| ве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; |
| огу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже |
| ом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сва |
| није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући |
| </p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} |
| пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, |
| м.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство суд |
| су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла |
| начке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето |
| елите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако ш |
| n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где |
| н зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећ |
| дговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. нове |
| све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже |
| ине изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, к |
| ло осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, |
| лоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{ |
| а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је вл |
| > <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, н |
| ном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, неприј |
| ква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладне |
| и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад н |
| шена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{ |
| ли, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до |
| атим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара |
| е, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и де |
| и свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Круше |
| радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је м |
| разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не ч |
| ре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, |
| , кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, д |
| к ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S |
| какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са т |
| оносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио. |
| т година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S |
| извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, мод |
| а и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано |
| отока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који |
| иштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под |
| ју, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише |
| им из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{ |
| потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> < |
| ан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и к |
| оуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се |
| јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе |
| нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мај |
| е моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо |
| ако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши |
| </p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређ |
| њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица |
| ра Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови |
| нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд г |
| але бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум |
| земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако |
| нуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да |
| њене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n |
| ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</ |
| развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру клан |
| па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Сим |
| , све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни нам |
| ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном са |
| ју и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> |
| </p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са п |
| њу ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војв |
| чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, на |
| S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</ |
| нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ |
| е сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми |
| јала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја с |
| лила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... уз |
| кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу ра |
| рљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и |
| оре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p |
| 310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} В |
| дити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, е |
| {S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну м |
| м, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку |
| pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ |
| о на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на само |
| е непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај |
| ло по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклети |
| под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље коман |
| д преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знал |
| и се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат |
| еш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па |
| ме само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су |
| n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смел |
| т.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут |
| е огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју о |
| ко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно |
| у.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мај |
| драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она |
| марамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме сва |
| несе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна пи |
| е да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила |
| сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што н |
| пуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се |
| стргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, |
| у те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си тво |
| утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за поб |
| а положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су |
| р су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних |
| пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је |
| ански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудн |
| он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опреми |
| нио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или |
| важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније б |
| осово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путов |
| од куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси |
| запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, зв |
| јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакл |
| а лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тих |
| {S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја |
| а, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајк |
| јвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није м |
| реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је |
| дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и с |
| главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија |
| овек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појав |
| су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у нево |
| а, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица |
| е и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добац |
| на мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" |
| вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије ки |
| екјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали |
| је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, |
| ишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — дод |
| колико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и |
| макла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се у |
| , вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих о |
| ласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гле |
| атекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разго |
| ешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отв |
| нералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек по |
| ећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опе |
| С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не |
| <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо |
| ни ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да |
| т сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и |
| стисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерск |
| тави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушк |
| Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш воли |
| на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, |
| не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна г |
| који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети |
| тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, к |
| утра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих бр |
| и затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би х |
| ком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје |
| Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разо |
| ас сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које |
| е и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомило |
| буђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да изб |
| би од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада |
| м истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнул |
| и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} |
| а навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму у |
| а прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око јед |
| господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Пет |
| ешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их |
| има, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио |
| су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунч |
| остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу |
| и код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужил |
| бно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S |
| алеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор |
| ићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затв |
| ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо |
| ановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раљ |
| — А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабн |
| од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... н |
| рема једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас пов |
| одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које |
| ке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна кап |
| викују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува |
| А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му ј |
| {S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили јед |
| кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у |
| "340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре |
| ик и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? |
| коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно ко |
| ојом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку и |
| ад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које дај |
| пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из с |
| о други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри с |
| и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повук |
| — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и ту |
| шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на |
| собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опе |
| соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, де |
| а их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда |
| сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци |
| ене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у |
| и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред н |
| и је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо с |
| мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има |
| бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем на |
| аната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освај |
| црпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар |
| го тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од кућ |
| нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би б |
| паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фо |
| крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{ |
| да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} |
| ожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни |
| и него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири ди |
| е:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гл |
| ош већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите |
| , трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте |
| едан батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер |
| атноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, |
| ме, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, |
| училе, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — ври |
| ио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Мла |
| еднако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је бил |
| еса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још |
| м, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на |
| боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде |
| емо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти др |
| е тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те лед |
| хћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг |
| ђоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и он |
| пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај с |
| и га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на |
| немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која |
| се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} |
| не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> |
| у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још ј |
| тимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, |
| о сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је |
| орене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала |
| т што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" |
| ве се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се к |
| е је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p |
| рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима п |
| а му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и р |
| светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па о |
| тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом серв |
| /p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у про |
| свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колон |
| орамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле то |
| ју има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам |
| завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ п |
| > што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете ле |
| ите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су |
| о не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала |
| јати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељс |
| ли ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме двориш |
| а и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него |
| ти, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцери |
| и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато б |
| > <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — уч |
| и и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њ |
| , како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полу |
| , знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; |
| ћава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други. |
| занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> |
| зиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му п |
| лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега |
| рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички син |
| не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планин |
| ="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели |
| све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка п |
| , борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да под |
| сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као во |
| мо неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто |
| и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збе |
| ло и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поч |
| и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по једа |
| који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је |
| загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Кара |
| е лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће |
| ј а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и |
| ео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку ст |
| табу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни л |
| де што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се деша |
| ћ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива |
| , право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права |
| часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога б |
| мо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинс |
| ом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и в |
| м на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може зах |
| ћи торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци оста |
| ндаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички! |
| цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“ |
| а и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу пре |
| Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, зна |
| не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се |
| оји су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају де |
| е су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук |
| рено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је |
| прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је ј |
| p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те из |
| те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — |
| храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити |
| груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S |
| дија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесе |
| ала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак н |
| рисуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— |
| — Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туб |
| дан грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, |
| ! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, |
| њени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога преби |
| {S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у кап |
| ује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — |
| гове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и с |
| па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једн |
| мали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима рад |
| педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваљ |
| Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> |
| ке ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомо |
| Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — у |
| — Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Да |
| који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тр |
| овски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити. |
| оните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? |
| и је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ з |
| Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина... |
| спаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Н |
| уну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским |
| у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким |
| је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> |
| едан одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже пот |
| је где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p |
| он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у пра |
| — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они ш |
| — Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствар |
| Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако он |
| ас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овак |
| ће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама. |
| уч, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се мал |
| /p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како ј |
| ко као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има |
| , ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, рас |
| извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле. |
| тарији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја |
| ровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он |
| х захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања |
| бије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на мој |
| љона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће на |
| А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под |
| колину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који |
| г да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у |
| е отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаж |
| оведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не каж |
| моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ |
| — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па г |
| страдао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p |
| је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је |
| е Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.< |
| двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет тр |
| и пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефо |
| светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фе |
| p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај |
| м, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S |
| ућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школски |
| им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши с |
| но — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p |
| м па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, ка |
| , ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наред |
| о ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме ј |
| м се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> |
| државајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— |
| насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задре |
| као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма |
| ?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је з |
| ма.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> < |
| ло! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625 |
| и, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она |
| гој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, |
| ше отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p |
| p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај св |
| </p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p> |
| е он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жен |
| а! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, а |
| да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели т |
| ек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта може |
| извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш |
| ну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим ра |
| ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па |
| — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У дру |
| а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од че |
| усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нис |
| ћи ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава |
| јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстари |
| ма; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и до |
| о главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет |
| ају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p |
| Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши с |
| Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наи |
| — Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од њ |
| тио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама шт |
| гова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцелар |
| угарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</ |
| и а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се с |
| у овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствар |
| уту, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — изв |
| сно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћ |
| , у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, ког |
| се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да прогово |
| ај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо ј |
| Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— |
| би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изн |
| што ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— |
| атеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очи |
| иљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Изве |
| и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога |
| х бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— |
| д овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да с |
| е! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па до |
| апашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад |
| кушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењ |
| узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилости |
| ји?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и |
| и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, |
| очети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— |
| би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пе |
| раљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" |
| пам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — |
| цали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер р |
| имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код |
| ?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник ј |
| узели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Н |
| аспитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено г |
| уда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је зас |
| Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли то |
| После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријате |
| осицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена ж |
| тарац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србиј |
| сле малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, ш |
| у срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земан |
| погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па |
| има, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па |
| у приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устав |
| поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног о |
| аницама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па |
| м разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био пе |
| мем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— |
| </p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — |
| сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железниц |
| дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? |
| Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре |
| свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу |
| у, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверав |
| онеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p> |
| да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p |
| ти: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> < |
| бо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салу |
| ни ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{ |
| осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нис |
| вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жен |
| у пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није ш |
| х жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да ка |
| чем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике |
| уну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, |
| Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гу |
| , а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће госп |
| ирају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се у |
| е“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда о |
| ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек |
| лица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу |
| је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру б |
| онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну |
| ижавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и стари |
| Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бр |
| ела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, др |
| мита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, |
| него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутира |
| о и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Бо |
| се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала |
| Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат |
| ман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, из |
| н крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необи |
| рад, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она |
| о блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо |
| S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризо |
| але су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хориз |
| ознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле |
| ајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p |
| ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p |
| материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчег |
| в и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судби |
| е.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није |
| њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И |
| понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш |
| ук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио та |
| S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније |
| >— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам б |
| ио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у велик |
| } Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињ |
| сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много |
| е обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети |
| арочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из |
| гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане |
| } Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у |
| две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, т |
| није служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглиц |
| ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну |
| начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са М |
| н се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, к |
| риштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па.. |
| ву, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва |
| рбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам |
| , изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на гл |
| сети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавес |
| <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загр |
| сао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има |
| а је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска |
| осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, |
| а и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код ког |
| ли, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клаб |
