 
ише не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут св 
орије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видет 
и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не 
а не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Он 
...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било 
 сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавал 
е се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора ни 
ти за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступк 
ection" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S}  
врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну. 
им те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам 
адгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, 
ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања 
ра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, 
ши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.< 
 већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо јо 
 у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоз 
 Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо. 
а живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи 
је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да 
} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала  
ен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врл 
а повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у буни 
 света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно  
RP19202_C1"> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у раз 
а себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога  
ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих 
агрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соњ 
ке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек  
оро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми 
сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе. 
н терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кући 
> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу  
{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску  
ном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевно 
да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не раз 
арошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим,  
ије било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди ист 
 очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене 
 ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја  
аде девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат  
дно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за ру 
дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашо 
 Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.< 
ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравил 
 је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са сво 
 не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те н 
лагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на  
мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити 
н.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{ 
 <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна б 
бично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone  
 коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању  
ат, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у г 
рано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога 
еника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам 
м дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где 
е беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо  
ао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} В 
вање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе 
ти завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је при 
 ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} 
оме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како са 
ао жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се н 
аћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо 
се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је  
..{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је 
ијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Ви 
ћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У оста 
бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачно 
деје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји за 
 и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. за 
 нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је порумени 
ојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога 
 Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам  
 само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} 
тала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква 
 <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} 
да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „ 
 коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у 
 мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као 
ледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Моли 
смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мн 
 се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много сме 
, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема ру 
срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва и 
се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навре 
о познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S 
уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани 
рена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам  
S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од 
шљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што  
рио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, 
носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро ум 
 изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу  
ме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролаз 
у, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} По 
груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој 
ући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димић 
лако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да н 
ио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам 
е у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S 
.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме поглед 
ли на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се д 
 сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} 
у...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само м 
у, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем  
као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и г 
и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мисли 
ана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец д 
а весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, 
/> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо ми 
су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} О 
мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је  
ије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да  
је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, по 
дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и д 
ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан са 
олесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти 
и је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је б 
рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мир 
учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А  
 по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.< 
део сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пруж 
n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе дев 
, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми  
Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне  
ограду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али с 
мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и из 
етли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и  
то ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније  
леде...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које с 
>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвук 
о променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи 
а.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb 
жњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, 
тупању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам п 
нуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад  
а ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам с 
е гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S 
но погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> < 
бити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} А 
мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад  
олом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госп 
опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb  
ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p 
 полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корп 
а доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{ 
ворила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још  
S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>----------- 
а ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо ј 
ђај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у ж 
та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више не 
еле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене с 
су која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрси 
 зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" / 
>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те кру 
S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSect 
} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, н 
 у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам мо 
да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одиграва 
но предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Со 
бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лис 
ено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке  
е књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао н 
и се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим г 
“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада 
волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином  
 Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је  
нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испит 
мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну  
 мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много пром 
дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам с 
ала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S}  
нда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што  
 биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашт 
ој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави  
озором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се та 
 јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек  
е и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је пле 
с Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су 
ило је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад 
и главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дох 
рашним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгле 
{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да 
рна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам 
она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} 
жала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{ 
" /> <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се 
Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто 
тите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, кој 
олести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} 
ву.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мо 
ца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је т 
рад.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен 
 јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ј 
о ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све  
ро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је та 
 Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Н 
олико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте по 
игра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погну 
олим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја 
S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отп 
} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да 
како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуство 
.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла,  
етње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што п 
ако је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је те 
тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да 
 бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S}  
Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових пи 
о, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар 
S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S}  
ад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговар 
> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком 
у овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног чов 
бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи о 
{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам  
по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно 
мисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21.  
еше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени о 
 је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребни 
то и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живо 
њи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заист 
досмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S}  
ction" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка у 
 ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми  
n" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацив 
м могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе  
з свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале  
унцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и повр 
 примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке 
м само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић в 
ш да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба  
на никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говори 
е није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био поч 
ubSection" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиром 
у лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" / 
гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на 
свесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} С 
но два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне 
 збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах ј 
ако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла  
> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшн 
могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти зн 
та је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагл 
Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко 
да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми ниј 
ам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле д 
рихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу 
 другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у  
епрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{ 
{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и  
ића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да  
едајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да о 
падао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо  
p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као 
м улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу  
епа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не б 
во у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупн 
лу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака.. 
/> <p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта ме 
 Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљ 
 бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да поло 
дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити ов 
леда да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један ч 
“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветак 
ас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати б 
стрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко пи 
 мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја вол 
ам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да  
пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој  
им није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о сво 
сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђ 
} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора свак 
д кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSectio 
бони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите 
пак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме  
о да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било 
{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи 
оји ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подн 
чан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је 
к мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно 
о више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Париз 
гледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да 
олудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо  
а време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али са 
јим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са 
је је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на стра 
сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она  
 њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S 
анас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скораш 
м Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда  
о пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре  
сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ј 
обро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај  
га даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле  
ма све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{ 
 неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао с 
м, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{ 
n="89" /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} 
а умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: 
м плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она 
се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умр 
жем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В.,  
У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18"  
ћа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да 
сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више  
вољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде  
ала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} 
 волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што  
бро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног 
 прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искре 
сам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S 
 повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор 
о човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу 
ли су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се 
тељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла 
/> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отвор 
ика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се  
оз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са бели 
а је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио  
о је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако стра 
е он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на 
е је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} 
су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много во 
ко одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположе 
меха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала 
м некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној ул 
рну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи... 
 отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам д 
другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих о 
чи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она 
мић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ 
љива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обр 
жним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, ко 
bSection" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p> 
ction" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје ку 
о да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас 
n" /> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд ч 
га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на оста 
исца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар 
 да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно 
9.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Беогр 
:id="SRP19202_C1"> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима 
поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем 
м ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о  
 кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала  
м устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је 
пијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила м 
љке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чи 
е догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици  
 од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, к 
лице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљал 
та.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио 
.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им 
оред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити  
> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан ос 
ледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су о 
знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вам 
ubSection" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{ 
м ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну д 
и је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да  
{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовал 
 на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био нем 
ко топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја 
ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је б 
а.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајућ 
тио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „П 
о жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је н 
н, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зи 
 ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљи 
о такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone u 
авио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крај 
их се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкри 
мана, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевно 
ије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, гр 
 га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схват 
 Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продира 
кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођ 
било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако 
ли онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S 
ection" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на  
>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је  
о одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном 
{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто вр 
tion" /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрли 
ion" /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То ј 
.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је об 
ично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S 
спитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао  
е ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то прим 
 у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам  
олико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако  
о ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја с 
 је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каж 
ра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S 
он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега  
и је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фа 
 осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су  
м у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три годи 
хватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како 
" /> <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, и 
следњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, жи 
оје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време ч 
ш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} 
трос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих  
ева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што  
 /> <p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла 
!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам 
 их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да  
го.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот предс 
 младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у  
узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p 
?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих  
 све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p>  
олико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ни 
{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тоб 
и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била 
сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне о 
о празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S}  
з од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да  
 Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде.. 
1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек ра 
ћ.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и би 
ћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време 
 <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говори 
ма.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из занос 
сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично  
пша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити 
остао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Оч 
а ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три нед 
20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам њего 
тким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан  
и, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам  
} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби 
о и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служ 
/> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, ш 
г ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео ју 
ла...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисл 
ли живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан 
села, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... а 
оју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. < 
ало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n= 
махну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{ 
ам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађ 
го тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> < 
говима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у св 
да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам 
старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме 
ознајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верује 
м.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од ду 
ао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прич 
мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео 
дућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту 
<p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи в 
миривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак  
" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку ниса 
chapter" xml:id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затвори 
сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немо 
} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p>  
а...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} О 
арош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом 
ој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S}  
> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Ост 
/> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из сало 
!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је јо 
е шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које друг 
вима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте с 
вао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким да 
/p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња 
b n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало п 
" /> <p>20. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило  
" /> <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало  
м бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како 
p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Од 
n" /> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећо 
бабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и по 
ection" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да 
Section" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на м 
> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила  
е!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш 
on" /> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чуј 
овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији. 
идети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе 
"subSection" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад  
="subSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише 
 ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скори 
 цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам 
ј усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекну 
оте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, 
лим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох  
а расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} И 
ох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залу 
бан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас кој 
ту, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању... 
одне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам прет 
иновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га с 
о је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене 
дњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло 
ка.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све бл 
е лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На 
 усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити! 
не груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама 
ца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone  
т бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све  
/p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, 
омакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ћ 
да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да зна 
ила пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено п 
 се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло  
.. врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди 
} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена 
е.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, 
а да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S}  
ђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам  
х према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох  
.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну  
ели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Приста 
нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене јед 
...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао. 
ћи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> < 
а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта у 
ит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци 
сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу 
а задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго траж 
9" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео н 
их ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S 
 устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали л 
Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n= 
ога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрен 
ад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су 
ја, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другој 
е излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам  
 не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај  
, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан п 
ама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра 
Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, ди 
а је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено. 
ше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је  
гих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест  
не и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед 
ту љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива  
у тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцањ 
ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је  
за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone  
тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада  
..{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека 
н није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде с 
> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> 
ухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад свој 
 је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна 
{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, углед 
ажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, он 
јасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да р 
ећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам  
ану...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и пон 
он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSe 
могло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8. 
то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана ми 
код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају доба 
а пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо. 
авала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> < 
 нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже,  
зо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit= 
негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу.. 
свим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачи 
/p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> 
ијатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> 
S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас  
Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој гла 
 Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која л 
 такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан. 
 шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полуд 
 смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам х 
ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ д 
 да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} 
 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још јед 
Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине 
е изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код 
.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца 
анимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једн 
{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам дале 
ан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далек 
 Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ве 
то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од  
Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а 
устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пре 
оред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S}  
Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Мој 
сторију целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком  
а на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам ње 
орило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од 
ћем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно де 
мах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа  
де...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде.. 
дне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом 
 у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима помер 
ио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и 
="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и на 
 изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити 
 на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам  
ола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и 
е; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у ко 
25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио  
{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућу 
че:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњ 
 се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... п 
еби. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго 
ох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цани 
 кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну рук 
и!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата р 
 су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам ј 
 и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p> 
 и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из  
је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући  
ише моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо,  
, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећ 
ара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо  
увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су 
нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим  
била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да 
евина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни 
сећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако л 
га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} 
ти школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми да 
та...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме ј 
долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно п 
што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао п 
ну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зелен 
 као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка  
о тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оз 
х.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слаби 
 сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{ 
тајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није в 
биљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јо 
ичавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb  
ама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Н 
ећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне би 
о се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав 
 пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам о 
/p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упи 
мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а  
 собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре п 
м, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> < 
на у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у  
олази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необ 
" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одла 
а!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да 
, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну  
} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне с 
ружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> 
по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мај 
емо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој  
ња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене  
 Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, 
сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро о 
 и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSect 
ље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Јед 
м врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду 
> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Не 
 /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја пре 
ри чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S 
 ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли ш 
знајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима м 
ватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљн 
аја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S 
осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика 
 да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више.. 
лучај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смр 
ео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати 
м животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињст 
аписао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер с 
нуло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке  
а ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она 
, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под  
е ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама 
ећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ј 
тварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање  
остеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Се 
 неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам  
па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није пом 
} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам 
де је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем  
и на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „н 
стрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћ 
учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, 
ојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче  
 ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад  
, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом. 
вате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, к 
ти је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није  
е...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене  
 Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га 
оја се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, прив 
ћемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги саст 
рце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milesto 
 могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико с 
тна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њен 
 мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћ 
нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би 
вао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понав 
 сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јо 
дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у  
 Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била пр 
и и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило удари 
јпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене з 
p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>--------------------- 
иновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{ 
из!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неко 
 јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми с 
добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p 
а се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, ал 
 је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3 
, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И так 
S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> < 
 живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једн 
чи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од рад 
лабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S}  
, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од то 
е ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и 
био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p 
едра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умр 
а је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бес 
p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћут 
ша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срц 
бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p 
се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И 
убављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме ис 
...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде  
 доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам  
!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца р 
иту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад  
алско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p 
ављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца 
.</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом дево 
шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она з 
се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говор 
 почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћив 
утка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSection" / 
ј обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари 
 разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} М 
 Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSect 
аволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било 
били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га п 
у.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичиј 
 ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни је 
н у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од н 
арице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију 
 мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем о 
нај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гл 
а прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да с 
="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опој 
ремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од м 
S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред сво 
о сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одјед 
а у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не з 
S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека 
е тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме доче 
 запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p 
и бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као  
не.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, 
еоград на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница. 
 привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку  
уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S}  
ца је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато 
умети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини 
све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се 
<p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зар 
се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљ 
вати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа до 
ко узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Св 
н!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да ј 
 се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што  
сположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке сит 
треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозни 
 лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа. 
 му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је св 
<p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> 
 и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... зна 
 писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у ун 
да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику 
рљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и 
њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешт 
у и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срц 
атим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата. 
пу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16"  
ца, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Поглед 
ох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао са 
ог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућ 
свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били 
о падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S 
ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја види 
соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било 
тао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она кој 
ека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја јед 
било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не в 
у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном ст 
аве он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати 
е са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер ни 
твари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је  
и су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љу 
не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на  
шко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не каје 
шој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћут 
окомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други с 
у кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} 
ра на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити 
шно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално с 
и:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо 
 Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот ко 
брзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гуж 
{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{ 
8" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{ 
>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шт 
ен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао 
 си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> 
 и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати  
p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који 
ледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, 
ешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховито 
} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSe 
 треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прља 
а мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у вел 
ном св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За  
, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја уша 
ћам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S 
својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно шт 
а својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S 
 Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад 
..{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја с 
ео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо  
ша била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз 
се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говор 
тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини 
а!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љуб 
 оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на г 
цала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, поз 
нда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био 
</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, 
ак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, п 
а пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и по 
ш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milest 
 и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Ма 
о.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањал 
чице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Т 
 чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливен 
 сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих гран 
положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била  
акодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче 
Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће 
враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле  
 пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам с 
 књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још једа 
а је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако 
но јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једн 
ако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, ко 
плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена ус 
д ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном  
зину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p 
 црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет 
ретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сен 
 ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја с 
ки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је би 
невани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао с 
ладавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћи 
да.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S}  
Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да 
{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам 
ово вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимн 
зимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилаз 
 Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао ј 
.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање 
диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она зад 
 буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа  
та...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте кос 
убок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она и 
.. госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камен 
се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву 
ја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали шт 
/p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила це 
S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше  
је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone uni 
екламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела 
 сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш 
S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју с 
алиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, 
 биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их ује 
ош нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна  
љавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, 
<p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није би 
његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила  
семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под г 
ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које  
урао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} О 
 сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас  
ору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да јо 
..“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи 
не.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово нем 
рашно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад нек 
срећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мо 
 већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој 
д нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане  
есет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата на 
>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— 
обом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све вра 
их.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су  
па је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту  
оје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу 
жем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само кол 
чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <milestone unit="subSe 
о бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неко 
 њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она с 
дило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне 
 се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозор 
акала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непреста 
ачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима  
вовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми ј 
а својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио изр 
ола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S}  
ужих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n=" 
 по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, 
ак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чи 
ерону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте оч 
орио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње 
олако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна п 
се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p>  
ројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> < 
{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{ 
јније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је  
оше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња,  
> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча 
лики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније шк 
ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S}  
 се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у 
 ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме ви 
тудије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>--------------- 
низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све в 
ати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> б 
зјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по п 
дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, 
На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руц 
/p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда  
 хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе  
ча пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпуто 
сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било  
> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још са 
е тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам и 
м у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не изла 
} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је че 
 са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p 
влачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња 
 мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је,  
е се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети 
е док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стаја 
је нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај и 
ам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку,  
а је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је воли 
шем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>------------- 
довно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју з 
коро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестр 
и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда мој 
ећ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када к 
м јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забез 
био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Б 
то вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут. 
е несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори  
 појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су  
пеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се  
једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирн 
ивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... 
дила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож  
ице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног сам 
, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предо 
лесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олак 
уком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна  
бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p 
но томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, о 
Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа 
 то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години! 
 је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност  
е смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда 
ње.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало 
ој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} 
у да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови  
демо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело  
розора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се  
е било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе 
рестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна  
карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја 
ним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се уп 
 ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S 
S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој поло 
утовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега,  
ави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу  
ограда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необичн 
више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да бу 
њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање ко 
твено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="3 
и, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <p 
м се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да  
товине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много м 
ећ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За 
а је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је  
м га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га р 
, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упор 
е у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окр 
p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="su 
 струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изг 
јање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S}  
зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} 
вана њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око то 
сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео  
товао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој 
о.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да ш 
ад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ ре 
о професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе н 
е и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се р 
вим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме проси 
ном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посет 
..</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цакт 
но питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак 
p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> < 
едам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{ 
дно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила 
.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и ост 
ју, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSect 
ити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone unit= 
 китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отвор 
 дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection"  
нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пре 
бема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се см 
је била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и 
ино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је теш 
епо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <mi 
ан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш... 
ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, 
раше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се 
На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола,  
десет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представ 
мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћ 
на пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Пи 
енио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам б 
 су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где сто 
инило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде ма 
ине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног ко 
 на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код м 
равим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ 
воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточ 
а одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снива 
путале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, 
, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да 
знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подз 
 ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на по 
моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижућ 
бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати ру 
гати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубав 
старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} 
, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но шт 
ог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећуј 
нијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, 
ни је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је са 
ањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући  
 једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави 
.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да с 
следњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промр 
p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> < 
ња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће 
Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако ј 
ва његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао  
о климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољу 
творене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је  
утрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно не 
тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назира 
 већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је во 
че Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Он 
но цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако  
ком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где  
ан камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично с 
рду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла ку 
ј доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како  
</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, леп 
жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нем 
у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако нак 
сетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...< 
, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђи 
ад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Уск 
 да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је 
ој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не з 
бице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „вид 
ице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди оба 
 сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} 
и и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нис 
су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их о 
руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте 
луцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецањ 
моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун ж 
ати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју мла 
лости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам. 
ли велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега 
олим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако на 
 мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним сме 
ан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p> 
о прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прил 
е под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочи 
} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био ле 
ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како с 
а је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p 
ивео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај сво 
сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по углови 
о, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и го 
 волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је н 
и кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна 
шли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — ни 
едао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у в 
ој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва пр 
ш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <mi 
ти, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила,  
дим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— 
огребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, 
отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми ј 
 Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ р 
та има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и ста 
жах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да ј 
 и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; 
 </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало из 
а.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нес 
 <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} В 
м љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме 
{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ с 
олесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{ 
ву ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „. 
ј...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је 
о да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под моји 
же да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај 
 монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и  
...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он 
надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући  
 наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.< 
х сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окрета 
е, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца п 
 ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац уп 
и.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње 
говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што  
дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један 
 сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по  
.. ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, 
>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>--------------- 
ction" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, да 
 једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је  
говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је  
 руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— 
И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад 
коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то ни 
>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, рас 
ад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа 
ни као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва 
вих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> < 
доше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вра 
ну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сах 
 нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> 
м ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p>  
 је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили 
аланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S}  
е ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио  
и!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гл 
 Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="sub 
у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја  
емо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико кор 
се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били н 
ладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било  
{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ј 
p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду мо 
изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најле 
и бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткост 
е гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, вр 
м, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја с 
не страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце. 
уго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним  
 остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето,  
S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима 
{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да ј 
, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових 
 пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ о 
очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза  
о пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које 
едам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра,  
... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то виде 
је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци в 
ски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугају 
 дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, 
чна тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав 
 нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се  
, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми о 
ржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Ж 
а чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи  
год, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет  
очинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} 
омогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер 
„Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласн 
„Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У 
ала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси 
трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="8 
 преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима 
 се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну  
, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зар 
 много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра с 
шту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Он 
са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако  
танем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима  
као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milest 
будити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи устави 
жим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти ов 
ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје в 
 волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изи 
 глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и  
 комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> да 
>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него про 
оје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да с 
атно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једв 
аје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Н 
а студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у 
е и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата и 
.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они т 
е знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p 
" /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} К 
смо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам  
би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“ 
нац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срц 
 говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</ 
чало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и  
S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жи 
и ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блиста 
ад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела 
 за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је б 
а и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један ле 
 гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S}  
 окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огле 
 врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о с 
иву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близ 
ашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове 
 неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто  
би као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле у 
 је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом сн 
ену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на 
тпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И 
о врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су 
и сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" />  
живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта 
uote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="subSe 
дину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мал 
итање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мог 
жа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страст 
малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигн 
ац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозоро 
вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратас 
, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, н 
 срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек 
 писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти буд 
 сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави 
 Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!< 
ила је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек  
рећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ј 
можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо го 
ица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих во 
мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми  
убљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!. 
то несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила... 
мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам та 
отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p>  
Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из ка 
цама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати  
сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S}  
главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{ 
а свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="su 
Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва 
анске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <mil 
иси.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, гд 
е шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам гото 
лупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p 
се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
и; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, ост 
од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи 
пала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S}  
воју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која с 
а ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Д 
миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јо 
корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле оп 
е руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке  
а буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, д 
окривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих ко 
ирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје замор 
 <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи ма 
 неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујно 
.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме в 
е.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком у 
апкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе 
ији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао  
} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете.. 
 волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говори 
орева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишл 
 се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“  
умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били  
 био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с ма 
и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој бл 
ра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па  
 почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да ре 
ла...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још гово 
град чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је позн 
већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морс 
е су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто са 
 <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се нек 
о сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчи 
 сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, с 
елог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме  
њо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се 
>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне но 
де, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до гр 
ли се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака ње 
ам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болес 
зео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно кој 
починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?.. 
 о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злоч 
јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће  
ам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{ 
 усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да в 
 био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужа 
чинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео. 
дмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења,  
.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а  
како чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици  
 наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадов 
 растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јо 
ивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам  
, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фаталн 
<p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} 
 Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да  
здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да в 
јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће 
> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој ст 
 детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак 
а из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала 
bSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи ус 
а у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој  
је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се оди 
ам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... т 
младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада  
одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али 
одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На  
.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће ви 
моћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам 
 у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих  
реба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у ј 
{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нов 
ном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неод 
 је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише 
ри, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и се 
аде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли  
амој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на ме 
b n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој леп 
 коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, 
да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико са 
 долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60 
храњена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадв 
ог чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон т 
о дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</ 
.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели,  
присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе 
а не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бе 
а.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет  
 његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну год 
бо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} При 
} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој  
езну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне ша 
 подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за сто 
 Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао пола 
а руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам,  
 Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>-------------------- 
понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те 
а постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одгово 
катски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још са 
 биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхта 
издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу... 
.{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{ 
лио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све  
p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио с 
ма.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни у 
еле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва р 
...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S 
сматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи,  
дао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био  
 је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један 
 главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, једа 
о сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица. 
} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинил 
} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, р 
 потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21"  
азим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрав 
за, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је 
 неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам не 
те! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разгов 
 ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја 
ња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем веч 
и у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу 
тем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <mil 
смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза јед 
нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subS 
ом.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим ко 
ице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права ср 
...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гр 
 ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.< 
 тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао си 
она.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <mil 
ти друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошт 
 поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи,  
, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом с 
ли без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улази 
та је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе 
 мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Ста 
...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га так 
p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <mile 
S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини  
душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем к 
, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки 
 она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно  
је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмеја 
ју прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз огол 
е који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који 
 болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S 
{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; 
е ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њ 
Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је  
ако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам  
ци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет го 
у, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хориз 
ка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Ве 
дао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала 
ко читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух 
 као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говор 
м, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет 
него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо б 
менио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му би 
се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" 
 је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.{S 
о извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица вид 
топала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора б 
 варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и плани 
алеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да  
абом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>С 
ничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из  
иво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била ма 
 главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне 
и из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су п 
 да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{ 
ници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Мила 
S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S 
ајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обил 
како се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љу 
на; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, 
животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, мест 
 тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало  
е са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво 
 о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинул 
ке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} О 
 и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам  
це већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели 
ко друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и споји 
м, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се 
{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да  
м, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога. 
који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји  
и, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад 
леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу 
 трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу ве 
 други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у  
 лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да  
е.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала 
 некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја  
била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшн 
S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки д 
а из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапута 
је више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да пр 
n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обичн 
гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид  
 једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко  
 ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи.  
{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, 
> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи но 
ео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу зап 
, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S 
а?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице 
ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролет 
очих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S 
>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „А 
</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на  
05.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед 
има сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе 
 да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако  
шеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да на 
искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ус 
зиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на 
 гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све  
..</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18 Авгус 
разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном распол 
њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилик 
ао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налаз 
.{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{ 
есеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} 
Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да с 
 је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се ви 
д је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот.. 
је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу 
p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да  
„Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем 
у.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p 
руди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</ 
срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситни 
а ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си т 
таш све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, бе 
 Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све  
ју извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво пос 
ајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако  
је да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S}  
.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко к 
а дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло 
умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то н 
таници.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за С 
љно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S}  
тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, 
е зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот  
 дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и 
а да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</p> <milestone unit="subSection 
ствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је мило 
 целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, как 
на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му. 
 пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом 
утра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упу 
ад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невер 
 на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „За 
ејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и п 
 собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох  
рата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црн 
воју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{ 
 су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод нис 
, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} 
хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела не 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њ 
S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Паз 
азила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале ра 
 шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој к 
Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску истор 
касти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше  
ињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="9 
S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „ 
убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела,  
је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се  
n" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.< 
гао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца  
приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја 
сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је уп 
бело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома при 
вари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем  
ржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се  
је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу 
екад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролећ 
о тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело пот 
ш дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се  
“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљен 
Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју  
дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се т 
е поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња  
ружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами стануј 
 у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум  
 <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, 
пља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</ 
ма има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице об 
 огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се  
, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сре 
сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо зн 
а пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио ј 
сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{ 
 њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се 
 у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Са 
ину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>—  
 класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“...  
на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и вис 
ња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога  
а новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњ 
них здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на 
 <milestone unit="subSection" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи  
вот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она 
аше чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да  
вито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летел 
 своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S 
ника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да 
it="subSection" /> <pb n="61" /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Ник 
> <milestone unit="subSection" /> <p>3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предав 
, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиљ 
два се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и  
{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци гл 
ала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да с 
 да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> < 
ешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли 
ем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у наш 
 из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само д 
вићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S 
ледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, 
аво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје ста 
панцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође 
те, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Ла 
.. то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци  
 Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зуб 
ам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је 
ће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трње 
трао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, дал 
 задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме 
ну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Ол 
 који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је мн 
у полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерас 
гог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко п 
тињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак ут 
у околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места кој 
она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о жив 
м ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, к 
чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{ 
а опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{ 
епрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, д 
е.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нис 
S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адрес 
. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, н 
ни је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, цел 
о треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било  
 да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње...  
 си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам сла 
ан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме и 
„Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга с 
а човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и 
е говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам 
„Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Зл 
ваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочина 
} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46 
 упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочина 
 и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злоч 
и си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја  
есомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злоч 
} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног с 
 тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не к 
и знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам 
да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узр 
ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} С 
ћи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се ку 
сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао чо 
{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још 
 здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудел 
} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што 
с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit=" 
лед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> 
ли чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Т 
него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти  
ку испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“.. 
ву.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пу 
м животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, к 
 Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много  
и се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, п 
> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти  
ла, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкуј 
n" /> <p>23.{S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлак 
 јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у  
д ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њ 
аном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је  
још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло 
е долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајк 
...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="4 
и кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом д 
</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и р 
е радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“ 
 и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> 
 ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S 
Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замисл 
станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су 
 пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђ 
оз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрет 
сти; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје  
ет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила 
ло зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану  
ођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> 
 <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако 
о, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се ч 
о су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они с 
Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу гор 
 лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га чес 
 а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући св 
ђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораш 
обро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Пл 
 чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је так 
ломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда прип 
додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах  
 ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва  
, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући  
бећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми  
n" /> <p>24.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао са 
оном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код м 
 то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ н 
на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала 
“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш по 
рочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сут 
ла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог д 
 мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n=" 
ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим 
тељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p>  
Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била 
p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у в 
} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала мар 
, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је д 
воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шља 
сти...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се  
9.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p 
ављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног прол 
ге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а  
ажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S}  
 било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред на 
ина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је с 
ње поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније 
уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце. 
да.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубо 
м видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румен 
у мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и р 
е заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери  
 јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако мно 
...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> 
је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да пит 
умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигав 
вајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш 
ило је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и р 
упно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем ост 
ислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености зат 
очијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је с 
S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну сли 
о...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" 
а је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чу 
 од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33 
ве.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу 
 о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone  
 се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у шк 
.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, ал 
 дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S}  
 се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска с 
ази су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је примет 
ошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем  
 <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“< 
ко писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио 
„а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>—  
ког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер  
 хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: м 
је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају  
 и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и о 
иди да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ниш 
та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} И 
вему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где о 
p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена вр 
очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да  
споравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она ј 
потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Пр 
и...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и  
творише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшн 
идим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам 
је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— 
Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S 
S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, пој 
 сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа ј 
 премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при пролас 
 је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лага 
становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до гра 
 у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз гл 
а, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S 
сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у глав 
о човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су 
врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београ 
ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“... 
и испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па о 
ала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако с 
на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробиј 
орела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазил 
<p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Ка 
о до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лаг 
ост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе 
како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао са 
аласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њи 
" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо ист 
х суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на к 
се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p>  
о текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и  
ош један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> 
 игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и б 
ао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, 
 Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страс 
је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох н 
бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот 
е и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!.. 
 ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за 
них ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S}  
у да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава 
ихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p> 
уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно то 
{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала 
 стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <miles 
, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је п 
ији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам иш 
ија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жал 
погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, је 
 цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице 
е се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како  
и, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њен 
је било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала.. 
вачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која 
е успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако  
 су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су нео 
етлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, н 
у стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко ц 
но расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја од 
ке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мис 
.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection" />  
 па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</ 
а није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна. 
е ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>У 
} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода ј 
 <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је  
и.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S 
има.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Н 
е још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га мла 
ој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње кућ 
судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође.. 
.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што 
} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот ј 
ећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S 
 целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди ко 
{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као ш 
ао ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ј 
ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не има 
га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре некол 
ачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{ 
е главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умре 
ема теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после дола 
11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо н 
 лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвр 
 суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом жив 
{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије с 
 се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јед 
</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно  
о све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
дајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шт 
ница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће т 
други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па  
вима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="subSe 
..{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори. 
им, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, п 
ло теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја  
 „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом к 
S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане 
ео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који 
о назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног  
ли...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често п 
} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изг 
 дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја 
осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражил 
 у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један ти 
са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам 
е.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите 
 које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасип 
 као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити ту 
 где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима  
аже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од М 
одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што ника 
Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Н 
рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске ули 
иво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање  
лупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једни 
ти у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак 
ох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводо 
.</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплак 
сам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена. 
</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмех 
што?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И  
е је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Каз 
њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако 
а уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дош 
 Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисм 
дно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго... 
идео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у да 
S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Б 
наш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи 
 ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она ј 
шло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза 
ло потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до кол 
и смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме 
но, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до 
ше нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било ј 
ту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да  
оњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали  
вари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-ам 
ву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ће 
руговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више не 
огледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обрасл 
..{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и б 
а и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit=" 
оња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</h 
самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је своји 
мо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Дан 
а ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљ 
а једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнут 
 зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на 
милани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше 
јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један 
ђу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је 
ла.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone un 
p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нераспо 
И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам н 
видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам м 
 Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, прав 
ви ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут 
 /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </q 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држ 
одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit=" 
лију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били н 
не капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се н 
несе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у но 
{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећ 
животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је  
 <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је 
који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздравља 
е упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребр 
ли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљен 
сталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ < 
Section" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак 
ction" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S 
аш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заист 
ћност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно 
 њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели с 
тигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је пог 
ело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред  
S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке об 
 мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пут 
то ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} К 
т...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плач 
ио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дан 
 још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој во 
ебало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао 
ола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при полас 
бијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам 
асно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која 
је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене 
а да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав к 
ла, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства виде 
 је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је 
но постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалн 
о. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али 
у у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} И 
бо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S}  
о сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој  
ion" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим 
је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље би 
 помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену 
 У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на је 
ед нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да 
давно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је 
{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми ј 
 на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме нај 
ијем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала ј 
 у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А дана 
 да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри 
е лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућн 
ао што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о 
ила је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19"  
била, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" />  
и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, ко 
а...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије н 
ји од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и  
одне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам  
<pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у оч 
> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{ 
 <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци 
дноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан пров 
 широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од  
 тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} П 
ца са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14 
атрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута 
ећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно располож 
них, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један 
т година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника 
г.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућ 
 нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судб 
век...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone  
пољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака 
 невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, ју 
обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара. 
и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на ј 
та.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови  
...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, пол 
е се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се оч 
у светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је сво 
остељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке  
ице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну рук 
 ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} 
ше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један  
ћаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута з 
ас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време 
....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила с 
 собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим ме 
Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно ок 
/p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и 
ти ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отв 
рта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш 
ђу моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи  
е знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој  
>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да б 
мо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћ 
ни се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко 
иге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} От 
<p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила 
моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како т 
ма се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Оч 
Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</ 
на и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њ 
</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огл 
... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ  
 неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није ви 
Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио нек 
{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у пе 
д пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хл 
жањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов д 
те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле 
ала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, 
и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал. 