| су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед пре |
| <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала |
| штуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасил |
| нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још |
| и.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углов |
| како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борб |
| естра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљ |
| аздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не |
| .{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе све |
| оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још |
| Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у о |
| она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чу |
| лик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> |
| је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обр |
| предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да |
| , није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све де |
| еду.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне бор |
| м што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</ |
| их страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се |
| и ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају |
| а очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, вели |
| унђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с |
| првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа |
| вде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другч |
| е, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгле |
| е ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред |
| е не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поно |
| рија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава |
| и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази |
| а се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на г |
| иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуч |
| олим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А ра |
| рпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језо |
| која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по он |
| знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака т |
| ше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је ол |
| одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако |
| е у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје нев |
| кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{ |
| д намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ м |
| на у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и пр |
| и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронто |
| су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} |
| Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога т |
| густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под |
| , корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, к |
| њеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковн |
| ицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да |
| , која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи |
| неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са св |
| изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши |
| изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши |
| а груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могл |
| ене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, повр |
| а остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору |
| лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блат |
| ка, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су |
| ка, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који с |
| ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, вели |
| нко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина |
| мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчи |
| носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки с |
| ећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да од |
| ао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних в |
| диста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми с |
| Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су |
| те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос |
| улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време мо |
| у са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} |
| и.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена нас |
| школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана т |
| м креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у |
| их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p |
| ологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка |
| е и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући |
| ци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још уве |
| од ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим с |
| о ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележа |
| ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе |
| онили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену |
| врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} |
| : ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> < |
| ло да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо |
| астала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није |
| оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и о |
| сти од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо. |
| великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готов |
| гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају неп |
| а каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао н |
| је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ств |
| му чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, |
| лаве и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и |
| > <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p |
| стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како |
| због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избег |
| а, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем к |
| p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари! |
| а нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{ |
| љиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је с |
| лађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у |
| з Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну |
| атре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би л |
| ра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па бит |
| за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батериј |
| љеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад |
| у, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гас |
| ца, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује во |
| чи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом ду |
| спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео |
| па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде |
| ише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од у |
| је.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Нај |
| пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" |
| томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севе |
| ла ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догле |
| изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уж |
| 28" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плаче |
| а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиг |
| жену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, |
| на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући |
| пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму сте |
| вављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{ |
| своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд |
| а пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет |
| лвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као |
| говара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже п |
| е, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само к |
| и на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде |
| ешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људск |
| омолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела |
| ало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусв |
| било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљав |
| не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су |
| те да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар |
| м, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и |
| увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би |
| вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> < |
| едном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група |
| шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина нево |
| како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он исп |
| им словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали нов |
| о одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} |
| ени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длет |
| одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год |
| , који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме |
| ати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били п |
| ан је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове |
| бу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Теш |
| овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им ут |
| оре иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао р |
| па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да с |
| ла угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је |
| им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, |
| официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан |
| ам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као д |
| ти и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је |
| Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> < |
| да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топл |
| орене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире |
| о киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре ост |
| м зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, кли |
| ојска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, ко |
| огледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим |
| загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све но |
| ајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га |
| } Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на |
| и се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е |
| е вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са нај |
| , познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његов |
| ече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њ |
| {S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лак |
| им путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их прат |
| еквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим н |
| ш једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама са |
| оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати |
| даде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би л |
| ако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и о |
| онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како |
| > <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35 |
| вога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацал |
| ле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном |
| ом уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Јед |
| ених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а ко |
| а до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми |
| осили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога |
| изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око |
| ти и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице |
| милице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ |
| ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и л |
| а потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких |
| ло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, |
| пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу |
| ођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатк |
| у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је |
| /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама ни |
| границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> < |
| стао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елем |
| лазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви ид |
| љеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно |
| 11" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што |
| ворите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команд |
| ртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, пи |
| у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси |
| и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујућ |
| ј у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађан |
| не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбр |
| па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој |
| аз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, за |
| ве већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима |
| кисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа ка |
| е да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки |
| p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро |
| о без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, ви |
| рије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч |
| ости могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је ве |
| дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку |
| му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и |
| — Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</ |
| да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то |
| док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну ја |
| вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он |
| опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да |
| } Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријате |
| своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте. |
| ноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се |
| , тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије |
| ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен |
| ли у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или др |
| S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је |
| о главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} |
| ладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни |
| ећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури |
| о у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и ј |
| одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар д |
| p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хт |
| и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше сел |
| азим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лак |
| лику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и |
| ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва |
| д хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раниј |
| ице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме у |
| аставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад обо |
| нку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве |
| и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бој |
| те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.< |
| те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и п |
| ли министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући т |
| је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, тр |
| се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв они |
| Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, неср |
| ашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, |
| у осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом |
| на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обара |
| и.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у |
| а Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, ре |
| иму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, п |
| <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе о |
| већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се бо |
| а ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као |
| пријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се |
| и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налага |
| дступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачен |
| просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране ш |
| рали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварен |
| представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога наро |
| , одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај |
| ца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, |
| о бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, из |
| осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте с |
| са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола у |
| или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче |
| и дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, нескло |
| лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, мож |
| це, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да |
| е команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду |
| скујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва јед |
| {S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој о |
| и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у ко |
| лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и гот |
| доре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и |
| <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p |
| смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни |
| ужбу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца с |
| мо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија до |
| 460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, |
| ка.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање ка |
| децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бац |
| илима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мал |
| е планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једн |
| се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигд |
| е командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога т |
| и стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и от |
| </p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ ка |
| виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога |
| едноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ов |
| јке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спусти |
| што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи ње |
| ош не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш из |
| несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети |
| авих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну веч |
| је се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, д |
| вају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почива |
| а на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас |
| сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна с |
| ашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, моли |
| е да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила |
| се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да п |
| било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Францу |
| наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p |
| и дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто |
| х ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола и |
| редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријан |
| сећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, |
| с по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, за |
| ="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам |
| једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капета |
| оме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, |
| и с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{ |
| едну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихва |
| би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да м |
| х људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село |
| Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла |
| зија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда |
| ејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да |
| је кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна |
| цају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и дец |
| али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, |
| ађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ |
| затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где с |
| <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расу |
| ати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Вр |
| S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала |
| па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па |
| вељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искуп |
| банче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рек |
| Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не ви |
| запета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одве |
| ј кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали |
| у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошли |
| p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда пос |
| гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке |
| На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војни |
| !</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их |
| напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мра |
| ута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ |
| дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим ре |
| ао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој |
| ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да |
| ло од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за вре |
| о, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крст |
| епријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Ос |
| пријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се про |
| нога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти посе |
| .{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, ла |
| редника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко д |
| снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, т |
| Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринко |
| це клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога баб |
| смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре |
| у, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литу |
| на Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад про |
| Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претр |
| рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блат |
| есор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивил |
| да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно |
| у.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде нар |
| жићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недр |
| и је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као злат |
| , од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На |
| Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски ми |
| м коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па |
| им коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па о |
| ером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад |
| четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, |
| у дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, |
| , само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материн |
| ео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до трис |
| од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, |
| ш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут |
| станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто диплома |
| осио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том |
| изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе |
| Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p |
| редба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контиге |
| нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших пр |
| гло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспава |
| тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом ч |
| сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње |
| ци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће |
| {S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту з |
| да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има |
| на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бо |
| на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше ж |
| би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад |
| јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из |
| вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле |
| м! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама |
| зне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.< |
| огла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки бо |
| Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и |
| е прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се |
| н фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната |
| реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ног |
| один, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, к |
| и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, |
| ио мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали по |
| ског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</ |
| ељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба н |
| p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мра |
| а друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} |
| . бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p> |
| и Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> |
| е који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" / |
| ни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли жив |
| ати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у не |
| Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да |
| оспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај прв |
| Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај |
| е може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе |
| слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако неми |
| убоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли т |
| оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то к |
| џијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо |
| у испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је |
| је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе |
| још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на |
| ј ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, н |
| а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпу |
| е.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ вел |
| смејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући |
| арци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, раки |
| док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљ |
| има и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, ст |
| тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> < |
| благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стисн |
| гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије |
| ретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вири |
| нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{ |
| p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> |
| .{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </ |
| итеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га тре |
| а се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} С |
| вду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима |
| а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се јо |
| ина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на |
| тева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и ј |
| земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака |
| је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да |
| јке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон |
| решћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини |
| исине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широ |
| где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазн |
| е часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој д |
| милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре |
| оша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи |
| би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догорев |
| се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње бла |
| едва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се п |
| санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полег |
| али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p |
| е колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска |
| буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми |
| рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној цар |
| его нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пу |
| {S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, сп |
| натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да до |
| з тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p |
| .{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако |
| отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— |
| атима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прила |
| и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засу |
| па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније при |
| вом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их ко |
| S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још неп |
| уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављ |
| азио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гр |
| на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна с |
| има су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сип |
| вега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стиг |
| лисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се |
| рак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упа |
| вио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се с |
| већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, ј |
| м очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим оч |
| еђа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српско |
| је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу |
| е је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, |
| растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има матер |
| нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опор |
| стила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n=" |
| ицима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, |
| {S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ тр |
| преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нарич |
| је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Д |
| че ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски |
| инистри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је би |
| начелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спра |
| Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у |
| и истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута |
| ан <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ћ |
| а дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> |
| свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p |
| а истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске пла |
| пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p |
| аве.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит зат |
| оручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у |
| ала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтел |
| л не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо |
| чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико |
| /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пр |
| орамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде |
| недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и |
| ла им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутиш |
| ик и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе |
| д <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад |
| на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му ли |
| ков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{ |
| утујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мис |
| као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој |
| аћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне |
| е:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне |
| нствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Л |
| дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелни |
| су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером д |
| ћи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="52 |
| пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њи |
| е да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Наст |
| S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства при |
| елник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцелар |
| .{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину |
| челникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на |
| е осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— |
| пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S |
| >— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, с |
| ком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величан |
| , расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ п |
| } Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава |
| е ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала |
| ас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици |
| није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бе |
| ка кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних |
| однадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Про |
| не тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити |
| дале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зау |
| овремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се д |
| у крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма. |
| оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изг |
| је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промук |
| бови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по ком |
| г сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужнос |
| хватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе |
| бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме ка |
| силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то |
| ти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је т |
| ну затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјал |
| гњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући с |
| јатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо мо |
| и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка |
| ски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу |
| ога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а |
| казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те |
| S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лак |
| вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и би |
| ир изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична пи |
| Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргну |
| ...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а |
| чевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се пр |
| ?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> |
| у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да са |
| ићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила д |
| мо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви о |
| е треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а |
| и али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{ |
| ки пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да да |
| оји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек шт |
| ишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... к |
| уж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, г |
| p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито з |
| дину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ |
| Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је |
| а почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта |
| е, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је зло |
| поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још ма |
| јавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад |
| урлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</ |
| . — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомо |
| главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише |
| радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> |
| по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина |
| ао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао |
| уте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови по |
| церата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{ |
| позивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али о |
| а.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац |
| околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне д |
| е поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника |
| ранцуска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду прек |
| а једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на |
| ци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам |
| падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје ма |
| му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није мно |
| ару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дар |
| ли, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жен |
| амешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задо |
| д смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га |
| ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађује |
| о, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И |
| исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући р |
| /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.< |
| мо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилиц |
| било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Пит |
| љих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колон |
| који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена наш |
| е а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само |
| Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше |
| Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.< |
| мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је |
| <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни |
| т, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка |
| аму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама |
| и.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вес |
| вник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна тра |
| гове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад |
| ијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре к |
| их ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, о |
| имиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наруч |
| <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се ле |
| у кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад |
| од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био |
| вољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је |
| p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} |
| егде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо др |
| аче, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{ |
| торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p |
| ога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и кој |
| ју шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда с |
| после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни |
| страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се с |
| промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора ко |
| ебе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражим |
| цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломни |
| p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморн |
| ех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није тол |
| пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваниц |
| ући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар н |
| а трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се |
| изија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор |
| што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало |
| сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и |
| набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младош |
| а душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе. |
| а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! |
| ам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам к |
| потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} П |
| и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга |
| тлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи |
| смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно |
| н ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник |
| догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! |
| и забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лаз |
| ч и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе мест |
| еку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а ба |
| p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и |
| После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље д |
| он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо |
| али.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но |
| ткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегоре |
| шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга к |
| је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећ |
| јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што |
| ћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> < |
| ла су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спре |
| варати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: |
| је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослу |
| атри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих |
| ућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на с |
| црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар бра |
| једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није |
| тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу н |
| ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак |
| речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахран |
| ? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који ј |
| их се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> < |
| ли роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврд |
| а, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S |
| и смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао ш |
| ву испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али |
| Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Н |
| ник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би |
| ник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би |
| да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела |
| p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, сн |
| апетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео соб |
| као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу |
| воспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n=" |
| ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако и |
| ро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљ |
| оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— В |
| Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</ |
| је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, |
| на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом к |
| азирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се |
| м редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{ |
| ј наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па о |
| и Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговор |
| о причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, п |
| нстантину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се на |
| он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Б |
| цу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе |
| ну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост п |
| ших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се а |
| је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је рас |
| сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребаци |
| аљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развиј |
| {S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је в |
| жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} М |
| крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.< |
| а што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте |
| енога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих |
| једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они |
| неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним |
| им вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља |
| мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те т |
| си мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на дру |
| те да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам |
| ам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, нег |
| p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су лег |
| На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа неприја |
| Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрз |
| била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако |
| е тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на г |
| Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, в |
| ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S |
| сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали п |
| о метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко |
| о по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа |
| е зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих уса |
| настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, шт |
| ји води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце до |
| се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде пре |
| ву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка. |
| ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш |
| је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, дв |
| и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар с |
| , који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p |
| ме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једно |
| која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у в |
| олови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у к |
| ће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати |
| <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косов |
| , слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око њего |
| {S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе н |
| љених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, |
| пели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутат |
| они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="7 |
| е диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један на |
| ада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица ч |
| ти да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласов |
| ији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања з |
| чкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж |
| уги савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је |
| како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нерво |
| ти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија |
| мо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, н |
| ећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјава |
| е:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад ос |
| а побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске |
| Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се |
| една је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручј |
| вање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубин |
| > <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи |
| p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, о |
| аиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене. |
| ено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Кази |
| а преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли с |
| ојих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— |
| косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет а |
| и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па |
| пријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гун |
| Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновреме |
| ају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку с |
| тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он |
| ="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуе |
| таџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо беску |
| чајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Остав |
| рачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих |
| и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спас |
| .{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и |
| својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се н |
| ења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укршта |
| као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том т |
| стре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље |
| и је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као |
| ађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко з |
| змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као |
| нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је ње |
| н наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки |
| а безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи п |
| .{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се раз |
| " /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и посл |
| блаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дан |
| рпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех |
| метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и тр |
| ича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то |
| са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у |
| и под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у |
| са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај |
| не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће |
| оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јад |
| кривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Посед |
| ши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Прол |
| не ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој |
| ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> |
| з вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао |
| до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини. |
| један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар |
| а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресек |
| а ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} |
| овде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет ос |
| p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У |
| еограђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Мал |
| а себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну |
| је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} |
| гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, |
| етио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он |
| онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз |
| ује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера удари |
| народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да |
| стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слат |
| а све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијск |
| ушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радос |
| , у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам |
| о.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће с |
| де се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, је |
| ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст а |
| стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена г |
| м ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут пр |
| аче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде за |
| остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви и |
| оје обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, |
| само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, упра |
| су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубљ |
| ладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталс |
| а мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка |
| </p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан све |
| онова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачув |
| село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један чове |
| ли у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разре |
| пски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би |
| .{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одо |
| једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, п |
| цу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено |
| ругао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи |
| анци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</ |
| ти и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије сва |
| ини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је |
| и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па по |
| му, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{ |
| ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n=" |
| та ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb |
| чинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук |
| l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бо |
| <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе ост |
| стао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњ |
| оузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрв |
| head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загуш |
| очин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали |
| ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како те |
| а послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Н |
| како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упр |
| а је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} |
| да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, ж |
| о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога м |
| лио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуго |
| ла да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од ју |
| очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице |
| на сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју |
| дост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се ч |
| е кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да с |
| били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је |
| ине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житко |
| екире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избе |
| а начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, на |
| породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне |
| спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p |
| но, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се ко |
| але, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, ст |
| чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника |
| уге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника |
| ке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мух |
| понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страш |
| јама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не у |
| знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у пом |
| д Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће |
| а даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се |
| рата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по |
| не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар др |
| мила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко |
| тавна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато с |
| оцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и сп |
| дан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучи |
| лада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, |
| боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле |
| бови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се ве |
| емо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по сво |
| кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна гд |
| S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на |
| једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те с |
| рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад |
| саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут север |
| “ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме |
| па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо зн |
| ладих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред н |
| њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што ј |
| бо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запев |
| последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p |
| дима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S |
| им мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога обла |
| хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом |
| хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре |
| овима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савски |
| јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили |
| уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све с |
| на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могл |
| чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се |
| да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и мног |
| једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочија |
| ници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну дец |
| ног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко ј |
| нута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их раста |
| одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се пу |
| исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад с |
| е умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је тр |
| не болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро п |
| чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу |
| могне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназист |
| сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био |
| зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју |
| који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се ј |
| и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао на |
| и друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, |
| а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори ш |
| апе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без млад |
| рци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претрес |
| е сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, е |
| пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а гл |
| ди кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, |
| арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања |
| зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb |
| м је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш |
| је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пуст |
| га, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али |
| јака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећ |
| ј је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно |
| — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајн |
| капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све |
| то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и |
| p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за со |
| !</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Са |
| е улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у п |
| дно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста кл |
| водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди |
| ош не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизациј |
| о сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска |
| виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун верова |
| о у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о ис |
| разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, |
| на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са |
| бину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе. |
| а не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају |
| у га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, сек |
| з дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли че |
| ој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врх |
| и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће |
| ом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од с |
| и.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="60 |
| рили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да по |
| едаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још је |
| и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је |
| длучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још од |
| <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можем |
| еним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђе |
| а даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на к |
| омоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он |
| руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мал |
| раљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеон |
| /p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са |
| хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо |
| раљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанс |
| > <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећ |
| , светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу |
| Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која про |
| њи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали |
| једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши т |
| ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није |
| о над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина |
| коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатл |
| у ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздух |
| куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла |
| сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела д |
| , али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То |
| бе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново |
| рије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са |
| ишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало |
| па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Са |
| облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили с |
| ште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагуј |
| шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће |
| неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да кр |
| кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Та |
| жу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па |
| ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="5 |
| пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам |
| колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао |
| уди сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на |
| пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па д |
| рховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при какв |
| Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654 |
| ишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а.. |
| и морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} За |
| бучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се |
| још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта |
| одине да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, ра |
| да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он з |