део за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао  
, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га в 
не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у сусед 
 не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, по 
ађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих с 
 да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њ 
оћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некак 
али и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце,  
цвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на  
а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја 
суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} 
ети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{ 
р, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут вид 
 ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући  
 Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам 
н...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{ 
аском.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очи 
, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као м 
ет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се 
 на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Каза 
вам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја 
} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму  
 Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми см 
 читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то  
<p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац  
ином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном вид 
Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, насл 
а обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим с 
рао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је с 
 види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала  
<p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, ал 
узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја са 
ријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златок 
дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила свој 
гао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок  
Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу пром 
сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати о 
о раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ј 
ла, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола с 
/p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Поч 
 Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребниј 
заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{ 
м.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа ни 
 да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>------------------------------- 
 може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне с 
а далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати 
 о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај 
су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много он 
ах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд,  
 се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао  
} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> < 
ко дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је 
унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа инт 
еше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> < 
, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</ 
ве Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S 
цу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је ма 
ребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи 
 месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњи 
ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
војку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја  
д мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћ 
дњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмља 
 преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" /> 
{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да о 
м срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S}  
 читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSect 
ешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јед 
мице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју уг 
... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране  
а само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос ј 
нас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишл 
...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца ка 
киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као не 
лу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоћ 
ко је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone un 
 били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У момен 
="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“< 
вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла 
да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} О 
шиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана се 
„Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела 
 Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки пог 
1" /> <front> <div type="titlepage"> <p>СОЊА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p> 
јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спу 
> <pb n="90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. пос 
 дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна  
ма у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања 
м жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер  
овором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо ј 
 како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у гр 
 је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео 
pe="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> 
Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Д 
чи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући ј 
ред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. октоб 
ј 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је  
ос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отвор 
 /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме ј 
p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад  
>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S}  
ра 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{ 
 осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано 
ј тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене. 
ника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну  
путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако м 
 га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући са 
 њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срц 
оме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око једа 
} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школо 
еколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави  
века који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад 
 <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам  
ре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђе 
очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је  
 испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо  
би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се з 
S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> < 
е на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим ве 
 и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неко 
тељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била,  
више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми кл 
ех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело 
у тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна  
 кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S 
о, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone unit="s 
тала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S 
> <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, ј 
м тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког трен 
мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је так 
д госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког д 
ише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------------------</p> <mil 
ире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све 
а свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{ 
овите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам рад 
м кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже как 
о сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>—  
 да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије што 
 Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у рук 
S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Каж 
ction" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Б 
примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође 
и уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, 
очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са јед 
ед очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опија 
а ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учини 
а кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у о 
еби имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно 
ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало. 
још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p>  
ину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз  
>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да приле 
ем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената к 
прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо гл 
ући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је веч 
к.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен ба 
ого тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не  
о ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце 
и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворен 
>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа б 
а видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да ск 
p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слу 
ећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соњ 
вни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па 
е душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је  
 је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна;  
рипио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина сли 
им видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овд 
тела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у д 
вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти... 
проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном 
постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Ма 
, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било н 
рвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се б 
настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напуст 
ју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поре 
, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и ви 
 не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер  
...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш.. 
е почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрп 
је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говор 
и залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да 
рила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И  
у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене стра 
ице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покре 
сте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривај 
а праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну  
ћ!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S}  
 Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на р 
а никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја са 
и се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде,  
оју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје м 
 на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у кол 
таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једн 
по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околн 
ивеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола. 
 једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се  
осле подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела 
м паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека в 
а нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја 
о, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео,  
и помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће пре 
д.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао рук 
 Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може  
ећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може 
реме једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако вол 
обио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S}  
 човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех. 
може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја в 
 да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ус 
n" /> <p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код  
ек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су  
S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је по 
S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер 
речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је пози 
је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дак 
 да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек 
ано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао са 
.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост 
по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном  
оју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај,  
ић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека 
својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" />  
ело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S}  
<pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све забора 
е године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та  
бодан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14. ј 
се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и  
о грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да 
.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>5. маја 
{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чуд 
.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију зап 
уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало т 
мо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде  
.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одгов 
кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом пог 
својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p> 
е.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хао 
о лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S 
ако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је 
ност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три годи 
због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа би 
ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ на 
убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недри 
аћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно прим 
то.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p 
време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити мно 
у да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако буде 
а тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер ка 
} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи м 
 је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ с 
је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила м 
.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <mi 
тов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све р 
ла...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао 
и одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12.  
ворим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit="subS 
 писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са 
леко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{ 
оје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале 
ед моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пу 
га, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није до 
<pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} О 
 да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— 
је био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патил 
их се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја  
ило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Осврт 
х се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чу 
 врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад  
м нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milesto 
{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале нис 
ела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{ 
сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела 
„Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} 
, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко вол 
 златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој 
да ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим ода 
 као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притиско 
 наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу с 
је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао.. 
ам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја б 
...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала  
 тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим 
јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти с 
о је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнем 
или смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом вели 
м чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она  
ична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу 
кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће 
то ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... слу 
до као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи,  
оворио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот 
о се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу 
рилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... го 
еданпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> 
лизу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто 
та ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чу 
опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један в 
 кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе с 
богом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађ 
дна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где  
ушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно шт 
 да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по где 
е и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар н 
е трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit 
и смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко 
 вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не мож 
ни глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с ме 
апоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољуби 
аду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а 
 у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVII 
 је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах  
по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић. 
д Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам при 
 и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја  
47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који 
и зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине 
ш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах јед 
а је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на со 
е ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом  
 према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, им 
 вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао п 
и смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед  
 болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове  
 тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, у 
о често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим. 
...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у мо 
отел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам пр 
м, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми 
ила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... зб 
<p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону 
ки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене 
S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола  
.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воз 
е гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из ваг 
њ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном  
ек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, по 
{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне 
цу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она м 
ам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студен 
 у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и ње 
ри проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13"  
ма њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, к 
ећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone unit="subSec 
руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао са 
в.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15.{S}  
чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи... 
ад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p> 
" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>--- 
кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снего 
едном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави н 
но од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" 
те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено 
 пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је ч 
же! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га ви 
једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми јед 
 и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш 
 и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика 
дне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко з 
ивот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва  
анас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> 
рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, с 
Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам и 
 од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама 
еограду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... 
и.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S 
тицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" />  
изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова 
а да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но 
 плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Ср 
матрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам распол 
ече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву,  
одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник П 
сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим 
 кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку о 
 освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и си 
розора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки за 
ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљено 
ршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, не 
ад.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убр 
еме по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа 
она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми  
.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} С 
олети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећ 
 обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" / 
Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих г 
} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у гро 
 врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме 
у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врат 
афану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе н 
 и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђац 
с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене живот 
огу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори,  
о био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву 
о паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу,  
утовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и 
ирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим  
трос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> мо 
жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест  
{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим  
а осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због  
> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог 
алом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p> 
>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа 
очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих 
ејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} До 
 погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и ск 
„Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па  
Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо 
 не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то  
, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за п 
ишта нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био 
е избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам ј 
 да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти. 
ина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду са 
 па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједно 
али: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једно 
да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p>  
драви.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње до 
отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам за 
амо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S}  
 није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад  
ли, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S}  
 колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице од 
смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она 
p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соњ 
ле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била и 
 је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком  
 најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ... 
 ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>П 
без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај св 
соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше нек 
м нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данаш 
 по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Мила 
шавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је  
мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне 
коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та нем 
им потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким удар 
="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким мл 
ом.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наиз 
јим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхт 
.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њ 
 протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу рук 
м окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео  
ла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да  
 је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се 
коли остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава соб 
а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим  
ући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши гла 
рена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S 
а сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије 
рачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, до 
ватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} 
есконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја  
еме...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређ 
о да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века  
спао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало канди 
>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, сам 
за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хар 
игнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо  
S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја 
тнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, ког 
нувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљ 
 седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио  
/p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливад 
 планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на те 
 Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот  
 шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како  
{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујн 
се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачн 
аслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опш 
 то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, ј 
оли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче 
 морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлаз 
еђутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописа 
 тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о ње 
о читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола 
2_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам зами 
с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неко 
о да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз 
се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно п 
ам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све виш 
а и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“. 
мената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p 
пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо 
Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољ 
не жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи б 
ући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје  
а уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би с 
то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена 
ешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S 
е земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић 
е појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам 
смо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>16.{S 
е прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p>  
неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> < 
д, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јав 
"78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспос 
несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по  
се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од  
ости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, ме 
 мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSectio 
за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам б 
е злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих глав 
нуара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} К 
 сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је  
окидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам 
ах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone un 
 Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане 
лестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у да 
} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он с 
лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња би 
зговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак 
 трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметил 
 их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“ 
а ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, к 
к.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јеса 
 прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све з 
" /> <p>14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњ 
ћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Д 
тељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз глав 
и старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује  
ови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова 
под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руко 
савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учи 
розници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и 
71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми д 
 ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица 
и дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> с 
ог тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш 
тити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима м 
 она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш,  
пила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си.. 
 тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Гроз 
ких кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи 
ри: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељ 
ам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се 
 у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш 
равало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава. 
они.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{ 
 смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искр 
го, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани 
олажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S 
<pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности м 
у свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и би 
ицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за  
.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратим 
 <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више 
 наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, 
м у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота 
ке улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milest 
њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео.. 
лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица  
то, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="1 
лији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много  
а ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спаја 
и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сија 
и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страш 
вени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромашт 
о сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих план 
а стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набор 
ом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало зат 
} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице! 
а још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“< 
уће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и пл 
<p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и 
 баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се с 
 марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим 
ш далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави  
али су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод  
 необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне 
слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она  
ене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама в 
 око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у угл 
обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати 
а од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја  
ом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, 
отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корп 
га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја ум 
on" /> <p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} С 
е ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарс 
е бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то ч 
лестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb 
Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе 
 слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> < 
има и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно 
метничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је  
тан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без ре 
 ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била 
црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је з 
 глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећ 
е јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стиска 
и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад 
ки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац. 
роз главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мра 
а чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице,  
p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и  
ашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола с 
наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам  
ло лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здра 
едале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемири 
а сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене и 
увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страх 
а седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста  
 Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљ 
 љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепрша 
сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније. 
м даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дуб 
} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја са 
н је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхолич 
оли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим у 
ене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ев 
ј.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p>  
атраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> 
ало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале 
розници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „М 
ним очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да 
амо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S 
tion" /> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је  
 другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај  
о.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали.. 
аздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто но 
о јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имал 
 сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се д 
дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело н 
јим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се доче 
југајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала о 
онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли 
ни фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Вид 
ледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам р 
 сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је 
Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, њег 
лањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо 
а упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с во 
 никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p 
ико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p 
 у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали 
и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p 
ђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{ 
су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосв 
ди.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала 
агона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За ма 
ог животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, м 
нега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах 
да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изк 
ило тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежа 
м се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су сврш 
д слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су с 
оје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S 
м се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друш 
е живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p 
ођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мам 
 руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном ок 
рпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочија 
 месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри д 
школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, 
ака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, 
 и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен 
ђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ 
 лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад 
лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад ла 
ђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако л 
ма кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{ 
нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена  
S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек  
м и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше  
без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено т 
љен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми  
мо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јес 
 је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикива 
у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа 
subSection" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек про 
ену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, распли 
 мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> < 
ност уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ј 
ед дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</ 
 Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S 
окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љуба 
{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет 
мре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“  
ало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нис 
Section" /> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао. 
о сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим ш 
 срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од лета 
on" /> <p>9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, мож 
рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги,  
своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на ова 
Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде б 
ћице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на 
ајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у ср 
 умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба  
в, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисл 
ни из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да че 
 да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш! 
 је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p> 
 нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност 
> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема 
 Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња м 
у грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и 
.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ће 
!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</ 
04.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере  
 дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лак 
 Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, 
реме потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако туж 
м упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добиш 
 и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <mil 
нило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шап 
 је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, 
дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> < 
чи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од  
одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело 
!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако ос 
ретрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соњ 
исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да 
о сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit="subSect 
вона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, в 
трах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с пит 
а неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да жив 
иметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављива 
несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави с 
епомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи 
е је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на кл 
аг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“  
.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као сво 
 су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погле 
пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} 
<p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у то 
о умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написан 
зу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу је 
обре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познав 
 није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва 
во као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад  
аше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по бариц 
ије, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{ 
заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна 
Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам 
варило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша 
орио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p>  
ан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала с 
 из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе јо 
Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су  
.“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Н 
та.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи к 
бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није 
 Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољ 
ала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз  
следњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса с 
/> <div type="titlepage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n=" 
но и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subSection" 
раха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мис 
е говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притишт 
 /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заи 
авивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посе 
там.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који  
х у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих мор 
рањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави к 
 о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љуб 
 веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање 
у из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} 
шено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> 
тану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.< 
bSection" /> <p>9.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи  
ј одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на  
ела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit=" 
оворио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „... 
орила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме пра 
боким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изглед 
{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечи 
аљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их  
 је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружи 
> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, стар 
.{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепер 
 ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармоничн 
у грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи,  
— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако г 
и поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред ј 
ут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било  
{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да  
, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао. 
ја не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S}  
је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам 
осле сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно 
ун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку  
д је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину да 
{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S}  
за већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак  
 својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седел 
 сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p 
 кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене велики 
це, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да 
ене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо 
цкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртал 
од њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што  
би у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену  
 да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, 
 право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те к 
иког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мам 
{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за м 
тах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми 
 са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је  
лази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашл 
>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја  
 другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да при 
кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Ок 
 руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног 
 бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога т 
е зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив. 
 дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?.. 
 купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много д 
имо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>-------------------------</p>  
сам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{ 
 пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајк 
о волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјаш 
 је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја 
 још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло  
е оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привла 
ој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах 
рну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, р 
 крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила м 
кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш  
S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох  
ла и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле  
 <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорил 
оних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку к 
пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где 
ного променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи  
м, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пру 
 је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седам 
 сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чеки 
ља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест годи 
ивот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је сед 
е било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох 
земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утро 
о кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узе 
аш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...< 
м?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSecti 
је ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњи 
п!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си о 
љице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намеш 
диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subS 
а сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим. 
ју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо  
иш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S}  
ачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си 
јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће т 
S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми 
ло да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p 
рђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година 
у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва с 
 ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> гла 
> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је т 
{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог 
омукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема  
 пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се 
“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шет 
ила је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38"  
ого оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела 
о кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone 
а му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S 
аиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу 
е стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и вер 
ш има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја 
оја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах 
ивот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} 
 у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Тр 
.. и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити 
атким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено в 
.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то  
{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао. 
о брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26 
те; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја  
 и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Ј 
n" /> <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опе 
ао што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>29. 
на што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам 
 дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочит 
живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рач 
ма несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се  
о у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвр 
т цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју год 
о мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу т 
>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Воли 
псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако бла 
вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах,  
е, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим нава 
д очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више 
иже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и 
ила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и  
и су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нем 
ја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те 
наш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и 
а, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изић 
је код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се о 
</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све з 
овучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соњ 
оја има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те 
Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, 
/p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, н 
ам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича ка 
 ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" 
и није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је 
у је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам в 
ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да  
 је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесв 
<p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и к 
ивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њ 
ког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празн 
Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S 
робови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на м 
даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрв 
лакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} 
т болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам  
отрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебиц 
али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми к 
<p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote 
апљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не за 
а је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} П 
у сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone un 
и да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим д 
опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни  
истрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело 
 се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Н 
ругом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p>  
ошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведено 
пет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSec 
у сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети в 
овато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина  
мичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејас 
ожити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па с 
олело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као 
 дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице  
еже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да м 
авно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за да 
ћ престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрз 
 поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и  
ла од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањ 
лаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И ниј 
о нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи 
шће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео 
има разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме  
иле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом 
} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а 
ћан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Ме 
едао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Црк 
} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у  
, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је б 
ед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жут 
{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усаврш 
у ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и  
ом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{ 
во муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек ж 
м од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно д 
у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" / 
а прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који  
ти, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и о 
загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Со 
„Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом жив 
кић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета  
од коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући па 
ш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни пат 
ромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо н 
 се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи бо 
е тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други 
ела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе 
е шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се 
и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разго 
} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жа 
.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} 
обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и  
луја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме ч 
лико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљуј 
ећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, св 
нице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше  
S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривају 
и, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плав 
је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничк 
ело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сва 
 било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одме 
ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је А 
p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо  
.{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад с 
е и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти б 
е, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са ј 
 је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам  
омисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет 
ко лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p 
} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је б 
олим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика јо 
 благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ О 
моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја чов 
дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit="subSection 
твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Бео 
{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја са 
ти, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ће 
о да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног  
ихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном румени 
 Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема 
 даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о 
 Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је  
 разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном сруш 
ицу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити з 
и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и к 
} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа,  
 је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћ 
{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p>  
 он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних 
учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је је 
а сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и п 
е?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце 
дравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p 
речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, 
 понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{ 
те!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи кап 
о је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити,  
лед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело 
ри, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{ 
 увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <mile 
дила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер 
мем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жма 
сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да 
р ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам је 
 Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да  
{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живи 
е?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман  
 тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе би 
ци лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња 
 је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, 
на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се. 
...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја 
>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олг 
вао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме 
и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отвор 
ајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Он 
о је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Раз 
ам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп 
емо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овд 
ији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме раз 
.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш м 
 где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним 
вчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да  
често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има б 
желео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лу 
 међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је м 
ше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S}  
 смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући 
ачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати тво 
“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који 
 Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мо 
 седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се  
бе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто нас 
" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете  
ене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио. 
дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb  
се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе 
 мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад 
ма о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је н 
оћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{ 
 само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она ни 
е тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желел 
{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; о 
лела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види 
мо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} 
 вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна 
м да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепрша 
леко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико вол 
њи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p> 
„Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам  
ило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка. 
еће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи не 
и. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то 
 ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти 
 те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем. 
p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— 
е би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S 
} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не ни 
.{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама... 
 ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8.{S} М 
 и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си чо 
</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; мој 
 потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{ 
>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било ме 
а ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени ј 
 прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећ 
ба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, д 
ку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као 
 почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт.. 
лушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушањ 
мрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем 
рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="sub 
/p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрп 
сна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S}  
ку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из вез 
н да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично заврши 
о сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми ј 
није схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свог 
ребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погле 
 штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка нек 
 В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; 
ју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и  
дати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, 
Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али 
>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадн 
у, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се ка 
 данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче повра 
латко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи п 
 изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим.. 
рвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући  
 су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне с 
мене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одуз 
и и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Нес 
творене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у стр 
чка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из  
ико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио,  
и је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био ј 
 одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Пор 
ог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „ 
ј пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам  
едра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, 
ецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су  
p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, ј 
.</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те 
ило тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако  
 место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из  
о.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шушта 
к исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страхови 
одишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега там 
 ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштри 
љи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобед 
говорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек о 
еба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем 
 можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад 
ва Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња 
из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S}  
<p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу 
ћи.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње  
 соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је би 
...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да 
ој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише,  
 верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи ве 
 тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S 
 њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему  
о тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја  
на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога 
 „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје 
 да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на 
че, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан к 
{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S}  
оли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осе 
мнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговор 
 срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак 
ам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Х 
 Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је ум 
способан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После  
дела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила да 
су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSection 
 где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја ни 
>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} 
ачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злоч 
S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела;  
!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n= 
 ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злоч 
еме и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="subSection" />  
зак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} З 
 „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках  
о бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} З 
ој ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, ј 
.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, 
.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њено 
ве су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако д 
 смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш 
 је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се н 
 али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу чов 
х да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам 
} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна  
м, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако  
је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S 
 „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“,  
 n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти 
ећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни  
{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је  
у... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мр 
е.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{ 
м сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n= 
ј лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубок 
 да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љуб 
 рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се 
е не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се  
ко сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао 
...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме  
} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, 
жио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milest 
/p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну о 
е заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је би 
о.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S}  
пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући 
тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срц 
и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много 
прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим  
о подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Д 
у руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслања 
} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код кућ 
 имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би 
ао дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто ка 
 јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, поб 
{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшн 
 бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју. 
 новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S 
вој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, мног 
а ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSe 
о...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{ 
ав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је 
p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен. 
и је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије би 
 /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полу 
ер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако каш 
опређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душ 
} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту ув 
оспођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено ше 
срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном  
лесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Ч 
и... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S}  
естано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да б 
реба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из  
кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме изле 
ивоту.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад  
е...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, приш 
би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао 
лико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била вел 
, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али г 
јеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“< 
жи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па по 
омилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да  
.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем  
ма један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и 
реме јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам.  
.. још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам 
} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још 
говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о 
?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити тво 
е миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једн 
брљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила. 
пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо 
 сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти там 
се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone uni 
е неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>По 
не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се се 
ајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код  
изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“< 
, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S 
ће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће  
новник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговор 
е воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви сво 
а, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у се 
јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се 
ућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шуб 
ашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је  
 по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лиц 
е.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p>  
ницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“ 
гиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених р 
е и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} П 
о ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, поглед 
..{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух  
вуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам сре 
ни суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално 
ух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се п 
е, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p> 
ред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре  
ја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно ш 
иделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз 
так, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, прови 
је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено д 
е, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љ 
тке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави п 
 сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакањ 
"72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи прол 
и си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све  
ма, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клуп 
ледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а  
 да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутова 
е, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спушта 
 ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће 
на.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сус 
о видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео 
о писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно ле 
S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета  
 да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и 
 је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја о 
а спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана с 
 мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутра 
 и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе,  
{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не  
а умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали.. 
бичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Ис 
љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће 
 вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судск 
ини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непре 
то за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, 
а што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација 
мо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да 
мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колик 
илан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S}  
ом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В,  
о постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га 
е да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам  
стојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор и 
устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмах 
риђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Ц 
вима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не мог 
ему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чи 
носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у д 
 настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Х 
ња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче са 
а...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад  
 руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љ 
д ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се за 
n="29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</ 
ан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу 
ођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</ 
о сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Дан 
асто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{ 
севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нис 
{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин 
— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} 
зговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако у 
 две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била  
ила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S 
шне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да  
а да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа 
оје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „ 
у вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом се 
нији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осети 
то?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да ви 
е су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго пл 
..{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, 
тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље. 
чно чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем 
 позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли ка 
годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо забо 
ју...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да пр 
сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због то 
то је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.< 
с сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој д 
 Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако 
Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у  
„Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разгов 
„не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пр 
 толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио 
то сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрз 
ном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика 
има; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за 
, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} На 
 сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се  
ва, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тра 
наш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, у 
равље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела,  
о...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S 
..{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љу 
знато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Ни 
<pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати 
с путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га д 
ати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа 
> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p 
 ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма  
розничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој чове 
 ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан д 
 добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер х 
агова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила.. 
. али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је ул 
е воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђе 
о приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само  
је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан 
или...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног г 
ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23 
S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесе 
ушевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био  
т душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрл 
осподине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи  
>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Заби 
ету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједо 
 учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан зло 
икако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући 
х да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу 
 и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило  
ервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу 
дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом,  
оже овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну м 
мета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здрав 
положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S}  
 другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{ 
раница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} По 
 питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћ 
ако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао 
е су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Б 
{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешт 
корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим  
а.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и 
 губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разо 
, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и је 
жим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе  
 је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Со 
толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док сврши 
таве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Франц 
 томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим б 
то могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одгово 
скало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући за 
неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред  
ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине 
 да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад не 
о разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мо 
с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог ром 
{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у ме 
дноставност уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живо 
 дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S 
потом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је  
e> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="subSecti 
 Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно ко 
од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре све 
м.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSection" />  
...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једн 
мислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је с 
ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се ме 
шивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на  
рвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи и 
ли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{ 
т је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе 
Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не 
от?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашт 
а.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео  
д допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар ка 
, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га  
ма и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Ма 
 где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на ко 
једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, гов 
прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весе 
...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у с 
био њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увл 
<pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њ 
ло су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположе 
} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p 
да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S}  
ртовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова ст 
{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <mi 
p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој са 
, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} 
омотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су 
ле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно уна 
 који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под 
ли смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те ск 
ла озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни з 
 једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S 
испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава бил 
м.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје за 
тва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је  
о један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нер 
су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био  
више напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаносни 
та мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди са 
римим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да  
 гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је  
} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запрос 
чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и т 
рку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, к 
 заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте 
 мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно  
ије више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме 
му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер 
а се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје  
мо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се  
ао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је 
ју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то клим 
и је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само п 
тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла к 
ам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине  
чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон трећ 
љу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да  
одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре  
е очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најч 
 кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола  
нац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Зл 
!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно:  
и ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји пор 
и се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“< 
спите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме че 
а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почет 
} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву воле 
 зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“ 
престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> < 
аха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћ 
ампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале с 
ности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стар 
стенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је та 
а, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је  
р, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, 
кујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} 
еће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешт 
особан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које 
 нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао м 
а.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео д 
та противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ј 
„Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било 
 остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила 
о нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, д 
ршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али о 
" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно нес 
..{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где 
и требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу  
е проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа г 
ојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколи 
зад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила оч 
рам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ј 
 мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране  
осле посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Х 
ски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цве 
ота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници.. 
ви, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут с 
ећ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n= 
сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошће 
гојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} К 
се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја 
д сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је 
дех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n 
ћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и ми 
аиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је  
би своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, ко 
репастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва А 
 песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окрену 
 у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кол 
ужих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрх 
ку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Осв 
 тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуко 
 о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се ост 
..{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" / 
ubSection" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био по 
ала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{ 
 пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно п 
</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мој 
ја, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна р 
 стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и з 
спрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам једа 
ајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба  
 песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</ 
ега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо  
S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствар 
него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти з 
а ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована ње 
се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, бе 
утоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!.. 
.{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није  
на весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо 
и смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <p 
 дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже гла 
 ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежи 
било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на м 
 полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло вид 
, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="1 
и мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говор 
S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет 
ли ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је 
ано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>—  
д чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато 
м светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седо 
} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је  
 доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво... 
} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су  
м се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласк 
рмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се,  
 се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S 
оја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој неср 
е тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар 
ма, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се ра 
ставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и  
шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плака 
 допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј 
.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих  
 историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је во 
магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> < 
е увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматр 
нежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме ч 
...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловас 
ам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце 
его пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <mi 
ро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут 
 В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, 
 оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко 
ди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом ра 
чи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела 
p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне стр 
ећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично зав 
пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна н 
испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још мл 
 да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела ка 
 жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе је 
а паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{ 
ко Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих дол 
е ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер 
не.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли д 
дине ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отвор 
уте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрач 
доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо 
 писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Т 
спите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се 
узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати 
.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S 
еобично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним д 
ву на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо  
не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ј 
 класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим 
њати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо 
вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је у 
м дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођ 
ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде т 
о у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођос 
ад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још  
</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се 
нудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S}  
{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit=" 
ац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Стр 
ој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац т 
ао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све ре 
 сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадо 
 је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртв 
зишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи 
 насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих 
/p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако и 
 поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{ 
, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њ 
ки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се 
о...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— 
е, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло 
 Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не сме 
реница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски ч 
е отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{ 
ину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборав 
чај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S}  
на....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ћ 
, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жал 
а госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме 
груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</ 
Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијн 
им од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ с 
, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Р 
о далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ј 
 рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред 
че Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, буде 
увани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И 
ма, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављају 
осматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити 
па једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све ја 
чекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити с 
> <p>17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Д 
ут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо,  
з пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари  
д је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p 
 капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и 
брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било 
зи на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n= 
одом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у се 
> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја  
/> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осет 
 „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово ј 
адите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „ 
<p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите ист 
 <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Бео 
ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за врем 
иво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња 
ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе  
зиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Ја 
, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пре 
еш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда  
јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSection" / 
на ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, каз 
 И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли? 
вембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} В 
 глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љ 
у да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSecti 
ћа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свр 
бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} 
ве убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од маст 
о пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим кома 
е очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бр 
анчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вра 
 Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми 
 самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш 
е опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пр 
тов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољи 
иле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падај 
фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у м 
 да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено  
р види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам  
аплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати  
о, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на стра 
оме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт 
а вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пођ 
ра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак  
Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се у 
тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSe 
 се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и 
Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p> 
е јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p> 
ине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју ад 
ам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно о 
ебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад 
 оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме 
м за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер 
и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од он 
53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да 
.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га  
рад.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу. 
покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривиц 
дућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш  
ну да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone  
да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао са 
њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како 
 крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања 
, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека и 
већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запро 
то ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полаг 
иријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milest 
а, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тог 
Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздрав 
м верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак 
 се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> 
амо оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако в 
S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p> 
врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S 
о корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природ 
смо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весел 
су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног 
прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је 
/p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ј 
им прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да  
њу на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам полож 
ош говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{ 
ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми о 
би свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице блед 
ја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p>  
 може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на м 
!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не  
 био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватн 
и, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте  
мо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, вр 
ако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно 
 ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p>  
н у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња мет 
насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чино 
{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на  
лу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb 
дан од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опа 
ва дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а  
вембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} 
воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи 
 један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, та 
проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао  
шно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велик 
воје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два час 
 биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је 
 контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и по 
 Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако  
а, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше  
прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... 
шће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гр 
по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на  
шен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту  
а и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео ша 
а осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с вр 
епо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени 
 је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у па 
>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} 
ахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави 
и заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећ 
 сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „ 
екиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово мук 
рала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у друго 
ах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сух 
{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију. 
код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је по 
е боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, 
огу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је  
>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двој 
 је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обој 
ао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни 
држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме м 
ам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила д 
у, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад  
ло, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{ 
ве узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{ 
, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда,  
 изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота 
 ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав 
астанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, нас 
и очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са ј 
о обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруар 
оред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у  
прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: 
ћам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја неверов 
. али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мо 
 и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и  
и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним ј 
 тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја са 
усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним 
ош много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо  
ише прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p 
 је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадн 
но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш 
} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <miles 
ије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p 
ле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне с 
ојно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очим 
ана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати,  
 би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана по 
мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!< 
мају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво п 
оводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала јед 
Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Б 
 промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Пр 
ест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто 
трану срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> < 
ке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2.{S} Јун 
олико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другов 
У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с гла 
мње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се п 
а оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не во 
уст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београ 
 још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетн 
: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, 
ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Би 
апи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танк 
ишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, 
е свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам  
срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала м 
ренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Ос 
што тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>6. м 
седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Исприча 
 Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било к 
ах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице 
1" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} З 
уно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна.. 
е и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од 
е доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растана 
но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио н 
} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> 
ех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дуб 
е натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не т 
S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда  
савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици 
 нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину 
м...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих ре 
изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна,  
е напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и 
е трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после и 
ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам  
ла све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед  
лед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервоз 
тавила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевић 
очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је  
е враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди бил 
јка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете 
се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала  
...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе.. 
ли, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој 
н је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми  
>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио н 
м.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али  
 побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је  
е отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа м 
.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо. 
 снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су с 
трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила 
и се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p 
и оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говори 
видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред см 
дне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у соб 
чео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} А 
и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала св 
књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и о 
ање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из в 
>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Пита 
.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило. 
о ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S 
гарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је 
>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред к 
као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мат 
н, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам 
леда.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провук 
оново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили ги 
м да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу. 
и смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопи 
одне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово н 
</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те 
кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много м 
ући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто 
 мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олак 
ве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али 
ад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отв 
е је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као  
Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S 
вот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У то 
ем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, п 
ело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, неза 
ва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако  
, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дат 
12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Мо 
ction" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмен 
 исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соб 
 ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређ 
, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milest 
.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milest 
а да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки ст 
спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризона 
плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} 
> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да н 
.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно 
 што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одго 
. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу ули 
езекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине св 
проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем д 
ице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и  
гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула  
ом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошл 
 се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја с 
 поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S 
м ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у 
ас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутал 
би, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га 
{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну гр 
аш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка по 
 далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Мила 
м уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрли 
} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако  
чић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога см 
 према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био 
отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да пл 
 сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са ма 
мрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем. 
икуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S 
ићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очеки 
0.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати  
ђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била вес 
е дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с 
а.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> < 
 <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој  
едном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој  
даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S 
 самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао 
у се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пр 
ригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене илова 
онављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио ј 
о сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у бол 
 те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћем 
ц!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у  
у на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим 
Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{ 
 Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сн 
је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То 
еда да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</p> <milestone unit="subSecti 
време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгле 
о.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} П 
ју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p 
ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села 
кренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSection"  
овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо  
м положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије 
е мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће 
зненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми  
аљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</ 
рца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане  
де преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто 
т часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је б 
на ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја с 
да се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор 
кочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна  
 Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао 
<pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један да 
оја није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод  
м по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чу 
} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Х 
тати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које 
 лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истин 
на и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си  
ије још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој  
лим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки чо 
ети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице 
..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла гос 
"SRP19202_C1"> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у р 
страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад н 
 и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по 
кође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit= 
на је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само 
ивот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} За 
о се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поре 
, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и  
вам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — з 
Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књиг 
S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој б 
диш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{ 
, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професо 
ли ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме  
у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упозна 
м али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу  
ј са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а и 
се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу 
ила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах став 
.{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S 
на је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад 
 Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где са 
Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе нем 
би нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица г 
...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво посл 
 у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ј 
ло и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb  
 животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} За 
агора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког жи 
 студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>------------- 
ила у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21. мај 
 сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив. 
та, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје 
другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је ј 
оза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран  
 месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{ 
“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све 
несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав —  
га већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у свој 
 нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узне 
ремена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање 
сетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да р 
ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас к 
и засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друг 
р имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“ 
} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да 
 да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велик 
не сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" />  
гог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се 
 пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ нико 
војом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посмат 
мо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она ј 
чки се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада. 
не ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од  
веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да  
досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су оч 
у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кућ 
етим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си о 
тан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковр 
p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само р 
 је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Мил 
— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколик 
 Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па  
ок је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрт 
рањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станично 
а каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Ре 
ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их  
 <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још јед 
 Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p> 
о овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На 
 не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живо 
код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацан 
 десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата  
<p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p 
> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S 
ју који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подн 
ришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Ма 
и.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те 
 обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већи 
огледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако 
нити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међу 
дан, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила  
 али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути 
.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагоди 
а заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршен 
о јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат 
 верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и  
лед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уз 
b n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13 
 читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох  
рујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, те 
S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире и 
исмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад м 
вилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се нава 
ње, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи са 
 подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-д 
шена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се об 
ајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна 
о..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живо 
се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у 
 да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone un 
начки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слобо 
ће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило. 
 Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био ј 
“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“ 
 сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на 
ато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се 
е.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <mileston 
сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање стру 
 кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме 
.{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно  
дела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства ви 
пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам 
... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени не 
о на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва проб 
ставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека по 
читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу кој 
сам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену бл 
а.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак. 
пита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али б 
емо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" 
n" /> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ ука 
искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> 
а будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама 
етком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <mile 
 одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било т 
еха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хте 
а.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ују 
засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге  
а, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују 
 у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном о 
<p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили зв 
умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Ни 
ховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су лет 
о исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве ром 
“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо та 
к.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са м 
дног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12. 
 мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> 
м је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, р 
мо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, ј 
тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући  
 изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по 
 онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и ј 
куд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар  
 да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ по 
питах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју истори 
</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек буд 
равих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је мах 
г дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соб 
раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном п 
већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећ 
>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом 
и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није м 
> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пре 
сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит,  
ц!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да  
25. децембар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу  
... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је  
 да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да 
и смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза  
bSection" /> <p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам о 
 /> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко С 
ње без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у н 
ти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима ч 
..{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима 
>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> < 
ца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те 
тално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је зб 
зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној  
озна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрт 
 био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</p> < 
ти, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S 
“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато... 
икујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9. авг 
а је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једно 
ена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="subSec 
ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>—  
а осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створењ 
S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} 
у, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало  
мах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком  
рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у 
ве ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и пог 
 написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га прими 
 улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је с 
 је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једн 
ремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S}  
 <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несно 
/p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад об 
задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свак 
 волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој пре 
ала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју п 
аку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али с 
каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће 
И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ с 
} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо ку 
ам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И 
Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти  
е пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
та радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{ 
сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо реч 
био сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S} 
<p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, 
у тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, бунов 
 су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шу 
небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледа 
 и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познат 
лно искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за о 
ама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, 
ртом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштв 
ном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од сне 
 Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклет 
образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезим 
њи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после 
орена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је с 
м преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна хал 
тварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећ 
та плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко  
во мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S}  
p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затва 
топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго 
ар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна. 
>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред икон 
о сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ  
олако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је пог 
стане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забац 
дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с к 
наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било 
ао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њ 
а весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше  
ема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се ст 
дан тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и кр 
ђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мр 
аде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим  
о!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио 
.{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руц 
ело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у је 
т.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица к 
желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пр 
, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао 
, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој п 
ишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плач 
2" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дој 
 очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледа 
устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према д 
једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Је 
овори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем,  
</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div type="ch 
дном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> < 
ад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна по 
 Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лу 
 је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме сил 
 крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одр 
ен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт 
 јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуш 
е су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S 
 ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хл 
ложенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах  
исам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнеми 
еко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <milestone  
куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазе 
 угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="s 
ојој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S 
 видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, 
н кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Св 
леда по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, 
а вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришав 
висмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а м 
врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} О 
а столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам м 
у ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том ж 
е чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах 
 нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у срп 
ека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се по 
нио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу,  
страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био 
о је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам 
зговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче 
ецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то? 
о како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима 
и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да 
 оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и з 
а, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови зани 
а, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да ос 
стадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на мало 
дан...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И 
моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином  
цима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово 
 нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту с 
уче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је  
о су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо ист 
или у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето...  
пустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, 
ити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни 
н њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, 
ве је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољ 
рани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био  
.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог т 
ље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно 
а је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSecti 
ам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уз 
е чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и с 
 је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави 
се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она с 
та.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без свак 
ивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S 
ао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој доби 
уменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дра 
Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми 
> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију 
еска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и н 
ацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши о 
мо још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{ 
у капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и  
е су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отворе 
е тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око 
/p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти ниј 
е у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву  
, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она  
 шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у двори 
једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа  
мо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за 
кох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као  
аме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле  
 мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох пр 
оро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт 
 „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи  
} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натра 
и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у сусед 
.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} 
ала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и 
{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> 
 „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито 
зад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребн 
а лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је ств 
 и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући  
оглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене с 
е све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити ка 
 обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, г 
p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради  
толици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на 
="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла. 
ве за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде до 
>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно ј 
ао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написа 
аставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно 
,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди 
а...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко п 
д мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја  
 да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам 
те, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземн 
н зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страш 
ако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен. 
> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11. јуна 
} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју 
а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуков 
> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо,  
 пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... 
елост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње ш 
остаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим ни 
.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам 
а.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p> 
а исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни 
ом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се р 
ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> 
 кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидо 
а и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силаз 
Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код 
га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} 
видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је гос 
т година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> < 
е, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n= 
ог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, в 
 поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж з 
авијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима п 
рејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних се 
ојом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све 
.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с в 
p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пу 
друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} 
 Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гр 
 не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, 
 о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да н 
ута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте једа 
а моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом к 
кодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год с 
 истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њо 
улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него ж 
 <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедн 
а девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то  
> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у 
а одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се среди 
 нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпо 
} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас  
и.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео д 
дића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана 
ао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зе 
p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена  
 сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Со 
ном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча... 
је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одл 
ам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао  
ру неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући п 
те песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми:  
дох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој,  
како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ 
не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега 
ела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут г 
има, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје кућ 
 већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја  
ге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљ 
 и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чуднов 
е било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... п 
рави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било  
војком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{ 
се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као 
ов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник је 
црниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{ 
и је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешт 
ам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био  
им, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у 
еле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек разв 
{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и 
ке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се  
ву и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она м 
о је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала 
т застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p 
 дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на 
S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да 
души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајн 
 је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих 
боко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је  
ion" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „ 
subSection" /> <p>14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у сво 
је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрав 
е чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала ут 
Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја  
е...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, зба 
опао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранив 
<p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио,  
/p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p 
та је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је пр 
још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} 
већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапута 
, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведр 
S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>—  
 се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и 
е свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очи 
ално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени 
S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</p> <milestone unit="s 
не, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту ж 
нама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син,  
живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, 
 разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он нас 
еси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се ра 
.{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, 
 њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без и 
тирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја с 
зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он 
ивот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> < 
 има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме п 
тровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема  
и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе. 
а сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула 
pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе 
 прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентич 
пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он  
раху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочи 
ит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња б 
 као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и 
атима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши с 
<p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и на 
ата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео 
S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, 
часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је бил 
Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један ј 
Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котур 
е као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекршт 
гову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ће 
ико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја 
и се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 
ледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечи 
о топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} 
е од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танк 
.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време узд 
да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздух 
 предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно п 
а усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори он 
 преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Ш 
м уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ниш 
дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну стр 
 је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати 
дан сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њ 
долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она п 
седају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми с 
оту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он оши 
о ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“ 
њи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељ 
одиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гр 
овиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац! 
ру од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми об 
м ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, свој 
 изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да  
у Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схв 
и, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{ 
олима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одго 
} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам 
ве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрве 
ле непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде сам 
утрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на м 
озак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S}  
Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почи 
 како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; 
</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљ 
, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам  
 и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочиј 
е од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић  
 гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход 
иљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да са 
рем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је д 
ровести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone unit="subSection"  
.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још а 
p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што н 
у главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А 
љен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први  
и и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена просто 
ат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила м 
собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник в 
нило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као л 
разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— 
Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског пре 
тпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту шк 
да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и по 
и смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са  
до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе к 
и јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу  
иђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја п 
<p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво о 
ило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n=" 
је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осе 
варио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S}  
 но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муца 
ма, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне  
 је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће 
} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу 
и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>6. авгу 
ду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ћ 
је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгл 
} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је п 
е остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђа 
е у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p 
скох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И  
 притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку 
е и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајн 
ти забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало 
едва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} 
ће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, 
ам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пр 
не дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p> 
је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, поруме 
њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, 
, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са  
а била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} 
ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, нека 
, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше  
и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p> 
руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S 
о што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да  
 сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољ 
 залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дан 
аном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, 
де да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам  
ав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Д 
о је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два 
гао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То  
 прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква 
..{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим тво 
овник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање  
ње.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашеви 
и ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S}  
а у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21. мај.< 
 стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје сн 
 много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо би 
пућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза  
е ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш к 
груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone uni 
/p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме  
лако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети 
нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише 
Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз кр 
јући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она из 
ла око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, т 
а ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох 
>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. 
етих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био с 
тате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да п 
але.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од св 
 баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се ви 
ашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milest 
 моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није 
г ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог 
.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посмат 
м, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени 
 ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти виш 
Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо з 
 мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гр 
Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт 
к тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада м 
{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја л 
е који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим пот 
з Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље не 
их момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S}  
 дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наиш 
ега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subS 
>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за св 
 све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад  
оја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, 
а је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим п 
ајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му  
а руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>—  
олу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах в 
чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И вета 
 мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти 
страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан тр 
але песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта  
и у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.{S 
 потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у ме 
сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом:  
{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак. 
 је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно траж 
о говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш 
{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кће 
 Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима м 
а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“< 
лизу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>----------------------------------</p 
 да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио  
 ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се најед 
 непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, з 
 мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу 
ари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу  
ра и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселос 
 — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ 
ој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем  
“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором,  
ји.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S}  
сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његово 
о сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих 
сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох  
о...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да  
м..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно 
а бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више 
м онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> < 
шити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је  
мучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочина 
, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у то 
 могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље  
ило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — 
лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш 
ући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки р 
S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао 
ти торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону ста 
" xml:id="SRP19202_C1"> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вр 
 свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слат 
ујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка 
у у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{ 
дим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт 
ма и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа 
њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изг 
што су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на гл 
 су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што  
 не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма д 
убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је  
 <milestone unit="subSection" /> <p>20. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писм 
дан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред оч 
ilestone unit="subSection" /> <p>23.{S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео 
ilestone unit="subSection" /> <p>23.{S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре 
ilestone unit="subSection" /> <p>24.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспи 
жене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио  
S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једв 
ао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је О 
их зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, оп 
 живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, так 
{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, ра 
не, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали м 
 умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и ут 
<p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко  
b n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан. 
?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она ј 
 а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па 
p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мн 
ице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже 
 речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30"  
>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, т 
о није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика гр 
} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани м 
p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуј 
 лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесе 
а коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао  
тљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> < 
упи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које  
ати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p>  
т изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише:  
 да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</ 
Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим 
!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она 
риса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепо 
аде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животво 
оран од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ј 
 на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног г 
а полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се  
тмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p> 
p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од нек 
аћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек св 
е мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се  
што ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво ст 
е пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је т 
ени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти 
ешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти. 
амо ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако  
ећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам в 
агињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња  
ам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</ 
?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани си 
 Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које л 
агано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна мла 
а шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран ле 
лено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навали 
бринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренут 
n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{ 
а с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је с 
нове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуч 
</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако 
Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће на 
римио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми  
ер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, к 
емо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за н 
тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је 
време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p 
одушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </ 
ало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе! 
прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и ос 
.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разу 
ипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>—  
 „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Так 
{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо  
има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита 
ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли  
ао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас ј 
имић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам ра 
рави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У 
а ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А 
ознајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је п 
који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао 
теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очек 
век... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јец 
ди ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгл 
е опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове 
Section" /> <p>13.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пи 
, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми  
не у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да м 
одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда г 
азмишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна. 
{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком с 
.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоруч 
ло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастир 
е...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, 
“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам 
та и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се јез 
измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узру 
 допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствар 
<p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили с 
смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљи 
а узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p 
тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало у 
 због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Каз 
ла весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам би 
} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то 
 једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и м 
сто плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Ми 
.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи  
едном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Зна 
сле ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи нећ 
<pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео  
не, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораш 
нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих  
е зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим н 
мића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интере 
 одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>—  
део сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпију 
 бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред ф 
ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде 
е жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах наше 
 животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>—  
о соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за 
главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам би 
и сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Ус 
{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наруч 
{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{ 
м од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам  
ећ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столиц 
 шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n=" 
 казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам ј 
о.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали п 
 било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу д 
 за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и се 
 <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb  
сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изусти 
тари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се 
анас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госп 
 лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И не 
д младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине 
спођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица  
 је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово  
атио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{ 
бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег с 
ријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају. 
 напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара. 
једно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. сеп 
Ћ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </front> < 
кладно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза ш 
ова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред ул 
у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по кос 
чи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступ 
ем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да 
је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природ 
да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигл 
ај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отв 
о страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фат 
дговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, ј 
и то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна дево 
ња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још 
мо кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло  
ине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковач 
 познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по д 
је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана пр 
росед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било  
на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене  
а мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да  
Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако 
subSection" /> <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело леп 
тане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, о 
ољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обз 
.{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још 
им рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје ј 
а бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долази 
„Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах,  
раменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па ф 
 <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Ца 
римио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво м 
 сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одг 
не, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој 
га које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и пре 
намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у  
 сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо  
... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не  
.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад прогов 
говарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S}  
предвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића јед 
 Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, т 
м ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање  
зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи по 
ару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се свет 
на халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном  
лицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом н 
е; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревал 
 прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јец 
ном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са прамено 
ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управ 
ао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мрт 
смех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја 
 лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, 
 црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97"  
 Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке н 
, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јеле 
о и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој  
илу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> < 
ого плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се 
ачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у п 
дна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; им 
уке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо с 
ва реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који  
а сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња. 
натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Беогр 
је, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђе 
те да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на јед 
 изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што м 
ски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам п 
ирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхо 
 сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака,  
 поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући  
које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{ 
помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако 
х пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп с 
м на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-до 
Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског  
з дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не вид 
от није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, п 
 радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није так 
вен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде  
ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце 
ши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S 
, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено ра 
их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње.. 
за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док  
а сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици. 
то пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>-------------------------------</p> <pb 
Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја 
се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот... 
 у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис св 
м ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте  
у, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам рад 
х у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успорав 
2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам 
а је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисм 
ао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Ч 
 парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла  
било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинск 
> <pb n="89" /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дош 
и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај  
 његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћ 
 Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам ус 
пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше з 
и хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није кака 
и упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га  
ди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ прин 
јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи пог 
пали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте,  
ан тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју  
нак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теж 
 гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отв 
невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ст 
ва бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{ 
, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољу 
црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао д 
а је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете н 
рема њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био б 
натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не тре 
 су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са 
сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај 
престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да  
Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наи 
вели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, исти 
е весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на  
ма боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свил 
д јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плав 
ница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад н 
а.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то 
 великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S 
 и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњ 
испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао  
ембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао  
је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне  
ке и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедо 
оворим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се 
Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сир 
 да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S}  
иждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима феб 
 дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После ве 
ће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада пос 
 и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} 
 убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо до 
лици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прош 
ен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје 
епо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и дов 
и у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да за 
 пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другар 
ала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толик 
ела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих мога 
ка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ор 
и је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квад 
азно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А јо 
м кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао бо 
S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све  
 на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигд 
ње у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ го 
} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болест 
м се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене п 
није школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разу 
ави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и теш 
{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад и 
монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још  
ету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио кол 
писана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код ко 
о, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби с 
им, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбин 
и и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу ок 
леда у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе ко 
> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта 
ла тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој. 
ију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми л 
 је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим  
срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n 
ку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне  
само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{ 
хови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га 
олу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући с 
и из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соњ 
 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један члан 
 <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну с 
тавио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби 
био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, шт 
време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, 
 толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био  
ан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам  
> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да  
шле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја вра 
 поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом 
е ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршава 
да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно в 
 „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора  
м Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p>  
 једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним мат 
и без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да  
.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код  
 август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгл 
па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се  
 постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у бо 
 чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груд 
>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S 
 женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме 
еба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу у 
/p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пре 
ки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим ут 
вине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у к 
сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била ј 
и.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p>  
ам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љуба 
<p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни једа 
 пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем.  
} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећа 
.{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила 
реди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би 
 кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" 
овека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и по 
ју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone u 
им, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у пит 
м сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се о 
 сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби  
.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ ни 
дине дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало  
ти много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа н 
а да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесно 
и можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те  
 над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се над 
 да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, в 
еш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао 
силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себ 
S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе  
без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле  
атити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно 
ити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра 
 може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти врати 
 ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, гово 
> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ пр 
би у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске  
тале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" 
глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим  
новато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао д 
игде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или боле 
="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чини 
нашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га не 
о се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најја 
оз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране 
ћута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предос 
не.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, 
 који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изглед 
је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сета 
 и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама  
а да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, ка 
нотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и каш 
тпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" />  
нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја н 
> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушн 
 али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје 
изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу 
и пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је 
е, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p 
 раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запа 
 и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако о 
S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад 
> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као  
будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њ 
..{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.< 
отрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{ 
S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао ул 
а свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо. 
рашно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обу 
гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говори 
л једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми  
ут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми  
мој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме 
Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је 
 породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био  
аре, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши с 
не клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Ник 
 дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разуме 
ак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{ 
" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме уне 
чање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја  
т стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од неку 
вору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о  
и у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то,  
n" /> <p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. 
то прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И пр 
амо ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један крата 
друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо 
како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ н 
 кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија ниј 
ласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено 
лакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p 
S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледал 
дна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја у 
0" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; и 
дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p>  
уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила 
ци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, ч 
што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњиц 
побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си и 
у до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>-------- 
</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочин 
 је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти 
ња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз м 
 себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на п 
ајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разу 
и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја так 
</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио  
чи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме  
ами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице 
 на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако  
ратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као  
> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Сав 
омадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S}  
че, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од се 
 је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала  
 чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни  
јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она 
устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У  
оћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох р 
сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="subSec 
расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али  
рође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у  
са пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и  
једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску коле 
говарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљ 
маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим  
рица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је ј 
пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у  
Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се  
ним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, 
осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог  
ај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој  
 најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и дух 
се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред  
 да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима час 
ио сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу  
 треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разуме 
ог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и  
<pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, к 
.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени т 
 способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан гл 
ам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео 
ала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p>  
 је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S}  
а видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам 
априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличн 
једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори 
.{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после  
 је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти  
ћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</ 
жило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи 
е на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се  
анцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пр 
љив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, г 
е суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустав 
ем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на о 
<pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?.. 
 да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога дола 
о ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха 
Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутов 
села, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како  
прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не ми 
 „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p 
вљала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам т 
ише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} 
— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде гото 
ало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Ш 
 све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> н 
сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" />  
.{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{ 
је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајк 
 био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за 
шавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, пи 
ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кр 
мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>------------------------------- 
руго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја с 
ад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу. 
стројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило 
 седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко.. 
кад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{ 
није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и коли 
 шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био  
ори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу 
шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад 
ло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p>  
а затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио 
ећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре срећ 
но, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смеја 
мо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад  
вала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је пи 
Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи  
 нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камен 
 доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај 
здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја 
остоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам дост 
асом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</ 
госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадо 
е као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече С 
у и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мрт 
 само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p> 
врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, нас 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </d 
 почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</ 
нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до 
ке шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и  
ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила 
ни што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради п 
 би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да у 
његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме шко 
срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли,  
а 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта,  
и: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава 
ку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... д 
} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла  
} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси 
мисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја  
је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} 
страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S 
ења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице,  
 одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно 
еже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те в 
до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је 
лазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске  
евао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milest 
 Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна. 
 пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га 
ак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <mi 
су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрну 
 пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него  
 која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња 
а ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости 
ећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари што 
зрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <p 
и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју р 
ветла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с 
но сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се д 
х дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</ 
 што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> < 
{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оз 
Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју 
} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како м 
 друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме  
S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати  
ке зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам. 
сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме позн 
 волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те са 
дао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер 
 ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ћ 
буђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="9 
о,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Суз 
мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је  
..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> < 
 говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још  
ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још ве 
о и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим. 
како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је 
о да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и 
.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, мн 
не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући 
 ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subS 
 заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни п 
мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... о 
т исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>-------------------------------- 
 један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је тр 
ао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S}  
 Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми  
оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам  
о да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пу 
екинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика 
о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S 
{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда веру 
могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислит 
ко волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладн 
от.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се ч 
е, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја  
ила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.< 
потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти с 
/p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу мо 
амо душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остај 
p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>—  
ам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од  
ио млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био к 
лишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му 
ућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне пог 
то да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта св 
ј живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој 
ам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нес 
о сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом 
ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха прир 
звора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хт 
 и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у 
{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ б 
х капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори 
ници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До с 
>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ве 
 је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазрев 
заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробу 
 је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p 
, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох пор 
, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна ли 
, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи 
ам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упу 
јак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном траво 
една стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми  
и талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско сте 
упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио 
алих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрв 
 ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свеже 
 и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слу 
пет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно  
е....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано  
и! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>24.{S} Априла 
="subSection" /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико воли