| аву, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> < |
| м поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке проли |
| и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата |
| к је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="1 |
| нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, |
| моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрч |
| те примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и |
| је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић |
| отегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му |
| ижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла! |
| Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђ |
| лу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — |
| >Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај |
| ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> <pb n="669" /> <div type="cha |
| p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке |
| оју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбр |
| уде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо |
| затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па |
| — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли б |
| у, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје сре |
| арали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад |
| Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи! |
| ма.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца |
| >Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста так |
| мешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти |
| кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узне |
| аплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} О |
| а</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбул |
| и смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села! |
| но из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у за |
| арску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у |
| " /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе |
| па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабриј |
| тока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гор |
| , као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекин |
| приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p> |
| p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо при |
| зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{ |
| ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара |
| емили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа об |
| ислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Ма |
| му умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или л |
| ом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигд |
| хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по |
| ћаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећа |
| ао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се пон |
| клонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак кра |
| е за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први кој |
| волте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили в |
| ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само |
| ме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освој |
| вентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, та |
| пати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може |
| а тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити. |
| други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе |
| ан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Ја |
| ћу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ |
| то смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, |
| Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи |
| ктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— |
| да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која т |
| има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену о |
| ено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове |
| е жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он |
| Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јад |
| би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било м |
| ла који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло. |
| оменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и там |
| и да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је |
| ало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непр |
| како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кр |
| — Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, |
| њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је та |
| Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, госпо |
| лунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу т |
| дугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да сл |
| д ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с пр |
| смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу мол |
| носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја |
| дем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их остави |
| отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> < |
| внику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим ва |
| ад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале |
| наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и и |
| емо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искр |
| енику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек |
| светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете |
| — Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти с |
| х трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војв |
| с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но |
| и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз с |
| /p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове |
| овор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село |
| сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох |
| мља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути |
| један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ак |
| ио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <p |
| с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, |
| ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља ка |
| му са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи |
| е.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села |
| ни госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потре |
| натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће |
| смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је доб |
| оши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да |
| ору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору св |
| редност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет |
| сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња пл |
| ране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту |
| растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! |
| а већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно |
| — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће |
| .</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> |
| набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила |
| ијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу |
| о их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја ов |
| е стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно оба |
| о подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступањ |
| зрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како |
| ан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Бито |
| ду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ зајед |
| атерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већ |
| у се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини |
| а, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачу |
| марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љ |
| рождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, |
| ећ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чу |
| све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се др |
| су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога |
| а, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други ауто |
| бра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се |
| ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се |
| оме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељ |
| што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу к |
| Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћем |
| ли да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су до |
| како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ |
| овек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док |
| p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена |
| /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, |
| /p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, |
| /p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, |
| у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре н |
| је су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не мо |
| преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тад |
| зирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох др |
| е! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.< |
| ... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих |
| е предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то |
| нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко. |
| {S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља |
| > <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да пр |
| д пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Вл |
| раховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је |
| обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у с |
| л је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо |
| о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песим |
| та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> вид |
| који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно х |
| захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања за |
| бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А |
| ашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад ме |
| м и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Ба |
| већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И |
| он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге |
| ти могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ |
| мо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађ |
| читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас |
| кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и |
| и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који дома |
| вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, |
| из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="26 |
| кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не ка |
| ни што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколе |
| е ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера н |
| стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и |
| оре какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао |
| ребало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, с |
| е зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета |
| се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељев |
| ну дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета |
| ори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <p |
| им; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.< |
| опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће |
| обио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, |
| ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говори |
| би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као за |
| е вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спакован |
| слободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; бо |
| .</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скор |
| о их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ст |
| p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле пог |
| , домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио прот |
| стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје ду |
| бија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља |
| октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњ |
| доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: |
| ст и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом |
| е ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Слич |
| ачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам т |
| унио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се |
| Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</ |
| опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа |
| ује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не |
| те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гу |
| воме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је |
| на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осе |
| ојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану |
| них Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужас |
| примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да оста |
| ама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће |
| а.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је дог |
| љно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у |
| мисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа |
| епознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао сна |
| запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак |
| да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољн |
| тају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно ш |
| ароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно |
| село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала к |
| ка тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштен |
| раљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је од |
| његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт би |
| да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и де |
| у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде ста |
| ан човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога так |
| — Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на вр |
| аложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут |
| то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили |
| {S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће |
| и.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Ал |
| ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван г |
| ада се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда. |
| иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гоми |
| било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака |
| да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити |
| з куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њен |
| /p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али п |
| ак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> < |
| обовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да б |
| рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се |
| није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псов |
| аробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> |
| а кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона |
| уди и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, |
| Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> |
| — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстариј |
| , уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана |
| оче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ |
| повских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут То |
| је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, о |
| се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњ |
| њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњ |
| </p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— |
| намо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо |
| пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се |
| д неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стра |
| Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра с |
| ад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане |
| огао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који |
| стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да по |
| било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два |
| што, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назир |
| н мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — |
| што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавал |
| ај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку р |
| да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је поглед |
| децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{ |
| исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после о |
| ћемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напољ |
| итна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас |
| туда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту |
| све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, |
| вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малакса |
| дножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно |
| видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и де |
| е један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је |
| /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Ар |
| n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану гд |
| је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где |
| се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам с |
| кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, по |
| ајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајк |
| најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили |
| и се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које с |
| о знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n |
| ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде при |
| <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да |
| она и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта м |
| ет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија |
| > <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него |
| ила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам ј |
| говорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Заш |
| вим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме де |
| ринској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њено |
| је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу к |
| и кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако |
| р коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав мор |
| дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бо |
| добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се го |
| и те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Т |
| аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, бу |
| мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене |
| у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе |
| х волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је л |
| око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да в |
| адоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким |
| ље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да |
| се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Припо |
| и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да н |
| у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе про |
| Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, огл |
| угарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне |
| су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра |
| сне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најза |
| </quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у вл |
| јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од ј |
| целарији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И за |
| лничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене |
| би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их и |
| 7" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроуга |
| је би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић |
| у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и |
| етио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, бе |
| упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција |
| господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарс |
| е моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је |
| јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} |
| } Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме |
| во гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујети |
| е о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Те |
| везничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> |
| а је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом |
| а Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло |
| ити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. нов |
| Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је б |
| <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, ра |
| , то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <p |
| ступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како |
| друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена зас |
| ма!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам за |
| <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли мора |
| је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси |
| опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благод |
| е и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" / |
| ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{ |
| на плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су |
| селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси |
| о у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част |
| и је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто по |
| <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда |
| ацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга |
| би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти ч |
| и, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србиј |
| >— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, |
| вамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, с |
| дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћем |
| ?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде |
| <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како |
| о би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх |
| Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И |
| ели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Је |
| но бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује |
| о око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога доб |
| ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мор |
| пе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он г |
| одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p> |
| це о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> |
| у, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде |
| /p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу |
| > <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља |
| ам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево кр |
| >— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука |
| вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи к |
| а да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може |
| и војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама |
| Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — |
| казе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански п |
| таљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шт |
| е! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — до |
| један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женс |
| пут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати он |
| уги.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква м |
| ли, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске з |
| врти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изне |
| пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће м |
| ћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их |
| то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их м |
| ете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам до |
| ца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погину |
| тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим пого |
| <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо |
| ао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи |
| шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србиј |
| па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш |
| опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, в |
| </p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено др |
| Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слуш |
| Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек пр |
| ивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах |
| лујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени злат |
| роткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и поч |
| једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру |
| зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја с |
| овске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта р |
| етски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је |
| а већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано |
| орела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са |
| љно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити |
| зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и |
| ле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало ч |
| И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други |
| ју на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бу |
| а се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно о |
| те и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и н |
| куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни |
| помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Ру |
| нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку ве |
| а запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули к |
| да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се дави |
| руна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме |
| ила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> |
| о и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је б |
| Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако |
| а, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни |
| не немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити с |
| остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непоср |
| се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца кој |
| под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од киш |
| ва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ов |
| једнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком |
| читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо |
| одножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоил |
| b n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ бр |
| места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који |
| з једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која |
| б, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> |
| дних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> < |
| шло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих век |
| гле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда бил |
| усти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку бил |
| се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостан |
| алканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари |
| авају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нов |
| вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Нео |
| атом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутци |
| ам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у |
| ола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи |
| наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати |
| о Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштин |
| другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред неп |
| заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи |
| S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, је |
| мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао шт |
| о пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновнич |
| Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао т |
| тра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му |
| обнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и об |
| јска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, х |
| аших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете з |
| дник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржа |
| владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један |
| н кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник и |
| <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен њег |
| онту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право |
| м о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам |
| алилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над наш |
| х зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те на |
| ој далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да |
| кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин |
| е те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту зарази |
| ће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога д |
| аљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога посл |
| де, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Ост |
| n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк б |
| во одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али с |
| но тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могл |
| p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује |
| било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је он |
| гла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не |
| ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила об |
| S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас |
| ашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Велича |
| погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо наст |
| аче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један |
| сипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда |
| непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми |
| гој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} |
| манова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква с |
| Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> < |
| ту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би |
| дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар |
| да у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини је |
| принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без то |
| то.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиск |
| је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа ј |
| ве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа |
| тријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у једа |
| ла да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла м |
| страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те |
| скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели кап |
| јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Ка |
| визија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пе |
| , кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко |
| у реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишље |
| топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је п |
| се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас м |
| мешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на |
| је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је |
| ме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је |
| Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> |
| ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо |
| својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, |
| уци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} |
| мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S |
| е ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању |
| <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка |
| знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војск |
| а пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној с |
| орио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S |
| смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у |
| још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S |
| ош једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је сла |
| и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да |
| нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На |
| више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца с |
| ина те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала |
| и.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје жи |
| лочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не |
| ером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим |
| љ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, |
| огнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У |
| могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, |
| јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше нај |
| жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection |
| и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не |
| /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, с |
| пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ |
| ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш се |
| едам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме |
| Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> < |
| се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је тол |
| и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Н |
| } Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечег |
| су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па < |
| апљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и сту |
| и и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била |
| тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још ув |
| , није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда |
| Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стал |
| До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једн |
| Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потегли |
| тпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита ј |
| ћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се сам |
| а, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори о |
| амо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило д |
| и омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли |
| коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза |
| краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без |
| шумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће про |
| Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је дог |
| то пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа ни |
| дужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се |
| сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испри |
| То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу |
| вар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога м |
| ј прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испун |
| тераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војник |
| о што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико до |
| род, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом |
| и се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од са |
| ане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прих |
| непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележи |
| нем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... п |
| о унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбр |
| у извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то њ |
| и разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пе |
| азапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је ла |
| ацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно с |
| ули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казива |
| би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљ |
| фицири мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од стр |
| <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли |
| нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад |
| к свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на кој |
| е један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз про |
| Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни гра |
| двео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо |
| м пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према п |
| чне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опра |
| ло и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуште |
| да глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огром |
| е зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати кр |
| мљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника |
| х буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величино |
| узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је |
| може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, крену |
| логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидо |
| p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из кој |
| тила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који |
| ам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим н |
| озлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава т |
| рије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и |
| у!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбро |
| <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чу |
| Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво ка |
| учена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, ј |
| е три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљ |
| ански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злоч |
| ном вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како |
| ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> < |
| а и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у нег |
| обе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемирават |
| ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то м |
| ћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће |
| ану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контроли |
| 550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интерн |
| чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батин |
| исоких дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и |
| ободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и к |
| све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелен |
| и запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила о |
| у вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да |
| здиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, |
| јима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису |
| пале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу |
| ва душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости |
| очети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина к |
| истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет годин |
| његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Сол |
| гону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отво |
| о ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло под |
| адибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви |
| ут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу вид |
| сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим о |
| ивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одак |
| 65" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље каза |
| ; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу |
| и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти с |
| а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се |
| <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи |
| ане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто т |
| их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фир |
| само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Ду |
| ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.< |
| стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре ме |
| ба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може од |
| а, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које с |
| продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} |
| оња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка |
| а и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се |
| и столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао |
| последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу друг |
| година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми с |
| о би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планинс |
| а собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била п |
| овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, |
| се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} |
| свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који |
| и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, |
| едну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и т |
| отеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га сам |
| пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари в |
| и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, пита |
| које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непр |
| видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама го |
| !“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај |
| ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе |
| онити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искорис |
| нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који |
| ки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У ме |
| о да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погреш |
| нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то |
| сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има |
| е наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе |
| кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо |
| регнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених о |
| тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S |
| ... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> вр |
| осподине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне |
| агло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то ј |
| ди.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу на |
| <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не тук |
| дости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су |
| ни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S |
| и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја ко |
| о ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати |
| размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што св |
| — То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вар |
| S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим та |
| тво, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити |
| — Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улаз |
| а нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p |
| } Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушт |
| пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> |
| ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла |
| ји обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запој |
| рен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јес |
| а, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морам |
| злазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, т |
| на није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у не |
| иће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће н |
| да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није |
| ао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је не |
| И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а мн |
| иго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте |
| ажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— И |
| а је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb |
| ом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над |
| покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на ста |
| ву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздраг |
| а је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је ис |
| икако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Кр |
| већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење |
| ем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, в |
| Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у |
| ихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова си |
| да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да |
| етовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема. |
| сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где |
| се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила се |
| {S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је са |
| дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се на |
| разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви |
| си усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које |
| пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> |
| на свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџ |
| } Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили с |
| осрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ п |
| лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и друг |
| још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош |
| оме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао д |
| више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је н |
| сти тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слоб |
| ва војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком д |
| манда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута н |
| Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова пос |
| стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.< |
| политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцај |
| у, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и д |
| же још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, |
| те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор |
| ти поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила |
| оме гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и о |
| само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне ве |
| једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам |
| се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и |
| храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се |
| окушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје |
| .{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све ш |
| миле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за ма |
| 2" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало браш |
| } Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</ |
| е умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у тре |
| поздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивош |
| p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи |
| ите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови зад |
| вера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" |
| S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли |
| ам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу но |
| крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</ |
| док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поно |
| оришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да м |
| <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да |
| оги су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су |
| пиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео шт |
| прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме з |
| м, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко |
| дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни ве |
| мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме сам |
| ња са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разл |
| 74" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватит |
| тпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница се |
| о рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много |
| едан мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је жу |
| ... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли |
| зрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегс |
| ева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очим |
| не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црн |
| их.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S |
| } Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже рам |
| изрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики тере |
| јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом по |
| ити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — |
| где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41 |
| > <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одоб |
| зва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој пород |
| лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на |
| е уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{ |
| л Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711 |
| немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су ка |
| оме да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају м |
| ..{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се крет |
| олази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, |
| мом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то |
| оре а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пла |
| ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила л |
| а очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли н |
| ушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи. |
| кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да ј |
| анас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази |
| ама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да |
| p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао д |
| х висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непр |
| страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио г |
| "543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред |
| мену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо та |
| ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" / |
| ка и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а |
| >Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што с |
| b n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е |
| ће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и коф |
| Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су |
| рски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку |
| } У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њ |
| p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непри |
| поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могл |
| вај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у св |
| једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају |
| и рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ра |
| крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још с |
| цима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пр |
| ванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати |
| ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па ма |
| покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — вел |
| рила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више ни |
| ала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, |
| и.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Л |
| и шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају |
| S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за |
| приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити. |
| вде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакне |
| вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољи |
| провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грм |
| везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и нар |
| још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, |
| шко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit="subSection |
| з мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га |
| рак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало |
| оше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми ј |
| од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим врати |
| редао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи т |
| зговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле г |
| је нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је |
| је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све в |
| е дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који |
| лободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам увер |
| аљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако беск |
| право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} |
| о је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним в |
| м резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због |
| ате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би има |
| томац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали с |
| м ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега вол |
| било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године с |
| е у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране |
| ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разгов |
| ворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонул |
| — Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p |
| в и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пу |
| запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобили |
| ез прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што са |
| ао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи ум |
| м његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даљ |
| о, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на но |
| p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога |
| ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује једа |
| х.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу ни |
| head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена вод |
| пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из з |
| звесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће ст |
| ле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аеропл |
| — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не |
| н нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, х |
| и даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам сла |
| рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb |
| је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике |
| <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри коман |
| не киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи проли |
| ут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет с |
| > <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхтал |
| ане, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ бр |
| ебно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S |
| тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су |
| цњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни |
| иком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> < |
| сретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни и |
| 6" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, ви |
| 699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је пита |
| ко ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам |
| ке такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} |
| у да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком |
| а стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом |
| доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове т |
| сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и в |
| а случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те |
| тари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S |
| не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им |
| сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој |
| <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка |
| ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док ј |
| етом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била |
| ставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате |
| не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде исти |
| ју да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им ј |
| у стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из бла |
| <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше нек |
| ва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као |
| к загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, ни |
| “ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је ро |
| .{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ва |
| идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отиша |
| ји се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољо |
| стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као |
| и кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говор |
| кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{ |
| светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо |
| ш дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити с |
| о разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак в |
| ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам са |
| џерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођен |
| моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није |
| ји крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију |
| боде коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капет |
| амо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истрес |
| е но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатн |
| алогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она сам |
| рбин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој |
| , брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, |
| текли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити |
| пратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једн |
| о створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам |
| а.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, б |
| а те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ал |
| рије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба |
| пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини |
| и капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољс |
| телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на у |
| само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су |
| ругога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, д |
| се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где с |
| ута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је |
| те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачун |
| нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијан |
| на у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад и |
| — Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их зам |
| јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Ком |
| иста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога |
| на последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује |
| — Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко |
| Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и д |
| Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте |
| поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде |
| се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још звани |
| оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из т |
| етан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава с |
| јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> |
| м од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одг |
| а поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да |
| нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ ш |
| и се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по сво |
| четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замера |
| остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ј |
| довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— |
| је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — П |
| о Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први |
| као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако ј |
| мрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај |
| вечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, уми |
| — Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један |
| о свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</ |
| ом тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља св |
| рен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да ис |
| ос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чека |
| — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насме |
| и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обр |
| о, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тв |
| ова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаћ |
| и је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упи |
| шне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја |
| е Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, к |
| ве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бу |
| S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако |
| говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, бога |
| владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек |
| њем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза к |
| циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} |
| т товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензин |
| ретрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над г |
| о, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице теш |
| редио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поник |
| ест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну |
| во и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, |
| о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз и |
| безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљи |
| скало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без |
| буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кр |
| ени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кр |
| м грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место та |
| жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарим |
| е Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се вој |
| S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било пре |
| свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер |
| онзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, с |
| рејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измеси |
| е скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан си |
| је на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њег |
| рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштв |
| {S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрх |
| ва пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје д |
| а мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегални |
| Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси |
| ле, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом |
| многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занем |
| и Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред п |
| у, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и |
| наестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на |
| е и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S |
| Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве ко |
| и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба жури |
| ицир отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога |
| ио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српск |
| те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} |
| на лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни |
| тила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p |
| наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио |
| сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па ви |
| ту за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> < |
| појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно нас |
| својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, д |
| тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, |
| ну више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати |
| пани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, б |
| е Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до |
| ј не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући |
| о, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас |
| спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“. |
| аре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> |
| пломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Тр |
| опуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{ |
| , двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb |
| м очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми |
| новац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћ |
| етећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несре |
| кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљач |
| Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево ј |
| рекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опк |
| е Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ват |
| гући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није |
| це, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо св |
| је су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који в |
| даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а з |
| едва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало те |
| љине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На |
| негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откину |
| крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљ |
| е од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} |
| ата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још |
| тањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећ |
| снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и |
| Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прот |
| влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да |
| } Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној |
| ор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и |
| пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се |
| ли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb |
| е ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицо |
| букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и о |
| ј мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик о |
| стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је |
| !{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећ |
| ођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли |
| Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда |
| београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали пис |
| руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцн |
| астављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решењ |
| еко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подн |
| Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, ос |
| адесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све |
| азоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} От |
| бе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте |
| Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој |
| ђи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило |
| састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне |
| У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, |
| Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слу |
| Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армиј |
| Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скок |
| а и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизи |
| крепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од к |
| е крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје |
| управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> < |
| не опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано дру |
| n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, теле |
| на коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са |
| рокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{ |
| ем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Пр |
| а је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно ка |
| Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је у |
| о је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори кап |
| у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где ј |
| оманде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ— |
| аду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} |
| ину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају пра |
| ра и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</ |
| родаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибира |
| м.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка |
| , тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора |
| манско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су |
| зласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и офиц |
| дине ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, ч |
| о глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе |
| ији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност неприј |
| досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја прол |
| д аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањ |
| пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p |
| ке војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле |
| , јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме м |
| слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притвор |
| лике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећа |
| е, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за |
| м или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спреми |
| кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве |
| ва и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао заус |
| оре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" / |
| еме арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цари |
| да одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Р |
| д свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи наба |
| време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу |
| утрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли |
| мо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих с |
| приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је м |
| и чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина |
| огово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далек |
| /p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бе |
| >— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Буг |
| тав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљ |
| раћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, по |
| ачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена к |
| шеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p |
| нда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од |
| вац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на д |
| ше нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према |
| ; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; |
| мење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју |
| набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једно |
| избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб |
| припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склон |
| вање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много р |
| то се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџериц |
| нога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва сп |
| кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги ар |
| ст.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смеш |
| д Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустриј |
| Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљач |
| вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој б |
| его...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и н |
| ћама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива |
| товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Г |
| копану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и това |
| ро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена ствар |
| Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{ |
| ржавни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехов |
| зио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови |
| у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица пр |
| незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто |
| павало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у ко |
| оге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао |
| у капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капета |
| а жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала дв |
| огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{ |
| да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, |
| ер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла |
| вље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи г |
| француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искр |
| Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу |
| ио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У |
| каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље осваја |
| каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патри |
| у, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} |
| во у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калиб |
| ада је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту у |
| лама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изло |
| е ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступ |
| ву артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио н |
| нистар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неки |
| овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови |
| ожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре |
| Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топ |
| рија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што |
| командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Ком |
| од развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.< |
| е уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога стол |
| сути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негд |
| збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се им |
| ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња. |
| </p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— П |
| бо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су н |
| не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода |
| нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врхов |
| о у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више |
| ог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговор |
| још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се |
| мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кол |
| мобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и мног |
| омила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа |
| истарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од |
| ћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, а |
| тре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, |
| један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу |
| житељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлеш |
| огну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, |
| тац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унут |
| нутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља |
| негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварни |
| аглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију |
| ај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве |
| пао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама п |
| ога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да |
| и и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чу |
| у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а наро |
| је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у ку |
| , као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и |
| и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и рат |
| злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p |
| егате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара уд |
| мо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није те |
| је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, |
| улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна р |
| свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи |
| , тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступај |
| батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас ч |
| али, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску |
| а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним п |
| едом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p |
| и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — |
| сови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују То |
| рал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале |
| а Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да |
| е, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} |
| офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српск |
| е трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p |
| креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, ова |
| о згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прил |
| вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: е |
| јева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни оду |
| е још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром пре |
| нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, |
| а, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице н |
| а српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а |
| ивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја |
| се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само |
| х, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању поједин |
| их насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Пат |
| шћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није мог |
| обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио |
| у и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, дол |
| паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић |
| ша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхр |
| које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војвод |
| да, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом |
| јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео |
| непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Срб |
| анско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?< |
| е од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а с |
| тријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>П |
| е двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших |
| <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му |
| ушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и |
| изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заро |
| — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за |
| славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војни |
| јој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p |
| тантину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашл |
| о ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од |
| ; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију |
| рбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навик |
| трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикн |
| локе.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење д |
| ва према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен |
| му је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед н |
| рас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу |
| шаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по ли |
| те уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи м |
| се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња |
| време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих к |
| А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба о |
| авет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан ма |
| ада до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и сте |
| ље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна |
| и.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој |
| а се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио коман |
| а, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога |
| брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде ист |
| ја до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који бр |
| је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, |
| гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У а |
| шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани |
| х.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пун |
| ограду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладу |
| иле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> |
| кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних |
| ш онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јас |
| а тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна |
| шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем кра |
| кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју р |
| за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле |
| е књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, |
| Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рач |
| грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покр |
| команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све |
| и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и па |
| и, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команд |
| било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили |
| говарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се ниша |
| м не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе |
| >На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима |
| у смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски |
| час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са држ |
| онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две д |
| чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња |
| е знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико |
| м и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанц |
| > <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ |
| е немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео |
| ића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше |
| стран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица се |
| и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: |
| бецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — |
| остарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који |
| чепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бр |
| лежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићски |
| може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да с |
| и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> |
| њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше |
| и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала ст |
| и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној |
| вни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање |
| овори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одмет |
| опа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, |
| n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо ј |
| >Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили нек |
| вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе п |
| и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет годи |
| сно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала |
| /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе |
| у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завил |
| што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пођ |
| х наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава |
| лободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај кој |
| н из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје др |
| рупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом |
| ек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бит |
| ашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кућ |
| } Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници ж |
| свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмог |
| љанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан бо |
| адно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изн |
| кама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме о |
| мах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је о |
| ме, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже |
| идиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми св |
| али братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо гла |
| ше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранц |
| рутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мор |
| а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господ |
| је се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не |
| се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, |
| к су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљуб |
| астави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што |
| чи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и |
| аље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек д |
| и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Ду |
| огу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмариц |
| воје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{ |
| а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Вр |
| о кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг с |
| <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара |
| ђосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешт |
| је коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеш |
| и србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим п |
| неверени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се с |
| ошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте п |
| . „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркв |
| у!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Е |
| м, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су м |
| n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и |
| како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело м |
| га Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести |
| им барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивос |
| Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „ |
| у нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајка |
| и тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се пре |
| у се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се |
| ну а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта |
| есет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустр |
| им пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се |
| ку вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћ |
| онских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај желе |
| ; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, с |
| ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу |
| } Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“... |
| Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије о |
| ких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже увере |
| роучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и сусед |
| се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усу |
| ла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и ст |
| мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није у |
| е се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи |
| } У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Руму |
| вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку В |
| тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној уж |
| у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — до |
| је и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је |
| а! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне |
| де негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, |
| ом а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заро |
| една колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју |
| д.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Беог |
| а не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно пе |
| ваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више ст |
| ело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="30 |
| а лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша про |
| ће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш |
| ве са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом |
| дступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бад |
| командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како |
| <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је мог |
| цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и |
| ио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те пог |
| а и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и |
| тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски п |
| рала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех |
| гледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни к |
| ј мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мо |
| <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором св |
| ма.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича |
| ежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича |
| вог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича |
| е мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане |
| нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане |
| од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане |
| абину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би |
| етова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни |
| d="SRP19201_C11"> <head>XI</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко умора |
| завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк |
| хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк |
| остало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк |
| пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колен |
| су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се инач |
| јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника. |
| смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој удара |
| а што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као |
| а с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, |
| које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе |
| 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један ср |
| мене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, |
| ти.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуд |
| з то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила |
| а и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, к |
| воро деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па т |
| а је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раден |
| уше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко ј |
| амо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимо |
| нули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је п |
| ге друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо п |
| и под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана |
| е светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу |
| , прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухв |
| } Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом п |
| тале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је |
| за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се побед |
| ива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Д |
| , дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелс |
| ве експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослобод |
| канској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, з |
| еко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејског |
| "60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им |
| која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се |
| а српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мисл |
| своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се боја |
| > <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати кр |
| дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гл |
| ни кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уго |
| на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико бриж |
| ије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики св |
| ког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе з |
| се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити покли |
| олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са |
| тотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са |
| као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па |
| јила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и |
| та.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћем |
| а његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreig |
| е му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак |
| ори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само ј |
| а те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим по |
| који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће на |
| њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједн |
| која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према том |
| ом, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација |
| пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико |
| и, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме |
| але; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога |
| , идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај с |
| ="titlepage"> <gap unit="graphic" /> <p>БАН НУШИЋ</p> <p>poginuo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРА |
| Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у ј |
| улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао |
| одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, |
| ала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, |
| густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватр |
| у Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатик |
| арду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво |
| ојводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара тр |
| ичије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти! |
| на Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла |
| код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" |
| до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта знач |
| већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, |
| ли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници не |
| да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничк |
| ђе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено |
| а има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Ауст |
| — Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац |
| тисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Оп |
| де, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спа |
| и рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, |
| равцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао |
| зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна м |
| анцузи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничко |
| ломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p |
| .{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како ј |
| на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не в |
| аређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато |
| Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласн |
| на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" / |
| аревини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пр |
| трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} С |
| оследња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пен |
| и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још д |
| мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — |
| вао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар доне |
| <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је п |
| оје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој с |
| мо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко |
| ају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вес |
| и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} |
| јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е |
| ам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> |
| њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја зн |
| {S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те с |
| нији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и о |
| благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазр |
| и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је о |
| апно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју с |
| а мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене |
| ега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распит |
| мини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати |
| а пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан де |
| јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, |
| изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу |
| а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих стран |
| шала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би |
| ку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гур |
| нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само |
| ка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зн |
| а битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут |
| прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде |
| а?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче раст |
| ли не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са нај |
| штуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ва |
| — Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да м |
| казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наво |
| е затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, |
| поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао об |
| ти прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примил |
| и тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели |
| >Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <p |
| /p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и |
| сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S |
| и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у |
| ајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу при |
| хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то |
| м часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из |
| ош увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицим |
| S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, ч |
| , „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима |
| шу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Нов |
| зонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при ком |
| и официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? |
| спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће н |
| ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и на |
| воро деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у |
| Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све м |
| ош једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би |
| , тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама |
| ћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које в |
| о би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење ог |
| ота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно и |
| три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је |
| у.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича пр |
| но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао |
| м зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, |
| сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад с |
| ве своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омл |
| утем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице настав |
| оје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, п |
| ко бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и |
| етом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по |
| рејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су о |
| мне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклањ |
| ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Гли |
| ави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките ку |
| није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и по |
| рамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p |
| д дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже |
| та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да |
| олема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Б |
| осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљ |
| су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним чел |
| бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар поја |
| фицира па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на кап |
| , у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде б |
| и се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено поглед |
| ава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; п |
| иском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{ |
| чица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе по |
| х? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан прок |
| де је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглаша |
| чи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче о |
| пријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарн |
| оја је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се д |
| жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} |
| на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у к |
| сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два к |
| ном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртв |
| а нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећ |
| ма везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{ |
| се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим коман |
| ролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изаз |
| више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од |
| асећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овог |
| чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдиј |
| хвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватр |
| роз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разле |
| </p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкр |
| ћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Пр |
| и на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се от |
| весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрт |
| а која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање срп |
| И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вра |
| а тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа |
| као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, ш |
| ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујут |
| авио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђен |
| осмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се |
| да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља |
| и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у п |
| е, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам т |
| подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони к |
| ој!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> |
| .</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога |
| се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња |
| S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болнич |
| > <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви |
| ако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је б |
| четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет бат |
| мљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође н |
| , наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су ул |
| це.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n= |
| он 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распоре |
| ј одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну прем |
| наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедн |
| љ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на До |
| и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр за |
| дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћ |
| х позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, |
| обра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и |
| , 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, води |
| те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван варош |
| ђен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробљ |
| о је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са |
| је у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше |
| , диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> |
| другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се |
| тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га |
| их кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батер |
| .{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> < |
| ајзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци с |
| нином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и пр |
| друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим ко |
| и гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи |
| е призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, |
| аску у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слик |
| ељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} |
| гло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући |
| а да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ип |
| ћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провук |
| и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах док |
| који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је дес |
| смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, ал |
| рагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога б |
| дње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови п |
| андир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призр |
| унисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очај |
| седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јели |
| с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи |
| — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за |
| војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрха |
| близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре |
| S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чу |
| и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде вриса |
| н да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положа |
| едноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, |
| ка и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и |
| аб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{ |
| но посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p |
| итуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава т |
| } Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски ве |
| и би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а |
| ше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало п |
| у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, т |
| и штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше |
| ам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у беогр |
| размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку |
| ама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трн |
| мо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p> |
| сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка виш |
| аде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и п |
| роћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и посл |
| дну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љуп |
| сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен ти |
| ненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „ |
| >Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим |
| то на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на уском |
| су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре |
| Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка |
| а, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Ча |
| ј механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и |
| свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља з |
| к не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријате |
| плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пре |
| p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се |
| у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трна |
| пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула |
| е предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је ко |
| кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да |
| шао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се н |
| о киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега п |
| е топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче |
| какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би излож |
| непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n=" |
| њем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељ |
| окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике |
| два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске |
| етне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да д |
| нерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не вер |
| царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, ниј |
| } Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можд |
| плара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се |
| се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се |
| оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} |
| избријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и |
| а повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — |
| акар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три п |
| ако ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о |
| жну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; |
| ина носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} |
| ежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каме |
| малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање |
| део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} |
| тељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећ |
| SRP19201_C22"> <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ј |
| p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа т |
| тују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из ми |
| е деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма |
| о јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра |
| дајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, не |
| и, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су о |
| е протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас |
| друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је |
| , страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" |
| об, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало |
| 90" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су с |
| поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p |
| са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејти |
| у под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наши |
| , као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћу |
| већа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мра |
| јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он свој |
| зрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не |
| еслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој |
| одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за ча |
| ду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафани |
| не руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— |
| ну.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, ко |
| глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу |
| е имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повла |
| са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла б |
| тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" |
| шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пр |
| {S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена |
| ке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци |
| Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која ј |
| нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и |
| нима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива. |
| зовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> |
| а леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта. |
| м од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим |
| — Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај ј |
| ворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се |
| оћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испр |
| да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војво |
| ије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — |
| призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на |
| ом, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месеч |
| .{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је |
| Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} |
| о наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборе |
| ва пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, |
| који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље |
| ко стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина ц |
| закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се ро |
| кав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас пр |
| ој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна |
| а коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано |
| е га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да с |
| ти само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем |
| кину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пе |
| на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зим |
| стити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.< |
| једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p> |
| ара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похвата |
| </p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</ |
| .{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели оч |
| бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кол |
| са и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у ред |
| у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути |
| нела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и зар |
| е што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрс |
| ом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт |
| покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице |
| ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази |
| ше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна |
| дене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Сла |
| вих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо |
| аџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па бол |
| аџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантн |
| уменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све |
| После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Ре |
| одица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд |
| е, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама |
| ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p |
| јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Л |
| ајзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? |
| ледњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и бле |
| и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка |
| ату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="3 |
| агрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије |
| м а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како |
| а ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, мног |
| <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћут |
| као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{ |
| олегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер нај |
| > <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="4 |
| </p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да ј |
| руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у |
| и кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу. |
| човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговар |
| ка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик |
| о за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> |
| орити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа |
| а стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} |
| господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушт |
| вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је са |
| у везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После о |
| же.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред |
| гова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и з |
| кових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да с |
| — Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архив |
| игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске др |
| ли нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, го |
| >Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а |
| — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— |
| ађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани |
| на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, |
| се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше |
| ац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски п |
| кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидови |
| ошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршав |
| знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођ |
| вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо у |
| налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су стареши |
| ли само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— |
| ко просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На |
| ку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у |
| ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јури |
| и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онд |
| аво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некак |
| ите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче са |
| б.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колик |
| ћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуц |
| преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала |
| днути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакава |
| шће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као |
| осадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане г |
| је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једно |
| пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели |
| олико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хт |
| их постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину о |
| ст, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена |
| Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога |
| о и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ло |
| кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред |
| себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како |
| теринској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, је |
| напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробн |
| легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено кл |
| .{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора дов |
| а, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му у |
| под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништв |
| се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до с |
| Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати н |
| а како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећет |
| ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора |
| одине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштин |
| рве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} |
| е мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми |
| а он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар |
| тва.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за |
| је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али |
| рчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право ч |
| за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} О |
| — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Нег |
| и.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати |
| да као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док про |
| и народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио ку |
| у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забри |
| е данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући |
| с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се |
| е и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{ |
| едате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народ |
| уршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, д |
| и и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу |
| гу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а |
| бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, |
| ју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, и |
| кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће н |
| оилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлиц |
| ини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, |
| ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| {S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита |
| ровлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуц |
| и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су |
| них страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Алекс |
| већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутк |
| адне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на |
| ћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, |
| ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих |
| е, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране п |
| о њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад ре |
| не и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књига |
| освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је |
| без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, н |
| њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто мо |
| бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде |
| ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз |
| браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбин |
| ала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишол |
| цу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам |
| а улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јури |
| здања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара |
| /p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо |
| а коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и |
| Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, ј |
| „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући |
| е данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледај |
| кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Мор |
| оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, в |
| > <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везан |
| а и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно |
| града саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се |
| тајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стреља |
| ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с увере |
| прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храб |
| .{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситу |
| ан делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпу |
| народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се скл |
| мо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још п |
| а видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то ви |
| новништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обар |
| /p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукави |
| ој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напу |
| једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се |
| ростор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврд |
| ма ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можд |
| старија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се |
| много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје |
| и саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</ |
| народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хри |
| а, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Ар |
| вала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад |
| Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ кол |
| ска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све је |
| место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе н |
| лаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био < |
| ише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Л |
| ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се ог |
| њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и о |
| веност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</ |
| .{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је |
| и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до |
| ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чинов |
| ко на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише |
| е они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у |
| ном и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи по |
| ка уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разгов |
| а засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни |
| ора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони |
| утост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бица |
| оследње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе н |
| гореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <p |
| ио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно |
| ранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да с |
| пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <p |
| ретпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у |
| у вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружи |
| > <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин па |
| ије знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска |
| егоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један б |
| ји ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настад |
| на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јав |
| су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p |
| едан на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбин |
| претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поос |
| а који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У |
| ротествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> |
| ги су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ |
| <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по |
| ћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и гл |
| е ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Ст |
| I</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и |
| ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа |
| а земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим т |
| под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још јед |
| на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са па |
| ћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне коман |
| ли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад |
| осто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика |
| ли ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек пр |
| су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успел |
| сетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили |
| ам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру ран |
| када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга ст |
| че: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змиј |
| 201_C10"> <head>X</head> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу |
| не.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без |
| ло редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребн |
| а су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други |
| није су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледа |
| бским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је |
| Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране |
| утку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштин |
| рај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој п |
| немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} |
| и, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и и |
| потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на оп |
| верен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гоми |
| капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају ј |
| да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у зап |
| о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући как |
| ћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и о |
| ароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распр |
| су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који |
| лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост би |
| су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и уж |
| орени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови |
| свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедиј |
| разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су д |
| еговим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узноси |
| ијских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистр |
| долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих |
| песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, |
| ја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи чита |
| ена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мог |
| <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад |
| и, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрсли |
| ше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ |
| ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да |
| ајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи |
| гобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој |
| изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" |
| планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну |
| нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку |
| е таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, |
| е, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћ |
| али трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима с |
| то одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе |
| о доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, |
| око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим |
| задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом? |
| хове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и крен |
| очене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду |
| тер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао. |
| о је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим |
| могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла ј |
| дговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрв |
| .{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у гро |
| ици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај свој |
| ке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихов |
| пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се |
| уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајн |
| ване груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у |
| х сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који ј |
| ојим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра об |
| би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} |
| едасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас |
| </p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — ре |
| а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће |
| , све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет |
| pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Кал |
| мовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двоб |
| илановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придол |
| беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова |
| гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејат |
| да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста |
| у већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је разда |
| ична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати |
| ед његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S |
| ција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео све |
| преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је дав |
| се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред |
| еца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без |
| шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолона |
| м нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материја |
| ала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кро |
| тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко |
| лничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге бол |
| х, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; лич |
| ен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се с |
| се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, |
| влачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и к |
| к пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је |
| а.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди |
| авица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p |
| </p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је п |
| очи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомб |
| ће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио |
| д видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</ |
| спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто м |
| о ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме |
| или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} |
| е растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га предст |
| се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} |
| Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгле |
| маћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И та |
| уће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу с |
| очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та |
| у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зид |
| з материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник с |
| ставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на |
| за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве пра |
| да; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњ |
| а с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> |
| ако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били з |
| але делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за |
| лачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо з |
| ва, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турски |
| ој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— |
| и која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у |
| у се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликуј |
| по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} До |
| .</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим дел |
| Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се |
| ској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани јед |
| ир са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врх |
| низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски |
| отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу |
| а Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, |
| склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури д |
| млију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим с |
| сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се од |
| буњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без из |
| ја и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо |
| кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних с |
| овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви ова |
| дстављале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> < |
| ла старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини ко |
| м, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створ |
| {S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако с |
| те, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио а |
| ужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових |
| осле плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваљ |
| ума међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два п |
| p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S |
| ш суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући ш |
| лочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бе |
| у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како г |
| прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како ј |
| реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за с |
| наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке. |
| и вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагоди |
| кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кути |
| >Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — |
| еме, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе и |
| и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те сли |
| едно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладне |
| мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа в |
| гнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде |
| отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div type="chap |
| 201_C27"> <head>XXVII</head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло а |
| е и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’и |
| и, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије бе |
| и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе р |
| пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини м |
| Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима |
| ара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.< |
| оварни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све с |
| иђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави бата |
| ветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се п |
| вљајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све ч |
| на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомес |
| припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус н |
| душна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохо |
| је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење ко |
| иле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише св |
| ини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београ |
| мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је о |
| Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, ни |
| црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане д |
| мбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо |
| Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне п |
| — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна |
| е детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не н |
| } Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприки |
| планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они |
| ство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их п |
| е, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали |
| који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не доз |
| се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га предсе |
| една празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој |
| е то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова ко |
| сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па там |
| стичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме |
| наца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике |
| нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, |
| ка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређен |
| е несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појав |
| рили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, д |
| анскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља |
| и, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на |
| угог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после |
| ха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> |
| галка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред |
| е.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{ |
| м неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које н |
| от нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и |
| очена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели |
| ца те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја |
| већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица |
| од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао гот |
| још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратн |
| спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p |
| други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се р |
| е прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свем |
| лушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је |
| да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте |
| кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје п |
| ни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђ |
| е.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неко |
| нара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и нај |
| ју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони бе |
| з неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем стра |
| а самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодр |
| љи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнуре |
| ца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{ |
| а туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сва |
| ати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посу |
| Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, |
| о дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је поса |
| <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народо |
| узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај по |
| пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада ов |
| до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и |
| и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Пр |
| је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слобод |
| м а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би |
| о упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђен |
| у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разго |
| ма слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, уса |
| ник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — |
| гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим |
| друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето... |
| ге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио |
| раха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под по |
| ам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос |
| о ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n |
| воде у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан |
| колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И |
| тно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би |
| он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда |
| {S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да |
| море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спр |
| Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Ком |
| ућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на ваго |
| ако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћу |
| ош више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та б |
| но се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могу |
| ај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосм |
| ржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стиж |
| ну или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу |
| ако је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — пр |
| о већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало |
| елим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ов |
| , као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Гос |
| а по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које |
| аџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, |
| тати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“< |
| Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима не |
| има, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда |
| само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да |
| м критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Ком |
| павало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се неш |
| али понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам |
| ер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ни |
| не госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилн |
| чујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и |
| ани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара пост |
| Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, пр |
| се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, у |
| оје би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета |
| уше.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која ј |
| } Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш |
| огобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појав |
| жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести |
| нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети. |
| амртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их заг |
| напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела кој |
| по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прих |
| уге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар ко |
| ам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мут |
| ко је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> |
| вастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме буду |
| а на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни |
| којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљ |
| ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад |
| једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли изв |
| о, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p> |
| су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</ |
| огледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских |
| Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне зл |
| ан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела |
| , фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно |
| угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађан |
| те кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим.. |
| теза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се |
| крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, пре |
| лек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео |
| S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{ |
| м цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са |
| иш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње |
| олико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи то |
| стире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћ |
| и масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећ |
| су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а |
| и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћили |
| рљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену та |
| од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попа |
| 505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала гла |
| есковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, ко |
| место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, |
| ма јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европ |
| приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{ |
| ашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ран |
| је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест |
| p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европ |
| уже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најб |
| ацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као прос |
| атуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас |
| штабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима |
| некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморн |
| кида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава. |
| а.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а |
| у мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планин |
| а џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подри |
| ба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо |
| оманде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} П |
| трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су |
| борављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нест |
| т прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која ј |
| а на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска |
| ла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огр |
| њем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час |
| иру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} |
| уте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче с |
| ћицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дре |
| , а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они с |
| као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломље |
| тој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</ |
| љивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено п |
| ве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му из |
| роз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где |
| то се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој |
| је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже |
| јима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон г |
| д свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецај |
| и није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! |
| обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> |
| јску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник |
| , увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} |
| улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхо |
| ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд |
| Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширин |
| увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном с |
| ворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала с |
| благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских в |
| догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су да |
| ког официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца н |
| ом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима испис |
| и облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по пр |
| у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа |
| а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, |
| ну.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукурек |
| длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукурек |
| ?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени |
| н, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и |
| и пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се |
| осити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било нег |
| алу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом са |
| ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабран |
| исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима је |
| апетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одго |
| ошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „ч |
| ај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео |
| љку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попрек |
| едно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умир |
| е би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим |
| још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, за |
| кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>И |
| томобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили леп |
| S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној пет |
| ад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из ос |
| тве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на у |
| евода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:lang="en">Copyright |
| ј примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се нап |
| стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак |
| ју и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како |
| видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и |
| вском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p |
| брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одго |
| аки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у |
| апрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{ |
| ицу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце |
| ст.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће |
| напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје сув |
| /p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, |
| величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви |
| напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би |
| га, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неис |
| е која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смеј |
| и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало |
| p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још ко |
| ожда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепоз |
| ут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Ка |
| ставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их по |
| цир из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи п |
| гов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Вид |
| е се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у |
| ћавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је |
| цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео |
| d="SRP19201_C20"> <head>XX</head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир |
| народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о с |
| путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће |
| в дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућ |
| евернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и сн |
| </p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је |
| ва.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је п |
| рагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знал |
| са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил |
| ада у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашл |
| ле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало у |
| извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остр |
| не, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а |
| /p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређо |
| атоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прас |
| г артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан брани |
| г Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да го |
| ежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Н |
| се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је т |
| га дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник |
| S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пош |
| били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то нев |
| ржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она |
| има је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, истор |
| о би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нит |
| а пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена |
| анство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе |
| цуска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда д |
| првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подго |
| ор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по дру |
| S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, |
| лио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо д |
| а Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, дод |
| она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари |
| по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше д |
| годним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим р |
| јача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — ре |
| м, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позор |
| ија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори те |
| га на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су оса |
| и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на про |
| и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на про |
| ђорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као мл |
| ега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У |
| и су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже |
| мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим |
| То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле |
| то сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p |
| друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запом |
| Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање |
| ан резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранит |
| овима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, |
| десетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос пошт |
| десетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос пошт |
| иле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било |
| текао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, мо |
| црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Су |
| сао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} С |
| ја је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и расп |
| ји се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну |
| ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност |
| а им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, |
| је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? |
| е као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 го |
| вакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и С |
| а! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустр |
| ига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Он |
| нам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да нап |
| своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Та |
| уту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну |
| 01" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па ж |
| и, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила ка |
| : једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспар |
| ола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топ |
| ећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, мо |
| и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбу |
| ље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у |
| у натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли д |
| омилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Сол |
| че допуњавати јед |